1. ЖИВОЈИН СТАНОЈЧИЋ е ЉУБОМИР ПОПОВИЋ
ГРАМАТИКА
СРПСКОГ А ЈЕЗИКА
УЏБЕНИК ЗА
П,
I,
III
и
IV
РАЗРЕД
СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
ДРУГО, ПРЕРАЋЕНО
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ ~
И НАСТАВНА СРЕДСТВА
БЕОГРАД
~
[i]
ffl.ffi
Will
1992.
ИЗДАЊЕ
ЗАВОД
ЗА ИЗДАВАЉЕ УЏБЕНИКА
НОВИ САД

2. РЕЧ УНАПРЕД
Рађен
1989.
по наставном програму предмета Срйскохрватски језик и култура
изражавања, и сада допуљен по новом Програму (Службени гласник Србије- Про­
светни гласник,
5, 16. VIII 1990,
стр .
7-8
и
XL -
3, 31 . V 1991 ,
стр.
овај
1-5),
уџбеник морао је бити писан као кратка граматика кљижевног језика, те и носи
назив Граматика срйскоlа језика.
Као што је уобичајено, и ова lpaмaiilикa у уводном делу дефинише наш кљижев­
ни језик, љегов историјски и садашљи аспекат, љегов однос према наречјима (и дија­
лектима) народног језика, свој предмет и начела правописа. При томе, у овоме, дру­
гом издаљу одређени делови градива, на основу захтева просветних органа који доносе
програме
наставних
предмета,
морали
су
се
скратити,
. сажети док су се
18-52) добили нови
одн
морали допунити, па су треће и четврто поглавље Увоgа (т.
други
вид
У- поглављу ФонеШика са основама фонолоlије и .морфофонолоlије дат је опис
lласовноl система књижевног језика, с љеговим битним одликама, као и понашаље
чланова тог система у облицима и творби речи . При томе, у основама фонолошког
описа пошло се од у науци дате констатације да је већ сам lласовни cиciile.м тога језика,
словима обележен, заправо
-
љегов фонолошки сисШе.м, јер је резултат Вукове "пра­
вилно изведене анализе гласовног система нашег језика" (П . Ивић, Поlовор Вуковом
Срйско.м рјечнику из
1818. у фототипском издаљу Просвете- Београд, 1966, стр . 64) .
Зато што се, другим речима, гласовни систем нашег кљижевног језика углавном
поклапа са фонолошким системом, било је могућно да се изостави, за фонолоrију
иначе неопходан, опис оних артикулационо-акустичких особина гласова које су без
експерименталнофонетске лабораторије тешко разумљиве
( грависност:
негрависност,
дифузност: компактност гласова итд . Тако су у нашој фонетици са основама фоноло­
.).
гије описане оне битне гласовне особине које су лако уочљиве и обичним опажаљем,
па се ученици неће оптерећивати захтевом да напамет (само из текста уџбеника) уче
она дистинктивна обележја гласова која се могу заиста схватити само у лабораторији.
Фонетско-фонолошки чиниоци гласовног система који су облички и творбено важни
описани су у делу Морфофонолоlија, који је узет као природна веза између области
фонологије и морфологије са творбом речи.
У поглављу Морфолоlија и Шворба речи облички и творбени системи описани
су методом уобичајеном у граматикама уопште . Обрасце промена и творбе треба схва­
тити као схе.ме у којИма се виде граматичке основе и граматички наставци, односно
творбене основе и творбени афикси, а не као грађу коју треба учити . И морфологију
и творбу олакшали смо изостављаљем прегледа акцената по врстама речи и типовима
творбе (с тим што смо основна правила акцентоваља дали у ФонеШици). Тамо где је
било најпотребније, наводили смо у овим поглављима фонетске промене које се појав·­
љују у промени облика и у творби речи, а које се, иначе, системски описују у морфо­
фонологији. О речи као јединици именоваља говори се у поглављу Лексиколоlија.
У СинШакси градиво је обрађено тако да се уочи синтаксички с и с Ш е .м
,
и то
као ф у н к ц и о н а л н и систем на основу кога се реченице формирају не само као
граматичке него и као комуникативне јединице.
Зато се тежило да све јединице и
конструкције буду описане систематски, доследно и интегрално, да се покажу везе и
з

3. сличности међу деловима синтаксичкоr система и да се, макар укратко, обраде и појаве
везане за реализацију синтаксичких јединица у комуникацији (информативна актуали­
зација, комуникативна кохезија) . При том је било неизбежно да се одступи од тради­
ционалног распореда синтаксичког градива, да се терминологија понегде прецизира,
осавремени и допуни и да се уведу дијаграми и табеле, који су неопходно средство
сваке систематске синтаксичке анализе.
Аутори су се држали начела да не треба мешати ойис језика са учење.м језика.
Реч је, наиме, о граматици м а т е р љ е г језика, дакЈiе- језика који ученици з н а­
ј у
Зато су пре света полазили од чиљенице да се са разумевањем ойиса унапређује
ученикова способност за анализу језичке грађе матерљег језика . Наравно, не треба
заборавити, са дидактичке стране, да је та способност неопходна и за усавршавање
своlа и за учење gpylиx језика. Исто је начела и у основи упуlшваља читаЈiаца да се у
учељу правила писаља служе Правойисом из
1960.
године (и љеговим сталним школ­
ским издаљима), важећим у јавној употреби, као и актуелним правописним приручни­
цима.
Треба напоменути да се неки делови наставног програма
-
због љихове природе
-
у овој граматици или садрже као најопштије дефиниције у уводном делу, или су
остављени за обраду наставној пракси . Другим речима, програмски садржаји као што
су равнойравносШ језика, језичка толеранција и слични имплицитно се садрже у уџбе­
нику (в
Увод), аЈiи се могу
у ч и т и само у школској и друштвеној
друге стране, у уџбенику се налази материја која чини
пр а к си
и н т е г р а л н е
С
де JI о в е
наше језичке материје, а новијим променама у наставном програму се редукује. Таква
материја у уџбенику је штампана у у в у ч е н и м од е љ ц и м а,
ЈОЈ .Је дат ранг
н а п о м е н е
Кајкавско наречје (т.
7),
п е т и т о м
Тиме
Такав је случај са одељцима Чакавско наречје (т.
Терийlоријално-варијанйlно раслојавање (т .
46, 47),
6),
чиме су
они изједначени са низом других, за боље разумеваље градива потребних, напомена
Оних, наиме, чије тумачеље залази било у и с т о р и ј у језика (нпр напомене о паЈiа­
тализацијама, т .
т.
123;
106;
јотоваљима, т.
промени л у о, т .
пр ав о п ис
126;
(нпр . т . 97, 201)
110---112; превоју вокала,
168 и др . ), било у
о двојини, т .
т
121;
непостојаном а,
материју коју обрађује
с циљем да се боље схвате неки од система у савреме­
ном језику, описани у овој, по основној концепцији- де с к р и п т и в н о ј грамаги­
ци
Најзад, иако се то подразумева, треба истаћи да уџбеник писан као граматика
никако не значи потребу да се из љега уче све чињенице . Језичка грађа, која чини
чиљенице, заправо је иЈiустрација оних језичких йравила која су изложена у Уводу, у
Фонетици (са фонологијом и морфофоноЈiогијом), МорфоЈiоrији, Творби речи, Лекси­
кологији и Синтакси
Ако је у неким случајевима има више, го је само зато да се
ученику пружи веhи избор
zpaf)e
помоћу које
he
разумети изложено правило . И, нарав­
но, применити то правило у својој анализи нове језичке грађе, односно у својој језич­
кој пракси
Такође, такав уџбеник oмoryhyje и наставников слободан однос према
програмском садржају и разреду. Он ће из уџбеника моhи да узме оно што сматра да
је коме ученику потребно и да на тај начин оствари једно од значајнијих начела наста­
ве
-
индивидуаЈiизацију, примереност личности ученика.
Држеhи се наставног програма, аутори се, наравно, нису могли одреhи и најнуж­
нијег понављаља, па и извесног вишка информација. Сматрамо, управо, да они олак­
шавају ученику уочавање најважнијеl, а не обавезују га да с в е из уџбеника обавезно
и зна.
