А кад Теофилакт, писац VII стољећа, Гете, једно нлеме Трачана, изрично назива Словенима (Getae, sei quod item est, Sclavini), блнзу је памети, да су и Трачани били Словени. У томе нас најаче утврђује топографија древне Тракије и Македоније и животопис св. Димитрија митрија.

1. (Наставиће се)
У историји српскога народа имаде, много мјеста,
која су врло тамна. То долази отуда, што коначно
није ријешено питање о прадомовинн Срба. Кад
науци пође за руком, да ово питање ријеши како
ваља, онда ће из наше историје нестати многе таме
и бићемо одомаћенији у рођеној својој кући.
0 прадомовини Срба мвого се писало и препи-
рало и ствар још до данас није сасвијем расправ-
љена. Највећи метеж у томе погледу проузроковао
је цар-писац Константин Порфирогенит, који у сво-
ме дјелу „<3е асЗпшт^гапсЗо ЈтрегЈ1“ прича, да су Ср-
би у данашњу своју постојбину дошли из земаља с
ону страну Карпата, из такозване Бијеле Србије или
Бојке. Констаитин није ни имао на уму, да пише ис-
тинско историјско дјело, него је своје дјело намјенио
своме сину и насљеднику, да овај упозна изоколне
народе. С тога имађаше оно нарочиту политичну
тенденцију, према којој је врло смишљено измислио
сеобу Срба, како је у прилог византијскоме царству.
За Константином повела се и модерна историја,
измишљајући свакојнке ипотезе, када су се и како
су се доселили и досељивали Срби иа балканско
нолуострво. А да се имају ђе смјестити, вели се, да
је нестало И жро-Трачана, који су овђе од искона
живили, да су на ријетко разасути живили на бал-
конскоме полуострву, да су их Словени морали
потискивати и уништавати прије но што су се могли
настанити у новој постојбини. Тако су Словени заузе-
ли цело балканско полуострво а Илиро-Трачани и
Келти, што их је још било, повукоше се у брда. Све
је то врло лијепо смишљено, али није ничим дока-
зано и за праву, истинску науку не има иикакове
вриједнос ги. Скрајње је дакле вријеме, да се прича-

2. ње о сеоби Срба сасвијем забаци, као да га није
ни било, и не треба жалити, као што жали Рачки
(Еаб 1Л, 163), што је много теже или скоро ника-
ко не могуће наћи врело Константинову извјештају
о првијем почецима српске повијести, о досељењу
Срба у римску Далмацију, јер како може бити врела,
кад није било ни сеобе. Зар толики сувремени грчки
и латински писци не би знали за сеобу Словена,
па да је вапишу, да су се Словени заиста доселили
и заузели највећи дио балванскога полуострва, па
макар то сељење бивало и полагано.
Некоји словенски писии и историчари, као што
с у : В о1с 1, 8етепш , АррешПш, Раић, Катанчић,
К1есгегвк1, Во^изг-бев^гепсе^јсг, Сгајко'.чк1, Ре1е-
е1, Шафарик (у дјелу „Ићег Ле АБкипЛ бег
81а-еп“), м и с л и л и су и доказивали су, да Готи,
Сариати, Скити, Гети, Трачани, Илири, итд. нијесу
били ништа друго до Словени. Ну модерна историја
није хтјела да уважи њихове разлоге, јер не ће да
зна за аутохтонију Словена.
Све такове словенске историчаре наткрилио је
славни Словак Фрањо В. Сасинек. Он се дао сав
у посао, да докаже, да Словени у земљама, у којима
и дан дањи живе, нијесу историјски досељеници него
да су преисторијски прасједиоци. Доказе његове за
словенетво исковскијех Илиро-Трачана, које је изнио
у многијем расправама, сакупио сам у ове чланке.
На чиме доказује Сасинек, да су Илиро-Трачани
били Словени ? Одмах ћу казати. Јелински и римски
писци, који су све туђе народе називали „варвари-
ма“, нијесу тима народима поклањали толико паж-
ње, да би писали потпуну њихову историју. Запи-
сали су твк неколико биљежака, од којих се, ма да
су на све стране разбацане, дпде склопити, цјелина
истина не овакова, какву бисмо жељели, али сва-
како такова да можемо, само ако хоћемо, чисто и
бистро судити о тијем народима.
Познато је, да су римски и јелински писци нази-
вали разна словенска племена мање њиховима на-
родним именима (Кеигсп, ВогдТто/, 8ег1м) а више
именима, која су сами сковали т ј. називали су их
по сједишту ((ЈиасИ, Магсоташ, Ки#п, Вп#ев, Вевв1,
СогаШ, и т д .) , по ношњи (8агта(ае, 8суЉае, итд.)
и по занимању (Уепе1ае, Се1ае, Пагбаш, итд.). Јер
ни у једнога старога писца не има данашњијех
имена словенскијех народа, осим имена Срби у
Птолемеја и Плинија. Модерна историја одрјепшто
вели: То нијесу били Словени.
Ако стари писци и не знађаху за опште име
Слонена ни за посебна имена словенскијех племена,
или их нијесу записали, или их можда још није ни
било, записали су они многе обичаје и уредбе њихо-
ве, које јасно свједоче, да су били Словени. Многи
су обичаји током неколико тисућљећа сасвијем не-
стали, многи се прометнули усљед дотицаја са дру-
гијем народима а и сами од себв, што је врло
појмљиво, али су многи и из толике древности
сачували се и до дана данашњега.
Језик је главно обиљежје једнога народа. 0
језику старијех Илиро-Трачана нијесу стари писци
оставили никаквијех биљежака. Записали су само
гола имена брда, ријека, мјеста и племена. Данас
се наиме узимље, да су Илиро-Трачани засебно
индоевропско племе, историји ни не пада на памет,
да имена ова држи за имена словенскога поријекла,
него их тражи у арбанаскоме језику или напросто
каже, да су Словени, када су се овамо доселили
и сазнали за римска имена градова итд. прекројили
их према своме језику. Па ни поносна филологија
словенска не ће да буде јемац, да је барем већина
тијех имена потекла из словенскога извора, шта
више свакога, ко то доказује, иронично исмијава.
Истина нијесу сва имена такова, да би се на прпи
поглед виђело словенско поријекло њихово, али ако
се сјетимо, гато вели Страбон (Уегеог аи1ет ехрН-
сашНз попнтћив пе т т еи п б а ге<Ма(иг 1рва гевспр-
Но . . . А11о1п'^е8 се1еп^ие 6е1епопв е4 6е1огт1опв
ареИабопЈв ћоттев) и Помпоније Мела (^иогит
п о т т а Т1х еа! е1о^ш оге Котапо); не ћемО се чуди-
ти, што су та имена често пута веома незграпна
и неразуиљива. Шафарик је разјаснио корцјен мно-
гијема од тијех имена, па се ни њему не поклања
онолика вјера, колику заслужује.
Ето на основу историјсКих чињеница, обичаја,
етнографскијех и географскијех имена доказује Са-
синек словенство исконскијех Илиро-Трачана.
Сасинеку је била главна задаћа, да докаже старо-
сједилаштво Словена на балканском полуострву а
није се упуштао у питање, који су то Словени. Прије
неколико деценија није се ни дало о том писати
са научном тачношћу, која би потпуно одговарала
стању ствари, као гато се то данас може. Наши
књижевници н научници дали су у томе нослу лије-
пијех података. Од свијех књига, које се тичу тога
посла књига Спиридијона Гопчевића „Масебошеп
ипЈ АН-8ег1непи најважнија је; она је од огромне
важности за ово питање. Њоме сам се послужио у
овој својој радњи и држим да ми је пошло за руком
доказати, да су Сасинекови исконски Словени на
балканскоме полуострву прави правцати Срби.
I Срби у Тракији и Македонији
Најстарији писци налазе на балканскоме полу-
острву Трачане, које дијеле на два главна племена:

3. 460
Илире на западу и Трачане на иетоку. Осин тога
називају Трачанима специјално обитаваоце између
Балкана и Трачкога (Јегејскога) Мора, у које рачу-
нују и Македољане.
Кога су и каква су рода и пленена били Тра-
чани, не хажу наи стари писци. Данас се држи,
да су засебно индоевропско племе. Али биљегаке,
које о њима доносе стари писци, нијесу у прилог
томе тврђењу, шта више свједоче, да су Трачани
били Словени.
Тако налазимо, да су обичаји и живот древнијех
Трачана истовјетни са обичајем и животом Словена.
