Estetska nacela i likovni elementi

1. ESTETSKA NAČELA
Uz pomoć estetskih načela uskladjuju se odnosi
unutar kompozicije, a temelje se na:
• harmoniji unutar likovno grafičkog prostora
• ravnoteži svih detalja kompozicije
• jedinstvu sadržaja i forme

2. Harmonija
Ona obeležava sklad sistemom smisljenog i
ritmičkog ponavljanja formi, koje su po boji,
obliku i veličini iste, slične ili razlicite.
Kombinacijom ponavljanja dobija se utisak
neprikidnog pulsiranja svih elemenata. Važan je i
razmak, tj. Interval pulsiranja.

3. Harmonija
Harmonija se ispoljava na vise načina:
• harmonija funkcije
• harmonija sličnosti
• harmonija simbola

4. Harmonija sličnosti
- usaglasava slične elemente po obliku.
Pulsiranje se obezbedjuje ritmičkom izmenom
njihovih veličina i boja.

5. Harmonija sličnosti

6. Harmonija sličnosti

7. Harmonija sličnosti

8. Harmonija sličnosti

9. Harmonija funkcije
je usaglašavanje raznih oblika koji su po svojoj
formi različiti. Zajedno im je medjutim da služe
istoj funkciji.

10. Harmonija simbola
- je usaglašavanje raznih oblika koji su po svojoj
formi, funkciji i svrsi različiti ali u duhovnom i
apstraktnom značenju grade smišljenu celinu.

11. Harmonija simbola

12. KONTRAST
je razlika suprotnosti. Bez uporedjivanja i samim
tim pozivanja na suprotne primere teško bi se
mogla objektivno oceniti prava vrednost nekih
pojmova.

13. KONTRAST
Ukoliko se neki niz slovnih znakova preseče
brojkom koja je veća i jača po koloritu
doživećemo emocionalni udar zbog tog
iznenadnog kontrasta. Ovaj način postavljanja
suprotnih vrednosti naziva se KONTRAPOST, dok
je u muzici to KONTRAPUNKT.

14. KONTRAST

15. KONTRAST

16. RAVNOTEŽA
je vizuelna izjednačenost prividne težine, mase,
boje i oblika sa jedne i neke površine ili
zamišljene linije sa druge strane.

17. RAVNOTEŽA

18. RAVNOTEŽA
Jedan od načina postizanja ravnoteže je i
upotreba oblika različitih veličina. Ako su oblici u
okviru jedne kompozicije sličnog valerskog
intenziteta, veći oblik je optički teži od manjeg.

19. RAVNOTEŽA

20. RAVNOTEŽA
Drugi način ravnoteže se postiže u koloristici.
Veći oblik je lakši od manjeg ako je dat u
sekundarnoj, a manji u primarnoj boji.

21. RAVNOTEŽA

22. RAVNOTEŽA
Treći način se postiže smerom kretanja forme.
Položena forma teža je od uspravne. Uspravna
optički je teža od kose.

23. RAVNOTEŽA

24. RAVNOTEŽA
Četvrti način regulisanja ravnoteže postiže se
distancom. Od dva ista oblika sa istom
kolorističkom vrednošću optički je teži onaj koji
je udaljeniji od centra. Oblici koji su bliži osnovi
teži su od oblika koji su bliži gornjem delu
površine.

25. RAVNOTEŽA

26. RAVNOTEŽA
Najjednostavniji način postizanja ravnoteže je
simetrija. Mnogi tvrde da je simetrija monotona
i da se dinamičnost podstiže asimetrijom. Kod
nje se ne pojavljuju isti već raziličiti oblici po
boji, veličini, obliku i formi, a ipak sve je
uravnoteženo po zamišljenoj vertikalnoj osi, koja
deli tu likovnu površinu na dva jednaka dela.

27. RAVNOTEŽA

28. RAVNOTEŽA

29. RAVNOTEŽA
Aformalna ili asimetrična ravnoteža se može
postići u grafičkom prostoru i raspodelom boja.
Tople boje su optički teže od hladnih.

