1. SVEMIR
Luka Milanović 7-4
OŠ ,,Majka Jugovića“
Mentor : Marija Nedeljković

2. Sadržaj prezentacije:
• Sunce
• Merkur
• Venera
• Zemlja
• Mars
• Jupiter
• Saturn
• Uran
• Neptun
• Planete sunčevog sistema
• Komete i asteroidi
• Crne i bele rupe
• Svemir

3. SUNCE
Sunce je Zemlji najbliža zvezda, udaljena je oko 150 miliona kilometara. Ona
je zvezda srednjeg niza, što znaci da ona ima srednju veličinu i toplotu.
Temperatura Sunčeve površine iznosi 6.000 stepeni, i svaki centimetar
Sunčeve površine sija kao 250.000 sveća. Jedno od interesantnijih pojava je
i povremeno pomračenje Sunca koje se javlja kada Mesec svojim prečnikom
zakloni Sunce i kada se na mestima koje zahvati pomračenje privremeno
spušta tama.

4. Merkur

5. VENERA
Veneru drugačije zovemo i zvezda Danica. Ona posle Sunca i
Meseca najvise sija na nebu, zato sto ima gustu atmosferu koja
odbija Sunčeve zrake. Atmosfera joj je prekrivena oblacima ugljen-
dioksida i sumporne kiseline i zbog toga je najtoplija u Sunčevom
sistemu. Sve planete u Sunčevom sistemu se rotiraju suprotno od
kazaljke na satu osim Venere. Ona je jedina planeta koja rotira u
pravcu kazaljki na satu.

6. Naučnicismatrajudaje staraoko4,65milijardi godina.Našaplaneta
Zemljajetrećaplaneta Sunčevogsistemai zasadajedinapoznata
planetanakojoj postojiživot. Osnovniuslovza postojanježivota,po
mišljenjunaučnika,jevoda.SpadauvrstuZlatokosaštoznačida
temperaturana njoj omogućava postojanje vode u tečnom stanju
jer da je bliža Suncu voda bi isparila, adajedalje odSunca voda
bise zamrzla.Postojanjegravitacijei atmosferejeisto tako uticalo
na nastanak života. Takodje na nastanak života na Zemlji je uticao i
Zemljin satelit Meseckoji jesvojomgravitacijomi stvaranjemplimei
osekedoprineorazvojuuslovaza nastanak života.
Zemlja

7. Marsjeplanetakojajenajsličnija Zemlji. Poštoimaatmosferu,tragovepostojanjavode i
sličnu temperaturukaoZemljanaučnicipretpostavljaju dasuudavnojprošlostinanjemu
postojaliuslovi zanastanakzivota.Zovugai “Crvenaplaneta,, . Uzroktomejepostojanje
oksidnog gvoždja u njegovom tlu. Mars je dobio ime po rimskom bogu rata, a njegovi
sateliti Fobosi DemospostalnimpratiocimabogaMarsa.Marsnamjenajbliža planetai
samimtim najinteresantnijazaproučavanjejer jemogućeposlatiletelice kojebiga
ispitale. Trenutno površinomMarsakrstare dvasamohodnavozila Kjuriositi(radoznalost)
i Oportjuniti(Šansa,prilika) koji prikupljaju podatkedragocenezanaučnikei ujednošalju
neverovatnooštre snimke površine Marsa. Uplanu je i slanje ljudske posade u narednih
trideset godina.
Mars

8. Jupiter se sastoji od gasova vodonika i helijuma i zato nema tlo. Njegovo
jezgro je čvrsto i sačinjeno od metala i zato on ima moćno magnetno
polje koje je 10 puta jače od Zemljinog. Zahvaljujći tome Jupiter svojom
ogromnom gravitacijom privlači meteore i asteroide i čuva našu planetu
od neželjenog sudara sa njima. Na Jupiteru postoji uragan koji traje već
najmanje tri veka i zahvata oblast dva puta veću od Zemlje. On ima
najveći broj satelita u Sunčevom sistemu od kojih su 63 poznata. Najveći
sateliti su mu Ganimed, Kalisto, Io i Evropa. Pretpostavlja se da ispod
debelog sloja leda na Evropi ima uslova i za opstanak vode u tečnom
obliku pa je kao i Mars vrlo interesantna za proučavanje.
Jupiter