Они су поштивали Бога БаБаЛоза, ЗаБаггаза (Ојопу-
вгав), Римљани наиме то име преводе са ТЉег (сло-
бодан), значи, да је словенскога поријеклц. Обожа-
вали су и богиау ВепЈјв, УешБв (АПешЈв), коју су
назнвали и Ко1ув, КоГуИо, без сунње КоЉ, Кобјбка
(мачка, која је и представљала а и жртвована јој).
Иродот (IV, 4 — 6) приповиједа, да Трачани
не чувају дјевојака, него допуштају да се друже с
мушкарцима, с којииа им је воља. Али жене чувају
веома и купују их од родитеља за велике новце.*)
Када се ко роди, сједу рођаци око њега, те стану
јадиковати, колико му је невоља поднијети, а кад
ко умре, закопају га, уз гаалу и радост спомињући,
коликијех се невоља избавио и гато је у потпуноме
блаженству. Кад ко умре, стану се жене препи-
рати а пријатељи се њихови живо старају, коју је
од њих муж највећма љубио. Ону, која добије ту
част те се одабере, стану благосиљати људи и же-
не, а најближи рођак закоље је над гробои и зако-
па заједно с мужеи.**) Тако исто говори о њима
римски географ Помпоније Мела.
Страбон вели, да се Трачани тетовирају. а то
,је био обичај у свијех Словена у древно доба, а
сачувао се у неколико све до дана данашњега. На
рукама многијех католика „ходочаснива“ види се
пушчавијем прахом исписано „1ане Исусово или Ма-
ријино“ а около њега почетна слова имена ходо-
часникова. — Римски историчпр Ливије свједочи,
да су имали жупане и саборе.***)
*) Уцјен* дјевојннн билл је у обичају код Срба све до
дана данашн,ега а и данас поетоји, само под другијем видок.
.Обичпо су укућани упјењивали своју цуру при удаји од
500 до 5000 гроша. Чим је л>епша била цура, тим је и уцјена
већа. Ну год. 1873 кнев пећске пааије Михкило искупи скуп
и реше. да вн девојку нико ие може тражити више од 500
гроша“. Срекковић у Летонису Матице Српске. К 132 с 32.
**) Жене су прекраћнваде обично послије смрти мужевље
живот свој, јер нијесу могле бва својих мужева живјетв.
Мацјејовски-Крстић, Историја слапенских арава. Стр. 75.
* * * ! Со1ув, Тћгах, СМгувагиш гех. 1лу. Х1ЛТ, 2 9 . Ро-
ри1ит Котапит тетшЈвве аппсМае, диае оит СоМе таго-
пђивдив еги* вб (м (е Тћгасит Гшвввћ. Сјт. Х1»У, 42.
Ннјесу ли то обичцји и уредбе, којима одгова-
рају обичаји и уредбе Словена? А кад Теофилакт,
писац V II стољећа, Гете, једно нлеме Трачана, из-
рично назива Словенима (0е1ае, веи диоЛ 1геш ев1,
8с1аУ1Л1), блнзу је памети, да су и Трачани били
Словени. У томе нас вај јаче утврђује топографија
древне Тракије и Македоније и животопис св. Ди-
митрија.
Једно племе Трачана звагае се Впдј, Вге§1; до-
шло је по свој прилици из Фригије, јер Страбон
вели: Рћгу&5 е1 Вп&ез е1 Вге§ев ИЈега вшК. Ако су
исти који и Плинијеви Вгувае (Врези), наставали су
између Месте и Марице а именом својијем значе
народ, који обитава на бреговима мора — дакле
Врежани.
Класични лисци записали су много топографски-
јех имена, која без сумње имају словенски коријен,
као што су имена племена: СогаШ (НогаП, Горшта-
ци), 1)о1опс1 (Дољани), Мопвеп! (Нагаогс1, Примор-
ци), ТаикпН (Дољани); — имена гора: Вогеа, Вога,
18гаапх8, 8!Љ оп; — имена градова: А&ога, АаТгдеив
(оштри), ВПаиога, Вгу^гап, Каћу1а, Г)ећегиа, Во-
Нсће, вагогив, Ногтаа, Месућегпа, Муега, Регпа,
8апа, 8атасНа, 8егсНса, итд.; — имена ријека: А&п-
апеа, Реисоз, Кезвиа, Рап188а, 8 адаг18, бћгугаоп, Тги-
ги!ив, итл. ј . (
Познији су писци записали више таковијех име-
ва и земљу од Валканр. до Сињега Мора изрично
називају 8 с1аУ1П!а.
Шафарик је пронашао, да су и ова имена сло-
венскога поријекла: у 'Гракији: Аггоа, Р аш ка; Веп-
П1са, предјел Вањ ско; Већге, Дебра; 1)о1опс1(ае),
Дољани; беппап, Чрмеп; ЗагааЈка, Саноков; Тга-
уцв, Трева; Х Јећпп; 2егпае, 2!ппае, 21ип1а, Црнец.
У Македонији: Сауе1жа, Кавица, суточица Брегални-
це; МеКсћша, Малешево; КевШз, Места.
Поводећи се за модерном историјом, коју су ско-
вали понајвише Нијемци, ти велики пријатељи сло-
венски, данас се на сва уста говори, да су старн
Трачани били огранак иранске гране и према томе
нијесу могли бити Словени, нити су словенскога
поријекла она народна трачка географска имена,
која су записали стари писци. Ми, који вјерујемо,
да су Трачани Словени, вјерујемо, да су и имена
та словенскога поријекла, макар што знамо, да су
се друкчије изговарала у старо доба, но т то се да-
нас изговарају, и да су многа од тијех имена стари
писци крнво записали а многи њихови преписивачи
нагрдили.*) Славни Шафарик намучио се мстина
*) Напомевуо сам већ, да стара писци нијееу тачно аа-
ппсивали вароднијех топогра*скијех имена просто с тога,
што су била тешка м шихов иаговор. Ш то се догађал« у
ОЈдШгес! ћу

4. 461
ивого, доказујући да су та имена словенскога по-
ријекла, али је успио. Ево за примјер, како он до-
казује словенско поријекло имену ријева Аггов (Ра-
шка) и бЈгушоп (Струма). Аггов (ријека у Тракији
456 пр. Хр.) Непх!., Т. Реис., 1пп. АпГоп., Ас1а а.
А1ех.; данас Рагака. Од словенскога коријена РТ.С,
г’в, ономатопоетскога имена за ток и шуштаае воде,
потјече непрегледна множина словенскијех имеиа
ријека и вароши; испореди Каз, Кава, КазепЈса, Ка-
вјпа, Кавјшса, Кабка, В&ва, Кева, Кјазпо, Кезшк,
КезГса, КеааСа, Кјвпо, Ков, К ’а, Кова, Коаа, Киаата,
Кивека, К&гапу, Кебот, РГБШАВА у опће; Огвауа,
Ог1а, Огшса, Ог^к и другв ријеке и вароши у Ру-
сији, Литавској, Пољској, Чешкој, Словачкој, Србији,
Бугарској, итд. — Всгушоп (ријека и варош у Ма-
кедонији 456 пр. Хр.) Негос!., Тћик., 8ку1., 8 к у т.,
БЈт., 81гаћо, Ме1а, Рћп., Ргоћ и други; негда 8јг и -
теп , данас бСгита; иснореди 84гита ријека у Гер-
манији, бпчшиеп ријека и варош у Минској, 81га-
т!са, 8[гитевп1еа и друге ријеке и вароши у Маке-
донији и другђе: исиореди зтиш еп, пољски врело,
што је ближе 81пшоп-у пего 8[гот, јер у = и .
Бож е! Чијега су поријекла иста ова имена по
Пољској, Руској, итд. ђе није било древнијех Тра-
чапа са балканскога полуострва?
