Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Wir verwenden Ihre LinkedIn Profilangaben und Informationen zu Ihren Aktivitäten, um Anzeigen zu personalisieren und Ihnen relevantere Inhalte anzuzeigen. Sie können Ihre Anzeigeneinstellungen jederzeit ändern.

Ranohiscanstvo

Ranohrišćanstvo-lekcija

  • Als Erste(r) kommentieren

Ranohiscanstvo

  1. 1. RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST
  2. 2. Rimsko carstvo u II i III veku  III vek Rimsko carstvo je zahvaćeno duhovnom i materijalnom krizom kao odraz društvenih nemira i postepeno se raspadalo. Karakteristično za kulturna strujanja bilo je širenje istočnih i mističnih kultova. Oni su bili različitog porekla: egipatskog, persijskog, semitskog, itd. U početku su bili ograničeni na jugoistočne provincije i pogranične oblasti rimskog carstva. Iako imaju dugu tradiciju na njih su uticale helenističke ideje.  Bliski istok u to doba bilo je područje u kojem su se mešale mnoge religije (judaizam, hrišćanstvo, mitraizam, manihejstvo, gnosticizam). One su do te mere uticale jedna na drugu da su imale mnogo zajedničkog uprkos različitom poreklu: naglasak na otkrovenju istine, nada u spasenje, postojanje glavnog proroka ili mesije, dualizam dobra i zla, ritual očišćenja od greha ili osvećenje (krštenje) i dužnost da se traže preobraćenici među inovernima. Mnogi od ovih kultova bili bili su tajni pokreti koji su vrlo malo ostavili materijalne tragove.
  3. 3. Širenje hrišćanstva u II i III veku
  4. 4. Širenje hrišćanstva u II i III veku  Teško je razumeti širenje istočnih kultova u Rimskoj imperiji, pre svega zbog toga što su bili tajni kultovi, uključijući i hrišćanstvo  Jevanđelje je napisano krajem I veka, i to redosledom po Marku, Mateji, Luki i Jovanu i samim tim i razlike postoje u učenju S. Petra i Pavla. Hrišćanstvo se prvobitno razvilo u Aleksandriji, a tek zatim u krajem II veku u letinskim krajevima  Progoni hrišćana započeti su pod carem Galerijanom, dok su se nastavili u vreme Dioklecijana. Galerije je 309g. Edikt o trpeljivosti.  U vreme cara Konstantina trećina stanovništva je bila pokrštena. Nešto pred
  5. 5. Milanski edikt  U vreme cara Konstantina trećina stanovništva je bila pokrštena.  Nešto pred kraj Konstantinovog života uoči bitke protiv njegovog suparnika Maksencija kod Milvijskog mosta preko reke Tibar, kod Rima, na nebu se pojavio se znak krsta i natpis “Pod ovim znakom ćeš pobediti” Iduće noći se Konstantinu se u snu javio Isus sa svojim znakom X P, sutradan je ovo znamenje postavio na štit i na zastave. Nakon bitke zajedno sa svojim suvladarem Licinijem objavio je Milanski edikt 313 kojim je proglašena sloboda veroispovesti u carstvu  Konstantin za vreme svoje vladavine predsedavao Vaseljenskim saborom i uspostavio načelo da carska vlast potiče neposredno od Boga. Sagradio je crkve u Jerusalimu, Rimu i Carigradu. Još uvek se raspravlja o tome kada je primio hrišćansku veru.
  6. 6. Katakombe  Nijedno umetničko delo hrićanske umetnosti nije sačuvano pre 200g. Vrlo malo je sačuvano i u III veku, dok se razvoj hrišćanske umetnosti najviše razvija tek u vreme Konstantina.  Katakombe su podzemne prostorije u kojima su se sahranjivali hrišćani, ali su se u njima obavljali prvi rituali-liturgije  Katakomba S. Petra i S. Marcelina u Rimu prikazuje oslikanu tavanicu koja je podeljena na delove u sredini se nalazi krug koji označava nebeski svod, a u njemu upisani krst-osnovni simbol hrićanske vere. U centralnom medaljonu je prikazan Isus kao dobri pastir-žrtvuje se za spasenje ljudskog roda. Dok je u ostalim odeljcima prikazana priča o proroku Joni-simbolično dokazuje moć božiju da spase iz čeljušti smrti onom koji veruje.  Ispod se nalaze figure oransa.
  7. 7. Katakomba S. Petra i S. Marcelina
  8. 8. Prisiline katakombe
  9. 9. Bazilika  Ranohrišćanska bazilika preuzima model rimske bazilike (Konstantinova i Maksencijeva bazilika c. 307-320). Bazilka je uvek orjentisana u pravcu zapad-istok.  U baziliku se ulazilo kroz trojna vrata u atrijum koji je u sredini imao fontanu u kojoj su se prale ruke. Na samom početku hrišćanstva u ovom delu su bili smešteni katahizisi (oni koji se spremaju da se pokrste), zatim se ulazilo u predvorje ili narteks (koristi se i antički termin pronaos). U ovom delu su bili oni koji su se tek krstili. Zatim se ulazi u naos. Naos je podeljen na tri broda kolonadom stubova. Glavni brod je uvek širi i viši u odnosu na bočne brodove. Spolja gledano glavni brod koji je viši imao je prozore koji su bočno osvetljavali baziliku i taj deo se zove laterna. Glavni brod preseca poprečni brod koji se zove transept, da bi se nakon toga na istoku bazilika završavala apsidom-polukružnom nišom u kojoj je bio smešten apostolski presto. U ovom delu su bili kršteni i oni koji su vršili bogosluženje  Oltar se u ovo vreme nalazio ispred apside
  10. 10. Bazilika
  11. 11. Graditeljstvo u vreme Konstantina  Vreme Konstantina Velikog i njegove majke Jelene  Carigrad:  zapocinje sa gradnjom bazilike Svete Sofije, zatim Hipodroma, bazika Cisterna,  Rim:  Bazilika Svetog Petra  Sveta Zemlja:  Crkva Svetog rodjenja u Vitlajemu  Crkva Svetog groba u Jerusalimu-AnastazisRekonstrukcija Konstantinopolja sa Hipodromom

×