Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Wir verwenden Ihre LinkedIn Profilangaben und Informationen zu Ihren Aktivitäten, um Anzeigen zu personalisieren und Ihnen relevantere Inhalte anzuzeigen. Sie können Ihre Anzeigeneinstellungen jederzeit ändern.

Umetnost ranog srednjeg veka

lekcija

  • Als Erste(r) kommentieren

  • Gehören Sie zu den Ersten, denen das gefällt!

Umetnost ranog srednjeg veka

  1. 1. Umetnost ranog srednjeg veka preromanička umetnost
  2. 2. Evropa u ranom srednjem veku • Prodorom nomadskih plemena, padom Zapadnog rimskog carstva, stvaranjem novih država i širenjem hrišćanstva započinje period ranog srednjeg veka. Promena demografske slike usledila je nakon prodora nomadskih naroda koji su se mešali sa rimskim stanovništvom, prihvatajući hrišćanstvo i latinski jezik. • Umetnost ranog srednjeg veka možemo podeliti na: I. Umetnost u doba seobe naroda II. Karolinška renesansa III. Otonska umetnost
  3. 3. Umetnost u doba seobe naroda • Dolaskom nomadskih naroda na evropsko tlo oni prihvataju kasno antičku umetničku tradiciju koja se razvijala na teritoriji rimskog carstva unoseći elemente sopstvene kulture. Nomadski narodi naročito su razvili tehniku obrade plemenitih metala i dragog kamenja. Izrađivali su predmete malih dimenzija, obično isignije i oružije na kojima se često nalaze zoomorfni motivi (motivi životinjskih simbola) i apstraktne vreže.
  4. 4. Arhitektura u Doba Seobe naroda • Dolaskom nomadskih plemena na Apeninsko poluostrvo razvija se graditeljstvo koje preuzima ideje ranovizantijske tradicije. U Raveni ostrogotski kralj Teodorik gradi mauzolej kojim želi da pokaže svoju moć. Ovom periodu pripada sačuvana crkva Svetog Donata u Zadru sagrađena na nekadašnjem rimskom forumu. Građevina je kružne osnove sa trodelnim oltarskim prostorom. S. Donat u Zadru se može uzeti kao primer preromaničke arhitekture
  5. 5. Irski misionari i iluminirani rukopisi • Ukrašavanje bogoslužbenih knjiga i biblija razvija se u ranovizantiskoj i kasnoantičkoj umetnosti. Najpoznatija je iluminirana knjiga ovog perioda je “Bečka geneza” iz IV veka. Ovu kasnoantičku tradiciju razviće irski misonari u manastirima na krajnjem severozapadu Evrope. Iako su bili udaljeni oni postaju središte kulture u ranom srednjem veku. Iluminirani rukopisi su ispisani kaligrafskim tekstom, ali se ističu ornamenti na naslovnim stranicama, zastavicama i inicijalima. Najpoznatiji rukopis je Knjiga iz Kelsa, oko 800 godine
  6. 6. Karolinška renesansa • Karolinška renesansa je termin koji se povezuje sa idejom Ervina Panofskog da je bilo više obnova u toku istorije umetnosti. U ovom periodu obnavlja se kasnoantička i ranovizantijska tradicija. Ovo je period koji se vezuje za uzdizanje Franačkog carstva u doba Karla Velikog i njegovih naslednika. Stupanjem na presto i kasnije krunisanjem za cara 800 g., car Karlo Veliki zajedno sa učenim Ajnhardom poziva irske misionare čime započinje veliki preporod umetnosti nakon pada Rimskog carstva. Osnivaju se manastiri u kojima se prepisuju i iluminiraju rukopisi. Plan manastira San Galen, rani IX vek.
  7. 7. • Karlo Veliki osniva prestonicu u Ahenu i odlučuje da podigne dvorsku kapelu po uzoru na San Vitale u Ahenu i dvorsku crkvu S. Srđa i Vakha u Carigradu. Dvorska kapela u Ahenu sagrađena je kao osmougaona građevina sa westverkom na ulazu i galerijama na spratu. Bogatu dekoraciju u unutrašnjosti crkve čine višebojna mermerna oplata. Paletina-dvorska kapela u Ahenu
  8. 8. Paletina-dvorska kapela u Ahenu
  9. 9. Karolinška renesansa-iluminirani rukopisi • U vreme karolinške renesanse razvija se ukrašavanje rukopisa, sada dolazi do obnove figuralne predstave, produbljuje se prostor i scene pokazuju uticaj kasnoantičke i ranovizanstijske tradicije
  10. 10. Karolinška renesansa-iluminirani rukopisi
  11. 11. Otonska umetnost Na temeljima Franačke države u X veku uzdiže se otonska dinastija koja svoja svoju moć učvršćuje dinastičkim brakovima sa vizantiskom princezama. Ovom periodu pripada razvoj arhitekture, predmetima od slonovače i najpoznatije delo je Geronov krst iz katedrale u Kelnu. Preromanička arhitektura se posebno razvija i najpoznatija crkva je S. Mihaila u Hildeshajmu, manastir Lorš, katedrala u Špajeru.
  12. 12. Preromanička arhitektura Crkva S. Mihaila u Hildeshajmu Manastir Lorš
  13. 13. Preromaničke rute u Nemačkoj • Katedrala u Špajeru • http://visualdata.dw.de/specials/welterbe/index.php?lg=sr&site=videoShort&route= r7&local=speyer • Manstir Lorš • http://visualdata.dw.de/specials/welterbe/index.php?lg=sr&site=videoShort&route= r7&local=lorsch • Hildeshajm Katedrala i Crkva Svetog Mihajla • http://visualdata.dw.de/specials/welterbe/index.php?lg=sr&site=videoShort&route= r3&local=hildesheim
  14. 14. art2you

    Als Erste(r) kommentieren

    Loggen Sie sich ein, um Kommentare anzuzeigen.

lekcija

Aufrufe

Aufrufe insgesamt

232

Auf Slideshare

0

Aus Einbettungen

0

Anzahl der Einbettungen

0

Befehle

Downloads

4

Geteilt

0

Kommentare

0

Likes

0

×