9. Saturn se skoro ceo sastoji od gasova- vodonika i helijuma.
Samo u jezgru planete koje je vrlo malo postoji stenje. On je
jedna od planeta sa najbržom rotacijom koja dostiže 10.000
km/h. Njegova površina izgleda potpuno glatka ali postoji
nekoliko kružnih oluja. Saturn ima toliko malu gustinu da bi
mogao da pliva u kadi vode- ako bi neko našao dovoljno veliku
kadu. Takodje, Saturn je jedna od najlepših planeta zbog svojih
upečatljivih prstenova koji su verovatno ostaci jednog od
smrvljenih meseca.
Saturn

10. Uranova osa je toliko nagnuta da izgleda kao da se kotrlja oko
Sunca, kao ogromna kugla za kuglanje. Ova nakrivljenost je
možda posledica davnog sudara sa meteorom ili nekom
drugom planetom. Ima ledenu atmosferu od koje bi se čovek
zamrzao i razbio kao staklo. Njegova plava boja je uticaj
ledenog okeana od metana čija temperatura je -195 stepeni.
On kao i Saturn ima prstenove, ali oni nisu toliko uočljivi.
Uran

11. Kaoi Uran,Neptunimapovršinuod ledenog tečnogmetana I
atmosferuod vodonika I helijuma.Prosečna temperatura napovršini
je -200 stepeni. Neptunima3odvojenatanka prstena.Triton,
Neptunovmesec jenajhladnijemesto u Sunčevomsistemu
Neptun

12. Sunčevsistemima8planeta,2planetoidai 135poznatihmeseca.
Uglavnomsveplaneteu sistemu putuju kružnom linijom. Najtoplija je
Venera a najhladnija Neptun. Najveća planeta je Jupiter dok je najmanja
Merkur od koje je Jupiter veći za 140.000 kilometara.
PLANETE SUNČEVOG SISTEMA

13. Komete su nebeska tela koja su u putanji oko Sunca sa dugim
repom koje ponekad vidimo na noćnom nebu. Halejeva
kometa se pojavljuje na svakih 76 godina. Sledeći put kada će
kometa proći pored Zemlje najavljeno je 2062.
Asteroidni pojas je područje u Suncevom sistemu izmedju
Marsa i Jupitera. Neki
asteroidi se satoje od leda i smatra se da je jedan pao na Zemlju
i doneo život.
Komete I asteroidi

14. Crne rupe su mesta u svemiru u kojima je gravitacija toliko jaka
da usisava sve pa čak I svetlost. Nastaju kada zvezda postane
toliko gusta da se uruši od sopstvene gravitacije. Vreme i
prostor se u njima savijaju u levak. Pojedini naučnici smatraju
da postoje i Bele rupe koje su potpuno suprotne crnim rupama
ali njihovo postojanje nije dokazano .
CRNE I BELE RUPE

15. Po dosadašnjim naučnim saznanjima nastanak svemira odnosno Big-Beng desio se pre oko 15 milijardi godina. Iako je
teško zamisliti smatra se da je ceo svemir nastao od vrele kuglice manje od atoma i da se za samo milijarditi deo
sekunde raširio do sadašnje veličine. Ovo je nešto što je teško i zamisliti pa bih se pokušala zadržati na stvarima koje
ćemo ipak lakše razumeti. Galaksije mogu biti spiralne, spiralne sa prečkom, eliptične i nepravilne. Počećemo od naše
galaksije Mlečni put. Dobila je naziv po Grčkoj reci GALA=mleko, odnosno po priči iz mitologije po kojoj je Herkul
prosuo mleko dok je još bio beba. Naša galaksija spada u galaksije spiralnog tipa i sadrži oko 100 milijardi zvezda. Nas
sunčev sistem obidje pun krug oko galaksije za 200 miliona godina.
Svemir

16. Korišćeni izvori za izradu ove
prezentacije:
Vikipedia
Fotografije svemira
Muzika za pozadinu
Blog o svemiru
Udžbenik iz geografije za peti razred osnovne škole

17. Hvala na
pažnji!
Povratak
na sadržaj: