Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Wir verwenden Ihre LinkedIn Profilangaben und Informationen zu Ihren Aktivitäten, um Anzeigen zu personalisieren und Ihnen relevantere Inhalte anzuzeigen. Sie können Ihre Anzeigeneinstellungen jederzeit ändern.

Medijska pismenost i rodna ravnopravnost

40 Aufrufe

Veröffentlicht am

Medijska i informaciona pismenost i rodna ravnopravnost

Veröffentlicht in: News & Politik
  • Als Erste(r) kommentieren

  • Gehören Sie zu den Ersten, denen das gefällt!

Medijska pismenost i rodna ravnopravnost

  1. 1. 1
  2. 2. 2 Autorke: Biljana Janjić, Kosana Beker, Monika Husar Tokin Saradnice: Maja Mirkov, Valentina Lepojević, Sonja Kojić Za izdavača: Udruženje građanki FemPlatz Bilten je nastao u okviru projekta „Medijska i informaciona pismenost i rodna ravnopravnost“ koji realizuju FemPlatz i KomunikArt, a koji je podržan delom granta u okviru regionalnog projekta „Mediji za građane – građani za medije“. Ovaj bilten je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost udruženja građanki FemPlatz i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
  3. 3. 3 Sadržaj:
  4. 4. 4 Uvod Pred vama je elektronski bilten o medijskoj i informacionoj pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti u kojem ukazujemo i na ključnu ulogu ženskih organizacija i feminističkih pokreta da prepoznaju i reaguju na različite medijske sadržaje u kojima se vređaju ili omalovažavaju žene i devojčice, posebno ukoliko se u negativnom ili paternalističkom kontekstu govori o marginalizovanim grupama žena. Cilj nam je da unapredimo znanja i veštine za razumevanje i prepoznavanje načina prenošenja i održavanja rodnih stereotipa u medijskom i javnom prostoru kako bismo reagovale na stereotipno i diskriminatorno izveštavanje. Neophodno je promovisati i učiniti vidljivijom rodnu ravnopravnost kroz aktivno delovanje aktivistkinja i ženskih organizacija. Da bismo uspele u tome, da budemo osnažene za razumevanje, prepoznavanje i kreiranje politika za unapređenje medijske i informacione pismenosti na lokalnom i nacionalnom nivou, potrebno je i da se povežemo i razmenjujemo iskustva. Projekat „Medijska i informaciona pismenost i rodna ravnopravnost“ realizuju udruženje građanki FemPlatz i KomunikArt u saradnji sa Novosadskom novinarskom školom. Projekat je podržan u okviru regionalnog projekta Mediji za građane - građani za medije, projekat sedam organizacija za razvoj medija (Fondacija “Mediacentar”, Albanski medijski institut, Makedonski institut za medije, Institut za medije Crne Gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut, SEENPM) iz zemalja Zapadnog Balkana čiji je cilj izgradnja kapaciteta organizacija civilnog društva u regionu za unapređenje medijske i informacione pismenosti (MIP). U ovom elektronskom biltenu objavljujemo sedam tematskih oblasti o medijskoj i informacionoj pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti, koje smo nazvale lekcije. Obrađujemo teme kao što su predstava o ženi u medijima, rodno zasnovani stereotipi i predrasude, diskriminacija žena, izveštavanje o nasilju prema ženama, mehanizmi zaštite u kontekstu medijskog izveštavanja, reagovanje na kršenje ženskih prava, promocija ženskih prava. S obzirom da smo projekat realizovale tokom COVID-19 pandemije kada je potreba za pronalaženjem tačnih i pravovremenih informacija bila još izraženija, ali i kada je seksizam pojačan u javnom i medijskom prostoru, prenosimo i tekstove, preporuke i smernice za izveštavanja i uključivanje rodne perspektive u odgovor na negativne posledice COVID-19 koje su uputile Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) i Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE). Takođe, zahvaljujemo se prof. dr Smiljani Milinkov i Novosadskoj novinarskoj školi na dozvoli za objavljivanje teksta „Izveštavanje o Kovidu-19: medijska isključenost marginalizovanih grupa“ koji je originalno objavljen 22. maja 2020. godine na vebsajtu Novosadske novinarske škole. Na kraju e-biltena je predlog tekstova, publikacija i izveštaja koje smatramo važnim i korisnim za dalje informisanje i rad na medijskoj i informacionoj pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti. Nadamo se da će ovaj bilten pružiti nove informacije o važnosti rodne ravnopravnosti u okviru razvijanja veština i znanja o medijskoj i informacionoj pismenosti, kao i da će otvoriti prostor za jačanje kapaciteta
  5. 5. 5 organizacija civilnog društva i medija da zajednički rade na razvoju i uspostavljanju rodne ravnopravnosti u svim društvenim aspektima. Foto: Pixabay
  6. 6. 6 Lekcije o medijskoj i informacionoj pismenosti i rodnoj ravnopravnosti (pripremio FemPlatz tim) Mediji su veoma važni i društvu i nesporno je da na mnogo načina utiču na društvo u celini, kao i na pojedince/ke. Medijska pismenost je sposobnost razumevanja, kritičkog i analitičkog usvajanja medijskih sadržaja i omogućava nam da shvatimo ulogu medija u društvu, da znamo kako da pristupimo medijima, da razumemo medijski sadržaj, kao i da možemo da ga tumačimo i kritički vrednujemo. Medijska pismenost nije samo prenošenje i primanje sadržaja, nego i njegova analiza i uticaj medijske poruke na društvo, a novi mediji su medijskoj pismenosti dodali još jednu novu dimenziju ‒ sposobnost da se osmisli i proizvede medijski sadržaj, što znači da publika više nije pasivni primalac medijskih poruka, već stvara sopstvena značenja tih poruka. Razvojem interneta i društvenih mreža, mediji su dobili svojevrsnu konkurenciju, jer su osim sadržaja koji kreiraju medijski profesionalaci/ke, sada široko dostupni i sadržaji koje kreiraju građani/ke (blogovi, tvitovi, statusi na društvenim mrežama). U prošlosti je bio problem kako doći do informacije, a danas nam je potrebna medijska pismenost da razumemo informacije koje su nam dostupne u ogromnom broju. Medijska pismenost je skup gledišta koje u korišćenju medija aktivno primenjujemo da bi smo protumačili značenje poruke koju primamo. Medijska pismenost je proces (a ne stanje) koji ima uporište u tri segmenta:  Lični položaj – šta želimo da slušamo/gledamo/čitamo i zašto. Ako znamo odgovore na ova pitanja, imaćemo kontrolu nad medijima, a u suprotnom mediji će imati kontrolu nad nama;  Raspoloživo znanje – ovde nisu u pitanju informacije koje su nam na raspolaganju, već znanje (organizovane informacije, trajnijeg karaktera i vrednosti) koje nam obezbeđuje kontekstualizaciju medijske poruke;  Veštine – analiza medijske poruke, evaluacija, grupisanje, indukcija, dedukcija, sinteza i apstrakcija.
  7. 7. 7 Ukoliko smo medijski pismeni, moći ćemo da koristimo medije kao sredstvo za zadovoljavanje sopstvenih potreba, pa će mediji i njihovi sadržaji doprinositi kvalitetu našeg života. Republički zavod za statistiku svake godine sprovodi istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija, a rezultati istraživanja potvrđuju ove promene. Na primer, 2009. godine 36,7% domaćinstava je imalo internet, a 2019. godine internet ima 80,1% domaćinstava u Srbiji. Pored toga, podaci pokazuju da skoro 90% stanovništva svakodnevno gleda televiziju, preko polovine sluša radio, a 20% redovno čita štampane medije. Za razumevanje uloge medija u Srbiji važno je znati da postoji 3,6 miliona Facebook naloga, da mladi najčešće imaju smart telefone i da koriste više od jednog multimedijalnog uređaja istovremeno, u proseku 2,39 povezanih uređaja po korisniku. Medijska pismenost je veoma važna za demokratska društva jer demokratska participacija građana/ki zahteva veštine kritičkog razmišljanja i samoizražavanja, a medijski pismeni, dobro obavešteni građani/ke su osposobljeni da nezavisno odlučuju o demokratskom izbornom procesu. Kao i u drugim oblastima, obrazovanje može da ima veoma važnu ulogu u procesu medijskog opismenjavanja. Međutim, medijska pismenost još uvek nije adekvatno uključena u nastavne programe u svetu, a i tamo gde jeste, uglavnom je uključena u srednjoškolsko obrazovanje i oslanja se na pojedinačne napore i entuzijazam, osim u retkim slučajevima kada zvanične obrazovne politike imaju pozitivan stav prema medijskoj pismenosti (npr. Australija, Finska, Danska, Kanada, Slovenija, Švedska itd). Medijska pismenost nije sastavni deo nastavnih planova u Srbiji. Razumevajući značaj medijske i informacione pismenosti, UNESCO razvija program medijske i informacione pismenosti, koji uključuje i kurikulum za nastavnike/ce, a polazna osnova je da će nastavnici/ce koji razumeju važnost medijske i informacione pismenosti i koji su i sami medijski pismeni, moći svoje znanje i veštine da prenesu na učenike/ce, što dugoročno doprinosi razvoju tolerantnih, naprednih demokratskih društava. Medijska pismenost je veoma široka oblast i podrazumeva preplitanje različitih znanja i veština. Iz toga su se Medijska pismenost je neophodna da bismo prepoznali i razumeli:  kako medijske poruke utiču na kreiranje javnog mnjenja/ličnih stavova;  ko kreira medijske poruke;  koje stavove nameću kreatori/ke medijskih poruka;  mehanizme manipulacije;  deo priče koja nije ispričana;  medijsku poruku na osnovu sopstvenih stavova i vrednosti.
  8. 8. 8 razvile i studije medijske pismenosti, koje uključuju, između ostalog, potencijalno štetne medijske sadržaje (npr. stereotipi, predrasude, nasilje i dr). U Srbiji je već godinama unazad prisutna tabloidizacija medija u kojima dominira senzacionalističko informisanje, iznose se površne i neproverene informacije, najčešće bazirane na stereotipnim stavovima o različitim društvenim fenomenima i grupama. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su žene akterke određenih događaja o kojima se izveštava. Odnos prema ženama uglavnom je dvojak: otvoreno seksistički, u kome se žene javno vređaju i ponižavaju ili paternalistički i stereotipan, kada se prikazuju kao majke, bake i „poštene“ žene. Ovakvo prikazivanje žena u tabloidima vodi ka daljoj marginalizaciji žena, predrasude prema ženama se održavaju i šire, što žene dodatno izlaže riziku od diskriminacije i nasilja. S druge strane, u medijima su potpuno nevidljive žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela, starije žene, a kada su i prisutne o njima se stereotipno izveštava. Za napredak društva neophodno je uspostavljanje pune rodne ravnopravnosti, a medijska pismenost je jedan od načina za preispitivanje sadržaja koji se plasiraju u javnosti i suprotstavljanja stereotipima. Položaj žena u društvu je lošiji u poređenju sa muškarcima, žene su obrazovanije ali rade manje plaćene poslove, manje ih je na rukovodećim UNESCO: Pet zakona medijske i informacione pismenosti 1. Informacije, komunikacije, biblioteke, mediji, tehnologija, internet i drugi načini obezbeđivanja informacija koriste se za/u kritičnom građanskom angažmanu i održivom razvoju. Oni su jednaki, odnosno, nijedan nije bitniji od ostalih, niti bi trebalo da se tako tretira. 2. Svaki građanin/ka je tvorac informacija/znanja i ima poruku. Građani/ke moraju biti osnaženi da pristupaju novim informacijama/znanju i da se izraze. Medijska i informaciona pismenost je za sve, za žene i muškarce podjednako i povezana je sa ljudskim pravima. 3. Informacije, znanje i poruke nisu uvek vrednosno neutralne ili nepristrasne. Svaka konceptualizacija, upotreba i primena medijske i informacione pismenosti treba na ovo jasno da ukaže, na način koji je razumljiv svim građanima. 4. Svaki građanin/ka želi da zna i razume nove informacije, saznanja i poruke, kao i da komunicira, čak i ako toga nije svestan, ako to ne priznaje ili ne iskazuje. Međutim, njegova/njena prava ne smeju biti ugrožena. 5. Medijska i informaciona pismenost se ne stiču odjednom. To je živo i dinamično iskustvo, kao i proces. Proces je kompletan kada uključuje znanje, veštine i stavove, kada obuhvata pristup, procenu, evaluaciju, upotrebu, proizvodnju i komunikaciju informacija i medijskih sadržaja.
  9. 9. 9 mestima, ne učestvuju dovoljno u političkom i javnom životu i često su izložene diskriminaciji i nasilju. Žene se i dalje posmatraju najčešće kroz prizmu tradicionalnih rodnih uloga, a svako odstupanje „medijski se kažnjava“ u tabloidima. Monitoring informativnih emisija iz 2020. godine pokazao je da su žene podzastupljene u informativnim emisijama komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom, tri puta su manje zastupljene od muškaraca. Istraživanje iz 2016. godine u štampanim medijima pokazuje slične rezultate, muškarci su više zastupljeni, naročito u sferi politike, žene se manje spominju i o njima se uglavnom piše kao o sporednim akterkama određenog događaja. U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, česti su neprimereni i omalovažavajući medijski sadržaji o ženama, uključujući političarke i žene koje su profesionalno uspešne u svom poslu. Stereotipna i diskriminatorna slika žena u medijima podržava ukorenjene rodne uloge u kojima su žene pasivne, inferiorne i nekompetentne da ponude stručno znanje o pitanjima od javnog interesa. Kritička analiza medijskog diskursa u kontekstu rodne ravnopravnosti je neophodna, posebno ako se ima u vidu da je istraživanjima potvrđeno postojanje predrasuda i stereotipa u pisanju u štampanim medijima o ženama, kao i latentna diskriminacija koja se ogleda u nepostojanju rodno osetljivih tema i u određenom obrascu kojim se piše i govori o njima. Potrebno je da mediji posvete više pažnje rodnoj ravnopravnosti i približavanju ovog (ustavnog) principa građanima/kama. Primeri tema koje su povezane sa rodnom ravnopravnošću su brojni jer svaka tema koja je aktuelna u društvu ima i rodnu perspektivu. Na primer, od februara 2019. godine, kvota za žene (manje zastupljeni pol) na izbornim listama je 40%, te bi bilo korisno da se u medijima jasno objasni ovaj koncept, Rodna ravnopravnost podrazumeva da sve žene i svi muškarci mogu da se razvijaju, napreduju i ostvaruju svoje pune kapacitete, bez obaveze i očekivanja da će se uklopiti u rodne uloge. Žene i muškarci moraju biti ravnopravni, kako bi društvo moglo da se razvija, a to pretpostavlja, između ostalog, značajnu ulogu medija. Seksizam je verovanje da je jedan od polova inferioran, manje sposoban i manje vredan u odnosu na drugi (npr. predrasuda da su žene nesposobne da se bave politikom). Potiče od engleske reči sex – pol). Ovaj pojam obuhvata i mržnju prema određenom polu (mizoginija – mržnju prema ženama i duboko ukorenjene predrasude prema ženama i mizandrija – mržnja prema muškarcima). Seksizam se u javnom diskursu najčešće pojavljuje kao potcenjivanje, vređanje i omalovažavanje žena.
  10. 10. 10 zašto je kvota neophodna, s obzirom da je reč o izborima i zakonskim obavezama u tom pogledu. Foto: Pixabay
  11. 11. 11 (pripremio FemPlatz tim) Žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, ali je njihov položaj lošiji jer su diskriminisane na osnovu pola i roda, u javnoj i privatnoj sferi, izložene su diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju, manje su zaposlene iako su obrazovanije, rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca, manje učestvuju u odlučivanju i slično. Žene iz višestruko marginalizovanih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela i druge, u lošijem su položaju i u poređenju sa ženama iz opšte populacije i u poređenju sa muškarcima iz svojih grupa. Patrijarhalni stavovi su rasprostranjeni i doprinose lošijem položaju žena u društvu, a oni se održavaju i šire u javnom govoru i medijima. Iako su rodno zasnovani stereotipi i seksizam prisutni u velikoj meri prema (svim) ženama, upotreba diskriminatornog govora često je usmerena na žene iz javnog i političkog života. Veoma često se komentariše fizički izgled političarki, njihov stil, garderoba i slično, a ne pridaje se značaj njihovim profesionalnim kompetencijama i pozicijama na kojima se nalaze. Pojedini visoki državni funkcioneri, profesori i druge javne ličnosti u Srbiji daju seksističke i mizogine izjave u vezi sa ženama uopšte, kao i u vezi sa političarkama, novinarkama i drugim stručnim ženama. Njihovi stavovi i izjave šire se preko medija:
  12. 12. 12 Dostignuća žena u nauci su na izuzetno visokom nivou i globalno su priznata, ali u Srbiji to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou – naučnice i njihov rad nisu dovoljno vidljivi, te je i u ovoj oblasti bitna podrška medija. Studija Univerziteti između meritokratije i patrijarhata: žene i moć delanja pokazala je da je rodni disbalans visok na rukovodećim pozicijama u sistemu visokog obrazovanja, kao i da postoje drugačija očekivanja od žena i muškaraca koji su na rukovodećim položajima. Najveće razlike između muškaraca i žena na rukovodećim pozicijama u akademiji vidljive su kroz uspostavljanje ravnoteže između porodičnog i profesionalnog života jer karijerni uspeh žena nije praćen emancipacijom unutar privatnog domena. I u retkim situacijama kada se pojave u medijima, naučnice su često izložene diskriminaciji.  Seksistički napadi na novinarke u Srbiji: novinarke su često bile meta seksističkih napada 2019. godine. Na primer, Sergej Trifunović, lider Pokreta slobodnih građana, u januaru je vređao Ivanu Žigić, novinarku Srpskog telegrafa, a u oktobru novinarku RTS-a Oliveru Jovićević, uporedivši je sa prostitutkom. Nakon brojnih reagovanja i kritika, on se „izvinio“ i tom prilikom dodatno vređao Oliveru Jovićević. Ovakvo ponašanje se nastavilo i u 2020. godini na primer, preko 20 seksističkih izjava na Tviteru objavio je Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik tabloida „Informer“, kojima vređa Žaklinu Tatalović, novinarku televizije N1. Idući korak dalje, objavljene su i fotografije na kojima se navodno nalazi ova novinarka.  Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „mađarski jezik najbolje uči spavanjem sa Mađaricom“.  Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, često svojim izjavama vređa žene, preti im i iznosi vulgarne, uvredljive seksističke komentare, a posebno skrećemo pažnju na uvrede upućene narodnim poslanicama Aleksandri Jerkov i Mariniki Tepić, novinarki lista Danas Snežani Čongradin i poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković. Pored toga, narodni poslanici SRS napali su i vređali ministarku Zoranu Mihajlović. Tokom gostovanja epidemiološkinje dr Darije Tepavčević Kisić, zamenice direktorke Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u emisiji Fokus na radio-televiziji B92, voditelj Oliver Jakšić je izjavio: Pre nego što počnemo razgovor na bilo koju... odnosno o bilo čemu drugom, hoću da vas pitam kako je pala odluka da jedna dama ode u Niš uz ministra Nedimovića kada je najteže? Dakle, mnogi se pitaju zar to nije mogao da bude neko iz struke, ali muškog pola. Naravno, uz svo poštovanje damama vezano za rodnu ravnopravnost i tako dalje, ali ovo je nešto najbliže ratnom stanju, pa vas pitam, na liniju fronta je otišla jedna žena.
  13. 13. 13 Od početka medijskog pojavljivanja povodom obaveštavanja javnosti o stanju u Srbiji u vezi sa širenjem virusa COVID-19, dr Darija Tepavčević Kisić bila je na meti niza seksističkih i uvredljivih komentara na društvenim mrežama u vezi sa njenim fizičkim izgledom (oblačenje, frizura). Sa ovakvim i sličnim komentarima susrela se i nastavnica likovne kulture koja održava nastavu na daljinu putem televizije. Višestruko marginalizovane grupe žena skoro uopšte nisu zastupljene u medijima. Položaj ovih žena veoma je težak, izložene su specifičnim oblicima diskriminacije i nasilja, te bi interesovanje medija za prepreke sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu, svakako doprinelo poboljšanju njihovog položaja. Kada se o njima piše u medijima, one su uglavnom stereotipno predstavljene. U godišnjem izveštaju za 2019. godinu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na neophodnost odgovornog medijskog izveštavanja i navodi da medijsko izveštavanje ne sme da karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, seksizam, mizoginija, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje. Njegova izjava naišla je na burnu reakciju javnosti povodom čega je voditelj rekao: Nisam mislio ništa negativno. To je bila ideja, da se na takav način istakne uloga žena u svemu ovome. Mislim da je Darijin odgovor doveo do toga da se to pitanje protumači kao seksističko... i dodao da će se izviniti u uvodnom delu sledeće emisije, ukoliko je bilo koga uvredio na bilo koji način. Međutim, iz izvinjenja izuzeo je dr Tepavčević Kisić jer ona nije bila uvređena.
  14. 14. 14 Takođe, upućene su preporuke mera marketinškim agencijama u Srbiji da prilikom kreiranja reklamnog sadržaja vode računa da se ovim sadržajima ne zagovaraju ili podržavaju predrasude i drugi društveni obrasci ponašanja koji su zasnovani na stereotipima. Preporuke mera su upućene nakon što je praksa pokazala da se u pojedinim reklamama podržavaju obrasci ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.
  15. 15. 15 Reklama za ribaru u Segedinu, 2019. Putem društvenih medija dele se seksističke objave, naizgled „bezazlene šale“, koje „niko“ ne shvata ozbiljno jer su „zabavne“. Međutim, te objave (komentari, mimovi, gifovi i slično) prikazuju odnos prema ženama i njihov položaj u društvu. U produžetku dajemo nekoliko primera koji su deljeni na društvenim mrežama tokom vanrednog stanja.
  16. 16. 16 Foto: Pixabay CEDAW komitet preporučio je Srbiji da:  razvije posebnu strategiju i sprovede široke javne kampanje, usmerene na žene i muškarce na svim nivoima društva, uključujući i verske vođe, kako bi potvrdili politiku rodne ravnopravnosti i promovisali pozitivne slike žena koje aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu;  prati upotrebu mizoginog jezika u javnim izjavama i medijskom izveštavanju, ohrabri medije da uspostave efikasan mehanizam samoregulacije koji bi se bavio ovim jezikom i sprovede zakonske izmene i dopune, kako bi se autori smatrali odgovornim.
  17. 17. 17 (pripremio FemPlatz tim) Poslednjih godina se u Srbiji ulažu određeni napori kako bi se poboljšao sistem prevencije i zaštite od nasilja, a u tome važnu ulogu igraju ženske organizacije koje se bave ovim pitanjima i međunarodna ugovorna tela i mehanizmi. Međutim, nasilje prema ženama je i dalje veoma rasprostranjeno u Srbiji. Nasilje prema ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa moći između muškaraca i žena koji su doveli do dominacije muškaraca i diskriminacije žena, kao i do sprečavanja punog napretka žena. CEDAW komitet ukazuje da rodno zasnovano nasilje predstavlja sredstvo kojim se žene drže u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce, što štetno utiče na njihov lični, društveni, politički i ekonomski život i ostavlja posledice na društvo u celini. Iako se prikupljanje statističkih podataka o nasilju prema ženama poboljšalo, ono što ostaje problem je nepostojanje pouzdanih javno dostupnih evidencija. I dalje se o rasprostranjenosti nasilja, njegovim oblicima i manifestacijama uglavnom saznaje iz medija, najčešće povodom određenih datuma koji se obeležavaju u Srbiji, kao što je 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama, kada državni zvaničnici daju izjave iz kojih se saznaju određeni statistički podaci o nasilju. Na primer, podaci s kraja 2019. godine pokazuju da je prijavljeno 109.000 slučajeva nasilja u porodici i izrađeno 30.000 individualnih planova za zaštitu žrtve. Prilično dobra evidencija o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici postoji na sajtu Isključi nasilje, koja je predstavljena u delu pod nazivom Statistika, ali je predstavljena po mesecima, ali ne i zbirno po godinama. Prema podacima iz marta 2020. godine, od početka primene zakona (jun 2017), grupe za koordinaciju i saradnju razmotrile su više od 132.000 slučajeva nasilja u porodici. Mediji svakako imaju veoma važnu ulogu u informisanju javnosti o pojavama i rasprostranjenosti nasilja prema ženama, ali pored informisanja, mediji načinom izveštavanja mogu da podignu svet javnosti i skrenu pažnju na ovaj veoma štetni društveni fenomen. Mediji su zainteresovani za izveštavanje o seksualnom uznemiravanju i nasilju kada su učinioci javne ličnosti. Na primer, mediji su redovno izveštavali o Mariji Lukić, ženi koja je preživela najpre seksualno uznemiravanje, napade i ucene od tadašnjeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, a nakon toga se suočila sa velikim preprekama tokom
  18. 18. 18 sudskog postupka. Medijsku pažnju privukao je i Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, koji je osuđen zbog izazivanja opšte opasnosti i lakih telesnih povreda koje je naneo supruzi. Na novinarska pitanja o nasilju prema supruzi, navodi da svako ima neku svoju porodičnu tajnu i svako ima nešto što ne bi voleo da se tako iznosi. Kada neko piše, treba da razmišlja o porodici, treba da razmišlja o deci, treba da razmišlja o širokoj populaciji koju zahvata i treba da razmišlja da se sutra vrlo brzo to okrene i da se piše u suprotnom pravcu. Mediji su preneli delove presude. Pored toga, Goran Cvetanović se uvredljivo i bahato ponaša prema ženama zaposlenim u opštini, na primer: Neka digne ruku ona koju nisam j... ili ako majka dođe da pita za zaposlenje ćerke, on obično kaže: Šta si ti došla, pošalji ćerku. Iako je sve ovo dospelo u javnost, Goran Cvetanović nije smenjen sa mesta gradonačelnika Leskovca. Takođe, mediji su izveštavali i o nasilju Milana Gurovića, poznatog košarkaša prema ženi i ćerki, kao i o njegovom naknadnom priznanju nasilja i osudi na kućni zatvor. Visok nivo diskriminatornih rodnih stereotipa sa kojima se žene susreću ometaju unapređenje prava žena Srbiji, a postizanje ravnopravnosti između žena i muškaraca ključni je element u prevenciji nasilja prema ženama. O nasilju prema ženama izveštava se najčešće tek kada se nasilje desi. Način izveštavanja medija o nasilju nad ženama može da dovede do dodatne traumatizacije žene i njene porodice, često se nasilnici predstavljaju kao dobre osobe, a nasilje se romantizuje. Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama, pokazuje da je ukupan broj medijskih objava u periodu od januara do kraja jula 2019. godine na temu muškog nasilja prema ženama bio je 5.549. Problemom nasilja prema ženama najviše su se bavili online portali (58%), zatim štampani mediji (36%), dok su TV i radio stanice znatno manje pažnje posvetile ovoj temi (6%). Ukupan broj medija koji su objavljivali na ovu temu je 103, znatno češće kada je reč o konkretnim slučajevima nasilja (79%), u odnosu na objave koje se bave fenomenom nasilja prema ženama iz edukativnog ugla (21%). U polovini medijskih objava otkriven je identitet preživele/žrtve i članova njene porodice, a jedna petina (20%) medijskih objava sadržala je informacije kojima se čin nasilja može opravdati spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika. Skoro polovina medijskih objava (45%) sadržala je vrlo detaljne opise mesta i načina izvršenja dela, korišćenog oružja, količine krvi, iscepane garderobe, kao i preciznog opisa garderobe, modrica ili suza preživele/žrtve ili maloletne dece koja su činu prisustvovala, dok je skoro isti broj objava (46%) sadržao senzacionalističke ili stereotipne izraze za nasilje, preživelu/žrtvu i nasilnika. Mediji su naglašavali nacionalnu ili versku pripadnost nasilnika u slučajevima kada to nije bilo relevantno za priču, a uvek je bila reč o nacionalnim manjinama u Srbiji ili migrantima. Trećina medijskih objava (31%) sadržala je fotografije ili video zapise koji su na neadekvatan i stereotipan način Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije iz maja 2019. godine ukazala da je u Srbiji i dalje zabrinjavajuća uloga medija u održavanju rodnih stereotipa i minimizovanju rodno zasnovanog nasilja.
  19. 19. 19 prikazivali nasilje, preživele/žrtve i nasilnike, a u 10% medijskih objava koristili su se izrazi kojima se umanjuje, odnosno, ismeva nasilje i iskazuje direktno neverovanje preživeloj/žrtvi. Samo 13% medijskih objava ispunilo je edukativnu funkciju, u vidu opisa fenomena, prevencije i načina zaštite i podrške, kao i o uzrocima nasilja prema ženama koji se ogledaju u nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena. Najekstremniji vid nasilja prema ženama je femicid. Međutim, u Srbiji ne postoji pouzdana zvanična statistika o femicidu, a podaci o broju ubijenih žena uglavnom se godinama unazad prikupljaju iz medija. Prvo interdisciplinarno i sveobuhvatno istraživanje o femicidu u Srbiji objavljeno je 2019. godine (Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji I i II). Nasilje prema ženama se veoma često u medijima opravdava kao „zločin iz strasti“ ili kao posledica nečega što je žena uradila. Ubistvo žene se predstavlja kao romansa ili melodrama, femicidi se nazivaju „porodičnim tragedijama“ a ljubomora se označava kao glavni uzrok niza femicida. U medijima se često ističe kako je ubica bio dobar i pošten domaćin, a izvor su uglavnom komšije i meštani. Ispod ovakvih i sličnih medijskih sadržaja često se pišu komentari, koji dodatno viktimizuju žrtvu i/ili članove njene porodice. Veoma je važno da mediji takve komentare brišu, s obzirom na to da često pozivaju na nasilje, opravdavaju nasilnika i dodatno omalovažavaju žrtvu. Zaštitnik građana je u saopštenju iz novembra 2019. godine uputio apel svim institucijama da se bave i nasiljem na društvenim mrežama i da nađu načina da spreče i sankcionišu svaki vid teškog vređanja žena, majki, supruga i istaknutih stručnjakinja u svom poslu.  KAD LJUBAV POSTANE STRAVIČAN ZLOČIN: Ovo su znaci koji mogu da nagoveste TRAGEDIJU;  Pucao u devojku pa se UBIO zbog ljubomore!  ŽENI PRESUDIO LETVOM POSLE SVAĐE ZBOG SEKSA!  Iskasapio ženu jer je izašla iz kuće sama;  Ubio sam je jer nije bila u kući i vodila računa o deci;  JEZIVA PORODIČNA TRAGEDIJA: Poljočuvar ubio ženu iz LJUBOMORE, pa presudio i sebi.
  20. 20. 20 Komentar ispod vesti da je devojka pretučena: Na društvenim mrežama takođe se deli niz neprikladnih komentara i objava. Ovi komentari preuzeti su sa Facebook stranice Ženska mreža. CEDAW komitet preporučio je Srbiji da:  sprovede analizu o rasprostranjenosti i uzrocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama, uključujući žene iz višestruko diskriminisanih grupa;  razvije sveobuhvatnu strategiju i akcioni plan za eliminisanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama;  obezbedi da sve žene žrtve rodno zasnovanog nasilja imaju nesmetan pristup efikasnoj zaštiti od nasilja.
  21. 21. 21 (pripremio FemPlatz tim) Sloboda izražavanja i informisanja od ključne su važnosti za napredak svakog društva. Istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informisanje javnosti putem medija, doprinosi razmeni informacija, ideja i mišljenja, jačanju vrednosti demokratskog društva i negovanju ljudskih prava i tolerancije. Samo oni mediji koji imaju punu slobodu izražavanja i kritikovanja i mogućnost da ovo svoje pravo odbrane, u obavljanju svog posla drže se profesionalnih i etičkih normi u prikupljanju i obradi informacija, svoje izvore informisanja i ličnosti o kojima govore, tretiraju sa dostojanstvom, na jednak način i suzdržavajući se od svakog oblika diskriminacije, mogu da ostvaruju ovaj izuzetno važan društveni posao. Sloboda izražavanja garantovana je mnogim međunarodnim i domaćim propisima, kojima je propisana sadržina ovog prava, kao i granice prava. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima Garantovana je sloboda izražavanja, odnosno, sloboda traženja, primanja i širenja obaveštenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem štampe, u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sredstvom po izboru. Sloboda izražavanja povlači sa sobom određene dužnosti i odgovornosti, a ograničenja slobode izražavanja moraju biti izričito utvrđena zakonom, biti neophodna radi poštovanja prava ili ugleda drugih lica ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog poretka, javnog zdravlja ili morala. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja, što uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Sloboda izražavanja se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom, ako je to neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
  22. 22. 22 Sloboda izražavanja, posebno putem masovnih medija, predstavlja snažno i uticajno sredstvo koje utiče na javnost. Svi moramo biti svesni da izražavanje može da pobudi nasilje, proširi mržnju i ugrozi bezbednost pojedinca/ki. Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stavove o odgovornosti za objavljivanje i neuklanjanje komentara na internet portalima, koji mogu biti rasistički i uvredljivi. Brojni domaći propisi (Ustav Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, Kodeks novinara Srbije) regulišu slobodu izražavanja u medijima, kao i prava i obaveze novinara i novinarki kada je reč o poštovanju ljudskih prava i zabrani diskriminacije. U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, a uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju. U daljem tekstu su ukratko predstavljeni mehanizmi zaštite koji se mogu koristiti u Srbiji u kontekstu medijskog izveštavanja. 1. Obraćanje uredniku ili urednici Zakonom o javnom informisanju i medijima utvrđuje se odgovornosti urednika/ce i novinara/ka za štetu koja je prouzrokovana njihovom krivicom i propisuje pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štetu. Ukoliko je putem medija preneta vest koja vređa pravo ili interes osobe o kojoj se izveštava, od urednika/ce se može zahtevati objavljivanje odgovora da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. Takođe, lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud odgovornom uredniku/ci naredi da bez naknade objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete. 2. Savet za štampu Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i profesionalne novinare/ke. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima i rešavao žalbe pojedinaca/ki i institucija na sadržaje štampanih medija. U nadležnosti saveta je i medijacija, kao i javne opomene za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije. Savet za štampu se bavi i edukacijom za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara i radi na jačanju uloge medija u Srbiji. Savet ima Komisiju za žalbe koja odlučuje o žalbama na tekstove, fotografije i druge sadržaje štampanih medija, njihovih veb-sajtova, internet portala i novinskih agencija. Svaki pojedinac/ka, organizacija ili institucija, koji su direktno pogođeni objavljenim sadržajem imaju pravo da podnesu žalbu, a odluka se donosi u roku od 45 dana od prijema
  23. 23. 23 žalbe. Ukoliko objavljeni sadržaj povređuje prava određene grupe ljudi, žalbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava. Žalba je moguća na tekstove i fotografije objavljene u dnevnoj i periodičnoj štampi, na njihovim veb-sajtovima, na informativnim portalima i novinskim agencijama, kao i na pisma ili komentare čitalaca. Savet prihvata samo žalbe onih koji su direktno povređeni objavljenim tekstom ili fotografijom ili žalbe koje su podnete uz njihovu pisanu saglasnost, dok ne prihvata žalbe koje se odnose na sadržaje štampanih medija od čijeg je objavljivanja prošlo više od tri meseca. Žalbe na sadržaje onlajn medija mogu se podneti sve dok su ti sadržaji dostupni javnosti. Žalbe moraju biti potpisane, podnete u pisanom obliku ili poslate elektronskom poštom. Važno je znati da nije u nadležnosti Saveta za štampu: primedbe na televizijske i radio programe, primedbe na reklame i druge marketinške sadržaje, primedbe na sadržaje knjiga i slično. 1. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalna državna regulatorna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u cilju: delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija. Služba za nadzor i analizu programa Regulatornog tela za elektronske medije (REM), između ostalog, stara se o poštovanju obaveza utvrđenih Zakonom o elektronskim medijima, Kodeksom ponašanja emitera i drugim preporukama REM-a i sprečavanjem emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje. Prijava je pisani akt kojim se podnosilac/teljka obraća REM-u i kojim ga obaveštava da smatra da je određeni pružalac medijske usluge svojim programskim sadržajem vređao ili ugrožavao njegov lični interes ili opšti interes, a REM ima zakonsku obavezu da odlučuje o takvim prijavama. Prijavu može podneti svako fizičko i pravno lice, uključujući tu i pružaoca medijske usluge, ukoliko smatra da se programom vređa ili ugrožava njegov lični interes ili opšti interes. Prijava se podnosi protiv pružaoca medijske usluge, najkasnije u roku od 30 dana od dana premijernog ili ponovljenog emitovanja spornog sadržaja. Prijava se podnosi na propisanom obrascu, koji je objavljen na internet stranici Regulatornog tela za elektronske medije, uz poštovanje određenih pravila, odnosno, uz poštovanje obavezne sadržine prijave. Primeri iz prakse Saveta za štampu:  Narušavanje dostojanstva žrtve  Brojne žalbe zbog narušavanja privatnosti maloletne žrtve  Skandalozne naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“
  24. 24. 24 Ukoliko REM utvrdi da je postojala povreda, izriče mere pružaocu medijske usluge, odnosno, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka ili iniciranje drugog postupka pred nadležnim državnim organom, a podnosioca/teljku prijave upućuje na koji način može da ostvari i zaštiti svoje pravo. Na sajtu REM-a nema dostupnih odluka o povredi prava žena, seksizmu, mizoginiji i slično. 2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojom nadležnošću da promoviše ravnopravnost građana/ki, prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, sprovodi postupak po pritužbama, da daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere i upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, sarađuje sa medijima, a istovremeno, kada proceni da je potrebno, reaguje u slučajevima kada mediji krše zabranu diskriminacije. Pritužbu zbog diskriminacije može podneti svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju, organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, a u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica za koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju. Pritužba se podnosi u pisanoj formi, a izuzetno i usmeno na zapisnik. Postupak po pritužbi je jednostavan i lišen preteranih formalnosti, a završava se u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe. Postupak se završava mišljenjem o tome da li je došlo do diskriminacije, a ukoliko je utvrđena diskriminacija, uz mišljenje se daju i preporuke o načinu otklanjanja povrede prava. Primeri iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti  Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „mađarski jezik najbolje uči spavanjem sa Mađaricom“. Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje u kome je utvrđena diskriminacija na osnovu pola, nakon čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu „Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.  Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na konferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledeće: Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota.
  25. 25. 25 Da bi se mehanizmi zaštite koristili, potrebno je da celo društvo poboljša svoju medijsku pismenost, zbog čega je neophodno započeti sa medijskim opismenjavanjem od ranog uzrasta i obezbediti devojčicama i dečacima ravnopravan pristup učenju o tome kako da čitaju, primaju i kritički analiziraju informacije. Foto: Pixabay Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem ni boljem i milijem. Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje u kome je utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.
  26. 26. 26 (pripremio KomunikArt tim) Pojam mediji, odnosno medijum u jednini potiče od latinske reči medius, koja znači sredina ili između. Glavni zadatak medija je prenošenje različitih vrsta informacija širokoj javnosti, i to putem različitih medijskih kanala kao što su novine, televizija, internet, i drugi. Postoji nekoliko različitih podela medija (tipologija), ali je danas najčešće u upotrebi podela na tradicionalne i nove medije. Tradicionalni mediji obuhvataju štampu, radio i televiziju. Novi mediji podrazumevaju digitalne medije, odnosno primenu kompjuterske tehnologije u procesu prenošenja i čuvanja informacija. Spomenimo ovde i najnovije medije, socijalne mreže, sve češće nazivane i društvenim medijima (više o njima u Lekciji 7). Zbog količine informacija koje obrađuju i plasiraju u javnost, mediji imaju veliki značaj u našoj svakodnevici, posebno ukoliko želimo da budemo informisani i da aktivno učestvujemo u javnom životu. Imajući u vidu da svaki oblik društvene komunikacije podrazumeva proces razmene poruka između onoga ko šalje poruku i primaoca, medije treba posmatrati kao važan komunikacioni kanal putem kojih se prenosi poruka i ostvaruje komunikacija. U najvećem broju slučajeva, mi smo primaoci informacija – počev od ranog jutra kada pratimo servisna obaveštenja i vremensku prognozu, preko dnevnih informativnih programa i vesti, do večernjih umetničkih i zabavnih sadržaja i reklama. Za nas se tada može reći da smo konzumenti medijskog sadržaja. U nekim slučajevima, kada želimo da promovišemo sopstveni rad, najavimo neku aktivnost ili saopštimo važnu vest, možemo postati pošiljaoci informacije, koji se putem medija kao kanala komunikacije obraćaju javnosti ili određenoj ciljnoj grupi. U novoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja (2020-2025) navodi se da zaposleni u medijima nisu dovoljno obučeni za nediskriminatorno izveštavanje. Imajući upravo u vidu razlike u profesionalnim kompetencijama novinara/ki u lokalnim medijima u Srbiji koje variraju od mesta do mesta, ženske OCD mogu inicirati ili uzeti aktivno učešće u projektima/programima medijskog opismenjavanja (sa akcentom na rodnu ravnopravnost) lokalnih novinara/ki, ali i lokalnog stanovništva, i to kroz:
  27. 27. 27 Kada je reč o projektima i programima za edukaciju zaposlenih u medijima, treba imati u vidu da oni ne doprinose direktno medijskoj promociji ženskih prava jer su namenjeni „zatvorenoj” ciljnoj grupi, a ne široj javnosti. S druge strane, rezultat takvih projekata – obučeni novinari/ke, u budućnosti će kompetentnije i profesionalnije izveštavati o ženama i ženskim pravima. Takođe, treba napomenuti da su projekti/programi sa medijima kao partnerima višestruko značajni: osim što su novinari/ke u mogućnosti da kroz zajednički rad uče od ekspertkinja o ženskim pravima i članicа ženskih organizacija dobijaju priliku da od novinara/ki nauče o medijskim tehnologijama i tehnikama. Ovakva partnerstva su važna i za građenje kontinuirane profesionalne saradnje i komunikacije među partnerima. Promocija ženskih prava putem medija Vratimo se nakratko na razmenu poruka (informacija) koja se odvija u javnosti i s javnošću. Osnovna šema komunikacijskog procesa je linearna i sastoji se od tri elementa: Odnosi s javnošću predstavljaju umeće rada i govora koji će stvoriti povoljno mišljenje kod ljudi o nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincu. Odnosi s medijima su deo odnosa s javnošću čiji je predmet praćenje i analiza medijskih sadržaja i njihovog uticaja na za nas važne ciljne grupe i javno mnjenje uopšte. Oni se bave kreiranjem, planiranjem, realizovanjem i vrednovanjem raznih aktivnosti kojima se obaveštava i ubeđuje javnost, pregovara sa novinarima, priprema i vežba za delovanje u kriznim situacijama. Kada ženske organizacije žele da poruka/informacija stigne do šire ciljne grupe (publike), one se bave odnosima s javnošću. Ako za kanal komunikacije biraju medije, reč je o odnosima s medijima. Koje ćemo medije izabrati kao najbolje komunikatore naše poruke najčešće zavisi od ciljne grupe kojoj se obraćamo (brojnost, uzrast, mesto prebivališta...), važnosti i sadržaja poruke, ali i kapaciteta i resursa same organizacije. Promotivne kampanje putem medija mogu biti lokalne, regionalne i nacionalne (takođe, internacionalne i globalne), plaćene (marketinške) ili bez posebnog reklamnog budžeta (zahvaljujući medijskom pokroviteljstvu/partnerstvu sa nekim medijem), „jednokratne” Pošiljalac P o r u k a Primalac  projekte/programe za edukaciju zaposlenih u medijima na temu medijske pismenosti i rodne ravnopravnosti (obuke, seminari, radionice, okrugli stolovi, tribine...);  projekte/programe u partnerstvu sa medijima za lokalnu (ili nacionalnu) javnost (medijske i/ili marketinške kampanje za podizanje svesti o značaju medijske pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti, zajedničke obuke za buduće novinare/ke...).
  28. 28. 28 ili višemesečne, osmišljene oko nekog posebnog događaja ili važnog datuma. Možemo birati samo omladinske lokalne medije, ukoliko su naša ciljna grupa mlade žene u nekom gradu ili naseljenom mestu. Možemo komunicirati putem svih medija ako je naša kampanja nacionalnog karaktera. Donošenje ovakvih odluka najpre zavisi od cilja koji želite da postignete komunikacijom putem (posredstvom) medija. Svakoj medijskoj promociji prethodi definisanje jasnog cilja medijske kampanje. Cilj medijske kampanje ne mora uvek nužno biti identičan cilju projekta. Nekad promovišemo aktivnost na projektu, nekada rezultate pojedinačne aktivnosti. Nekad je cilj informisanje javnosti o značajnom događaju, nekad mobilizacija istomišljenika/ca oko važnog pitanja ili reakcije na diskriminaciju. Zbog toga je cilj medijske promocije potrebno posmatrati kao cilj komunikacije. Pitanja na koja bi pre početka planiranja kampanje trebalo odgovoriti jesu:  Šta želimo da promovišemo? Probajmo sa jednostavnim odgovorima: događaj, aktivnost, rezultat aktivnosti, dostignuće. Neke medijske kampanje su složene, posebno ako govorimo o višemesečnim projektima podizanja svesti javnosti putem medija, samim tim sadržaće više „odgovora”. Možemo ih popisati pojedinačno i za svaku od njih napraviti mini-kampanju i mini-plan medijskih aktivnosti. Povežimo ih na kraju zajedničkim sloganom, vizualom ili, jednostavno – imenom projekta u okviru kojeg se realizuju. Medijska promocija ženskih prava sprovodi se uglavnom kroz:  Šta želimo da postignemo promocijom? Ono što želimo da postignemo promocijom je rezultat naše promocije. Probajmo i ovde sa jednostavnim odgovorima – želimo da obavestimo/edukujemo/pozovemo na događaj, reagujemo na diskriminaciju ili izvestimo o novostima (jer želimo obaveštene/edukovane/prisutne pripadnike/ce ciljne grupe).  Kome se obraćamo? 1. Posebne medijske kampanje čiji je cilj afirmacija ženskih prava i rodne ravnopravnosti. 2. Posebne medijske kampanje koje ukazuju na diskriminaciju i kršenje ženskih prava. 3. Promociju i povećanje vidljivosti redovnih (i posebnih) aktivnosti ženskih organizacija civilnog društva (saopštenja, najave, pozivi, KZN, izveštaji, sačekivanje na događajima, gostovanja, intervjui, teme, reagovanja...). 4. Kontinuirane odnose s medijima (koji obuhvataju prethodne tri stavke).
  29. 29. 29 Određivanje ciljne javnosti (grupe, publike) u komunikaciji preduslov je uspešne medijske promocije. U najširem smislu, javnost je svaka grupa ljudi koja ima aktuelni ili potencijalni interes ili uticaj na ono čime se bavimo. Ciljna grupa naše medijske kampanje može biti ista kao i ciljna grupa projekta u okviru kojeg se medijska promocija odvija, a može biti i „uža” ukoliko je ono što promovišemo namenjeno užem krugu i tada govorimo o demografskoj segmentaciji ciljne grupe (primer: u okviru projekta za žene imamo događaj namenjen tinejdžerkama i kroz medijsku kampanju obratićemo se najpre njima, putem digitalnih medija – vebsajtova za tinejdžere i mlade). Ovde je neophodno uzeti u obzir i mesto prebivališta ciljne grupe (geografska segmentacija) kako bismo odredili da li je medijska kampanja koju vodimo lokalna, regionalna ili nacionalna.  Koje medije biramo? Odgovor na ovo pitanje proizilazi iz odgovora na prethodna tri. U zavisnosti od toga šta želimo da promovišemo i šta je očekivani rezultat promocije, kao i od toga ko je naša ciljna grupa, odabraćemo one medije koji će našu komunikaciju učiniti svrsishodnom. Pored svrsishodnosti, obično je poželjno da odaberemo medije koji će biti efikasni i tačni u prenošenju informacije, ali i ugledni i relevantni u javnosti.  Kada da počnemo i koliko da traje promocija? Plan promocije u medijima obavezno uključuje vreme početka kampanje, kao i detaljni vremenski plan komunikacionih aktivnosti. U zavisnosti od cilja, ciljne grupe, očekivanog rezultata i dinamike samog projekta u okviru kojeg se odvija komunikacija, trajanje može da varira od kratke jednonedeljne kampanje pozivanja publike na neki događaj do višegodišnjih kompleksnih kampanja edukacije javnosti na neku temu. Ono što ne može da „varira” je aktuelnost. Reagovanje putem saopštenja za javnost na slučaj diskriminacije ne može se slati u medije nakon sedam dana jer je to za većinu redakcija koje svakodnevno dobijaju i više hiljada novih informacija uveliko „bajata vest”. Takođe, izveštaj sa događaja koji šaljemo pet dana nakon završetka nije aktuelan za medije.  Koliki je budžet za medijsku promociju? Budžet za odnose s medijima (i s javnošću) potrebno je na vreme isplanirati i uračunati u budžet projekta ukoliko želimo uspešnu medijsku promociju. U budžet za medijsku promociju unosimo stavke: U slučaju da u timu postoji zaposlena osoba za odnose s medijima i javnošću, njen/njegov honorar je uračunat u budžet. Ukoliko ne postoji, potrebno je da taj novac uračunamo, a angažman i honorar uskladimo u odnosu na to koliko je dana/meseci potrebno znanje i  honorar osobe zadužene za odnose s medijima (i javnošću);  marketing/reklama (iznajmljeni baneri, plaćeni oglasi, dizajn reklamnog materijala);  troškovi medijskih aktivnosti (putni troškovi za gostovanja, troškovi organizovanja konferencije za medije, štampani materijal za medije...).