Аутори, на овом месту, изражавају своју захваЈiност свим рецензентима јер су
љихове примедбе знатно побољшале текст уџбеника. Они су, исто тако, захваЈiни и
свим својим колегама
-
наставницима овог предмета у средљој школи за све сугестије
које су им дали, после провере у наставној пракси, коју сваки уџбеник, природно, мора
имати.
АУТОРИ
4

4. ГРАМАТИКА СРПСКОГА ЈЕЗИКА
1.
УВОД
1. Г р а м а т и к а је наука која описује структуру језика, утврђујући
љегове гласовне, обличке, творбене и реченичне особине. Граматика се обично
дели на фонеrику (са фонологијом), тј . на науку о гласовима, на
м о р ф о л о г и ј у- науку о облицима речи, на т в о р б у р е ч и- науку
о настанку нових речи и на с и н т а к с у
-
науку о реченици. Као таква,
граматика је пре свега о п и с н а (дескриптивна) наука. Осим тога, граматика
је и с к у п п р а в и л а о језичким јединицама (о гласовима, о облицима, о
речима, о реченицама и љиховим деловима), па нас учи и правилности језика.
2. Језик је систем знакова К()ји је (говорио и писано) с р ед с т в о
r е љ а, споразумеваља међу људима. Језиком човек саопштава своје
мисли и осећаља другим људима. А то значи да је језик др у ш r в е н а по­
јава, да је његов постанак веЗан за постанак и раз~ој људскога друштва .
о п ш
Као најсавршеније средство споразумеваља он је везан за мисао, па су миш­
љење, свест и језик у сталном јединству. Са усавршавањем мисли, усавршава
се и језик и, природно, са усавршаваљем језика развија се и мишљеље.
Као с р е д с т в о општења, језик врши к о м у н и к а т и в н у функцију
(од лат . communicatio- саопштавање, општење) . При томе, пошто је језик
систем знакова који преноси з н а ч е њ а (мисли, осеhања, поруке) међу људи­
ма, љегова друштвена функција је и с а з н а ј н а, к о г н и т и в н а (од лат .
cognitio- сазнање) или з н а ч е њ с к и и з р а ж а ј н а , е к с п р е с и в н а (од
лат . expressia - израз) А пошто се језиком преносе искуства и знања из једне
генерације у другу, језик има и а к у м у л а т и в н у функцију (од лат. accumulatio - нагомилаваље), тј.. прибира и чува у себи традиционалне културне и
цивилизацијске вредности заједнице која тим језиком говори. Ове три функције
су основне када је реч о било којем природном језику као оруђу општења у
једној заједници.
3. Од р е ђ е н у ј е з и ч к у з а ј ед н и ц у чине сви они људи К()ји у
свој()ј свести и у своме говору (у језичком споразумевању) имају заједничке све
делове једног језичког система (састава), тј. сви људи који у своме говору имају
исти гласовни, речнички (лексички), облички и синтаксичt<и систем. Будући
да су људи и њихова друштва настајали на многим местима Земље, природно
је што су, у давним временима, настајали различити првобитни језици (пра­
језици) и њихове групе . Међу многим различитим језицима, једну групу чинили
су и нд о е в р о п с к и језици, породица језика која је у даљем развитку дала
словенске, германске, романске, многе индијске и друге језике. Словенски је­
зици имају многе заједничке особине које и данас показују да су сва словенска
племена у преисторијској епоси живела у заједници, како наука мисли, између
река Одре и Лабе на западу и реке Волге на истоку . Словенска језичка зајед­
ница у каснијем развитку распала се на три скупине: јужну, западну и источну
па смо тако добили три словенске језичке групе. Ј у ж н о с л о в е н с к у ј е­
з и ч к у r р у п у чине: словеначки, срйско.хрваiйски, макеgонски и буiарски
језик, као и некадашљи сiйарословенски језик; з а п ад н о с л о в е н с к у ј е­
з и ч к у групу чине: йо.ьски с кашуиским (и сювињским), чешки, словачки и
1Zужичкосрйски језик; и с т о ч н о с л о в е н с к у ј е з и ч к у групу чине: руски,
белорvски и украјински језик.
5

5. 1.
ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ
4. Пре него што су се доселили на Балкан, они Словени који ће у исто·­
рији бити познати под на~ивом Јужни Словени живели су у заједници,одво­
јени од друге две групе Словена (Западних и Источних), и чинили су једну
језичку заједницу која је оставила видних заједничкнх трагова у гласовном,
обличком и синтаксичком систему. У току историјског развитка у кругу јуж­
нословенске заједнице фор:У!ирала се
з а п ад н а језичка заједница-, из које
су се разви.ли с.,юващчкu и срйско.хрвтйскu је ш к. и
ис т о ч н а
језичка за­
једница, ю које су се развили макеgонскu, буiарскu и некаДапiњи сШарословен­
ски језик. Уз изузетак старословенског, који је био први књижевни језик свих
словенских народа, заснован на једном јужнословенском (македонском) дија­
лекту у околини Солуна, а који је престао бити живи језик, наведени језици су
језици словенских народа који живе на Балкану.
2.
5.
СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК
У јужнословенским земљама, српскохрватским језиком, који, зависно
од средине, има видове и називе: српски језик и хрватски језик, народним и
књижевним (=стандардним) данас се говори у Србији, Хрватској, Босни и
Херцеговини и у Црној Гори. Народни српскохрватски језик чине три нареч­
ја: ш т о к а в с к о ,
ч а к а в с к о
и
к а ј к а в с к о . Наречја су нази­
ве добила по упитној заменици за ствари, која у највеhем деnу српско­
хрватског језика гласи шйlо, а у друга два знатно мања дела ча и кај.. Ова
разлика је врло стара. Остале се разnичне језичке црте појављују касније,
постепено, и то највише у средњем веку, у време постојања феудаnних држа­
ва, чије су границе доприносиле томе . С друге стране, каснији велики покрети
становништва, још од краја XIV века, доводили су до ширења штокавског
наречја на рачун чакавског и кајкавског, али и до мешања језичких црта сва
три наречја .
Међу разликама које су биле значајне за поделу на наречја (и њих на ди­
јалекте) нарочито се истичу разлике у деклинацији (промени именских речи),
у акценту и, посебно, разлике у изгово ру старога гласа "ја т", који је био на­
слеђен из прасловенског језика.
Изговор старога гласа "јат" (који се у ћирилици обележавао словом t,
а у латиници словом е) омогућио је, током историјског разв~ја, у савреме-·
н им српскохрватским говорима замену {1) гласом е.: млеко, .месШо, (2) гла­
совним групама
uje
и је:· млијеко, мјесшо и
(3)
гласом
u .·
.млuко, .мuсшо.
А) ЧАКАВСКО НАРЕЧЈЕ
б. Чакавско наречје сада се говори у средљој и источној Истри, у Хрватском при­
морју и даље на копну до Картювца, а на југу до испод Огочца. Затим, говори се на
Кварнерским острвима, на далмагинским острвима до Ластова и Корчуле и на далматин­
ској обали око Задра, у делу Шибеника, у Трогиру. у околини Сплита и на западном
делу полуострва Пељешца
Наставши на земљишту прве хрватске средљовековне држа­
ве, чакавско наречје је током исгорије обухватала област до река Уне и Цетине, па
можда и нешто исгочније од љих На северу је захватапо области до Купе и Саве, прела­
зеhи и северније од Купе. Ово је наречје и делова хрватског народа који живе у неким
областима Аустрије и Мађарске
Први писани споменици на чакавском потичу из XII века (ИсШарски развоg, Buliogoлcкu сШаШуШ), а од XV века на чакавском се развила богата кљижевност (Мару­
лиh, Хекторовиh, Луциh, Зораниh)
В а ж н и ј е о со б и н е Поред заменице ча, посебне особине овога наречја
чине: акценатски систем од три акцента (два силазна: pi'ma, iiptiвga, и једног, посебног
узлазне природе чакавског акута: сШрiiжа), изговор сутласника lj као ј у примерима
као: .меја (у шток, .меЬа), Шуји (у шток, ШуЬи), чуваље сгаре групе чр-
б
чpli (у шток

6. црн), изговор сугласника ј место љ јуgи (за шrок . љуgи), чуваље сугласничке групе шћ
gворишhе (у шток . gворишiйе); чуваље сонанта л на крају слога: йейел, рекал (за шток.