30. RAVNOTEŽA

31. RAVNOTEŽA

32. RAVNOTEŽA

33. DOMINACIJA
je uspostavljanje optičkog centra u odredjenom
likovnom prostoru. Svaki grafički prostor mora se
tako organizovati da se u njemu oseti likovni
centar.

34. DOMINACIJA
Postoje dva načina odredjivanja centra:
• Dominacija - smešta centar tj. najzanimljiviji
deo kompozicije u preseku dijagonala
• Decentralna dominacija ističe središte radnje
kao centar dominacije

35. DOMINACIJA

36. JEDINSTVO
je povezanost svih elemenata u zajedničku akciju.
Ona povezuje formu, sadržaj i stil i ona je
doslednost pri oblikovanju u odredjenom
istorijskom stilskom izrazu uzetom iz neke epohe.
Pod jedinstvom se takodje podrazumeva poštovanje
svih pravila i korišćenja likovnih elemenata. Treba
naravno i ujednačiti formu i sadrzaj.

37. JEDINSTVO

38. ELEMENTI GRAFIČKOG
OBLIKOVANJA
• tačka,
• linija,
• površina,
• crno-beli odnos,
• ritam,
• tekstura,
• boja,
• valer

39. TAČKA
Optički gledano tačka je lokacija radnje, ona
nam pokazuje koorninate i obaveštava nas o
nekoj likovnoj intervenciji na tom mestu.

40. TAČKA
jedna tačka - središte radnje

41. TAČKA
dve tačke sugerišu kretanje

42. TAČKA
3 tačke u prostoru sugerišu radnju

43. TAČKA
Ako je jedna od tački veća ona će svojom
dominacijom oko sebe stvoriti napetost i
snažnije privući našu pažnju.

44. TAČKA

45. TAČKA
repeticije

46. LINIJA
Jedna prava linija optički deli površinu na dva
dela. Više linija optički dele površi na više
delova.

47. LINIJA

48. LINIJA

49. LINIJA

50. LINIJA

51. LINIJA

52. LINIJA
Najaču emotivnu snagu ima ona linija koja
obeležava pravac kretanja glavnog dogadjaja u
likovnom delu.

53. LINIJA
LINIJA DOMINANTE povezuje sve likovne detalje počevši
od sporednih pa postepeno prelazeći na glavne.
U renesansi ona je označavala relativno statičnu formu
piramidalne kompozicije (kretanje ka vrhu, simbolično ka
nedostižnim visinama).
U baroku je imala formu dijagonalne kompozicije (pokret,
napetost, radost – simbolična silina prodora novog).

54. LINIJA

55. LINIJA
Prema mnogim estetičarima umetnosti linija je u
stanju da asocijativno izrazi skoro sva naša
psihička stanja.

56. LINIJA

57. LINIJA

58. LINIJA
Postoji i podela linija prema:
• pravcu kretanja (horizontalne, vertikalne, kose)
• prema načinu kretanja (prekinute I kontinuirane)
• prema funkciji koju obavljaju (obrisne tj. konturne
i strukturalne)
• prema izgledu (tanke - debele i jednostavne -
dekorativne)

59. PODELA LINIJA PREMA PRAVCU KRETANJA
• Horizontalna linija deluje čvrsto, proširuje
prostor.
• Vertikalne linije svojim snažnim stremljenjima
kao da prkose sili teže. Ukoliko je više paralelnih
linija poredjanih horizontalno one šire prostor
dok iste one poredjane vertikalno daju utisak
veće visine.

60. PODELA LINIJA PREMA PRAVCU KRETANJA
• Kose linije su žive, nemirne I pokretljive. Ovakve
kompozicije se brze pamte I duže ostaju u
sećanju.
• Krive linije su u stalnom pokretu I promeni
pravca. Veoma ubedljivo razbijau svaku
monotonu površinu.
• Kružne linije se dobro drže sa pravom linijom ili
geometrijskom slikom ravni.

61. PODELA LINIJA PREMA NAČINU KRETANJA
• Prekinuta linija daje utisak otvorene i nezavrsene
forme. Prekinuta linija može biti isprekidana I
onda se ona u tipografiji koristi za potcrtacvanje.
• Kontinuirana linija ocrtava zatvorene forme
dekorativnih I ornamentalnih površina. Ona
omedjuje tekstove. U novinarstvu je poznata kao
otvorena linija ili ANTRFILE.

