1. PUBERTET I
ADOLESCENCIJA

2. • Kada kazemo pubertet mislimo na
sve one bioloske promene koje se
javljaju oko ili nakon 10. godine
zivota i koji se zavrsava kada telo
postigne punu polnu zrelost i stekne
mogucnost da se razmnozava.
• Adolescenciju obelezavaju psihicke
promene, dakle promene unutar
licnosti koje prate razvoj tela u
pubertetu i nakon njega.
• Adolescencija zapocinje pocetkom
puberteta, ali traje i nakon sto se
pubertet zavrsi.
• Adolescencija zavrsava onda kada
na neki nacin postanemo odrasle
osobe koje znaju ko su, sta zele, koje
su samostalne i sl.

3. • Period adolescencije (lat. adolescere
znaci postati zreo, sazreti) je prelazni
period izmedju detinjstva i odraslosti,
period u kome dolazi do intenzivnijeg
rasta i sazrevanja, fizickog i psihickog.
• Adolescencija se deli na 3 podfaze:
1. od 10 do 14 god. – rana
adolescencija
2. od 15 do 19 god. – srednja
adolescencija
3. od 20 do 24 god. – pozna
adolescencija
• Pubertet je razvojni period izmedju
13. I 16. godine.

4. • Pubertet i adolescencija su
periodi velikih promena u zivotu
pojedinaca, oznacen i promenama
u odnosu prema roditeljima,
vrsnjacima, moralnim, ideoloskim i
drugim vrednostima, ali pre svega
promenama u odnosu na samog
sebe.
• Pubertetski period kod decaka u
odnosu na devojcice u proseku
kasni dve godine.
• Dolazi do brojnih promena u
telesnom funkcionisanju i fizickom
izgledu.

5. • Kod devojcica pocinju da rastu
stidne dlacice, grudi, pojavljuje se I
prva menstruacija, koja se obicno
javlja oko 12.te godine.
• Kod decaka pubertet pocinje
vidljivim promenama na polnom
organu u pogledu velicine I pojavom
stidnih dlacica. Sve je to praceno I
naglim rastom tela. Najbrzi tempo
rasta decaka je oko 14.te godine.
Njihova visina prelazi visinu devojcica
njihovih godina.
• Polni organi u detinjstvu rastu
istovremeno sa ostalim delovima tela
I do njihove primene dolazi u malom
obimu. Medjutim, otprilike oko 10.te
godine dolazi do ubrzanog razvoja
polnih organa.

6. • Promene mogu poceti u
razlicito vreme. Neke devojcice u
pubertetu mogu dostici punu
polnu zrelost vec u 12.-toj ili 13.-
toj godini, kada promene kod
nekih njihovih vrsnjaka mogu tek
poceti.
• Situacija je ista i sa decacima.
Neki decaci izgledaju kao odrasli
ljudi vec u 13.-toj ili 14.-toj
godini, dok kod drugih decaka
istih godina razvoj jos nije ni
poceo.
• Nema potrebe brinuti o tome i
o privremenoj razlicitosti razvoja
zato sto je to potpuno normalna
pojava. Tempo razvoja je razlicit
za svaku devojcicu i decaka.

7. • Tezina decaka se obicno povecava u pubertetu I njihova ramena
postaju sira od devojcica. Njihovi kukovi, medjutim ostaju relativno
uski za razliku od recimo devojcica kod kojih karlica postaje sira I
okrugla.
• Otprilike oko 14.te godine glas prosecnog decaka u pubertetu
pocinje da se produbljuje.
• Kod devojcica pocinju da rastu grudi, nekad se desi da jedna dojka
bude veca od druge, brze se razvija. To je normalno I zbog toga ne
treba brinuti.
• Vazno je zapamtiti da niko nema potpuno iste dojke. Ostale
promene vezane za pubertet mogu se javiti na kozi decaka I devojcica
u vidu bubuljica na kozi I akni.
• To je zbog neuravnotezenog stvaranja polnih hormona. Ali ove
promene vremenom nestaju.
• Devojcice I decaci oko 17.-te godine su potpuno razvijeni.

10. • Za vreme trajanja puberteta
deca cesto dolaze u sukob sa
roditeljima i nastavnicima.
• Vlada odredjeni psihomotorni
nemir (ne drzi vas mesto)
• Nesistematicnost i popustanje u
ucenju, losa koncentracija, slabi
radni elan, stalni umor.
• Nezadovoljstvo vlastitim
postignucem i telesnim izgledom
• Postoji zelja da se na sebe
skrene paznja
• Gubi se poverenje u odrasle
• Mladi precenjuju svoje
sposobnosti
• Nisu sposobni da prihvate kritiku

11. • Spremni su na dugotrajne diskusije I
rasprave sa odraslima, u zelji da nametnu
svoje misljenje
• Emotivno su nestabilni. Emocije lako
prelaze iz jedne krajnosti u drugu.
• Vrlo cesto je prisutna osetljivost na
pitanje licnog izgleda I nezadovoljstvo
fizickim izgledom sto uzrokuje promene
raspolozenja od euforije do depresije.
• Grupa vrsnjaka ima znacajnu ulogu u
zivotu adolescenata.
• Uovoj fazi prijateljstvo se veoma
vrednuje, ono ne predstavlja samo puko
provodjenje vremena u grupi, vec
ukljucuje uzajamnost, razmenu osecanja I
medjusobnu podrsku.
• Na konflikt se gleda kao na nesto sto ce
pomoci da se odnos produbi I poboljsa

12. • Pocinje razvoj opste organske
uzbudljivosti, osoba je stalno u
nekoj vrsti poluzanosa, pocinje
pisanje pesama, vodjenje
dnevnika, sanjarenje, ranjivost,
emocionalna labilnost.
• Neodredjena erotska ceznja se
prenosi na odredjeni objekat I
vezuje se, radjaju se prve ljubavi,
• Pazi se na odevanje, frizuru
• Mladima je potrebna sigurnost I
oslonac u tom vihoru novih
situacija, ali oni ne zele nametanje
roditeljske volje. Roditelj mora biti
osoba koja ce adolescenta hrabriti.

13. Svojim ponasanjem mladi zele da izraze svoju individualnost, svoje
JA, koje se mora razlikovati od ostalih.

15. Hvala na paznji
Kristina