  30. 30. 30 stručnost te osobe, a možemo dogovoriti i plaćanje po „celom” projektu. Nekada je potrebno, ako je osoba za medije spoljni saradnik/ca, obezbediti osobu iz internog tima koja će biti zadužena za koordinaciju i prikupljanje materijala potrebnog za medijsku promociju, te je u budžet poželjno uneti i dodatni honorar za tu osobu. Kada na sva pitanja imamo spremne odgovore, možemo da počnemo sa izradom plana medijske kampanje pripremom liste medija i materijala za medijsku promociju. Foto: Pixabay
  31. 31. 31 (pripremio KomunikArt tim) Položaj žena u medijima u Srbiji je neadekvatan, o čemu smo pisale u Lekcijama 2 i 3. Kodeks novinara Srbije nalaže novinarima/kama poštovanje profesionalnih i etičkih principa sadržanih u Kodeksu. Između ostalog, novinar/ka se mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja. Novinaru/ki je zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajuće, pornografske i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu. Mediji krše prava žena i ne poštuju etičke standarde u izveštavanju o ženama na različite načine. Klikabilni senzacionalistički naslovi puni seksizma i stereotipa, pornografski i degradirajući sadržaj, mizogini autorski komentari i tekstovi redakcije spadaju u grupu diskriminatornih medijskih sadržaja odobrenih od strane uredništva i uprave. Brojna istraživanja medijskih natpisa poslednjih godina u Srbiji ukazuju da su najčešći primeri kršenja prava i nepoštovanja novinarskih standarda u izveštavanju medija o ženama: S druge strane, prenošenjem diskriminatornih izjava „trećih lica” mediji omogućavaju javnosti da se sa tom izjavom upoznaju i da na nju reaguju. Izveštavanjem o kršenjima ženskih prava takođe alarmiraju javnost, a često i nadležne institucije. Takođe, mediji su najbolji kanal komunikacije za reakcije ženskih OCD na kršenje zakona i diskriminatorne izjave/ponašanje javnih ličnosti. U tom smislu, treba razlikovati reagovanje u situacijama kada mediji krše prava u izveštavanju o ženama od reagovanja na kršenje prava putem medija.  neistine i/ili neproverene informacije;  osetljive informacije iz privatnog života;  stereotipi i predrasude;  seksizam;
  32. 32. 32 Reagovanje kada mediji krše prava u izveštavanju o ženama O mehanizmima zaštite u kontekstu medijskog izveštavanja i kršenja prava u izveštavanju medija bilo je reči u Lekciji 4. Pored navedenih mehanizama (pismo uredniku/ci, Savet za štampu, Regulatorno telo za elektronske medije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti), žalba se može uputiti i sudovima časti novinarskih udruženja UNS, NUNS, NDNV (u zavisnosti od toga kom udruženju pripada novinar/ka na čiji se tekst/izveštavanje žalimo) i Asocijaciji medija, koja kao poslovno udruženje okuplja izdavače medija u Srbiji. Ne postoji pravilo niti tačno utvrđena procedura koja se mora poštovati kada mediji krše prava. Na organizaciji ili pojedincu koja/i reaguje je da odluči kome će se najpre obratiti. Imajući u vidu da je pismo uredniku/ci prvi u nizu, a ujedno i jedini interni mehanizam zaštite, preporučljivo je obratiti se njima pre žalbe drugim mehanizmima. Pismo uredniku/ci treba da bude blagovremeno, koncizno i jasno, kao i argumentovano. Blagovremenost podrazumeva brzu reakciju, a brza reakcija iziskuje kontinuirano praćenje medija i dobru opštu informisanost. Imajući u vidu da živimo u vremenu novih, digitalnih medija i da se informacije šire velikom brzinom, potrebno je i reagovati u skladu sa tim i u roku od dan ili dva poslati pismo uredniku/ci. Blagovremenost je lakše postići ukoliko reaguje jedna organizacija ili pojedinac. Ukoliko je reč o združenoj reakciji više ženskih organizacija, neophodno je što brže mobilisati sve aktere i raspodeliti poslove u okviru tima kako bi se što manje vremena utrošilo na pripremu teksta reagovanja i sakupljanje potpisa. Konciznost i jasnost podrazumevaju da se reagovanje odnosi samo na informacije iznete u tekstu na koji se žalimo. To postižemo navođenjem tačnog naziva teksta, datuma kad je objavljen, imena ili inicijala osobe koja ga je pisala, broja strane i rubrike u okviru koje se tekst nalazi (ukoliko je štampan medij u pitanju) ili emisiju u okviru koje je prilog emitovan (TV i radio). Ako je reč o internet članku, potrebno je poslati link koji do njega vodi. Tim informacijama započinjemo pismo. U drugom pasusu kratko i bez okolišanja ukazujemo na povredu/e prava. Citiramo navođenjem problematičnog sadržaja od reči do reči. Taksativno argumentujemo i kratko obrazlažemo na koji način su prekršena prava. Pozivamo se na konkretne zakone i preporuke. U poslednjem pasusu navodimo šta tačno očekujemo od medija (izvinjenje redakcije, objavljivanje tačnih informacija, naknada nematerijalne i materijalne štete...). Navodimo i vremenski rok u kojem očekujemo odgovor, kao i da očekujemo potvrdu prijema mejla. Ukoliko ne odgovore da su primili mejl u toku tog dana, možemo ih pozvati telefonom i proveriti sutradan. Ako pismo uredniku/ci ostane bez odgovora ili uredništvo odbije da postupi po našim zahtevima, vreme je da kontaktiramo sa nekim od navedenih eksternih instanci. Reagovanje na kršenje prava žena putem medija Ne krše svi mediji prava žena. Oni koji krše često to čine zbog nedostatka edukacije profesionalnog kadra u oblasti medijske pismenosti i rodne ravnopravnosti, preopterećenosti novinara/ki radnim zadacima, loših uslova rada i borbe medija za profit i opstanak na tržištu.
  33. 33. 33 Da mediji, s druge strane, mogu biti pouzdan i važan partner u promociji i afirmaciji ženskih prava, svedoči nemali broj primera partnerskih kampanja ženskih organizacija i medijskih kuća. Ustupanje besplatnih oglasa, banera i reklama, zajedničke kreativne kampanje i kontinuirano izveštavanje o aktivnostima ženskih organizacija samo su neki od načina uspešne saradnje. Takođe, zahvaljujući medijima, ženske organizacije mogu upozoriti javnost o kršenjima prava žena u društvu. Za pisanje saopštenja za medije koje sadrži reagovanje na kršenje prava važe iste smernice kao i za pismo uredniku/ci (blagovremenost, konciznost, jasnost i argumentovanost). Mediji se mogu obavestiti i o pritužbama upućenim zvaničnim organima ili mehanizmima zaštite od diskriminacije žena, kao i o ishodu tih pritužbi. Reagovanje na kršenja prava žena putem medija može biti: Za postizanje veće medijske pažnje i vidljivosti preporučuju se inicijative sa više potpisnika. U svakom slučaju, do dostizanja visokog ili barem višeg nivoa medijske pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti novinara/ki i urednika/ca na ženskim organizacijama civilnog društva ostaje da i dalje budu važan korektiv u izveštavanju medija.  reagovanje jedne organizacije (na pojedinačno kršenje prava ili ponašanje kojim se kontinuirano krše prava žena);  zajedničko reagovanje više organizacija (inicijativa može biti vaša ili se možete pridružiti tuđoj);  reagovanje kao vid podrške drugim organizacijama koje su pre vas reagovale na kršenje prava žena (nekada je potrebno pružiti dodatnu podršku drugim organizacijama i njihovoj reakciji).
  34. 34. 34 (pripremio KomunikArt tim) Rad ženskih organizacija civilnog društva potrebno je učiniti vidljivijim kako bi javnost imala veći uvid u to čime se one bave i koje vrednosti zasupaju. Vidljivost se uglavnom najuspešnije postiže kombinacijom marketinga i odnosa s javnošću (i medijima), o čemu smo pisali u Lekciji 5. Udruženje građanki FemPlatz i Ženska mirovna grupa – Pančevo (ŽMIG), u periodu od septembra 2018. do juna 2019. godine realizovale su projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji, koji je podržao UN Women u okviru programa „Autonomija, glas, učešće osoba sa invaliditetom”. Program je uspešno realizovan, a promotivna kampanja projekta našla se u užem izboru za nagradu Najdobra kampanja, kao jedna od zapaženjiih u regionu te godine. Kako smo to uspele? S obzirom na to da je reč o pilot projektu, koji se prvi put realizovao u Srbiji, za promociju projekta u široj javnosti, kao i afirmaciju u okviru ciljne grupe projekta (žene sa invaliditetom) bilo je neophodno unapred misliti o vidljivosti projektnih aktivnosti i rezultata. Na samom kraju Lekcije 5 spomenuli smo planiranje, realizaciju, analizu i izveštaj kao važne aktivnosti odnosa s medijima (i javnošću). Pitanja koja prethode planiranju (šta promovišemo i šta time želimo da postignemo, kome se obraćamo i koje medije biramo, koliko traje promocija i koliki nam je budžet) i odgovori koje na njih dobijemo čine osnov svakog plana kampanje odnosa s javnošću. Za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji naši odgovori su izgledali ovako: 1. Promovišemo projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom tako što ćemo promovisati cilj i rezultat projekta, ali i pojedinačne projektne aktivnosti (mentorke, konkurs za mentorine, prezentaciju projekta u Novom Sadu, iskustvo mentorki i mentorina).
  35. 35. 35 Odabir kanala komunikacije s javnošću Imajući u vidu da se u ovoj Lekciji bavimo pitanjem vidljivosti rada na promociji ženskih prava, pored medija, o kojima smo već pisali u Lekciji 5, uključićemo i druge važne kanale i alate komunikacije koji nam mogu pomoći da dopremo do šire javnosti. Najčešći kanali komunikacije koje koriste ženske OCD u Srbiji kako bi svoj rad učinile vidljivijim i doprli do ciljnih grupa svojih projekata (ali i šire javnosti) su: U našoj kampanji za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji planirale smo sve navedene kanale komunikacije, osim pisane (štampane) komunikacije. Za potrebe ove Lekcije, usredsredićemo se na povećanje vidljivosti putem medija i društvenih mreža, imajući u vidu da vebsajt organizacije, događaje i elektronsku, pisanu i direktnu 2. Promocijom želimo da: a) pozovemo žene sa invaliditetom da učestvuju u projektnim aktivnostima njima namenjenim; b) obavestimo javnost o postojanju prvog ovakvog programa i c) uverimo donatore i potencijalne donatore da je projekat važan i uspešan i da zaslužuje dalji nastavak i razvoj. 3. Obraćamo se ženama sa invaliditetom, stručnoj i široj javnosti, donatorima i potencijalnim donatorima. 4. Biramo nacionalne medije (jer se projekat, a samim tim i kampanja, realizuju na nivou Srbije). Biramo i lokalne medije iz Pančeva, imajući u vidu da su organizacije koje projekat realizuju iz tog grada. Biramo i jedan specijalizovani medij (posvećen temama civilnog društva), koji će pratiti našu promotivnu aktivnost predstavljanja mentorki. Kampanju za bolju vidljivost programa vodićemo i kroz druge kanale komunikacije koji su nam na raspolaganju (društvene mreže, sajt...). 5. Promocija traje koliko i sam projekat. 6. Nemamo budžet za promociju, osim budžeta za honorar saradnice za odnose s javnošću.  mediji (tradicionalni i novi);  društvene mreže;  vebsajt organizacije;  događaji;  elektronska, pisana (štampana) i direktna komunikacija.