62. ANTRFILE

63. PODELA LINIJA PREMA FUNKCIJI
• Obrisna konturna linija najčešće gradi zatvorene
forme i služi za iscrtavanje trodimenzionalnih
oblika.
• Strukturalne linije iskazuju prostor iznutra.

64. Obrisna i strukturalna linija

65. PODELA LINIJA PREMA IZGLEDU
Tanke i debele linije na različite načine opisuju
karakter oblika. Ukoliko koristimo boldovana slova
onda nešto naglašavamo.

66. POVRŠINA
je dvodimenzionalna statična ili dinamična grafička
forma na kojoj docartavamo najraznovrsnije likovne
oblike i kombinacije. Ukoliko se ne uskladi oblik
svake površine sa njenom funkcijom neće se
doživeti prijatan utisak jedinstva forme i sadržaja.

67. POVRŠINA
Po vizuelnim vrednostima površina može biti:
• statična
• dinamična
Po obliku:
• pravilna
• nepravilna

68. POVRŠINA
Pravilne površine su osnovni geometrijski oblici:
• krug
• kvadrat
• trougao
• pravougaionik

69. POVRŠINA
Krug je idealan oblik i poistovećuje se sa suncem.
Kvadrat je racionalan i maštovit. On je oblik praktične
konstrukcije, u sr. veku označavao je godišnja doba i
strane sveta.
Pravougaonik je najlepša geometrijska figura ona se
najviše upotrebljava u arhitekturi I urbanizmu.
Trougao je najstatičnija geometrijska figura jer tu
statičnost postiže sa najmanjim br. tačaka oslonca. U sr
veku bio je simbol trojstva.

70. POVRŠINA
Nepravilne negeometrijske površine su slobodno
formirani oblici do kojih se dolazi pri daljoj razradi
osnovnih oblika. Ovakve oblike nalazimo u prirodi.
Ove amorfne forme su razigrane, dinamične i
lepršave i one mnogo više uzbudjuju.

71. POVRŠINA
POVRŠINA MOŽE BITI:
• kolorisana, tj. pokrivena bojom ili bezbojna.
• sa teksturom ili bez nje.
• ravna, reljefna ili perforirana ( sa otvorima).
Ovakve površine su dinamičnije, življe i
dramatičnije zbog prisustva svetlo-tamnog.

72. POVRŠINA
Povezivanje površina izvodi se dodirom, pikrivanjem
ili prozimanjem. Dodirivanjem dobija se nova
površina jer stara na ovaj nacin gubi samostalnost.
Pokrivanje je delimično ili potpuno, kao I prožimnje
koje može biti sa potpunim zatvaranjem kao I
preplitanjem. Ovi sklopovi mogu biti statični ili
dinamični.

73. Zlatni presek
Svaka površina odredjena je dimenzijama, tj
odnosima unutar forme koje nazivamo
proporcijama. Do njih se dolazi isključivo
uporedjivanjem. Najlepša I najskladnija ostvarenja
nastala su zahvaljujući proporcijama po sistemu
zlatnog preseka. On je pronadjen kao proporcija još
u Starom Egiptu, a ušavren je u antickoj Grckoj.

74. PROPORCIJE
Zlatni presek
definicija Zlatnog preseka je da je odnos kraćeg dela
prema dužem jednaka odnosu dužeg dela prema
celini.

75. Proporcije

76. Proporcije

77. SVETLO-TAMNO
Ovaj odnos naglašava dramatičnost radnje,
mističnost, zagonetnost ili neobičnost.

78. SVETLO-TAMNO
Veštačko osvetljenje se organizuje prema koncepciji
autora iz jednog ili više izvora iste ili različite jačine.
Ovakvo osvetljenje se najviše koristi na filmu, u
pozorištu I fotografiji.

79. SVETLO-TAMNO

80. SVETLO-TAMNO

81. SVETLO-TAMNO
Najčešći primeri dobrih kontarsta koji se postižu u
grafici su: svetlo-tamno, debelo-tanko, aktivno-
pasivo, geometrijsko-amorfno, vertikalno-
horizontalno, simetrično-asimetrično, linija-tačka,
oštro-tupo, široko-usko, otvoreno-zatvoreno,
kurent-verzal...

82. SVETLO-TAMNO
Antiforma
Antiforma je prirodna belina izmedju I unutar slovnih
znakova, neki je nazivaju I pozadinskim isečkom. U
savremenoj tipografiji ova pozadina nije pasivna već je
neodvojivi deo svakog slovnog znaka. Samo dobro
uravnotežen odnos forme I antiforme daje prijatan
utisak o tekstu I njegovo praćenje bez zamaranja.
U arhitekturi antiforma je svaki prazni prostor izmedju
zidova, stubova… U likovnom delu to su prazni delovi
pozadine na slici u fotografiji…Margine su takodje
antiforme.

83. RITAM
- je dinamično ponavljanje nekih likovnih formi u
različitim ili istim intervalima. On stavara živost u
delu i on je smišljeni niz ponavljanja, ubrzavanja i
zastoja odredjenih detalja u kompoziciji.

84. RITAM

85. RITAM

86. RITAM

87. RITAM
Ako je ritam pravilno ustanovljen prima se bez
napora I zamaranja. Aritmičke kompozicije se teže
primaju jer su u neskaladu sa našim biološkim
ritmom-pulsom.

88. RITAM

89. RITAM

90. RITAM
Ponavljanjem odredjenih vrednosti stvara se utisak
pulsiranja. Ritam se na grafičkoj površini razvija po
horizontali, vertikali ili po dijagonali. Mada može
biti I po nepravilnoj putanji različitrih smerova
kretanja. Kraćim intervalima sugeriše se blazi I
umerenniji, a većim brži I energičniji pokret.

91. RITAM

92. RITAM
Van Gog je svojim kratkim linijama učinio utisak
stalnog pulsiranja dela. Sezan je ovo učinio jačim
potezima, dok su impresionisti to iskazali kroz boju.

93. RITAM

94. RITAM

95. RITAM
Ritam se postiže na sledeće načine:
• Gradacijom, tj. postepenim rastom manjih
površina ka većim
• izmenom položaja, tj. postepenim kretanjem
forme po odredjenoj putanji
• umanjenjem forme, tj. postepenim smanjivanjem
osnovnog oblika u manje oblike rasute po celoj
površini

96. RITAM
• Perspektivom, tj. postepenim gubljenjem ili
približavanjem forme
• po principu repeticije, tj. postepenim
ponavljanjem iste forme u horizontalnom,
vertikalnom ili dijagonalnom nizu
• po sistemu kontrasta, tj. variranjem veličine, boje,
smera i oblika
• po sistemu harmonije, tj. takodje sa variranjem
boje, veličine, smera i oblika

97. RITAM

98. RITAM
U tipografiji razmak izmedju pojedinih reči je
osnovni ritmički korak.
Ukoliko su razmaci preuski ritam je oslabljen i tekst
je monoton, dok ukoliko su preširoki ritam je
pojačan ali je čitljivost teksta smanjena.

99. RITAM
Ritam se može postići I slaganjem redova nejednake
dužine ili nerazdvajanjem reči. Specijalnim
postupcima mogu se dobiti dopadljive kompozicije
preko celih stranica ili formata raznih grafičkih
sadržaja (diploma, pozivnica, čestitki I slično).

100. RITAM

101. RITAM

102. VALERI
- su blagi prelazi svetla na odredjenoj likovnoj
površini. Ovi blagi prelazi čine površinu plastičnijom
i njima se lakše iskazuju sferne obline.

103. VALERI

104. VALERI
Na grafičkim površinama valeri se iskazuju u
durskom i molskom valerskom ključu. Ako se jedna
površina zamisli kao skala svetlosne gradacije od 9
polja, na njenom početku biće bela, a na kraju crna.
Durski valerski ključ je raspon od 1-9 podeljka.
Molski je rasppon do 5 bez obzira u kom se delu
skale nalaze.