У животу св. Димитрија ( | 529) називају се до-
маћи народи Македоније: Нго^оћћае, бадопап, Ве-
Је&етеп, Веап![1, Вег21П већ уобичајенијем именом
Словена,*) који су први правили барке од једнога
јединцатога трупца. Јер такове барке карактеришу
Словене, које су само они од искона правили; отуда
слиједи да су трачки и накедонски Словени потом-
ци пражитеља трачкијех. И ђегод историја знаде за
Словене, свађе онђе налази и овакове барке, шта
више данас се ископавају и онђе, ђе је одавна не-
стало Словена (у Швицарској). Јелини су их нази-
тако дреаво доба, то се догађа и у наше проевећево XIX
столеће. Чувени путник, Нијеиац др. Хајнрих Барт, пропу-
товао је 1862 год. веке предјеле Маквдоније и Старе Србије,
па је чнсто српска имена сасвијем вагрдио. Навешћу по Гоп-
вевићу (стр. 50 и 51 српски превод) неколико имена: Марко
КШ (Марко Крал.езпћ), ОгеонКза (Ораховнца), вГеп Тгезка-
Воцгапква н Тгезка-Е1з1-Во§рагоГ (Света Богородица-Треска-
вец), ВаШза (Ракитец), ХЈгаапВза (Враштнца), Шпота (Ино-
во), Оедша (Дедино), Бћгшша и 81гитпј1за (Струмица ■, Ога-
зсћв (Скоруша), [^Пзћегеп (Бисренци), итд. Ко би рекао, да
су то чисто српска ииена ? Данашња словевска »нлологија
била би прва, која би то аанијекала, кад би, рвцимо, путни
иввјештај Бартов припадао времеиу Страбопову и нарузкила
би свакога, ко бн се усудио рећи, да је вапвснвао чисто срп-
ска имоиа.
*) 8с1ауепотпт §епз пошего твпНо ех Г>го§оћМв (Дра-
говићи), Ва^оЦаИз, Ве1е§егепа (Велегостићи), ВаепШв, Вег-
нШе (Брајаци), геИчшзцив, чиае рптиш ипо ех 1%по аатвз
ргаерагаге сНсМогап!.
вали словенском ријечи хапа^од, хаоарш, ког&ћ, ко-
гДћок, корабљица. А да се Дрогобити, Сагодати,
Белегезети, Бенити и Берзити у животу св. Дими-
трија изрично не називљу Словенима, не би се да-
нас рекло, да су Словееи, него да су несловенски
народи, којијех је једноставно нестало. Живот ев.
Димитрија не приказује их као досељениве, него
као домаће народе, који су имали своје кнежеве
византијскоме цару потчињеве и своју народну упра-
ву, која им је остављена још онда, када су их ио-
корили Римљани.*)
Из свега овога слиједи, да треба забацити тео-
рију о сеоби Словена на балванско иолуострво.
Модерна историја сашла је са научнога пута свога
м изгубила је сву научну озбиљност. Она иронично
вели, да је Трачана тако нестало, да им се једва
знаде за име. Говорећи то, презире она старију
своју другу, која о томе не говори ни ријечи. За
Бога, како је могло тако нечујно нестати Трачана,
за које Иродот вели, да су највећи народ послије
Инда, да сувремени писци не би о томе ништа зна-
ли и нама казали. Трачане, јер еу несложни били,
покорили су Јелини и Ринљани, али не за то да
их искоријвне, него да им служе. Шта више цареви
Елијус Като, Константин и Клаудије насељују у
Тракију и Македонију прекодунавске Гете и Сар-
мате, сроднике Трачана, ле с тога, да појачаЈу ста-
вовништво своје царевине. Историја разликује Тра-
чане од њиховијех господара Јелина и Римљана,
Они су били под врховнијем госнодством византиски-
јех царева а у корди су их држали чврсти градови,
који су подигнути били у срцу њихове земље**) или
на обалама мора и у којииа је била царска војвичка
посада.
Римљани су старосједиоцима остављали слобо-
дну самоунраву. Као што свагда бива, тако су и
тада појединв одличније породице па и читава мје-
ста почела примати латински језик и обичаје а с
њима мало по мало узеше и уређењв римских муни-
ципија. Модерна је историја свакако на криву путу,
кад каже, да су исконски Илиро-Трачани листом
поромањени. Римљани су ратовали жестоке ратове,
док су евојој власти покорили цело балканско полу-
острво. Па и онда је римска власт имала с балкан-
ским народима крвава посла баш с тога, што балкан-
ски народи нијесу били вољни подносити туђинскога
тешкога господства, Ако ,су сада поједиици па и
читаве облаети примале латински језик и римске
*) ЕтосакГз ех 4о4а рготшеј* ргшсјрјћиа (асуиавв) соп-
теп(ит ћаћиШ ГЛтшв XI.V. 29.
**) ®иИ 811)1 ч'о1ип4 т тевИз Багћагогит ге&ттћие
вгаесае игћев. Зепаса I. 106.
ОЈдШгес! ћу

5. 462
обичаје и уредбе, може ли се уаети, да се и такии
одношајима сав народ једнодушно пороианко. Рим-
ски утицај био је нај јачи у сјеверном приморју
Сињега Мора, које су Римљани најприје покорили
(г. 167), па управо ту гледасмо нај јачу борбу између
туђинске латинштине и народне свијести.
И јелинштина имала је од искона велик утицај
иа народ балкаискога полуострова и у политичном,
и у друштвеном и у црквеном погледу, на ипак је
огромна већиаа варода одржала своју народну само-
својност. Турци су у средњем вијеку брже нокори-
ли балканске народе (1396 — 1463) и грозно су
ноступали с њима, па их- опет ниЈесу потурчилн.
Доцније, кад се божем Словени доселили на бал-
канско полуострво, почело је, вели се, нословењи-
вање поромањенијех Трачана. То је опет пара-
доксон, јер је познато, да Словени имају врло слабу
асимилацијону енагу, па усљед тога не могаху нити
могу у Словене претворити својијех сусједа. А да је
имају онако силну, какову имају Нијемцн и Румуни,
та пословенили би читаву Европу!
С. Ховир
(Наст&виће се)
к&ижвввест
Н Ш Ш 1 Е 1 0 Т 1 С П 8
(Наставвк)
б) Други, не мање распрострањен а не
мање неоснован тип јесте тип туберкулбзне
љубави. Тај се тип појављује у безбројним за-
писницима, дневницима, изданим послс смрти
СаомекуКемо само од ваших првих романа
један и т о : »Без оца и мајве« од Иере Ра-
дуловића (»Јавор« 1875 год.). У одломцима ее
ту прича, вако; су обоје били здрави, лепи, за-
љубљени . .. Сад ил’ нису имали смелостн да
се изјасне, или нису имали прилике за то. Он
је још ђав. Њени родитељи је дају другом.
Ал’ он и она не могу да се прежале, уздишу,
плачу, пишу стихове и записнике, вену, пљују
крв, пропад&ју. умиру. Овде се случајно она
преуда, он не умире, но гине у боју за осло-
бођење. Но кад би се више прича узело, и
испоредило, нашла би се једва основа. Обично
су то несвршене јуристе, писари, учитељице у
местима за божји леђи, удовице, које вену за
мужем, калуђери. Све то морају бити приче
особито суморне, дирљ ри романи, са пуно уз-
дисаја и мушких и женских суза, приче јади-
ковке. А -бива и мало друкчије. Он је добар,
она невера; он се пролола, суши и гине. И
та проклета сушица, којој лекари не знају ле-
ва, ето могла би се лепо љубављу излечити,
а оваво прати баш највише љубавнике у хла-
дни гроб . . .
Јесу ли те приче прво у нас поникле?
Здрава и једра наша народна појезија нема
таквих прича ни несама. Њу провејава здрав,
једар и сважан дух живота, дух млада, сна-
жва, за живот подобна народа. Имамо причу,
где болест утиче иа развој љубави и чини не-
срећу, али елучајно и уз то грандијозно, у М а-
ксиму Дрнојевићу. То је шаблона са запада,
последица перијода јадоморног певања. Можда
је у санскриту и индијском свету и могда за-
бавнти, као и у доба иеначке романтике, ма-
шту читалаца, ал’ данас, где Кох и други ис-
тражују етијологије болеста савршенијин сред-
ствима, више јој места нема. Можда је и дн-
вота одјекивала у добу немачве романтике, кад
су први људи и песници свога доба певали
јадомору и бежали од људи у ситу и рогоз, да
се иеплачу у дебеле књиге песама над несре-
ћом људсвом. Шамисо је бар том приликом,
гледајући много у молуске, и привредио нау-
ци, јер је први нронашао хермафродитизам у
тих ситних створова; али Ленау је дошао до
луднице. У нас, у здравом роду, не треба да
се лепи та прича, но је треба требити као
губу из торине, ако хоћемо да имамо духом
здрав подмладак и да нам се лепа књижевност
пише и развија и за зрелији слој друштва и
према укусу свесније власе.