  36. 36. 36 komunikaciju ženske organizacije civilnog društva uglavnom uspešno primenjuju već više godina i decenija. Mediji Kampanja za Mentorski program vođena je u nacionalnim medijima u Srbiji, lokalnim medijima u Pančevu i u jednom specijalizovanom mediju koji se bavi temama civilnog društva. Realizaciji kampanje prethodilo je sastavljanje liste kontakata u medijima (takozvana adrema, adresar medija), priprema materijala za distribuciju medijima (saopštenja, najave, izveštaji, pozivi, vizuali, fotografije...) i liste osoba zaduženih/raspoloženih za gostovanja u medijima. Lista kontakata u medijima podrazumeva niz informacija o medijima kojima želite da pošaljete informacije i uglavnom uključuje sledeće podatke: naziv medija, fiksni telefon redakcije, mejl redakcije (u našem slučaju informativne i redakcije koja prati društvo i/ili „ženske teme”), ime i prezime urednika/ce redakcije, lični mejl urednika/ce, mobilni telefon, ime i prezime novinara/ke sa kojima kontaktiramo u redakciji (naš, lični kontakt), mejl i telefon novinara/ke i sl. U listu kontakata poželjno je upisati redakcijske, ali i personalizovane mejlove novinara/ki. Lista kontakata u medijima najčešće se pravi u Ekselu, jer on omogućava da sve kontakte iz jedne kolone jednostavno kopiramo i unesemo u za to predviđen prostor u mejlu (koristimo uvek bcc opciju, umesto cc). Takođe, lista kontakata u medijima pravi se posebno za svaki projekat u odnosu na cilj projekta i komunikacije na projektu, a najčešće se za to koriste već postojeće liste i adresari organizacije, uz dopunu novih kontakata i izostavljanje onih koje nismo odabrali za ovu kampanju. Primer 1: Lista kontakata u medijima u Ekselu
  37. 37. 37 Kvalitet i kvantitet podataka unetih u listu kontakata u medijima zavisiće od toga koliko je vremena, znanja i truda organizacija uložila u negovanje odnosa s medijima. Upravo od toga, u najvećoj meri, zavisiće i uspešnost promotivne kampanje. Ukoliko lista sadrži samo redakcijske mejlove i podatke, to znači da organizacija nije ulagala kontinuirani trud i znanje u izgradnju odnosa s medijima. U tom slučaju, da bi promotivna kampanja putem medija bila uspešna, potrebno je ili angažovati osobu za odnose s javnošću (koja kao profesionalac/ka već poseduje bogatu listu ličnih profesionalnih kontakata) ili platiti reklamnu kampanju u medijima. Većina se odlučuje za ovo prvo jer je višestruko jeftinije. Pravila korektnog poslovanja nalažu da se liste kontakata u medijima, posebno ukoliko sadrže lične podatke novinara (privatni mejlovi i telefoni), ne ustupaju drugima (organizacijama i pojedincima) na korišćenje bez dozvole lica čije podatke želimo da ustupimo. Takođe, osobe (PR menadžeri/ke i drugi profesionalci/ke) koje se bave odnosima s javnošću (i medijima) godinama kontinuirano rade na građenju odnosa s novinarima/kama i urednicima/cama, od toga „žive i zarađuju za život”, te je najbolji način da se do njihovih kontakata dođe upravo njihovim angažovanjem na projektu. Materijal za distribuciju medijima Pre nego što napravimo detaljan Plan realizacije promotivne kampanje u medijima, potrebno je da isplaniramo, osmislimo, izradimo i napišemo materijale koje koristimo u komunikaciji s javnošću. Čak i ako nemamo iskustva u novinarskom i poslu odnosa s medijima, posmatranjem formi vesti koje mediji objavljuju sami možemo napraviti popis materijala koji su nam potrebni za kampanju. Materijali koje šaljemo medijima mogu biti: Kada planiramo slanje informacija u medije, uvek razmišljamo o odgovarajućoj tekstualnoj formi – od toga šta želimo da promovišemo zavisi da li ćemo slati saopštenje, poziv novinarima (na neki događaj ili konferenciju za medije), najavu događaja ili aktivnosti, izveštaj sa već održanog događaja/aktivnosti ili reagovanje, komentar. Za potrebe promotivne kampanje u medijima Mentosrkog programa za žene sa invaliditetom izrađeni su i distribuirani medijima sledeći tekstualni materijali:  tekstualni (saopštenja, najave, pozivi, izveštaji, intervjui, komentari, reagovanja...);  vizualni (vizuali, fotografije, video-klipovi...);  audio (snimljene audio izjave za radio program...).
  38. 38. 38 Vizualni materijali po pravilu prate tekst, sa ciljem da vizualno na najbolji (i najatraktivniji) način predstave i/ili dopune informacije koje šaljemo. Prateće vizualne materijale za promociju najčešće je potrebno izraditi namenski za to, a ponekad možemo koristiti i fotografije koje posedujemo iz prethodnih projekata/aktivnosti, ukoliko se uklapaju u našu kampanju. Za izradu vizualnih i audio materijala potrebno je angažovati profesionalce/ke (dizajnere/ke, fotografe/kinje, snimatelje/ke...), kako bi se zadovoljili profesionalni strandardi koje većina medija ima. Za potrebe komunikacije s medijima u okviru Mentorskog programa urađeni su sledeći vizuali: Fotografije mentorki korišćene u izjavama prikupljene su od njih i objavljene uz njihovu saglasnost, a za fotografisanje događaja u okviru izveštaja za medije angažovani su resursi saradnice za odnose s javnošću (promocija u Novom Sadu) i usluge profesionalne fotografkinje (projektne aktivnosti).  saopštenje za medije o programu;  saopštenje za medije o konkursu za mentorine;  najava promocije konkursa u Novom Sadu;  poziv za novinare/ke da prisustvuju događaju koji je rezultirao medijskim objavama sa događaja i izveštajima;  izveštaj za medije (koji je pripremila osoba zadužena za odnose s medijima) sa promocije konkursa u Novom Sadu;  logo;  poster (plakat);  vizual za konkurs;  fotografije sa događaja.  saopštenje za medije o užem krugu za nagradu Najdobra kampanja;  predstavljanje mentorki.
  39. 39. 39 Nekoliko korisnih saveta za pripremu materijala za medije: Pored saopštenja, najava i izveštaja, u okviru Mentorskog programa za žene sa invaliditetom promocija u medijima uključivala je i zakazivanje gostovanja, izjava i uključenja u programe nacionalnih radio i televizijskih stanica. Pre same realizacije kampanje u medijima, a nakon pripreme liste kontakata i planiranja i kreiranja (većine) materijala za distribuciju, neophodno je napraviti što detaljniji plan realizacije kampanje. Plan uglavnom uključuje datum planirane promotivne aktivnosti, naziv medija (ili liste medija ukoliko se svima šalje informacija), planiranu promotivnu 1. Nikada se medijima ne šalje samo tekst, jer tako rizikujemo da se uz informacije koje smo poslali medijima pojave vizuali ili fotografije koje nemaju veze sa temom ili su čak i u suprotnosti sa ciljevima projekta i promocije. 2. Tekstualne informacije trebalo bi svesti samo na one koje su neophodne i odnose se na razlog/temu naše komunikacije. Jedna do jedne i po A4 strane (veličina fonta 11-12) sasvim su dovoljne. 3. Uz informacije koje šaljemo važno je uključiti i link do teksta na sajtu organizacije koji govori o projektu ili ga podrobnije objašnjava. 4. Saopštenje, vest, najavu potrebno je poslati uvek u telu mejla koji šaljemo, kao i u posebnom Vord dokumentu (attachment). Tako ćemo biti sigurni da je informacija poslata, čak i ako se prilog u Vordu nekim slučajem izgubi ili ne pošalje. 5. Fajlove koje šaljemo najbolje je prilagoditi veličini i kvalitetu za objavu u medijima (fotografije loše rezolucije neće biti objavljene, a ukoliko je fajl preveliki vratiće se mejl zbog ograničenja pojedinih servera). 6. Fotografije koje šaljemo neophodno je potpisati imenom i prezimenom fotografa/kinje zbog autorskih prava, što podrazumeva da smo od autora/ki prethodno dobili dozvolu za objavljivanje u medijima. Može se i naglasiti u mejlu da je dozvola za objavljivanje dobijena (primer: fotografija pod nazivom „Žene” u prilogu, autorke Marije Perić, dobijena uz dozvolu autorke za objavljivanje u medijima). 7. Šaljemo samo neophodne materijale, za dodatnu dokumentaciju koristimo WeTransfer link koji ćemo uključiti u mejl. 8. U mejlu koji šaljemo neophodno je ostaviti podatke osobe koja šalje mejl (ime i prezime, funkcija u organizaciji, mobilni telefon). Mediji ponekad žele dodatnu izjavu ili intervju, i u tom slučaju potrebno je da mogu da nas odmah pozovu i ugovore dalju saradnju.
  40. 40. 40 aktivnost (opis), materijal koji se šalje, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i moguće napomene. Kada je plan spreman i usvojen od projektnog tima, prelazi se na realizaciju plana. Plan realizuju osobe zadužene za odnose s javnošću (i medijima) uz asistenciju celog projektnog tima. Nakon završene promotivne kampanje, prikuplja se objavljeni materijal (uglavnom u vidu pres klipinga i/ili linkova sa objavljenim informacijama), analizira (kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i preporuke (za neku buduću kampanju). Na kraju kampanje u medijima o Mentorskom programu za žene izvestilo je 51 različitih medija u Srbiji u okviru 64 medijskih formata (vest, TV prilog, izveštaj, radio gostovanje...). Medijske objave praćene su i sakupljane zahvaljujući radu pres kliping agencije, koju je u okviru svog angažmana obezbedila osoba za odnose s javnošću. Plan realizacije ispunjen je u potpunosti, uz veliko zadovoljstvo projektnog tima, spoljnih saradnica, učesnica projekta i donatora. Društvene mreže Prisustvo i aktivno učešće na društvenim mrežama postalo je uobičajena pojava za sve organizacije koje žele da svoje svoj rad približe javnosti (postojećim ili potencijalnim korisnicima, široj javnosti, partnerima i donatorima, pa čak i medijima koji redovno prate mreže). Cilj komunikacije na društvenim mrežama jeste podsticanje kontakta sa našim ciljnim grupama. Društvene mreže pogodne su i za dvosmernu komunikaciju koju promocija putem medija ne omogućava, i u tom smislu, one su nešto najbliže pravom, direktnom, kontaktu „uživo”. Poslednjih nekoliko godina postalo je gotovo obavezno da organizacije redovno održavaju svoje stranice na društvenim mrežama jer postoji sve više korisnika koji provode mnogo vremena na njima i mnogi smatraju da, ukoliko vas tamo nema, „ne postojite”. Osim toga, društvene mreže postale su deo našeg svakodnevnog života i svojim prisustvom na njima, osim što promovišemo svoj rad, pokazujemo da idemo u korak sa vremenom. Ukoliko se, na primer, organizacija bavi mlađom populacijom, devojčicama i mladim ženama, društvene mreže su njen glavni kanal komunikacije jer je ciljna grupa svakodnevno onlajn.
  41. 41. 41 U Srbiji su trenutno među stanovništvom najpopularnije društvene mreže Fejsbuk, Instagram i Tviter. Tik Tok, platforma za kratke, zabavne video-klipove, u svetu je veliki hit, a u Srbiji svakodnevno dobija veliki broj novih korisnika među tinejdžerima/kama. Većina ženskih organizacija u Srbiji ima Fejsbuk, poneke koriste Instagram, dok je Tviter, zbog svog specifičnog koncepta koji zahteva aktivnu razmenu stavova, najmanje zastupljen. Foto: Pixabay U promociji svakodnevnih aktivnosti, organizacije treba da koriste sve društvene mreže na kojima imaju naloge. Ukoliko ih nemaju, trebalo bi da ih naprave i redovno održavaju, što će uključivati pripremu materijala za objave i nova zaduženja za članove/ce tima ili angažovanje osobe zadužene za digitalni/social media marketing (pojedini menadžeri/ke za odnose s javnošću bave se i digitalnim marketingom). Ne postoji pravilo koliko često morate objavljivati informacije, ali je poželjno da utvrdite neku dinamiku: jednom nedeljno kada nemate neke posebne aktivnosti, jednom ili dva puta dnevno kada ste u promotivnoj kampanji. Kada je reč o posebnim promotivnim kampanjama (za određeni projekat ili pojedinačnu aktivnost), trebalo bi razmisliti o tome koje su društvene mreže najpogodnije i ne insistirati na korišćenju svih ukoliko to nije moguće ili neophodno. Takođe je poželjno unapred odrediti koja društvena mreža „nosi” kampanju, a koje će u promociji biti „ispomoć”, imajući u vidu da uglavnom nemamo budžet za kampanje na svim društvenim mrežama. Za onu koja nosi kampanju treba izabrati mrežu na kojoj se u najvećoj meri nalazi ciljna grupa. Kampanja se može voditi sa već postojeće stranice/naloga organizacije, a za neke promotivne kampanje potrebno je otvoriti nove stranice, namenjene jednom projektu ili čak jednoj promotivnoj kampanji u okviru projekta. Tu vam takođe mogu pomoći pitanja i odgovori koje ste pripremali za kampanju u medijma, samo što ćete se sada koncentrisati na ciljne grupe i društvene mreže. Na primer, kampanja za Mentorski program žena sa invaliditetom vođena je putem Fejsbuka, uz objave na Instagramu.
