Privreda starog Rima

1. PRIVREDA STAROG
RIMA

2. Rana rimska republika
• Stari Rimljani najviše su bili posvećeni zemljoradnji.
• Svaka porodica je imala u proseku oko hektar ipo zemlje koju su obrađivali
članovi te porodice. Porodica je živela skromno. Gajeni su uglavnom žito, voće
i povrće. Čuvali su ovce zbog vune, ali i svinje i živinu.
• Početkom ratovanja, bivši vojnici su prodavali svoje posede i odlazili u gradove
i postajali bezzemljaši ili proleteri, dok su njihove posede kupovali veliki
posednici ili latifundisti. Na posedima su radili robovi.

3. Izgradnja puteva
• Izgradnjom puteva preko
Apeninskog poluostrva
unapređen je transport robe, a
mnogi od njih su se održali i do
danas.
• Najstariji put bio je via Latina.

4. Rimski novac i banka
• Novac je najpre rađen od neobrađenog bakra i nosio je
naziv as.
• U trećem veku počelo se sa izradom novca od srebra –
denar, sestecerij.
• Kasnije je rađen novac od zlata – aurei.
• Hramove su koristili kao banke, a pozajmljivanje je bilo
poznato i tada uz kamatu. Kako bi podelili rizik često
su se bankari i trgovci udruživali. Lihvarenje, odnosno
pozajmljivanje novca uz visoku kamatu bilo je poznato i
tada.

5. Rimska privreda
• Proizvodnja je bila u rukama slobodnih gradjana. Jeftinu radnu snagu su činili
robovi. Slobodni radnici imali su saveze – collegia ( savez zlatara, obućara,...)
• Rimska država je privredu strogo držala pod kontrolom. Kontrolisana je
proizvodnja soli, sloboda pomorskog saobraćaja i drugo.
• Sa početkom carstva, stvaraju se preteče manufaktura.
• U Rimu su postojala dva preduzeća za masovnu proizvodnju:
• Proizvodnja podloge za pisanje
• Bojenje materijala

6. Poljoprivreda u doba carstva
• U I i II veku nove ere postojale su:
• Intenzivna poljoprivreda – sa većim ulaganjima a samim tim i većim prinosima.
• Ekstenzivna poljoprivreda – manja ulagana i manji prinosi.

7. Privreda u doba carstva
• Na privredu nije znatan uticaj imala finansijska politika.
• Mnogi rimski generali imali su svoj novac – Cezar.
• Vrednost novca je na početku padala, ali je ubrzo uspostavljen jedinstven
monetarni sistem što je stabilizovalo privredu i omogućilo njen razvoj.
• Bankarski sistem preuzet je od Grka.
• Bankari su pozajmljivali novac, a kamata se kretala od 4% (u doba Avgusta)
do 12% (u doba Konstantina).

8. Ekonomska kriza
• Država je kontrolisala razvoj ekonomije, izradu oružja i ratnih mašina,
posedovala rudnike, kamenolome, solane i obradive površine koje je davala u
zakup.
• Sa krizom carstva i ekonomija zapada u krizu, jer država ne može da odoli
napadima varvara. Česti građanski ratovi, borba za carski položaj dovode do
nestabinosti i počinju da se pojavljuju ekonomski nezavisne provincije.
Povećavaju se porezi. Novac gubi vrednost a troškovi vojske rastu. Pad
vrednosti novca dovodi do poremećaja u trgovini.

9. Ekonomske reforme
• Car Dioklecijan uvodi reforme
• Ukidanje poreza
• Popis parcela
• Objavljuje Edikt o cenama kojima
određuje maksimalnu cenu pojedinih
proizvoda kao maksimalni iznos honorara i
plata
• Reforme nastavlja car Konstantin. Osnov
njegove monetarne politike bio je zlatnik
solidus.

10. Poslednje doba Carstva
• Zemljišni posedi dobijaju veće razmere.
• Senatori dobijaju ogromne posede.
• Seljaci napuštaju imanja i odlaze u gradove. Poljoprivredu kontrolišu veliki
latifundisti, koji angažuju robove. Zbog smanjenja broja robova
veleposednici svoja imanja daju zakupcima – kolonima.
• Zbog čestih pobuna veleposednici se povlače u utvrđenja i vremenom dolazi
do pojave srednjevekovnog feudalizma.

11. •H V A L A N A P A Ž NJ I !