105. VALERI

106. TEKSTURA
- može biti glatka, ravna, reljefasta, hrapava I
perforirana. Taktilno shvaćeno ona može biti
suva, vlažna, lepljiva, topla, hladna, tvrda, meka.
- može podražavati (tkanina, zid…). Ona može imati
ritmičku, valersku, kontrastnu i kolorističku
vrednost.

107. TEKSTURA

108. TEKSTURA

109. TEKSTURA

110. KOMPOZICIJA
- označava sklad ili savršen red koji svojim različitim
odnosima i kombinacijama stvaraju likovni elementi
na odredjenom grafičkom ili likovnom prostoru.

111. KOMPOZICIJA
Jedno delo sačinjavaju:
- koncepcija
- materijal na kome će se delo izvoditi (zid, staklo,
papir, koža) i ono zavisi od sadržaja, koji će se na
njemu prikazati
- sredstava kojima će se delo realizovati (boja, tuš,
olovka...) I ovo je u tesnoj vezi sa materijalom na
kome će se izvoditi

112. KOMPOZICIJA
Vrsta kompozicije se rešava na osnovu:
- teme, odnosno idejne poruke sadržaja
- senzibiliteta autora, tj njegovog temperamenta i
ličnog rukopisa
- formata na kome se realizuje projekat

113. KOMPOZICIJA
Vrste kompozicija:
• Plošne
• Horizontalne
• Vertikalne
• Dijagonalne
• Kružne

114. KOMPOZICIJA
Plošna
Plošna kompozicija se niže po horizontalnoj ravni I
sastavljena je iz mnogih različitih predmeta, ljudskih
figura, životinja, biljaka...
Primeri ovakvih kompozicija su egipatski, asirski,
grčki, rimski I mnogi savremeni frizovi ugradjeni u
monumentalne spomeničke komplekse.

115. KOMPOZICIJA
Plošna

116. KOMPOZICIJA
Horizontalna
Horizontalna kompozicija se kao i plošna odigrava
na jednoj ravni ali za razliku od plošne ona prati
jednu misao. U njoj se uvek pojavljuje glavna tema i
prateći delovi koji su joj podredjeni.

117. KOMPOZICIJA
Horizontalna

118. KOMPOZICIJA
Horizontalna

119. KOMPOZICIJA
Horizontalna

120. KOMPOZICIJA
Vertikalna
- je dinamičnija, poletnija i ekspresivnija. Ona teži
vertikali i uzlaznoj liniji raspoloženja. Njen simbol je
gotska katedrala, koja po svojoj unutrašnjoj logici
stremi visini.

121. KOMPOZICIJA
Vertikalna

122. KOMPOZICIJA
Vertikalna

123. KOMPOZICIJA
Vertikalna

124. KOMPOZICIJA
Dijagonalna
- simbolizuje nemir I jak optički prodor koje se zbog
svoje silovitosti jako često I završav van formata.
Mnogi se strip crtači, da bi istakli dinamiku fabule i
na taj način dočarali napetu I živu scenu, često služe
dijagonalnim kompozicijama.

125. KOMPOZICIJA
Dijagonalna

126. KOMPOZICIJA
Dijagonalna

127. KOMPOZICIJA
Kružna
- se iskazuje dvojako kao kružna I kao ovalna. Ovde
uglavnom svi likovni elementi izlaze iz centra I šire
se prema periferiji formata. Centar kompozicije I
njena poenta obradjuju se najčešće simetrično.
Slikar Robert Delone za svoje slike koristi iskljucivo
kružne kompozicije.

128. KOMPOZICIJA
Kružna

129. KOMPOZICIJA
Kružna

130. KOMPOZICIJA
Kružna
U grafičkom dizajnu kružne kompozicije se najčešće
koriste za nalepnice I etikete. Ukoliko format nije
kružan centar je u poreseku dijagonala, a ukoliko je
kružan onda je u preseku prečnika. Oko centara se
odvija drugi deo radnje sa sekundarnim značenjem.
Mnogi omoti gramofonskih ploča uradjeni su po
principu kružne kompozicije.

131. KOMPOZICIJA
Kružna