  42. 42. 42 Fejsbuk se zbog svoje kombinacije teksta, slika i linkova uvek čini odgovarajućim i u najvećem broju slučajeva materijal koji se priprema za medije može se koristiti za deo kampanje na društvenim mrežama. Za razliku od Fejsbuka, za Instagram je neophodno pripremiti raznovrstan i atraktivan vizualni materijal, a manje teksta. Za Tviter je potrebno da ste pre ulaska u promotivnu kampanju izgradili imidž uticajnog tviteraša/ice. Sve ovo treba uzeti u obzir kada pravite budžet za promociju u javnosti. Za vođenje kampanje na društvenim mrežama potrebne su lista potencijalnih partnera, materijal za distribuciju i plan realizacije kampanje na društvenim mrežama. Ako se odlučimo da vodimo intenzivnu kampanju na više društvenih mreža, neophodno je da planiramo i budžet i vreme za to, jer svaka mreža ima svoje specifičnosti i nećemo moći sav materijal koristiti podjednako uspešno na svim društvenim mrežama. Priprema materijala i planovi rade se posebno za svaku društvenu mrežu, a vreme koje se uloži u to udvostručava se i utrostručava, ukoliko ih imamo više. Samim tim, to mnogo više košta. Lista potencijalnih partnera slična je listi kontakata u medijima, s tim što za društvene mreže uključuje profile partnerskih i potencijalnih partnerskih organizacija (i pojedinaca), za koje procenjujemo da bi želeli i mogli da dele (šeruju) naše objave (postove) i tako pomognu u promociji i većoj vidljivosti. U ovu listu je dovoljno uneti naziv organizacije i link do zvaničnog Fejsbuk profila. Fejsbuk lista potencijalnih partnera za Mentorski program za žene sa invaliditetom uključivala je profile 110 organizacija i inicijativa koje su u vezi sa ženama i osobama sa invaliditetom. Kada je bilo potrebno, menadžerka za odnose s javnošću kontaktirala je sa svakom organizacijom pojedinačno, poslavši link do konkursa, uz molbu da objave tekst/poziv na svojim profilima. Praćenjem opcije share, utvrđeno je da su minimum 43 organizacije sa naše liste objavile vest o konkursu. Primer 2: Lista FB kontakata u Ekselu
  43. 43. 43 Pravljenje liste potencijalnih partnera koji će podeliti neku objavu i njihovo kontaktiranje može se izbeći ukoliko smo u budžetu projekta planirali novac za sponzorisanje postova. Materijal za objave na društvenim mrežama Pre nego što napravimo detaljan plan realizacije promotivne kampanje na društvenim mrežama, potrebno je da isplaniramo i pripremimo materijale koje ćemo koristiti. Situacija je slična kao sa materijalima za distribuciju medijima, s tim što pri izradi uzimamo u obzir format prilagođen društvenim mrežama, znajući da se dimenzije za naslovnu (cover), profil i ostale materijale razlikuju od mreže do mreže. Na primer, za potrebe Fejsbuk kampanje promocije Mentorskog programa izrađeno je ukupno 32 vizuala, i to: profile i cover fotografija, vizual za konkurs, vizual za promociju u Novom Sadu, vizuali za predstavljanje mentorki (10), vizuali za najavu gostovanja (3), vizuali za odbrojavanje do završetka konkursa (5), vizuali mentorina i mentorki o projektu (10). Plan realizacije kampanje na društvenim mrežama Po istom principu kao i za promotivnu kampanju u medijima, promocija na društvenim mrežama mora biti planirana. Za to nam služi plan realizacije kampanje na društvenim mrežama, koji se uglavnom sastoji od datuma objave, sadržaja objave, opisa materijala koji uz to ide, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i mogućih napomena, koje mogu uključivati iznos kojim se objava sponzoriše ili neke druge važne informacije. Sponzorisanje objava na društvenim mrežama, praćenje analitike i kreiranje Strategije oglašavanja spada u posebna znanja i veštine, koje se danas izučavaju u okviru digitalnog marketinga. Uglavnom je za te poslove neophodno angažovati menadžera/ku za digitalni marketing, ali postoje i menadžeri/ke za odnose s javnošću obučeni i za sprovođenje uspešnih marketinških kampanja.
  44. 44. 44 Nakon što projektni tim usvoji plan, prelazi se na realizaciju. Po završetku promotivne kampanje, prikuplja se objavljeni materijal (uglavnom u vidu skrinšotova objava) i izveštaj o rezultatima uloženog novca (ukoliko su objave sponzorisane), analizira (kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i preporuke (za neku buduću kampanju). U okviru Mentorskog projekta za žene sa invaliditetom, ukupno je realizovano 135 objava na društvenim mrežama, od čega 53 na stranici FemPlatz-a i 23 na ŽMIG stranici na Fejsbuku, 16 na Instagram nalogu FemPlatz-a i 43 objave na Fejsbuk stranicama drugih organizacija. O ovome smo takođe izvestili na našoj Fejsbuk stranici.
  45. 45. 45 Dodatak: Informisanje i rodna ravnopravnost tokom COVID-19 pandemije U brošuri COVID -19: Kako uključiti marginalizovane i ranjive osobe u komunikaciju o riziku i u angažovanje zajednice govori se o grupama stanovništva koje su u nesrazmernom riziku u vanrednim situacijama u oblasti javnog zdravlja. Izdvajamo obrazloženje zbog čega su osobe sa invaliditetom, žene i devojčice u većem riziku u ovakvim okolnostima i opisane mere za uključivanje žena u komunikaciju o riziku i angažovanje zajednice, a preporučujemo da pročitate kompletnu brošuru koja ima dosta korisnih predloga i alata. Žene i devojčice Obrazloženje  Žene čine veći deo radne snage u zdravstvu. Većina primarnih pružalaca usluga nege bolesnima su žene  Veća je verovatnoća da će žene biti angažovane u neformalnom sektoru i da će ih COVID-19 najviše ekonomski pogoditi  Žene se susreću sa većim rizikom od rodno zasnovanog nasilja, uključujući i seksualnu eksploataciju  Kulturni faktori možda isključuju žene iz prostora odlučivanja i ograničavaju njihov pristup informacijama o epidemiji i dostupnosti usluga  Žene se mogu susresti sa prekidom pristupa zdravstvenim uslugama u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja, uključujući i usluge planiranja porodice  U nekim kulturnim kontekstima rodne uloge mogu da diktiraju da žene ne mogu da prime zdravstvene usluge samostalno ili od muških pružalaca usluga
  46. 46. 46 Mere za uključivanje ove grupe u komunikaciju o riziku i angažovanje zajednice Osobe sa invaliditetom Obrazloženje Mere za uključivanje ove grupe u komunikaciju o riziku i angažovanje zajednice  Osigurati da su timovi za angažovanje zajednice rodno uravnoteženi i da se unutar njih promoviše liderstvo žena  Pružati posebne savete ljudima – uobičajeno ženama – koji se brinu o deci, starim licima i drugim ranjivim grupama stanovništva u karantinu, a koji možda ne mogu da izbegnu blizak kontakt  Osmisliti onlajn i uživo ankete i druge aktivnosti angažovanja tako da žene koje su uključene u neplaćeni rad na pružanju nege, mogu da učestvuju  Uzeti u obzir pitanja koja se odnose na brigu o deci, prevoz, kao i sigurnost prilikom ličnog obavljanja aktivnosti na angažovanju zajednice  Osigurati da postoji rodni balans među medicinskim osobljem na prvoj liniji odbrane i da su zdravstvene ustanove kulturno i rodno senzitivne.  Pristup informacijama često je prepreka osobama sa invaliditetom koje imaju posebne potrebe u odnosu na komunikaciju  One su često isključene iz prostora za odlučivanje i imaju nejednak pristup informacijama o epidemiji i dostupnosti usluga  One mogu biti društveno izolovane ako nemaju redovan pristup zajednici kroz zaposlenje ili obrazovanje, na primer.  Obezbediti aktivan pristup osobama sa invaliditetom da bi se prikupile povratne informacije od njih  Širiti informacije napisane na jasan i jednostavan način  Informacije treba obezbediti u dostupnom formatu, kao što su Brajevo pismo ili velika slova  Nuditi različite oblike komunikacije, kao što su pretvaranje govora u tekst ili video snimci znakovnog jezika, titlovi za osobe oštećenog sluha, online materijal za osobe koje skoriste asistivnu tehnologiju  Uključivati organizacije osoba sa invaliditetom u konsultacije i odlučivanje  Obezbediti prilagođen pristup da se odgovori na pojedinačne potrebe, raditi sa ličnim negovateljima i drugim mrežama socijalne podrške
  47. 47. 47 Tekst je originalno objavljen 22.05.2020. godine na vebsajtu Novosadske novinarske škole https://www.novinarska-skola.org.rs/sr/izvestavanje-o-kovidu-19-medijska-iskljucenost- marginalizovnih-grupa/ Medijska isključenost predstavlja odsustvo informacija o pojedinim društvenim grupama ali i prisustvo medijskog sadržaja koji za posledicu ima opravdavanje društvene isključenosti, diskriminacije i nepoštovanje prava na identitet. Osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne zajednice, nezaposleni, izbegli i stanovništvo ruralnih sredina ubrajaju se u socijalno ranjive grupe. Sem što su društveno marginalizovane zbog svog roda, rase, etničkog porekla, religije, socijalnog statusa, invalidnosti i seksualne orijentacije, ove grupe su vrlo često i medijski isključene. Višegodišnje analize pokazuju da se izveštavanje medija u Srbiji uglavnom svodi na prenošenje izjava i stavova zvaničnika, dok je vrlo malo analitičkih i istraživačkih priča. Upravo ta, medijski doterana, slika realnog života mogla bi biti narušena otvaranjem brojnih pitanja i problema sa kojima se suočavaju manjinske i marginalizovane grupe, koji su tokom pandemije samo dodatno pojačani. Može se reći da je, uz komercijalizaciju medijskog sadržaja to jedan od ključnih razloga dominantne medijske prakse ignorisanja i minimalizovanja potencijalno problematičnih tema. Kada je reč o funkcionisanju medija tokom pandemije korona virusa, ako su najranjivije društvene grupe i bile tematski zastupljene i zabeležen je znatan broj tekstova, vrlo je problematičan način izveštavanja. Navedeno se prevashodno odnosi na tekstove i priloge o građanima starijim od 65 godina. Iako su od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, penzioneri i penzionerke označeni kao posebno rizična kategorija o kojoj se država najviše brine te je, preventive radi, uvedena i potpuna zabrana kretanja, javnim, pa samim tim i medijskim diskursom dominirala je negativna praksa objektivizacije i generalizacije starijih osoba. „Bake i deke” kako je proglašavajući vanredno stanje imenovao predsednik države Aleksandar Vučić a brojni mediji bez prethodnog promišljanja dalje prenosili, predstavljeni su poput dragocenih predmeta koji se drže pod ključem ili kao osobe kojima manjka sposobnost zdravorazumskog mišljenja i brige o sebi. U medijima se mogao čuti glas starijih samo u anketama objavljivanim jednom nedeljno, snimanih u svitanje kada je bio dopušten izlazak radi nabavke osnovnih namirnica. O