йейео, рекао), прелаз некадашљих самогласничких р и л у неким говорима у слогове ар
и ер. йapciii, берз (у шток йpciii, брз); чуваље старих падежних облика множине; жен,
сел (у шток жена, села), номинатив множине једносложних именица м. р без -ов-/ев-:
сини, краљи (у шток, синови, краљеви)
.
Типични чакавски говори чувају се на кварнерским осгрвима, у Хрватском при­
морју и Истри, док се веh далматински чакавски говор меша са шгокавским По изговору
старога rласа ја г (е) чакавско се наречје дели на ј е к а в с к и говор: gјеца (острво Ласто­
во), и к а в с к и: gица (далмагинска обала и северније ка копну), е к а в с к и: gеца
(Кварнерска осгрва, Хрв. приморје и Истра) и и к а в с к о- е к а в с к и: gица / gеца (од
Рщеке на север)
Б) КАЈКАВСКО НАРЕЧЈЕ
7 Кајкавско наречје је у прошлости било много више распростраљено него данас
Њиме се говорило у прекосавској Хрватској, између река Купе и Саве на југу и реке
Драве на северу, и у веhем делу Славоније. Данас се овим наречјем говори у северозапад­
нам делу Хрватске са Горским котаром, дакле- у вараждинском, загребачком и, дели­
мично, крижевачко-бјеловарском крају На западу достиже до границе Хрвагске иСло­
веније Ту има заједничких црта са словеначким језиком. На југу се кајкавски шири пре­
ко реке Купе, потискујуhи rоком историје чакавско наречјс и мешајуhи се с љим. На
северу се хрватским кајкавским наречјем говори у Међимурју, а североисточно- и у
Мађарској, уз границу Кајкавско наречје се дели обично на три говора: источни (близак
штокавском), југозападни- пригорски (близак чакавском) и северозападни- загорски
(близак словеначком језику)
В а жн и ј е о с о б и н е
-
Поред заменице кај, посебне особине овог наречја
чине: акценатски систем од rри акцента (два силазна: лuйа, блi'ilo, и један посебне приро­
де- акут: ййшем), самоrласник е уместо старог пш;уrласника: gен, .меiла (уместо што­
кавскоr и чакавскоr gан, маiла), у неким говорима сугласници ч, џ и ј уместо ћ и 1ј који
су у штокавском: свеча, меџа, .меја (у шгокавском свеhа, .ме/ја), почегна група ву-уместо
-у у примерима типа: вучиiйељ, вулица (у шток учитељ, улица), стари облик rенитива
множине именица: жен, леШ,јајец, чуваље л на крају слога: gал, gелал {према шток
gелао), футур с обликом бум, буш.
+
gao,
радни rл. придев: бум йисал (умесго штокав­
скоr ја ћу йисаiйи), непостојаље имперфекта и аориста.
У прошлости је кајкавско наречје било и кљижевни језик. У другој половини XVI
века појављују се прва кљижевна дела писана тим језиком (М. Бучиh, И. Пергошиh, А
Врамец) У XVII веку љиме пишу: Ј. Хабделиh И Белостенец, па и писци који су рође­
ни чакавци: Ф К Франкопан и П. Ритер Витезовиh. У ХХ веку нека своја дела писали
су и на кајкавском А Г Матош и М КрЈЈежа (Балаgе Пеiйрице Керемйуха)
В) ШТОКАВСКО НАРЕЧ.ЈЕ
8. Штокавско наречје заузима највеhи део српскохрватске језичке терито­
рије . Оно се простире у целој Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и у
великом делу Хрватске, источно и југоисточно од њених чакавских и кајкав­
ских наречја . Северозападну и северну границу штокавског наречја чини линија
од Јадранског мора до Драве: Нови Винодол- Огу.лин- Карловац- Сисак
- Бје.ловар - Вировитица, где се ово наречје додирује са чакавским и кајкав­
ским . Од те линије штокавско наречје испуњава сав простор ка истоку између
јадран ск е обале ( остављајуhи чакавском само узани појас на делу обале од
Задра до Омиша и половине Пељешца, као и острва до Мљета и Дубровачког
приморја) и државних граница са Мађарском, Румунијом, Бугарском, границе
са македонским језиком и државне границе са Албанијом . Овим наречјем говоре
и српске, одн хрватске националне мањине у Мађарској, Румунији и Италији .
Према томе којим је гласовима замењен стари глас. јат, штокавско на­
речје се дели на е к а в с к и, (и) ј е к а в с к и и и к а в с к и и з г о в о р, а
према развитку акцента и облика лекте и млађе штокц,вске
на с 1: а р и ј е ш r о к а в с к е ди ј а­
дијалекте (новоштокавске).
7

7. а) ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ ЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА
СШарији шшокавски gијалекШи
9. (l) Призренско-Шимочки gијалекаШ заузима простор у Србији између
Призрена на југу и Тимока на северу. Источна граница иде јужно од Зајечара
државном границом са Бугарском, јужна границом између Србије и Македони­
је, ка Призрену и Ђаковици а западна и северозападна - од границе са Алба­
нијом, испод Дечана и Вучитрна према Сталаћу. Северна граница налази му
се на Ртњу и Тимоку .
В а ж н и ј е о с о б и н е. Овај дијалекат у неким свој им говорима
чува стари полугласник који се у свим друrим штокавским дијалектима развио
у а: gьн, Шьньк (у књижевном језику gан, Шанак). Вокално л је дало у једном
делу овог дијалекта лу.: йлун, gлyi, слунце, слуза, док је у другом делу остало
без промене: йлн, gлi, слнце, слза (у књиж. йун, gyi, сунце, суза). У једном делу
овоr дијалекта ћ и ђ се изговарају као ч и џ:· куча, меџа (у књижевном кућа,
међа). Неки говори овог д:ијалекта чувају л на крају речи: казал (за књ. казао),
док се у некима оно замењује са -ја: казаја (у књиж. казао). Промена падежа
је врло упрошћена- јављају се, углавном, два падежа: номинатив и ажузатив
(gошьл сас снау
дошао са- снахом; разiовщ}а о geiйe
разгоnара о детету).
Суrласника х нема (сШраоШа за књиж. сШрахоШа, само уво, а не и ухо). Облик
инфинитива је нестао, футур l се гради са ћу, ћеш, ће
презент: ће pagu (за
књиж.. он ће ра!Ј.иЩи). Има само један акценат.
=
=
+
10. (2) Косовско-ресавски gијалекШ је заступљен у централном подручју
Србије, простИрући се правцем јуrозапад-североисток. Захвата земљиште од
Метохије преко Косова и Копаоника, североисточну Србију, прелазећи дели­
мично и преко Дунава у Банат. Западна граница овоr дијалекта иде према
северу, лево низ реку Ибар, до његовоr утока у Западну Мораву. Даље се
овэ,ј дијалекат простире преко Крагујевца, на .fачу Краrујевачку, Смедеревску
Паланку и Смедерево, укључујући североисточни део Баната.
В~жније особ~-tне.-
Његов систем акценаrа обично има само
два с~лазна акцент~, дуги и кратки:: јунак, gевдјка, .мойlйка (тзв . непренесену
старију акцентуацију уместо књижевнојезичке, пренесене
-
нове јунак, gев6ј­
ка, м?Шика), али се у новије време јавља и дугоузлазни (рука, zлава). Стари
глас Јат доследно се замељује вокалом е, чак и у облицима падежа: ноl.е,
земље, руке уместо књижевнојезичког: нози, земљи, руци; Ше, Ше.ма, gобрема
уместо. књиж Ших, Шима, gобрима; .муgреј, зgравеј уместо књиж .муgрији,
зgравщи; сугласника х нема (рана уместо књиж. храна). Често је компаратив
на -ши. новши, црнши (место књиж новији, црњи) . Футур
обрасцу:
he ga
раgи или
he
йише .