А смета ли нама тај начин причања? Ј а
гврдим да смета. Прво, што та неоснована ма-
штанија запрема места здравијем елементу у
вњижевности и ствара сањалице и незналице,
а друго, што у народ не може да продре право
и здраво мишљење о постанку те несретне бо-
лести, од које се треба чувати унанред још
више но од колере с тога, што затире не само
ОЈдШгес! ћу Соо§1<

6. 473
има скоро свагда погрешака у карактеру, коЈе су
толике, колике и лепе подобвости му, и које су
као наличје његовим заслугама. Зар нема у реал-
ности више гаранције за срећу жени у тој златној
средини, коју заетупају господа с1е УаЈпезве са гра-
циј'ом и дистинкцијом ? *
Моја „немирна савест" мучи се да реши та го-
лема питања, којц се тичу тако миле другарице.
Али ја се одиста дивим особеној мирноћи душе-
вној, са којом Сееила очекује мој суд па да онда
изрекне свој. Што се мене тиче, ја се још никад
нисам нашла у таквој прилици; али ја мислим да
бих ту имала мање мирноће а више личне одреши-
тости... Најпосле, видећемо!
(Наст&ввКв св)
- ->ф » -
ПРАДОМОВИНА СРБА
(Наставак)
Све до V стољећа називају римски и јелинеки
писци трачка племеиа врло различнијем именима,
која су им сами надјенули. Тек у V стољећу појав-
љује се на балканском полуострову за сва трачка
племена опћенито име 8с1аУ1ш, 8с!а^ј, Словени и
свмо стога узимље се, да су Словени балканскога
полуострова досељеници. „ Што некоји од новијих
историчара, вели врло лијепо Шафарик, држе, да
су се Словени доеелили из Азије у Европу тек у
хунској епохи, долази отуда, што су онако од ока
без дубљега истраживања полазили од претпоставке,
да Словени не могу бити старији у Европи него ли
име њихово у јелинскијех и ранскијех писаца. Ко
год ову ипотезу непристрано процијени, дако ће
уочити безумље њезино. На исти начин могли бисмо
тврдити, да у Европи прије имена Јелини, Римљани
л Келтн није било Јелина, Римљана и Келта, да
прије имена Руси нијв било никаквијех Словена
у области Русије, Историја говори на сав глас, да
се имена народа мијењају; старијех нестаје, нова
се појављују, ма да народи остају исти; надаље да
специјална имена појединијех грана прелазе на ци-
јело племе, а опћенита имена једнога народа да
спану на специјално име слабе воје гране; напокон
да један те исти народ може имати више имена,
једно код куће (своје домаће), а више их вани
(тућијех). Овај етеолошки закон природе, који је
свађе доказан, ве вриједи само за Словене, у пркос
многијема јаенијем доказима.“
Име „Словени* догало је на балканско полуостр-
во са вислаискијен Гетима, који су по ријеци Вис.ш
названи 8с1ау!т*), а када су поплавили Европу,
пренијето је име то на све Словене, ђе их је год
*) Види „Јавор “ 1892. Број 81.
нашла историја и ма како да су ее прије звали,
јер су били сродници висланскијех Гета.
Други повод, ипотези сеобе Словена дале су
провале прекодунавскијех Словена на балканско по-
луострво. Док су Римљани мировали у прекоду-
навске Словене, мировали су и они и о каквој про-
вали није могло бити ни говора. Али кад су Рим-
љани намислили, да и преко Дунава пренесу евоју
власт, диже се Словенетво, да томе стане на пут.
Т1а не само да се бранило, него је, нанамљено бо-
гатством царскијех градова, проваљивало у импери-
ју, да се напљачка богата плијена,
Прекодунавски Словени, што су проваљивали у
визаитијску царевину, не насељују се стално у њој,
јер нијесу долазили овамо са свом чељади, са жена-
ма и дјецом, него су долазили војници на плијен.
Империја је често ступала у савез са Аварима, који
ће за велике новце одбијати навале Словена. То
јој је слабо помагало, јер би се Авари често удру-
жили са Словенима те би зај'еднички нападали. Шта
више у животу св. Димитрија приповиједа се, да су
Словени, који су пребивали у околици Солуна, сами
позвали Аваре, да заједно опсиједају Солун.
Провале прекодунавскијех Словена помогоше Сло-
венима балканскога полуострва, те се ови ослоби-
дише византијскога господства. Сав запад балкан-
скога полуострва бијаше слободан и назва се Сло-
венијом. Ну Словени не бијаху толико мудри, да
се здруже у Ј'едну јаку државу, која би могла одо-
лијевати Визавтинцима, него се расцијепаше на више
државица, па је Византији лако било нешто оружи-
јем а нешто уговорима и преварама нокорити чита-
ву Словенију.
*
* #
ОЈдШгесЈ ћу

7. Кад су Словеви прасједиоци у Тракији и Макв-
донији, пита се, који су то Словена? Готово до
вашијех дана држало се а и знанствено тврдило,
да су Македонци па и Старо-Србијанци Вугари. У
својој „Историји Вугара* назначује Јиречек овако
границу међу Србииа и Бугарииа: Од Видина пре-
скаче међа Тинову и иде граиицои Србије (пређа-
шње кнеаевине) преко Прокупља висовииа уз лијеву
обалу Мораве, захвата Врању н иде Црном Гором,
Шар-нланинои, захвата Горњу Дибру и окончава
на западној обали Охридскога Језера код села Лина.
Тако су држали не само Вугари него и Срби.
Али се мало по мало увиђе, да је та наука лажиа и да-
Македонцв и Старо-Србијанци нијесу Бугари него
Срби. Први, који се озбиљно трудио, да учени
свијет о том увјери, бијаше Србин Милојевић. Он
је по Старој Србији купио народне пјесме и обичаје
али није био сретан, да му рад у Српству иађе
достојна одазива. Сретнији је био руски конзул
Јастребов, који је штампао дело „Пјесме и обичаји
турскијех Срба“, које је отворило очи Србима.
Тим послом бавио се Веселиновић а нарочито
Стојан Новаковић. Осим другога наштампао је Но-
ваковић у X II Гласу Српске Краљевске Академије
врло важну расправу, „А и $ у македонским народ-
ним дијалектима", у којој говор Македонаца п Пта-
ро-Србијанаца дијели на овчопољско-кратовски, ве-
леско-прилепски и дибрански говор, претреса по-
таико велеско-прилепски говор и налази, да је то
наријечје српскога језика. Посао овај настављен је
у Јагићеву Архиву.
У исто доба, када је Новаковић писао поменуту
расправу, путовао је по Македонији и Старој Србији
Спиридијон Гопчевић, позван од Бугарина Петрова,
управо у ту сврху, да виде, живе ли у тијем зе-
мљама Срби или Бугари. Резултат путовања изнио
је Гопчевић у веома знамекитој кљизи „МакеЈошеп
ип«1 А11-8ег1)1епи, у којој народнијем језиком и пје-
смама, народним обичајим и ношњом, народном исто-
ријом и сјећањем па и самом народном свијести
доказује истинеку народност поиенутијех земаља.
Претрееајући облике македонскога говора упоре-
до са бугарскима и данашњега српскога књиже-
внога језика иалази, да данашњи македонски говор
показује истина далеко већу сличност са српскијем
књижевнијем језиком средњега вијека, какова нам
га предочавају старе повеље, него ли са данашњим
српским књижевним језиком, али се у исти мах исто
толико разликује од бугарскога језика колико и
српски књижевни језик.
Ношња и обичаји исти су који и у сјевернијех
Срба. Они славе славу и преславу ту раг ехсе11епсе
српску свечаност, они знају за додолу, за лазарицу
и коледу, држе кобу и побратимство. За све то не
знају Бугари.
И историја говори против Бугара. Бугарски вла-
даоци Борис и Симеон завладали су највећијем дије-
дом српскијех земаља. А када је Шишман, кнез
Брзјака, употријебивши малансалост бугарскога цар-
ства год. 963 дигао устанак у срнскијем земљама,
које су биле у бугарској власти и од тијех земаља
створио Самуило ввлику царевину н у Охриду уте-
ме'љио самосвојну архијепископју, назваше је Визан-
тинци„ западно-бугарском царевином“ просто с тога,
што су те српске земље биле у бугарској власти а
Византинци нијесу тачно позвавали етпографскијех
особина, које дијеле Србе и Бугаре.
Појава тако названога „западно-бугарскога цар-
ства“ само је покушај српскога народа, да утемељи
своју влашту државу, која би била и у политичном
и у црквенон погледу сасвијем самосвојна.
Македонија и Стара Србија прелазила је сад у
грчке сад у бугарске, а сад опет у српске руке.
Старом Србијом завладаше српеки краљеви Милутин
и Дечански а Македонијом Стефан Душан Силни.
Они се редовито називљу: „В Христа Бога благо-
вјерни крал и с Богом самодржац всјех србских
земл и приморгких (ћекада само српских земл), ма-
кар што је Душан знао, да су Македонијом прије
њега владали не само грчки него и бугарски царевн.
А када се Душан зацарио, називље се увијек: „Сте-
фан ва Христа Бога благовјерни цар и самодржаван
Србљем и Грком и всеј западпој страње“. Што се
Душан у пиему 15 октобра 1345 на дужда од Мле-
така називље, „пес поп Ви1§апае Јгорегп рагБв т о -
(Бсае рагБеер8“ (не незнатан учесник бугарскога
царства) а позније узимље чак и наслов „цара и
самодршца Бугара“, то је с тога, што је Бугарска
послије велбушке битке била у вазалномв одношају
према Србији све до Душанове смрти.
У законику Душанову спомињу се уз властелу
Србе и властела Грци (чл. 40) и властела Нијемци
(чл. 199). На државнијем саборима, који су стварали
Душанов законик, била је заступљена и Македонија
као саставни дио српске царевине, па кад би Ма-
кедонци заиста били Бугари, зар се не би као тако-
ви и у законику споменули?
Да су Македонци били Бугари, не би се Вука-
шин, чија је краљевина била у Македонији, називао
само „Господин земљи ерпској и Грком и западнн-
јем странама.*
И традиција народна вавијек узимље Македо-
нију у српском смислу. Божидар Вуковић има на
евојнм књигама; „Од Диоклитије, јеже јест ва пре-
ОЈдШгесЈ ћу

8. Кад су Словеви прасједиоци у Тракији и Макв-
донији, пита се, који су то Словена? Готово до
вашијех дана држало се а и знанствено тврдило,
да су Македонци па и Старо-Србијанци Вугари. У
својој „Историји Вугара* назначује Јиречек овако
границу међу Србииа и Бугарииа: Од Видина пре-
скаче међа Тинову и иде граиицои Србије (пређа-
шње кнеаевине) преко Прокупља висовииа уз лијеву
обалу Мораве, захвата Врању н иде Црном Гором,
Шар-нланинои, захвата Горњу Дибру и окончава
на западној обали Охридскога Језера код села Лина.
Тако су држали не само Вугари него и Срби.
Али се мало по мало увиђе, да је та наука лажиа и да-
Македонцв и Старо-Србијанци нијесу Бугари него
Срби. Први, који се озбиљно трудио, да учени
свијет о том увјери, бијаше Србин Милојевић. Он
је по Старој Србији купио народне пјесме и обичаје
али није био сретан, да му рад у Српству иађе
достојна одазива. Сретнији је био руски конзул
Јастребов, који је штампао дело „Пјесме и обичаји
турскијех Срба“, које је отворило очи Србима.
Тим послом бавио се Веселиновић а нарочито
Стојан Новаковић. Осим другога наштампао је Но-
ваковић у X II Гласу Српске Краљевске Академије
врло важну расправу, „А и $ у македонским народ-
ним дијалектима", у којој говор Македонаца п Пта-
ро-Србијанаца дијели на овчопољско-кратовски, ве-
леско-прилепски и дибрански говор, претреса по-
таико велеско-прилепски говор и налази, да је то
наријечје српскога језика. Посао овај настављен је
у Јагићеву Архиву.
У исто доба, када је Новаковић писао поменуту
расправу, путовао је по Македонији и Старој Србији
Спиридијон Гопчевић, позван од Бугарина Петрова,
управо у ту сврху, да виде, живе ли у тијем зе-
мљама Срби или Бугари. Резултат путовања изнио
је Гопчевић у веома знамекитој кљизи „МакеЈошеп
ип«1 А11-8ег1)1епи, у којој народнијем језиком и пје-
смама, народним обичајим и ношњом, народном исто-
ријом и сјећањем па и самом народном свијести
доказује истинеку народност поиенутијех земаља.
Претрееајући облике македонскога говора упоре-
до са бугарскима и данашњега српскога књиже-
внога језика иалази, да данашњи македонски говор
показује истина далеко већу сличност са српскијем
књижевнијем језиком средњега вијека, какова нам
га предочавају старе повеље, него ли са данашњим
српским књижевним језиком, али се у исти мах исто
толико разликује од бугарскога језика колико и
српски књижевни језик.
Ношња и обичаји исти су који и у сјевернијех
Срба. Они славе славу и преславу ту раг ехсе11епсе
српску свечаност, они знају за додолу, за лазарицу
и коледу, држе кобу и побратимство. За све то не
знају Бугари.
И историја говори против Бугара. Бугарски вла-
даоци Борис и Симеон завладали су највећијем дије-
дом српскијех земаља. А када је Шишман, кнез
Брзјака, употријебивши малансалост бугарскога цар-
ства год. 963 дигао устанак у срнскијем земљама,
које су биле у бугарској власти и од тијех земаља
створио Самуило ввлику царевину н у Охриду уте-
ме'љио самосвојну архијепископју, назваше је Визан-
тинци„ западно-бугарском царевином“ просто с тога,
што су те српске земље биле у бугарској власти а
Византинци нијесу тачно позвавали етпографскијех
особина, које дијеле Србе и Бугаре.
Појава тако названога „западно-бугарскога цар-
ства“ само је покушај српскога народа, да утемељи
своју влашту државу, која би била и у политичном
и у црквенон погледу сасвијем самосвојна.
Македонија и Стара Србија прелазила је сад у
грчке сад у бугарске, а сад опет у српске руке.
Старом Србијом завладаше српеки краљеви Милутин
и Дечански а Македонијом Стефан Душан Силни.
Они се редовито називљу: „В Христа Бога благо-
вјерни крал и с Богом самодржац всјех србских
земл и приморгких (ћекада само српских земл), ма-
кар што је Душан знао, да су Македонијом прије
њега владали не само грчки него и бугарски царевн.
А када се Душан зацарио, називље се увијек: „Сте-
фан ва Христа Бога благовјерни цар и самодржаван
Србљем и Грком и всеј западпој страње“. Што се
Душан у пиему 15 октобра 1345 на дужда од Мле-
така називље, „пес поп Ви1§апае Јгорегп рагБв т о -
(Бсае рагБеер8“ (не незнатан учесник бугарскога
царства) а позније узимље чак и наслов „цара и
самодршца Бугара“, то је с тога, што је Бугарска
послије велбушке битке била у вазалномв одношају
према Србији све до Душанове смрти.
У законику Душанову спомињу се уз властелу
Србе и властела Грци (чл. 40) и властела Нијемци
(чл. 199). На државнијем саборима, који су стварали
Душанов законик, била је заступљена и Македонија
као саставни дио српске царевине, па кад би Ма-
кедонци заиста били Бугари, зар се не би као тако-
ви и у законику споменули?
Да су Македонци били Бугари, не би се Вука-
шин, чија је краљевина била у Македонији, називао
само „Господин земљи ерпској и Грком и западнн-
јем странама.*
И традиција народна вавијек узимље Македо-
нију у српском смислу. Божидар Вуковић има на
евојнм књигама; „Од Диоклитије, јеже јест ва пре-
ОЈдШгесЈ ћу

9. 475
делех маћедонијских“. У „Иовјести о благочестивјем
и хрИстољубивјем Георгии Черповићје, нареченом
Скендер*бег“ (Глас XXII) стоји писано: ПВ Маке-
донији же в Србјех. . . Епир, кои крај јест част
Македонии на предјелах Србскија земли . . . христи-
јански књаз Иван, прозинајеми Кастријот, од кољена
краљева македонских т. ј. србских“. Народна пјесма
„Смрт војводе Кајице“ називље ђурђа Смедеревца
„краљем од Маћедоније“ т. ј. од Србије. И некоји
страни писци, као Хајнрих Милер у својој књизи
„Тигкјвсће Сћгоп1саи и непознати писци у књизи
„Уоп ТЈгвасћеп (1ег Сћгјв1еп уегЈегћеп 111 Јег 8сћ1асћ-
1оп тујЈег Тагскеп иш! Неу(1еп“, држе Македонију
за срнску земљу.