  48. 48. 48 starijima su govorili zdravstveni radnici, političari, volonteri i predstavnici civilnih organizacija a njihov glas je potpuno utihnuo, sem u sporadičnim slučajevima kada se moglo pročitati ili čuti kako se sa izolacijom nose javne ličnosti. Ilustrativan primer ejdžizma su različite verzije „bake Olge” koje su munjevito postale viralne i služile za zabavu i razonodu građana Srbije. Prvo se društvenim mrežama a potom i medijskim portalima proširio snimak žene koja je na pitanje zašto krši izolaciju navela da se vraća sa časa engleskog. Dodatnom montažom izvornog snimka iscenirane su različite situacije u kojima se navodno našla „baka Olga”, što predstavlja manipulaciju i zloupotrebu njene nesnađenosti u vanrednom stanju, bez razmišljanja i pokretanja osnovnog pitanja ko i na koji način zaista brine o ljudima koji su nedeljama zatvoreni u svojim domovima, a deo njih je suočen s ozbiljnim poteškoćama i nema nikog bliskog. Mada je prema godišnjem izveštaju institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, najveći broj pritužbi u 2019. podnet zbog diskriminacije na osnovu invalidnosti, zatim na osnovu pola, dok je kao oblast diskriminacije na prvom mestu i dalje rad i zapošljavanje, u izveštavanju medija o aktuelnom virusu osobe sa invaliditetom su potpuno nevidljive. Da je epidemija u Srbiji proglašena zimus možda bi se neki tekst i objavio povodom 3. decembra Svetskog dana osoba sa invaliditetom, kao što je bio slučaj 2. aprila kada se obeležava Dan osoba sa autizmom. Uoči tog datuma o položaju osoba sa autizmom se više govorilo u medijima, što je iniciralo, prevashodno zahvaljujući udruženjima građana ali i pisanju medija, da se nakon gotovo mesec dana koriguje odluka i dozvoli osobama sa autizmom da izlaze u šetnju u skladu sa potrebama. Prethodno se potpuno sramotno zaboravilo da postoje građani koji imaju iste potrebe kao i svi ali ne mogu da ih zadovolje na jednak način i neophodna je dodatna pažnja. Sticajem okolnosti i Svetski dan Roma 8. april bio je za vreme vanrednog stanja, a medijska praksa da se o pojedinim marginalizovanim grupama izveštava samo povodom obeležavanja važnih datuma, odnosno jednom godišnje ili ukoliko zvaničnici reše da obiđu naselja ili podele neke humanitarne pakete. Reč je o aktuelnim ili pseudo događajima, na neki način nametnutim medijima, dok izostaje inicijativa novinara i novinarki. Kako pripadnici romske zajednice žive pre i posle 8. aprila, retko kad je medijski atraktivna tema. Primera radi, analiza izveštavanja o aktuelnoj situaciji tri informativna portala (B92, Srbija danas i Telegraf) tokom aprila pokazala je da su Romi pomenuti samo u dva teksta. Radi se o osumnjičenom i žrtvama krivičnog dela, i u oba slučaja po Kodeksu novinara Srbije nije ni trebalo da se pomene da je reč o pripadnicima romske zajednice jer objavljivanje etničke pripadnosti nije bilo od značaja za kontekst priče. A brojna pitanja koja zaista jesu od javnog interesa, a na prvom mestu zdravstvena bezbednost svih građana, a pogotоvo onih najugroženijih, što svakako jesu marginalizovane grupe. Od nespornog javnog interesa je na koji način građani koji žive na rubu egzistencije u apsolutno nehigijenskim uslovima ili čak i nemaju svoj dom, mogu da poštuju mere prevencije. Kako funkcionišu centri za socijalni rad, na koji način će građani kojih nema u evidenciji i nemaju neophodna dokumenta ostvariti pravo na novčanu pomoć koja im je preko potrebna? Mnogobrojni problemi, a u medijima ni pitanja, ni odgovora, uz izuzetak onih koji odgovоrno pristupaju društveno važnim temama. Broj profesionalnih i
  49. 49. 49 odgovornih medija nikako nije beznačajan ali je najveći problem njihov domet, odnosno do koliko građana i građanki informacija zaista dopre. Mada se diskriminacija žena u oblasti rada i zapošljavanja u našem društvu godinama navodi kao jedan od većih problema a upravo su žene najbrojnije u profesijama koja ne mogu da se obavljaju od kuće i „na daljinu” kao što je oblast zdravstva, socijalne zaštite, brige i nege, trgovine i uslužnih delatnosti, te su samim tim i više izložene riziku, o položaju radnica tokom pandemije vrlo malo se izveštava. Analiza medijskog sadržaja koju su u periodu od 24. aprila do 8. maja sproveli studenti1 četvrte godine Novinarstva u okviru predmeta Rod i mediji, pokazala je zabrinjavajuće mali broj tekstova koji govore o položaju žena na tržištu rada, preciznije od 1912 koliko je ukupno objavljeno radnice se pojavljuju u svega 17 tekstova, dok poseban problem predstavlja izostanak analitičkog pristupa temi. Problematično je i izveštavanje o ženama žrtvama porodičnog nasilja. Tema jeste prisutna ali se na početku uvođenja višednevne zabrane kretanja svodila na paradoksalnu situaciju, s jedne strane na negiranje nadležnih o porastu nasilja dok su s druge strane objavljivani slučajevi nasilja ali i ubistava na stranicama crne hronike. Deo medija je preneo saopštenje Autonomnog ženskog centra koji je ukazao na problematičnu situaciju u Srbiji, dok se deo zadržao samo na apelu međunarodnih institucija koji govori o povećanom riziku u uslovima izolacije na globalnom nivou. Saopštenje evropske institucije uticalo je i da LGBT osobe ne ostanu sasvim nevidljive, doduše nakon dva meseca ćutanja. „Savet Evrope traži bolju zaštitu LGBT osoba tokom pandemije” naslov je prvog teksta koji je objavljen 14. maja i koji ukazuje na tradicionalnu stigmatizaciju i marginalizaciju osoba drugačije seksualne orijentacije, te upozorava na još veću izloženost nasilju i govoru mržnje tokom izolacije. Ipak, najizraženija segregacija „mi” i „oni” prisutna je u medijskom izveštavanju o izbeglicama i migrantima. Dve nedelje nakon proglašenja vanrednog stanja, 30. marta objavljeno je pismo grupe sirijskih i arapskih izbeglica smeštenih u Prihvatnom centru u Bujanovcu kojim saopštavaju da se tokom epidemije korona virusa stavljaju na raspolaganje vladi i narodu Srbije. 1 Medije su analizirale studentkinje Branka Erceg i Suzana Rogić i student Miloš Maksimović sa Odseka za medijske studije filozofskog fakultet u Novom Sadu. Korpus istraživanja obuhvata po šest izdanja dnevnih listova Danas, Večernje novosti i Blic objavljenih u periodu od 24. aprila do 4. maja, pet izdanja Politike od 24. aprila do 3. maja i po jedan broj nedeljnika Vreme, NIN i Blic žene objavljenih 30. aprila. Od ukupno objavljenih 1912 tekstova, u 335 su žene akterke, a radnice se pojavljuju samo u 17 tekstova. Među nama ima bolničara, sestara, radnika, farmera, radnika hitne pomoći i ljudi raznih drugih zanimanja. Čišćenje ulice, prskanje antiseptičkih sredstava, kurirske službe za ljude u karantinu i starije… Spremni smo da radimo bilo šta što vlada misli da je neophodno .Braća smo. Virus ne pravi razliku između građana i izbeglica. Za čovečanstvo, stojimo rame uz rame sa vama u borbi protiv koronavirusa.
  50. 50. 50 Pismo je objavljeno u pojedinim medijima ali je „prisutnije” bilo ćutanje i ignorisanje, dok su sa druge strane društvenim mrežama odjeknuli vrlo izraženi antimigrantski stavovi, lažne vesti, govor mržnje i različite teorije zavere kako će izbeglice „naseliti prazna sela Srbije, obrađivati srpsku zemlju i ženiti Srpkinje”. Za razliku od većine građana Srbije za koje je zabrana kretanja tokom vanrednog stanja važila od 18h do 5h ujutro, uz višednevna zatvaranja tokom vikenda, na migrante se odnosila apsolutna zabrana kretanja izvan kampova čitavih devet nedelja. Medije situacija u kojoj se nalaze izbeglice i migranti uglavnom nije zanimala i izveštavali su samo povodom nekoliko međusobnih tuča unutar kampova. I u tom slučaju tekstovi su svedeni na saopštenje ministarstva ili izjave ministra odbrane ali glas ljudi nedeljama zatvorenih u krugu kampa, pod vojnom stražom, gotovo se uopšte nije mogao čuti. Mediji su izveštavali kako estradne zvezde, poznate i ne toliko poznate osobe, provode vreme u izolaciji, kako komentarišu čekanje u redovima da bi obavili nabavku za višednevne zabrane kretanja, psiholozi i psihoterapeuti su pojašnjavali na koji način u vanrednim okolnostima očuvati mentalno zdravlje, kako se izboriti s napadom panike, nervoze i anksioznosti. Pandemija je poremetila uobičajeni životni tok, izula je građane iz njihovih udobnih, razgaženih i ubacila u tesne, strane cipele. A šta je sa ljudima koji su već i zaboravili šta znači živeti normalno, ili sa onim kojima je potpuno strana udobnost života većine, kao što su Romi ili beskućnici. Na koji način oni podnose izolaciju, da li se i kako informišu, koji su njihovi strahovi, kako teše svoju decu, kako se bore s nervozom, besom, strahom? To su pitanja na koja su mediji ostali nemi a njihova dužnost je da skrenu pažnju jer većina građana Srbije ni ne razmišlja o tome da nekoliko hiljada izbeglica, među kojima su i žene sa decom, smešteni po različitim kampovima imaju jednako pravo na kvalitetan život, fizički i psihički integritet kao i ostali građani. Medijsko izveštavanje za vreme pandemije a pogotovo dok je u Srbiji bilo na snazi vanredno stanje, još jednom je potvrdilo potpunu medijsku marginalizaciju svih drugih i jasnu podelu mi i oni. Migranti su ostali medijski nevidljivi zato što su oni, njihove brige nisu naše, sem u slučaju pojave, uglavnom isceniranog, straha da se ne dirne naše. Tada se posvećuje ogromna medijska pažnja koja se slobodno može okarakterisati kao hajka, bez prava druge strane da iznese svoje mišljenje, što je osnovni postulat profesionalnog novinarstva.
  51. 51. 51 Reference:  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. (2019). Skraćeni redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu. Beograd: Službeni glasnik. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp- content/uploads/2020/05/Poverenik-skraceni-redovni-godisnji-izvestaj- 2019-za-sajt.pdf  (2020). Korona virus i migranti u Srbiji: „Uz vas smo u borbi protiv korone”. bbc.com [online]. 30.3.2020. Dostupno na: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52096416  Radio Slobodna Evropa. (2020). Migranti nude pomoć Srbiji u borbi protiv korone. slobodnaevropa.org. [online]. 16.4.2020. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/migranti-nude-pomoc-srbiji-u-borbi- protiv-korone/30546599.html
  52. 52. 52 Korona virus stavlja žena na prvu liniju odbrane Pandemija korona virusa (Covid-19) preko noći je promenila naše živote, naša društva i svet u celini. Svedočimo velikim promenama u našim životima, prilagođavamo se ovoj situaciji iz dana u dan, ali se već na samom početku ove velike zdravstvene krize u svetu pokazalo da pandemija, odnosno, mere koje se preduzimaju drugačije utiču na žene i muškarce. Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) objavio je kratku analizu iz rodne perspektive i ukazao na veći uticaj i lošiji položaj žena:  Žene su na prvoj liniji odbrane: većina zdravstvenih radnika i medicinskih sestara širom Evrope i sveta su žene.  Postoji opravdana zabrinutost da će doći do velikog gubitka radnih mesta u profesijama u kojima dominiraju žene: uslužne delatnosti (frizerke, kozmetičarke, higijeničarke i slično), zaposlene u trgovinama, turističke radnice, kabinsko osoblje avio kompanija već rade na nesigurnim poslovima, na kojima neće biti plaćeni ukoliko ne rade niti imaju mogućnost da koriste plaćeno bolovanje. One će imati problem da prežive, da plate račune, rentu i obezbede osnovne životne namirnice.  Neplaćeni rad (nega) koju obavljaju žene će se povećati: neplaćeni rad (briga i nega) posebno će se povećati sa zatvaranjem škola i radnih mesta. Situacija će biti još teža za samohrane roditelje, posebno kada mogućnosti neformalne nege dece nisu dostupne.  Fizičko distanciranje nije mogućnost za sve: stariji ljudi i osobe sa invaliditetom često zavise od podrške drugih, što fizičko distanciranje čini gotovo nemogućim. Podaci iz Evropske unije pokazuju da je 83% žena među profesionalnim negovateljima koji pružaju podršku starijim osobama i osobama sa invaliditetom.

×