I
се гради по
11. (3) Славонски шШокавски guja.iteкaШ екавскоi usioвopa захвата део
Хрватске, на северу Славоније, почињући нешто исrочније од Ви{ювиrице,
иде поред Драве до Доњег Михољца и јужније до близу Осијека. То је хрватски
дијалекат којим говори становништво и у јуrоисточној Славонији, западно и
југозападно од Винковаца.
В а ж н иј е о с о б и н е . - Акцентуацијаје најстаријег штокавскоr типа
(три акцента: л," и тзв. акут ~):ручак, воgа, gйм). Деклинација има старих об­
.лика: волов, волбм (уместо књиж. волова, воловима). Нема па,латализације:
руки (уместо књиж. руци).

8. Млађи шШокавски
12. (4)
( новошШокавски Ј
Шумаgијско-војвођански gијалекаШ је заступљен у највећем делу
северозападне Србије, у Срему, Шумадији, највећем делу Бачке и Баната (осим
крајње северозападног дела Бачке, где се говори икавски и крајњег југоисточ­
ноr дела Баната, који је захваћен косовско-ресавским дијалектом) . Овим ди­
јалектом говоре и Срби у Мађарској и Румунији .
В а ж ниј е
о с о б и н е.
-
Важније особине које овај дијалекат одва­
јају од старијих штокавских дијалеката екавскоr изговора су: четвороакце­
натски систем (йдс, йевам; йећ, раgнйк; вдgа, кайеШан; рука, йрескакаШи) у
којем дуги неакцеllтовани вокали могу долазити само посЛе акцентованих
слогова (jjJflaк, ptigйм), и нова деклинација, тј . промена са гениrивом множине
на -а (ђака, кућа) и са једним обликом за дат ив, инструментал и л ока т ив мно­
жине на -.ма (ђацима, кућама). Некадашљи r.П:ас јаШ замељен је са е, уз више
недоследности, па има облике муgрији, новији.: н.исам, ниси (а не муgреји, новеји,
несам, неси); јаШ је дало и и у падежним облицима као: жени, мени, овим,
оним. Гласа х углавном нема у овом дијалекту (рана, леб уместо књижевно­
језичког храна, хлеб).. Група -ао сажима се у о.: йево (уместо књиж. йевао ) .
Говори који чине овај дијалекат имају и својих посебних црта, па се он
дели на говоре (поддијалекте) северносрбијански и војвођански (овај други
садржи сремске, бачке и банатске говоре). Разлике међу љима, међутим не
утичу на целину дијалекта.
У целини својој (новоштокавски)
ш у м ад и ј с к о-в о ј в о ђ а н с к Е
д и ј а л е -к- а т Постао
је основа српског кљижевног језика екавског
изrовора, и то у прво време у некадашљој Угарској (највећим делом у В~јво­
дини), а затим и у северној Србији.
б) ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ (И)ЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА
13.
Штокавским наречјем (и)јекавског изговора говори се на великом
подручју српскохрватског језика у целој
и Херцеговине, једном делу Хрватске и
витку акцента и облика, дели се на- с
л е к а т
и
м л а 1:) и
ш т о к а в с к и
Црној Гори, већим деловима Босне
западном делу Србије . Према раз­
т а р иј и
ш т о к а iз с к и
ди ј а­
(н о в о ш т о к а в с к и).
СШарији шШокавски gијалекаШ
14. (1) ЗеШско-јужносанџачки gијалекаШ заузима простор који на југу и
југозападу почиље од Јадранског мора (Пераст - Улциљ), на југоистоку од
границе Југославије и Албаније, обухвата велики део Црне Горе (Зету и преде­
ле североисточно до иза Бијелог Поља) и захвата јужни Санџак у ~рбији
В а ж н иј е
о с о б и н е.
--
Поред ијекавске замене староrа јаша· cнu­
jei, сњеiови, овај дијалекат има акцентуацију старијег типа, дуги силазни и
·кратки силазни акценат, који се могу јавиги и на унутрашљим слоговима, па и
на крају речи: Шравд, ливаgа, уШорнйк, мада се у неким
акценти и преносе без тонске промене
( ceciiipa,
љегови~
rовори:-ш
Шрава ) . Врши се .Јекавско ЈО­
товање па се уз љето, њежан јавља ђевојка, ћерам, чак и йљесма, вљера (за кљи­
жевнојезичко gјевојка, Шјерам, йјесма, вјера). Не разликују се локатив, односно
инструменгал уз rлаголе мироваља и акузатив уз глаrоле кретаља: Живим на
ЦеШиње и Иgем на ЦеШиње; Сеgим йреg школом и Дођи йреg школом ). Раши­
рена је употреба инфинитива без -и:· iлegaйl, йричаШ, gоћ, рећ . .У неким од ље­
гових говора чува се глас х. Аорисг и имперфекат су у ЖИВО) употреби .
9

9. Млађи шШокавски (новошШокавски)
15. (2)
ИсШочнохерцеiовачки gијалекаш је штокавски дијаЈiекаi (и)јекав­
ског юговора. Њиме се не говори само у источн~ј Херцеговини (по којој је
назван), него и у северозападној Црн~ј Гори, западном делу Санџака и у за­
паднрј Србији . Овом дијалекту припадају и сви штокавски говори Босне, као
и сви ијекавски штокавски говори у Хрватској, укључујуhи и дубровачкИ ·говор
(с његовим посебним особинама) . На западу се простире све до чакавског и
кајкавског наречја (на неким местима и до Словеније), а на северу- до грани­
це с Мађарском.
В а ж н и ј е о с о б и н е.
нова,
че1вороакценатска
--
система
Међу важније особине овога дијалекта иде
од два силазна
и два· узлазна акцента,
са
дугим слоговима који могу бити само иза акценrованих: йјевiiм, раgйм, сјеgйм,
раgиШи,јунакii. Овај дијалекат има и развијену, нову деклинацију, Ij. промену
са новим настанком -ii за генитив множине (ђакii, кућii) и са једним обликом
за датив, инструментал и локаiив множине: ђацима, к.:Ућама. Јат је замењен
са ије и је.:· йјесма, вјера; млијеко, gијеШе, али и са -е.: бреiови (од бријеi), и
-и.:· волио (од вољеШи ) . Углавном је раширено јекавско јотовање: ђевојка, ће­
раШи, али се у говору Дубровника и Муслимана у градовима оно ~е налази:
gјевојка, Шјераши. У највећем делу дИјалекта нема гласа х, али се налази у
језику Дубровника и муслиманског становнишiва: љеб (хљеб), рана (хра­
на), дра ( драх ). Група -ао сажима се у -б.: йјевао
йјево. Завршетак инфи­
нитива је -Ши (-ћи) или -Ш (-ћ): чиШаШи (goћu), чишаш (gоћ). Има сачуван
аорист, док се имперфекат на:nази у јужнијим и исiочни:јим зонама, а идући
ка северу се губи.
>
16.
Овај новошгокавски дијалекат ијекавског из.rовора, к~ји је још
од
крцја XV и почетк<Ј XVI века у Дубровнику био основа тадашњег књижевног
језика, и који има на њему изванредну народну поезију, заслугом Вука Ст.
Караџића, његових присталица и хрватских илираца, у току XIX века постао
је основа зцједничког књижевi:Юг језика, којим данаq rовор"!{МО и пишемо,
као једним од изговора књижевног језика.
в) ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ ИКАВСКОГ ИЗГОВОРА
17. Шrокавско наречје икавског изговора народни је говор Муслимана
и Хрвата штокаваца углавном на западу од река Босне и Неретве, као и Хрва­
та уз Саву и Купу и јужно од њих. Може се подели• и на три дијалекrа.,
(1) Посавски икавски gијалекаШ се говори у СлавонијИ, -дуж реке Са­
ве од Градишке до линије Винковци Сава, где се граничи са сремским
говорима . Овим дијалектом говоре и нека насеља у северној Славонији, у
северној Босни и у Бачкој. Спада у старИје дијалеце, јер се одликује чува­
њем старе акцентуације од Три акцента, међу којима је и акут. Према књиЖев­
нојезичком шШ,жg у њему је шћ,жђ.:· шћай, можђани (за књиж. шШай, можgа·­
ни);· л на крцју речи може остати: йисал, кисел, нема сугласника х-; инструмент ал
једи. именица ж. р . на сугласник је на -ом: са йамећом (књиж. с йамећу или
с йамеШи). Инфинишв је са завршетком -Ш (-ћ)..· раgиШ, наћ (ако јШ даје ћ,
иначе најШ). Имперфекаr је ишчезао, аорист се употреб.Тf?Зва .