Од свега тога најљепше говоре народне пјесме
и народна свијест. Српски народ чувен је у свијету
са својих народнијех пјесама. Напротив Бугари не
имају никаквијех старијих пјесама народнијех. Ну
да заварају свијет, нагатампаше Македоњани браћа
Миладиновци, Бошњак Верковић, Рус Качановски
и Бугарин Чолаков српске народне пјесме, које су
посакупљали по разнијем предјелима Македоније,
Старе Србије и шопскијех крајева, под именом „бу-
гарскијех” пјесама, пошто су их прије тога прекро-
јили према бугарскоме изговору. А да те пјесме
изгледају бугарскије, замијенише имена српскијех
краљева и јунака бугарскијем царевима и војско-
вођама, о којима народ нити зна пити пјева.
Што је филолошка критика доказала за споме-
нуте збирке „бугарскијех" пјесама, то исто свједочи
и искуство из скоро минулијех дана. Милојевић
приповиједа, да Љубен Каравелов, бугарски пјесник,
утамањује све српске пјесме, ако се не даду побу-
гарити. Тако је изгорио збирку помачкијех пјесама,
које су биле написане српскијем језиком. Драганов
пак, професор солунске бугарске гимназије, испра-
вљао је и доћеривао је према бугарскоме изговору
пјесме, које му је из дибарске околице донио Јован
Бељић Дибранин, његов ученик
На стр. 337 — 355 своје књиге износи Гопче-
вић примјере народнијех пјееама управо онако, како
их сам народ пјева, Па не само језиком него и
српском евјести одају те пјесме, да је народ, који
их пјева, чисти Србин. Не ћу исписивати свијех
онијех мјеста, која сведоче о народности Македо-
није и Старе Србије, али бих, чини ми се, погрије-
шио, кад не бих навео, одакле докле држи сам
народ да се протеже српство. Ево како он каже:
П ак ее кристн српска краљевпна
Од М летака дувл до Солуна,
Од Једрева до Сињега Мора.
У Битољу пјева се пјесма, у којој се вели, да
су Воден, Солун, Србица, Костур, Клисура, Јанина,
Девол, Елбасан, Орид, Дебар, Тетово, Кичево, При-
лен, Велес, Тиквеш, Дорјан, Радовић. Петрић, Стру-
муца, Серес, Мелник, Џума, Разлог, Самоков, Па-
зарџик, Иловдин, Дренопоље, Орханли, Никопољ,
Враца, Крајова, Ломпаланка, Видин, ћипровац, Со-
фија, Радомир, Паланка, Бања, Кратово, Кочани,
Штип, Куманово, Скопље, Иризрен, ђаковица, Пећ,
и т. д. При крају пјесме вели се:
Сви грАДОВН пројдох у Сроији мииа,
У Србији мила царш тина ни наш а;
Како тебе, бели Битол., нигде не пајдох!
Не одговара ли ова народна свијест истинскоме
стању ствари ?
Ма да се из пјесама овијех види, како народ
мисли о својој народности, ипак за јаче увјерење
износи Гопчевић молбе, које су писали и потписи-
вали људи из свијех крајева Старе Србије, Маке-
доиије па и из шопскијех крајева и у којима моле
српскога тада кнеза Милана, конзуле странијех вла-
сти и берлински конгрес, да их присаједине мајци
Србији за то, јер су они чисти и прави Срби а
нијесу Вугари.
Уза еве ово и многа имена мјеста, која еу по-
стала од коријена „Срб“, бране српско поријекло
Македоиије и Старе Србије. У вилајету монастир-
ском налазе се села: Старо Сраци и Мпло Срацн
Витољу на сјеверу, Срблани и Србица недалеко
Кичева. Србово и Србица у поречини ријеке Бистри-
це. У вилајету косовском: Србиново Гостивару на
југу. Орбинце близу Врање, Горња и Доња Орбица
недалеко Призрена. Напокон чувена варош Српчи-
ште, која је данас сва појелињена.
Да су Македонци Срби, држали су и стари дал-
матински писци. Шпљећанин Алберти (1617) пише,
да је некада народ словенски под Александром
Србљанином (Александар велики) давао законе све-
му свијету. Мавро Орбини (1601) вели, да је на
балканскоме полуострву од давнина живио словенски
(а то је исто што и српски) народ, да је загоспо-
довао у Азији и Африци, да се побио с Мисирцима
и са Александром Великијем. да је покорио Јели-
нију, Македонију и Илирик, да је војевао с Рим-
љанииа, да је развалио Рим и присилио римске
цареве, да му плаћају данак. А славни пјесник
Гундулић одушевљено пјева:
У румелска јеади поља,
опет српска напр’јед слиди
гдје си града Дренопо.т>а
врх Марице р’јеке види.
врх Марице р’јеке, воја
мвократ брви т’јек Јстави,
Кад Оре-оо крај ње поја
ОЈдШгес! 6у

10. 476
драга пјасна од љубавв.
Тим у њих се још вачиња,
што о’ у пјесан став’ одавна
од Лесандра Србл-аивва
врх св'јех ц&р& ц&ра сааваа.
Пјевале III 33—69, Вошковик.
Нашега шштљењл ништа не нијења, гато Гувду-
лић Орфеа по обичају назива Бугарином јер да-
ље пјева:
При мор’ управ српских страаа
у прживах пуста ®ала
лежи Троја укопана,
од грчкога огња пала.
Пјевање VII, 1—4, Бошкоиик.
Из овога се види, колико су стари Далматинци
и Дубровчани били ближе истини, него што бијасно
ми. А јесу ли се Дубровчани могли варати, што
Македонце држаху за Србе, кад су имали по ције-
ломе балканекоме полуострву својијех трговачкијех
насеобина, па су могли као високо просвјећени љу-
ди потанко сазнати не само етнографске особине
српскога народа, него и докле се све простире
српски народ. с. Еончар
(Наставв&в се)
рШ
(ТТаставак)
Љубав је — вели Мантегаца — здравље,
овако се црта као болест. Љубав је добро,
овако је зло. Љ убав је *као круна свију до-
бара«, овако је отров. Зар нас лепа књижев-
пост не може челичити, а не вечито обарати
у љубави ? „Љ убав је , децо, путања права, ко
%оме иде, тај се спасаваи (Беранже — Змај).
Несретници са своје болесне крви а порекла
свалили су кривицу светском јаду на невину
љубав. А здрав духом и телом писац мора пре
но што нестане његова јунака, загледатн му
се боље у душу и срце и у склад прилика у
животу му.
Где је оно здраво и једро описивање Лава
Толстоја у »Срећи у браку« ? Где је заноспа
свежина и природна једрина Л. К. Лазаревића
у причи му »У добри час хајдуци« ? Силан
кукољ загуши пшеницу на књижевном пољу!
И са тим морамо бити на чисто, да болесг
сушица по мишљењу скоро свију лекара може
у организму, који је наследством диспонован,
било прпмерно било после других разпих бо-
лести избити. У таком склопу телеспом чаша
воде, свака прехлада и свака друга ситница
може изгледати као непосредни узрок болести,
па и јад и јед, и љубав и туга. А како нај-
више сушичавих умире у добу младости, између
двадесет и тридесет година и пре, у добу, кад
љубав врло лако сва чула човечја падјача у
још несталоженом телу, то привидно највише
од љубави сушичави умиру и највише суши-
чавих гине у љубави. Како је многи несретан
међутим с тога, што мудри родитељи, којн су
у питању. виде опасност од свезе са нездра-
вим коленовићем, то се из прича не да ви-
дети, али живот је таш в. А многи таки не-
вољник баш за то, што је болан, јаче од дру-
гог за љубављу жуди и за ускраћеним ужива-
њем. И тако се по свету ори славопој љубави
и клетва на немилосрдну љубав и сушицу. Ми
све ово наводимо саао под чувством индигна-
ције пад силниа продуктима наше књижевно-
сти те врсге, који се необразложени износе
на пазар.
Истина је, да има много бедних сушича-
вих и заљубљених, који су сви сажаљења до-
стојни у толико, што они нису ни достојнн
љубави, и да љубав њихова није измишљотина,
али сваљивати кривицу због свог јада на љу-
бав и бешчастити то једино добро послано чо-
веку од Бога, да га крепи н снажи у животу,
то је очигледна неправда. Кривица је на са-
мом јаднику, па његову роду и родитељима му,
који му не дадоше чвршће подлоге за живот.
