Analiza, Knjizevnost 2011

1. Gabrijel Garsija Markes, Sto godina samode
,,Na licu stranca pojavio se bolni izraz zaprepašdenja, i izgledalo je da se potajno bori protiv svojih
nagona samo da ne poremeti priviđenje. Lepotica Remedios pomisli da njega muči strah da se ne razbiju
crepovi, pa se i okupa brže nego obično, kako čovek ne bi dugo bio u opasnosti. Dok se polivala vodom iz
cisterne, govorila mu je da je nezgodno što je krov u takvom stanju, pošto je ona ubeđena da iz gnezda
od trulog lišda dolaze škorpije u kupatilo. Stranac je njeno brbljanje shvatio kao način kojim ona želi da
prikrije svoje zadovoljstvo, pa kad je počela da se sapuna popustio je iskušenju i učinio jedan korak
napred.”
Anafora: stranac ‐ njega; lepotica Remedios ‐ ona
Katafora: nema
Semantička polja: 1. Borba, strah, opasnost, zaprepašdenje, bol, nagon, iskušenje, škorpija, mučiti.
2. Krov, crep, gnezdo, prikriti, potajno.
3. Okupati, politi, voda, sapunati.
Glagolska vremena: perfekat i prezent, uzročno‐posledična veza. Perfekat ukazuje na to da se iz necega
sto je bilo, povezuje sa onim sto je sada (prezent).
Veznici: i, pošto, pa. „I“ nema neku specijalnu ulogu sem u povezivanju rečenica i njihovih delova, dok
„pa“ i „pošto“ nas opet vradaju i ukazuju na to da postoji nešto iz čega de se nešto sledede desiti, dakle,
da postoji uzročno‐posledična veza, pokazana i odabranom upotrebom glagolskih vremena.
Predlozi: na, u, iz, napred. „Iz“ i „napred“ potvrđuju, još jednom, način razvijanja radnje. Iz nečega
proizilazi nesto, radnja „krede“ napred.
Ton: jasnih zvučnih slika nema, dok je ton scene, pasusa određena napetost koja se oseda, na šta ukazuju
i semantičke grupe, određena borba, nešto što treba prikriti i nešto što treba sprati (sa sebe).
Fraze i klišetirana mesta: nema.
Maja Galovid, Hristina Filipovid, Stefana Živojinovid