(2) Млађи икавски gцјалекаШ говори се на простору између чакавског на­
речја, односно јадранске !обале и североисточних обронака Велебиiа. На се­
веру допире до кајкавског наречја у сливу Купе, а најцеловитија обласi млађег
10

10. икавског дијалекта налази се у западној Херцеговини, са далматинским коп­
ном и деловима западне и централне Босне. Ш токавски икавци су Х р ва ти и
М~ ~лимани (од којих се први налазе и у Бачк()ј
--
Буњевци).
Одликује се новоштокавс.ком акцентуацијом, јаШ даје и· млuко, cнUi,
gitвojкa, ййс.ма, група -ал даје -ii.: йuвii (у књиж. йевао, йјевао) йойија (у књиж .
йойио). Уместо а појављује се е у речима: вребаи, и ресла (м. врабаи, и расла).
У једном делу ових говора чува се група шћ: оiњишће; уместо ђ јавља се и ј:
Шуји, млаји (м. Шуђu, млађи), уместо љ налазимо;. земја, јуgи (уместо земља,
љуgи). Глас х изговарају Муслимани, ређе и Хрвати. Групајg углавном дцје
ђ: gођем, али се и чува неизмењена у неким деловима тога дијалекта: gojgeм.
Падежни наставци су углавном као у новоштокавском ијекавском, али често
без -а: јунацим (м. јунацима).
Имперфекат се ретко користи, док се аорисr
употребљава .
(3) ИсШарски икавски gијалекаШ штокавског наречја је говор Хрвата у
јужној и западној Истри, као и у једној групи штокавских икавских насеља на
Табела
1-
Српскохрватски језик, његова наречја и српски књижевни језик
Ј
српскохрватски језик
L---,---
.-------~-'-----.------'t'-------o-------------t---------~
чакавско
наречје
кајкавско
наречје
штокавско
наречје
t
дија.тiекти
екавскоi
изrовора
(и)јекавскоi
изговора
UJ(at/CKOi
изговора
г--;-;;;рен;;о- 1
L_ __:_тимочки _ l
~неки]
~~ск и
~~~~~-----,
-ресавск~
зетско-јужно­
санџачки
шумадијско­
ИСТОЧНО··
-војвођански
херцеrовачки
~ca"i~
L~_ка~
млађи
ј
икавс~
~~ски Ј
L~ски
српски књижевни језик
северу (Ћићарија, између Трста и Ријеке) . ' Говори овог дијалекта имају стару
акцентуацију (при чему је некадашњи акут замењен дугосилазним акцентом).
Замена ја та је икавска (уз понеки екавизам: сено, бре за}: млико, вриме, guШe.
11

11. Група
gj
овде даје ж . млажи (м. кљ . млађи), Шј даје ч .· нече (м. кљиж.
Чује се изговор шiй, жg . · оiњишiйе, можgани. Сугласник х се чува:
неће)..
Muxo . Им­
перфекат и аорис·т нису у систему облика.
Треба истаћи да границе међу дијалектима у на речју, као и границе изме­
ђу различитих наречја, нису чврсто одређене. Тако им се у међусобном додиру
и меш~ју љихове црте, па се може говорити и о тзв. прелазним говорима појединих дијалеката.
·
3.
18.
СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК
Кљижевност, и уопште писана делатност (наука, публицистика, струч­
на литература из разних области), до
XIX века писала се на сва три наречја
српскохрва.тскоr језика.. Основе данашљем кљижевном језику постављене су
и у1Врђене у
XIX
веку. За љеrову основу узето је најрасnростраљеније наречје
ш т о к а в с к о,
-
и то не сви његови дијалеюи, нето само
н о в о ш т о­
к а в с к и д и ј а л е к т и и ј е к а в с к о r и е к а в с к о r и з г о в о р а. На
темељу народног језика који се простире на највећем делу ове дијалекатске
територије настао је општи, заједнички к љ и ж е в н и
(с т а нд а рдни)
ј е з и к.. По дефиницији која важи и за друге такве језике, и
ср п ск и
к љ и ж е в н и ј е з и к је rоворни и писани језик којим се чланови српске
језичке заједнице служе као општим у свакодневном комуницираљу, у школи,
науци, публицистици, раду- у култури уопште, а који је заснован на утврђе­
ним донетским, морфолошким и синтаксичким обрасцима . Ти обрасци чине
н о р м у кљижевног језика . Норма је укупност правила која су обавезна за
све оне који тим језиком говоре и пишу. Постављен на народне основе,
српски кљижевни језик представља велику културну тековину, чије је ствара­
ље започео, и у великој мери завршио Вук Стефановић Караџић и уз љега,
у Хрватској, представници илирског покрета, које је предводио Људевит Гај.
Увођељу новоr кљижевноr језика у XIX веку, природно, nретходила је
дуга културна историја у којој се развијала кљижевност и уопште писана де­
ла т ност на старијим и старим кљижевним језицима народа који говоре срn­
скохрватски м јеЗиком. А и само ствараље новог кљижевноr језика на основу
народних новоштокавских дијалеката у
ших
народа
XIX
веку део је културне истор~је на­
.
А) СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ДО XIX ВЕКА И СТВАРАЊЕ
МОДЕРНОГ ЈЕЗИКА У
XIX
ВЕКУ
19. (Џ У раном средљем веку, као и код свих словенских народа, кљижевност
код Срба Је била првенствено црквена, писана на књижевном језику насталом
на с т а р о с л о в е н с к о м ј е з и к у
, с првим писмом - г л а г о љ и ц о м
која је касније замељена ћ и р и л и ц о м . На тај су језик први словенски пра'­
светитељи, Ћирило и Методије, у IX веку, превели са грчког језика црквене
књиге. И Срби су, са хришћанством, примили старословенски као кљижевни
језик.. Током времена уносили су у тај језик понеку особину народног језика .
Тиме је настао најстарији српски кљижевни језик, познат у науци као сfilаро­
словенск:и у срйск:ој реgак:цији (или срйск:ословенск:и језик) .
12

12. Тим кљижевним језиком писана су црквена и световна дела од краја
ХП века (из кога је времена чувено Мирослављево јеванђеље), па све до прве
половине XVIП века (када је тим језиком писао још Гаврило Стефановић
Венцловић).
Српскословенски језик је имао више народних језичких особина у де­
лима правне
садржине,
у
разним повељама,
даровницама,
уговорима
и
пи­
смима средљовековних владара. А понекад је чак језик таквих дела у основи
био народни са примесама старословенскоr .
То се може видети у једном примеру из Законика цара Душана
(XIV
век):
И кои властелинь оузме владыкоу по силt, да моу се обt роуке
отсtкоу, и нось оуреже; ако ли себьр-ь оузме по силt владикоу, да се
обtси; ако ли свою дроуrоу оузме по сил1>, да моу се обt роуке отсtкоу
и нось
20.
оуреже.
Развитак српскословенскоr језика у правцу кљижевноr језика са више
црта народног, па и могућно увођеље народног језика у кљижевност, међу­
тим, потпуно су спречени падом српских средљовековних држава под турско
роnство. После XV века кљижевни рад био је скоро потпуно ограничен на
црквене потребе, па се тако код Срба писало и даље на старословенском језику
српске редакције.
Крајем ХVП века, после учешћа у рату Аустрије против Турске, велики
део српског свештенства, с народом, морао је избећи на север преко Саве и
Дунава, у rадашљу Угарску. Предвођени патријархом Арсенијем Ш Чарно­
јевићем, калуђери и свештеници пренели су и кљиге за црквене потребе, и на­
ставили свој кљижевни рад у јужној Угарској (данашљој Војводини и делу
Мађарске). По традицији, они су преписивали црквене кљиге и писали српско­
словенским језиком. Али су у новим, друкчијим условима друштвеног живота
почели писати и оригинална своја дела, највише религиозно-поучног карак­
тера
.