Ал Дима Син додирује у својем роману »Љу-
бав и захвалност« причу ту о наследној ту-
беркулози («Јавор« 1893)
То зло мора се радикалније лечити, а не
уздисајима. Не ћемо окаљати лепу књижевност,
ако и њој то на срце ставимо, да износи на-
учну истину ту у згодну облику, јер она има
највећи утецај на омладину, она нева и буди
ОЈдШгес! ћу Соо§1<

11. 489
— Госпођице, ирослови а руком покаже на про-
зор, који је 8бог топлога вечера био отворен —
Рожб седи доле у дворишту на клупи. Необично
би Вам био захвалан, кад бисте хтели још једаред
отпевати ту каватину из „Норме“.
— С драге воље!
И од свег срца радо запевам наново.
Мој је труд био обилно награђен. Госпођа (1е
Еоиуегсу, која је, док сам ја певала, сва срећна
стојала код нрозора, кад сам ја завршнла, наслони
се ва прозор па нетто довикне свом сину. За тим
приђе мени, загрли ме и тронуто рече:
—■ Хвала у име његово и у име моје! Од дуже
је времена ово први пут, како у његовим очима
видим зрачак среће.
То је одиста успех, што сам тог дивљака изма-
мила из његове пећине; ја се тим и поносим те
сва блажена лежеи у постељу.
(Наставв&е се)
В О У К А
-»» ♦
ПРАДОМОВИНА СРБА
(Наставак)
II Орби у дрввној Јелади
У древној Јелади, у тој класичној некада земљи
љепоте, најстарији писци прије Јелина налазе народ,
који су називали Пелазгнма и за који изрично кажу
да нијесу били Јелини. Тако Хекатен Милићанин,
који је живио ово 500 год. пр. Хр., суди по пре-
осталијем споменицнма, а то су киклопске грађеви-
не, да су „варвари" од давиина пребивали у васци-
јелој Јелади. У Атици да су живили они Трачани,
које је довео Еумолпо. То његово суђење потврђује
истовјетност „киклопске0 рушевине пелазгичке ку-
ле на сјеверној страни вардарске Демир-капије са
остаицима киклопскијех развалина, које се и данас
налазе у Јелади код Микене (Атрејева благајница
и лавља врата), потврђује и Мела (II. 2.) који вели,
да на Атосу живе Пелазги.
Иродот опет приповиједа, да Атињани од давни-
на припадају пелашкоме народу. Пелазги су, вели
он, говорили варварскнјем (туђијем) језиком а када
су Јелини доселили се у Грчку, атички народ, који
је пелашки, прометне се у Јелине и промијени свој
језик. И јелинско племе, које је било малено, нара-
сло је до ивоштва народа, јер су поименце Пелазги
приступили к њему и многи други народи варварскн
и претопили се у Јелине. Аристотеле доноси вијест,
да су Трачани из Абе у Фокиду дошли на Еубеју,
и ту се настанили под имевом Абанта.
Ове вијести, које долазе из тако древне добе,
потврђују за своје доба писци, који су живили у
много оозније вријеме. Страбон тврди, да Трачани
и Епироћани и сада (19 год. посл. Хр.) живе уз
Јеладу. А колико је Грчка морала бити насељена
овијема народима прије, кад варвари и сада још
живе у највећом дијелу Јеладе, која је негда била
земља сама з« себе. Виргилије пјева: Трачани бија-
ху некада жестокијем управљани Ликургом а Ливије
свједочи, да Етољави, Акарнанци и Македонци
говоре једнијем те истијем језиком*).
Јеливи дакле нијесу прасједиоци древне Јеладе,
него.Делазги, Трачани и Македонци а то су Слове-
ни. Према томе и име Пелазги словенскога је пори-
ријекла. Словени су радо живили по шјЈмама и
брдима дакле и у Јелади ро 1агесћ (по обронку
брда), због чега су названи Ро1агсГ, РећмЈр.
Као старије обитаваоце може бити да су их
познији Јелини назвали Гоаил, али су их Огаесћма
као обитаватеље гора могли назвати и словенскијем
именом Ск>гес1, вгесј, Горани. И данас су у Јелади
двије Загорске, једна у Епиру јужно-западно од
Пинда а друга у Тесалији источно од Пелијона.
Јер су ове Загорске релативна имена, шта је при-
родније, до да имена Загорица и Загореци претпо-
стављају имена Горица и Гореци?
Али вели се име Отаеша дали су Јелади Рим-
љани, јер су понајприје дошли с њима у дотицај
Гдпто!, бродари око Додоне, и по њима да су на-
звали све Јелине. И то је име без сумње постало
од Го/>шхо1. Иродот (II, 52) потврђује то, јер вели,
да је пророчиште у Додони пелазгичкога поријекла.
Ако је напокон истина, да су се Јелини испрва
8е1оЈ називали, тада је и то име словенскога пори-
јекла, јер су обитаватељи Атике били дјеломице
горани, дјеломице морнари а дјеломице сељаци (аеЈ-
*) Тћгасев егап* асп ^цопЛат ге&па(а Буспгјуо. Енејида
К. 8 — Аеко1о§, Дкагпапав, Маоедопав етвА ет 1ш$аае
ћотшее. 1лтшв XXX. 39.
ОЈдНЈгес) ђу ^ . о о ^ 1 е

12. 490
1асј, 8е11а<1<н), који су у равници и м в ји свој по-
сјед (вс1о).
Омир још не зна за име Јелини. Он назива на-
род или по граду или по предјелу, у коме живи.
Тек послије тројанскога рата склопе некоји градови
савез и становници њихови први се назову Јелини-
ма. Позније постадв име то опћенито за све обита-
ватеље Јеладе. Варварима називају се од тада сви
нејелински народи т. ј. који живе ван Јеладе. Нај-
први с у ' тако названи по свој прилици Трачани и
Македонци, који и данас мјесто џ изговавају § (1>).
Каеније су свакога страпца називали варваром.
Тесалија, у којој се спомињу Трачани као први
прасједиоци, појављује се као прво огњиште јелип-
ске културе. Орфеј, кнез Трачана, бијаше први вели-
ки пјесник. Он учаше древне Јелине музици, пјееми
и религији. С тога и вели Пиндар, да је Орфеј
отац пјесништва, а Еврипид и Аристофан да је за-
четник мистерија. Еврипид назива његове пјесме
„трачкијема таблицама".
Кад су Трачани и Пелазги били преисторијски
обитаватељи древне Јеладе и учитељи Јелина, онда
је ближе истини, да је трачко-словенски језик више
утицаја имао на стари јелинеки језик него ли што
је стари јелински језик утицао на словенски језик
као што се данас учи. Та Словени живљаху у нај-
већем дијелу Европе, Јелини пак запремаху само
мален дио балк&нскога полуострва. Не може се с
тога ни помислити, да је јелински језик толики
утицај имао на Словене, да је мноштво јелинскијех
ријечи постала општа својина свијех Словена. И
историја каже, да су Јелини попримали много ело-
венскога и да су словенеки и јелински језик врло
сродни. Тако каже Страбон: „Атињани пак устра-
јаше као и увијек и у осталијем ствчрима туђинаца,
јер су многе туће свете обреде попримали, тако да
су у веселијем играма премноги трачански и фри-
шки отијевали. А и Платон спомиње беидидијске
(вендијске, словенске) игре. фришке пак Димостен."
А велики римски пјесник Овидије, који је потиуно
разумијевао јелински језик а у прогонству у Тоаима
тако савршено научио гетски језик, д а јењ и м е пје-
вао пјесме, вели: „Језик онијех, који су се родили
у овћешњијема јелинскијем градовима, сасвијем је
наличан гетскоме језику и није ништа друго до
језик који се говори гетским нагласком, те је разлика
врло мала.“
С тога је близу памети, што имена многијех
мјеста, гора и ријека класичне Јеладе имају сло-
венски коријеи. Н. пр: имена мјеста: Впаеа, Вига,
Еаегив, На1у8аеа, НошоИпш, Н огеи т, Ееиса«, Еећа-
Феа, Рћогош сит, 01еп и т, 8с1ћина, 8регс1па, 8(аи1ута,
81сопит, Тетпо.ч, Е етеп е, и т д . ; инена го р а : На1е-
81и8, Н ото1е, бсоПв, Т отеи з, Т(а)тагиа, Т етп ов,
Рге(.ив, 8(епа клавац у Епиру итд.; имена ријека:
Репеив, Рогјиа, 8е1епив, ВеНеЈв, ТЈнеава, (Тзаввив),
итд. И дан дањи имаде по васцијелој Јелади мјеста,
која имају словенска имена.