Међу српским писцима у јужној Угарској током
XVIII
века било је и оних
који су, у одређеним приликама (каДа су се верским и поучним беседама обра­
ћали народу, када су писал~ песме и друга дела), писали и народним језиком .
Међу љима су најпознатији Гаврило Стефановић Венцловић, Јован Рајић
(писац епа Бој з.маја с орлови) и Захарија Орфелин . Могло се очекивати да ће
.
народни Језик све више улазити у кљижевност.
21. Међутим, друштвене прилике нису биле повољне за такав правац
развитка кљижевног језика . Аустрија и Мађарска нису испуљавале обећаља
о правима којима су Србе, као опробане ратнике, хтеле да привуку за одбрану
својих граница од Турске . Срри су у аустријском царству били юложени по­
литичк.им, верск.им
»
културним притисцима
»
да би се љ.има одупрли, сачу­
вали од покатоличеља и унијаћеља, они се обраћају православној Русији за
помоћ у црквеним кљитама. На позив српског митрополита;
1726 . године
долази руски учитељ Максим Суворов и у Карловцима отвара .,Славјанску
школу", која је радила пет година . За тим долази ( 17.3.3) Е ману ил Козачински
с неколико руских учитеља, с к~јима оснива "Латинску школу'' -и спрема
свештенике и учитеље за српске школе
.
Тако се у првој половини ХVШ века у нашим крајевима ствара школа у
којој се негује
р у с к о с л о в е н с к и ц р к в ен и ј е з и к,
који је, заправо,
био руска редакција старословенског језика. Пред ~рај прве половине XVIII
века овај језик у служби. кљижевног језика Срба потискује дотадашљи српско-
13

13. словенски језик. Чак и писац као што је Ј о в а н Р а ј и ћ, који.је, како смо
видели, имао и дела писана народним језиком, сада пt~ше
па и ондашљим р у с к и м к љ и ж е в н и м ј е з и к о м.
рускословенским,
То се може видети у једном одломку из љегове ИсШорије разних славен­
Сl<UХ нароgов
(1794):
Хотя убо Славянъ слава и процвЋтала побtдоноснъмъ ихъ ору­
жiемъ распространяема на Bocroцt, и Западt и СЋвЋрЋ; однакъ прежде
неже Римскiя Провинцiи напаствовати начали, въ семъ имени несвЋ­
домы были. Первый Прокопiй Кесарiскiй У стинiана императора времена
и войни описуя, въ бранехъ Готовъ воспоминанiе творитъ славенскоrо
Имене .
Тако се у цркви и кљижевности писало рускословенским и ондашљим
руским кљижевним језиком (овим другим углавном дела у области историје),
к~ји су највећем делу народа били неразумљиви.
22.
Жеља да се пише народу разумљивим језиком учинила је Да поје­
дини писци рускословенски језик (а често и руски кљижевни) почну мешати
са српским народним језиком, па тако око средине XVIII века настаје, и по­
степено се у кљ1•жевности устаљује, мешавина назвала с л а в е н о с р п с к и
ј е з и к.
Први је овим језиком почео писати З а х а р и ј а О р ф е л и н , који је
rодине објавио свој Славеносербски ма/азин, са текстовима и на славено­
српс"!Сом језику, а њиме се највише писало у последље две деценије XVIII века.
1768.
Један одломак из Орфелиновоr Славеносрйскоi маiазина показује да је
то био језик са већим делом рускословенских речи, са фонетиком и облицима
ондашљег руског кљижевног језика и са речима и љиховим облицима из срп­
ског народног језика:
Весъма бы мени прискорбно и печалъно было, ако бы я кадгодь
чуо, чrо rы, мой сыне, упао у пiанство, роскошъ, безчинiе, и непотребное
житiе. Ове страсти младыхь людей есу наиопаснЋйшiе, и отъ нъихь
весъма мноriе губетсе. Того ради удалявайсе отъ таковых компанiяхь,
кое тебе у ове опасности поставити, пощенъя, доброrъ имена, здравiя и
щастiя лишити, и сверху свега тога временную и вЋчную кашrигу Бо­
жiю на 'Iебе навести могутъ.
(М. Сrевановић, Савремени срйскохрваiiiски језик, 1, Беоrрад- Научна књиrа
1981, 33)
Тим језиком су писали просветитељски писци с краја
XVIII
и почетка
века, чак и они међу њима који су захтевали да се, ради просвећиваља
народа, пише народним језиком. Уз Орфелина, такви су били писци Е. Јан­
XIX
ковић, П. Соларић, и, нарочито, Досит~ј Обрадовић.
23. Ипак, најистакнутији представници просветитеља све су више исти­
цали да за народ треба писати-- народним језиком, па су неки од љих по тој
ид е ј и и прави претходници Вука Ст. Караџића. Тако се Д о с и т е ј О б­
рад о в и ћ (рођен око 1739 ·-умро 1811) у својим делима залаже за употребу
народноr језика, иако ни он сам св~ј језик није могао ослободити рускослове­
низама. Отуда се у целини за љегов језик не може рећи да није славеносрпски,
али је, свакако, мноrо ближи народном изразу .
14

14. 24. (2)
Вук Стефановић Караџић
(1787-1864),
велики српски реформатор
кљижевног језика и nравописа, први је остварио идеју о увођељу народног. је­
зика у кљижевност. Оствареље те идеје започео је издаваљем свота Срйскоi
рјечника (у Бечу 1818), првог значајног кљижевноr дела које је било написано
народним језиком и фонетским правописом . Као реформатор, Вук је захте­
вао да кљижевнијезик буде језик обичног народа, онај којим су тада говорили
српски сељаци, ора чи и пастири, а којим је и сам Вук говорио и писао. У томе,
Вук је био изразити представник српске револуције од 1804. године, започете
првим српским устанком против Турске, револуције к~ја је радикално изме­
нила и национални, и друштвени положај српског народа у XIX веку.
После привременог пораза устаничке Србије 1813. године, Вук је, са мно­
гим избеглицама, дошао у Беч, r де се спрЩа reЉ!'fO са Словенце м Ј е р н е ј о м
К о п и т а р о м (1780--1844), угледним славистом, цензором и кустосом
бечке дворске библиотеке. На Копитаров подстицај и уз љегову стручну по­
моћ, Вук је почео да прикупља народне умотворине, да пише граматику на­
родног језика (коју је већ 1814. издао у Бечу, под називом Писменица сербскоtа
iезика) и да пише први српски речник са rрамаrиком, к~ји је издао 1818. Већ
познати слависта, Копитар је Вуку био и учитељ и човек који му је својим
утицајем код многих европских научника и кљижевника омоrућио да уђе у
европска средишта културе. Подршка к~ју је тамо нашао ПОЈ:4ОГла је српском
реформатору да !юведе борбу за измену књижевноr језика код Срба.
25. Стаље у томе језику било је хаотично. Кљижевниц.и су писали без
одређених језичких правила. Готово сваки писац имао је свој језик . У таквим
околностима Вук је написао, реформисаном ћирилицом С а в е М р к а љ а
(1783--1833), своју прву граматику, коју је, како смо већ рекли, назвао Писме­
ница сербскоiа 'iезика. Она је писана по узору на Словенску iрамаiйику Аврама
Мразовића и није имала онај значај који су 1818. имали Вуков Рјечник и Срйска
iрамаiйика, али их је наrовештавала. У љој је Вук, иако ју је штампао Мрка­
љевом азбуком, већ дао визију својих решеља, заснованих на Аделунrовом
(Johann Christoph Adelung, 1732-1806, немачки филолог) принципу- лиши
као
што
говориш.
Мркаљева реформа олакшала је Вуку коначну реформу српске ћирилице.