И вјера Пелазга свједочи, да су били Словени.
Иродот (II, 52) вели, да су Нелазги вјер >вали у
једнога Вога а да нијесу познавали више богова.
Ове и њихов култ научише позније од Мисираца а
Јелини научнше од њих као од својијех учитеља,
Рекао би да је многобожаштво од пелазгичкијех
прешло и другијем Словенима. Н. пр. за култ боги-
ње Изиде, коју су поштовали германски Словени,
вели Тацит, да је тућ, а зар није вероватно, да су
га сјеверни Словени примили од своје јужне браће,
који су га нримили од Мисираца?
Нрокопије и Хелмолд приповиједају, да су и
Словени испрва вјеровали у једн га Бога а послије
видимо, да и они вјерују у више богова.
Познато је, да су древни Словени вјеровали, да
њихови богови пребивају на храсту. Кад Иродот
(II, 55) каже, да су додонски Пелазги уредили своје
пророчиште код некаке букве, а други писци веле
код храста, није ли онда додонско пророчиште сло-
венскога поријевла?
Јелински Слопени имађаху као и сви другв Сло-
вени своје жупане, који су управљади свом жупом
и у којима су се покоравала сва племена. Зонарас
спомиње једнога по имену: А ттапФ ег А (ћаташ ае,
ТћевзаИсае ге^ићш (Муцпе, С Х Х Х 1У . 755.).
У V I стољећу долази и у Јеладу име Словен
с,а прекодунавским Словенима. Њихопе провале раз-
будише и јелинске Словене. потомке исконскијех
Пелазга, те се и они за цара Константина (746-—799)
коначно ослободе власти византинскијех царева. Т е-
салија, Ливадија, Пелопонез и Епир бијаху слобод-
ни. Ну цар Никефор (8 0 2 — 811) покори их из нова
и дарује их страном патарскоме архиепископу, стра-
ном им наметне ЕоЈаиши (кад је цар долазио (2о1а-
г!1) у њихово село, морали су га хранити). Најупор-
нији од свијех јелинскијех Словена бијаху Миливци
и Језерци, коју су живили по Тајгетовијеи гуду рама.
Они су плаћали силан данак. А јер се тај врло
насилно побирао, обрате се оки молбом на цара
Лава, који им смањи данак, бојећи се да не изгубн
Пелопонез. То свједочи, колико је јелинско Словеи-
ство силно било, а таковијем није могло бити, да
се овамо тек у VII стољећу доселило. Него Сло-
венство је у древиој Јелади мало по мало падало,
док га није у XV стољећу са свијем нестало. Слаба
веза словенскијех племене, јача просвјета Грка на
ОЈдШгесЈ ву

13. 491
удрузкеиа сила државе и цркве грчке уништише
Словене све до ријеке Бистрице.
Кад су Пелазги, праеједиоци древне Јвладе, били
Словени и дошли већијем дијелом из Македоније,
ђб смо нашли Србе, онда се само по себи разумје,
да су и јеливски прасједиоци били Срби. То засвје-
дочавају и многа топографска имена од коријена
„Срб“, као што су: Љортгц (Србљани), %м@тт
(Србљана) и «»•« у Епиру, 8игћ1 (Срби) на зали-
јеву Воло, Љ^џјпј (Срби) у Фтиотиди у Тесалији,
Хеортпха (Србијанка) у Коринтији, Љ рипап (Срба-
ни) у Елиди, Љеороо (Србе) У Аркадији, Љ брт
(Срби) у Ливадији, %ерц»/«« (Србица) на Еубеји,
±'ео@ота (Србота) и 2врј1п1<па (Србица) у Месенији,
Љиррша (Србејка) и %арртт<т (Србица) у Лаконији
(Летопис Матице Српске 104. 43.).
Да су Милинци били Срби, даде се посебаце
доказати. У животу св. Никона Метакоите, који је
живио при крају X стољећа, називају се Милинци
Мирмвдонина.*). А да су Мирмидони били Срби,
види се из једне критске пјесме „’о иер^уха^ **')—
мрав, за кога се пјева, да је „Србина син, Српкиње
син“); види се из Гизебрехта, који вели да је ко-
рушки војвода осумњичеп, да ће (год. 1015) помоћу
Хрвата и Мирмидона (т. ј.Срба) да удари на њемач-
кога цара***); види се из једнога старога ћириловско-
га рукописа, у коме внше: „Наум же и Климент при-
доше в странах илириских и ми(р)миндонских“ ****).
Климент бијаше епископ у Охриду а Наум сагради
на Охридскоме језеру манастир св. Аранђелу Ми-
хаилу; дошли су дакле у српске земље.
*) МШо#1 ^шс!ит вр;гИи8 вх еЉпјсогит јгеп4в циоа
тЗЈ^есав МПт^оа рго МугтШошћив тосап4, ћотјпва еги-
еп4оз вб 1а4гос>пмв шпиМгкоа јпс!1агип4, и1 тоиаа4сги рв-
сога — ргае<1агвп1иг. Летопис Матице Српске. К. 129. стр.
44. у вримједби.
**) о рерргЈула^ сјећа иа Мириидонв, док је џ.еХ<ухопч
блвже Миливциин. Летоиис Матице Сриске. К. 129. Стр. 43.
***) Ег§о Ц!сип4 јраиш АЗаЊегопет, сопГшит СгингаИв
в4 М ттМ опЊ ш, пц1м ро4вв4а(! у®Не гев1в4вге сијиа осса-
атш в 4|тоге. Летопис Матице Срвске К. 129. Стр. 47. у
прииједби.
♦***) Срвћковић, Иеторија срвскога иарода. К I. Стр. 303.
С. Ковшр(Наставиће се)
ТЕЈ1ЕСНИ И ДУШЕВНИ РАД У РАВНОТЕЖИ
У најновије доба велика се пажња обраћа здра-
вљу деце по школама. 0 томе питању профвсор
Нусбаум у Минхену вели ово:
Када све скупим, што сам искусио за двадесет
и деввт година мога лекарског посла, онда морам
рећи да сам за сво то време имао тек неколико
болесника, који се разболели за то, што су сувише
напрезали своје кости и своје мишиће (мускуле);
али многе стотине болесника посматрао сам, који
су себи болест навукли дугвм душевним послом, и
у овим приликама често је било немогуће болесни-
ке са свим и потпуно излечити. Ја сам дошао до
уверења, да склоп човечијег тела није удешен за
седење за столом па да се штудира, него за теле-
сан рад. Натао сам, да су најсретнији и најраспо-
ложенији они, који сеју и ору и већи део дана про-
воде у кретању по свежем ваздуху. Таквим људима
баш слатко пада њихова иначе проста храна; код
таквих људи викад не ћеш чути, да се туже, да
им смета штагод варењу у стомаку, да су троми,
да имају конгестије у глави, или да су ин живци
узрујани.
Са свим друкчије се осећају чиновници, учења-
ци и уметници, у ових је често врела глава а хладне
ноге, често и» желудац споро ради, а дебело црево
нвмало. Мало ћеш наћи међу овима, који се не
туже на непрестано раздражене живце. Код ових
људи све је мање угодности, пријатног осећања и
доброг расположења. Ми знамо, да сваки орган,
који се употребљује, стиче внгае крви, љегове крвне
жиле се шире; па кад је доказано, да кроз мишић,
који ради, крв струји много више, него ли што
струји кроз мишић који мирује, онда то зацело
стојн и за мозак. Има ли у мозгу више крви, то
бива само на штету других органа. За то буде у
ногама и рукама мање крви, за то су хладне, а мо-
зак има и сувише. Но што је више терета у томе
централном органу а мање крви у периферији, то
се непријатније осећамо. Што пре наиђе таква не-
саразмерност у човечијем телу, тто је дакле инди-
видуум млађи, то су штетније последице те пореме-
ћене равнотеже. Друго је пак ако је тело човечијв
са свим стало на снагу, тада су вегова ткива поста-
ла већ чвршћа, његове све разне мембране (ко-
жице), и све његове крвне жиле мање се растежу,
него ли што је у са свим младих, нежних особа.
За то ће зрео човек више шта да поднеее, него ли
што ће поднети младић и дете.
Буде ли несаразмерности још код детета, то је
штета очигледна и стална; и да се дође до здраве
равнотеже, треба жртава и у вреиену и у новцу,
које се ретко може да нађе. Хоћу ли јасннје да
ОЈдШгес! ћу