Завршни Вукови реформаторски потези огледају се у томе што је уместо Мрка­
љевих решеља Шь, gь, ль, нь, i увео у српску ћирилицу, ћ, ђ, .љ, њ, ј (ово послед­
ље - из латинице), а слово џ из неких старих рукописа. Своју нову азбуку
Вук први пут употребљава у Срйском рјечнику, који је, з~једно са Срйском
iрамаiйико.м, објавио 1818. године у Бечу.
26.
У Рјечнику и Срйској iрамаiйици
Вук је дефинисао систем модерног
српског кљижевног језика, заснованог на народном, а целокупном св~јом спи­
саrељском делатношћу утврђивао је щј језик у кљижевности и науци. Он је
та дела написао језиком свог родног Тршића, а то значи источ:нохерцеговач­
ким дијалектом, ијекавског изговора. Била је то далековида одлука јер се
rовори овога дијалекта простиру на највећем делу земљишrа које заузима
штокавско наречје, па је тако народна основа књижевноr језика постала врло
широка . Осим тога, на овом дијалекту постојала је богата народна кљижев­
ност, као и богата дубровачка уметничка кљижевност. Првобитну основицу
свога кљижевног језика Вук је проширио после 1836. године, када је rлз.совни
систем књижевноr језика употпунио увођељем сугласника х (из говора Ду­
бровника и југозаnадне Црне Горе): .хљеб, xuiilap, орах - ораха (м. тршићког
љеб, иШар, ора- ораа), односно када је (од 1839) одустао од јекавског јото··
15

15. о<1Ња сугласника
g,
Ш и почео писати: gјевојка, gјеца, Шјешиши, ШјераШи, како
је чуо у Дубровнику и код муслиманског становнишrва у Босни и Xepцerq.
виии.
27 .
Вук је примером свога језика у списима најразнонрсније природе, а
нарочито примером језика народних песама, потпуно доказао да се народним
језиком могу изражава ти мисли и осећања. Вуков језик и правопис постепено
су били прихватани у кљижевности и једино је моћ митрополита Стратими­
ровића, којом су се користили противници увођења народног језика у кљи­
жевност у Војводини, и кнеза Милоша, њиховог савезника у Србији, админи­
стративно
28.
спречавала њихово коначно прихваrање.
Готово истовремено са Вуковом делатношћу присталице илирскоr
покрета у Хрватској, предвођени Љ уд е в и r о м Г а ј е м, напушrају кај­
кавско наречје у функцији х р ва т ског књижевноr језика и узимају шrокавско
наречје ијекавског изговора. На тај начин илирци и Вук су уrрли пут будућем
заједничком књижевном језику. К њ и ж е в н и м д о r о в о р о м у Бечу
1850. године, илирци Д.. Демеrер, И. Кукуљевић, И. Мажуранић и други, за­
једно са Вуко м, Ђ. Даничићем и Ф. Миклошчем, позвали су хрватске и српске
писце да пишу новим типом књижевног језика . Млади нараштаји људи који
су деловали у култури прихватили су овај позив, те се током целог преоста­
лог дела XIX века заједнички књижевни језик развијао на идејама Вука и или­
раца.
29.
Ђура Даничић
(1825-1882) . -
Посебан значај, међу многима, у утвр­
ђиваљу и развитку књижевног језика вуковскоr типа имао је рад Ђуре Дани­
чића, који се као врло млад научник придружио Вуку Караџићу у њеrовој бор­
би са противницима народног језИка у кљижевности. Он је тумачењемВуко­
вог дела, писањем многих чланака, критика и nолемика на Вуковом језику
задао и последњи ударац Вуковим nротивницима. После полемичке расправе
за-срuошјезик и йравойис (1847), Даничић је написао Малу срйску iра.ма­
PaiU
Щику (1850), Рјечник из књижевних сi"йарина срйских (1863-1864), ИсШорију
облика (1874) и друга дела значајна за српску филологију. У Јуrославенској
академији знаности и умјетности у Загребу nокренуо је израду великог Рјеч­
ника хрваi"йскоlа или срйскоiа језика (1880). Вуку је непосредно nомагао у из­
ради другог издања Срйскоi рјечника, које је штампано 1852.
30.
Даничићев РаШ .за срйски језик и йравойис је, као научио дело писано
народним језиком, имало изванредан значај у стварању новог књижевноr је­
зика код Срба. Било је то дело представника нове генерације научника, који
је на н а у ,ч н о ј о с н о в и образложио Вукову реформу, а образложеље на­
писао н а р од н и м језиком. А као што се 1847 . године појавило то Дани­
чићево дело, тако су се исте године појавиле Песме Бранка Радичевића и Горски
II Петровића Њеrоша, поеrска дела писана н а р од н и м је­
зиком (Његошево дело, истина, старим правописом, али ипак народним јези­
вијенац Петра
ком) . Најзад, re године објављен је и Вуков превод Новоiа завјеШа, дело ре­
лигиозно-песничког садржаја, које је и самом том чињен.ицом било од вели­
ког значаја за реформу књижевног језика .
Нове генерације књижевника, одмах за Даничићем, Његошем и Радиче­
вићем, пишу на народном језику који је уведен као књижевни језик у културу.
Већина српских писаца касније пише е к а в с к и м и з г о в о р о м ново­
штокавског (шумадијско-војвођанског) дијалекта, који је у свему, осим у ИЗIО­
вору старога гласа јаш, једнак са Вуковим језиком, осим, наравно, оних који
су са новоштокавског (и)јекавског изговорног подручја.
16

16. Б) ЈЕЗИК ДУБРОВА ЧКЕ КЉИЖЕВНОСТИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК У
БОСНИ ДО
31.
Крајем
XV
XIX
ВЕКА
века, јавља се и дубровачка кљижевност на народном
језику . Њена прозна дела су писана на штокавском наречју херцеговачког
типа, који је и иначе био локални дијалекат. Дела у стиху су писана, у почет­
ку, мешавином штокавских и чакавских језичких елемената. Њена најпозна­
тија имена су: Шишко Менчетиh и Џоре Држиh (XV век), Марин Држиh (XVI
век) и Иван Гундулиh (XVII) . Развијала се скоро три века, дајуhи дела врло
високог уметничког нивоа.
· ·
.Језик Марина Држића
(1508-1567),
---
у једном свом одломку, показаће
нам неке особине овог типа кљижевног језика:
Је
li se ikada, о luzi, vidil
pod nebom do sada od ove Ijepsa vil?
Rumeno nje licce priziva sunacce.
О svitla danice, ustav se za mal cas,
vilinja stf'azice, ter pozr'i na obraz
od ove, ka је cvit svih vila na saj svit;
i vi ine svitlost"i poZI'ite za milos
I'OVojzi mladosti jedinu na lipos,
ke ures i dika visnja је prilika .
(Pjesni razlike)
Мноrо касније, у XIX веку, савршеност дубровачке
кљижевности и у
љој изграђен језик, поред осталог, утицаhе и на Хрвате да за кљижевни језик
узму дијалекат к~јим је ова кљижевност писана.
-
32.
И каснија босанска кљижевност
XVII
века писана је народним јези­
ком штокавског наречја ијекавског и икавског изговора . Имала је религиозну
садржину и била намељена католичкој пропаганди и поучаваљу људи. Карак­
теристичан за љу је Матија Дивковиh
(1563-1631) .
Он је, заправо, и први
босански писац који пише народним језиком, а писао је противреформску
прозу, песме, беседе, често кад је то била поезија по угледу на далма­
тинске и дубровачке писце
Народни карактер Дивковиhевог језика и стилске црте које подсеhају
на дубровачке узоре виде се у одломку из љегове песме:
"Proslavimo оса boga,
Ki nam posla sina svoga;
Sinom svoiem nas poljubl
Da nas gresne ne pogubl;
Ne moze nam vece dati
Nego sina nam poslati.
Zato, braco, boga pojmo
1 veselo prid njim stojmo . "
(Pjesan od Bozica)
В) ДРУГИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИЦИ ШТОКАВСКОГ НАРЕЧЈА
ДО XIX ВЕКА
-33. Исто тако, осамнаести век био је обележени далматинским писцима
верско-пропагандног правца, међу којима се истиче Андрија Качиh Миошиh
(1704--1760), који своје познато дело Раз'lовор yzogнu нароgа словинско'lа
(1756--1759) пише народним језиком, као љегов претеча, такође штокавац,
17

17. Филип Грабовац
(1697 .
или
1698-1749),
који пише народним језиком Далма­
тинске Загоре.
34. У XVIII веку се на северу, у Славонији, такође јавља књижевност на
језику ш т о к а в с к о r н а р е ч ј а и к а в с к о г и з г о в о р а,
са Ангуном Канижлићем (1699--1777), који је писао под утицајем 'дубровач­
ких песника ( СвеШа Рожали
ја йанормиШанска guвuu,a), и Матијом Антун ом
Рељковићем (1732-1798), преводиоцем, писцем граматике и дидактичкоr спе­
ва Caiiiup илиiйи guвju човик (1762).
35. Са јачањем грађанске ютасе, крајем XVIII и у првој половини XIX
народном
века, у Хрватској се јавља национално-политички и културни покрет, чији је
циљ био окупљање свих јужних Словена, у првој половини
присталица назван илирским йокрешом
XIX в .
од његових
.
36. Покрет је добио име по називу И лирија, који се употребљавао за покрајине
настапе од јужносповенских земаља које је Аустрија 1809 г. уступипа Француској. а које
су коначно обухватапе: Корушку, Крањску, Истру, цивилну Хрватску, Далмацију, Ду­
бровник и Војну крајину. Апи се термин илирски у називима језика, речника, па играма­
тика, употребљава веh давно пре
-
током
XVII
и
XVIII
в
У првој половини XIX века најважнији део илирског књижевно-култур­
ног програма је била борба за јединствен књижевни језик и правопис, заједнички
37.
за Србе и Хрвате. Тај језик би био основа и за стварање заједничке јужносло­
венске књижевности . 1836 . године они су за књижевни језик узели најраспро­
страњеније ш т о к а в с к о н а р е ч ј е и ј е к а в с к о г и з г о в о р а , које је
као књижевни језик већ било потврђено у богатој дубровачкој књижевности.
38. Вођа илирског покрета, књижевник Љ уд е в и т Г а ј (1809-1872),
сам рођени кајкавац, већ од 1836. године своје "Новине хрватске", које су
дотада излазиле на кајкавском, почиње штампати на штокавском . Бавећи се
језиком и правописом, он је још 1830 . предложио поједностављивање хрват­
ске латинице (Kpaillкa основа хорваillско-словенскоlа йравойисања), а упор­
ним радом стекао бројне присталице и следбенике (В Бабукиh, А Мажура­
нић, И. Кукуљевић, И . Мажуранић и др.), који су учинили да се нови књи­
жевни језик споји са традицијом и тако постане општи књижевни језик Хрва­
та, којим су они заменили своје раније књижевне језике, заснован~ на чакав­
ском и кајкавском наречју, одн. на штокавском наречју икавског изговора, и
који се од друге половине XIX века код њих називао и хрваillскџ или срйски
језик .
4.
СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК У
XIX
И ХХ ВЕКУ
39. Од В у к о в е р е ф о р м е и и л и р с к о г п о к р е т а наш
књижевни језик се заснива на народним говорима новоштокавских дијале­
ката ијекавског и екавског изговора, који захватају највећи део језичке тери­
торије . У другој половини XIX века нови, заједнички књижевни језик учвр­
шћивао се делатношћу књижевника и филолога, језичком праксом и теориј­
ским разматрањима (в т . 24--30) Како је између оснивача тога језика,
Вука Караџића и илираца, у схватању књижевноr језика било разлика,
разумљиво је што се у ц е л и н и тога књижевног језика развијају и
извесне
п о с е б н о с т и, које зависе од историјског и културног раз­
воја.
Иако
се књижевни језик развијао на истој
основи, хрватски
илирци били су за то да основа за његово богаћење, осим народног, буде и
језик ИЗ прошлости, пре свега језик дубровачке књижевност XV-XVIII века
(в . т. 35-38) . Вук Караџић' је ту основу видео само у народном језику и у
језику народних умотворина. Те разлике, међутим, не мењају структуру (са­
став) тога језика . Оне су углавном виде у лексици (речнику), а разумљиве су
с обзиром на врло различну културну историју народа који говоре српскохр-
18

18. ватским језиком . Затим, постоје разлике у односу према страним речима: с
обзиром на историју, код Срба има више турцизама, а код Хрвата више позај­
мица из словенских језика, нарочито бохемизама (позајмица из чешког~језика).
У другој половини
XIX
века у хрватској кљижевности има много понаро­
ђиваља страних и ствараља нових речи, док се код Срба за исте појмове више
употребљавају стране речи (из немачког, француског итд.).
40. Крај XIX и почетак ХХ века донели су појачане везе међу срnским и
хрватским писцима И јавним радницима, па тако и међу љиховим културама
у целини, чиме се заједнички кљижевни језик богатио из разноврсних извора
са целе територије на којој се говори срnскохрватским језиком. Томе је до­
принео и живот у заједничкој држави, Југославији, насталој после I светског
рата, као и заједнички живот и културни развој после П светског рата у феде­
ралној држави, која је осигурапа несметан развитак и свим другим језицима
који се у љој говоре .
41. Са гледишта науке о језику, по љеговој структури [(саставу)- фоне­
тици, граматичким облицима, синтакси, творби речи и највећем делу речника
- српскохрватски кљижевни језик у XIX и ХХ веку је један исти језик
свугде где се љиме· говори и пише, Он је екавског и ијекавскоr изговора и има
два писма- ћирилицу и латиницу . Од 1960. године у употреби је и заједнички
Правойис срйскохрваШскоiа ( оgн.осно хрваШскосрйскоiа) књижевноi језика, који
прописује равноправну употребу двају кљижевнојезичких изговора и двају
писама. У појединим културним областима широм српскохрватске језиЧке те­
риторије, зависно од преовлађујућег изговора пре свега, кљижевни језик ће
бити или екавски (у највећем делу Србије), или ијекавски (у Црној гори, дело­
вима Србије, Хрватској и Босни и Херцеговини). Такође ће, зависно од тра­
диције, негде преовлађивати као писмо латиница (у Хрватској), негде ћирили­
ца (у Србији, Црној Гори), а негде ће се подједнако често употребљавати и
једно и друго писмо (у Босни и Херцеговини) . Природно, избор изговора (е­
кавског или ијекавског) и писма (ћирилице или латинице) остављен је слобод­
ној вољи поједиl!ца
42.
Српски кљижевни (или стандардни) језик, као општи језик при­
падника наше језичке заједнице, заснован је на утврђеним фонетским, мор­
фолошким, творбеним и синтаксичким обрасцима. Ти обрасцu чине н о р м у
к љ и ж е в н о Г -Ј е з и к а, систем nравила обавезних за све оне који тим .fe:..
зиком говоре и пишу и према којима се оцељује йравилносШ или нейравилн.осш
језичког израза. Тако је фонеШска норма прописала начин изговараља (и пи­
саља) гласова, па ће неправилни бити они облици у којима се уместо пропи-·
саних јављају други гласови, на пример, неправилно ће бити ћарайа уместо
чарайа, лаgан уместо .хлаgан, pagujo уместо раgио. Морфолошка норма је као
облике кљижевног језика, на пример, утврдила облике З. лица множине пре··
зента: йеку, воле, page, па ће неправилни бити облици йечу, волу, pagиgy, који
се налазе у појединим народним говорима, као што ће неправилни бити-облици:
датива gaj мене; gao сам Шебе, који представљају дијалекrизме према кљижев-·
нојезичким облицима. СинШаксичка норма је утврдила да стандардни облик
изражаваља радље која се врши напоредо с временом говореља може бити
само презент глагола несвршеног вида, на пример, -Долазим', те ће у тој
ситуацији презент глагола свршеног вида
- ДоЬем/ бити огрешеље о норму
Огрешеље о синтаксичку норму биће и локатив типа Био сам у школу уместо
Био сам у школи .
43. Колико је норма нашег кљижевног језика строга када су у питаљу
фонетски (и правописни), морфолошки и синтаксички системи језика, толико
2.
]9