Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Wir verwenden Ihre LinkedIn Profilangaben und Informationen zu Ihren Aktivitäten, um Anzeigen zu personalisieren und Ihnen relevantere Inhalte anzuzeigen. Sie können Ihre Anzeigeneinstellungen jederzeit ändern.

Molekularna biotehnologija

3.003 Aufrufe

Veröffentlicht am

Molekularna biotehnologija

Veröffentlicht in: Bildung
  • Loggen Sie sich ein, um Kommentare anzuzeigen.

Molekularna biotehnologija

  1. 1. Molekularna biotehnologija Damnjanović Ivana
  2. 2. Molekularna biotehnologija • Biotehnologija je proučavanje i korišćenje živih organizama u cilju stvaranja nekog proizvoda. • Ona se deli na tradicionalnu (oplemenjivanje biljaka i domaćih životinja, korišćenje mikoroorganizama za proizvodnju hrane i pića i dr.) i savremenu. • U savremenu spadaju genetički inženjering i kloniranje. • Osnovno pitanje vezano za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje ona pruža, a da se pri tome spreče potencijalne negativne posledice po čoveka i njegovu životnu sredinu.
  3. 3. Genetički inženjering ( tehnologija rekombinovane DNK ) • Genetički inženjering obuhvata metode veštačkog obrazovanja novih kombinacija naslednog materijala. • Činjenica da je genetički kod univerzalan omogućuje da se genetički materijal jednog organizma prenosi u drugi. • Time se dobija organizam sa drugačijom kombinacijom gena, čija se DNK naziva hibridna (rekombinovana) (u literaturi se može sresti i naziv himerna DNK) i u prirodi
  4. 4. Bakterijska sinteza humanog insulina • Tehnika ove metode se može objasniti na primeru bakterijske sinteze humanog (ljudskog) insulina. • (Prodaja humanog insulina koji su proizvele bakterije E. coli počela je 1982.g, a pre toga su dijabetičari koristili za lečenje insulin dobijen iz pankreasa krava i svinja. Taj insulin se razlikuje od humanog u nekoliko amino kiselina pa je kod bolesnika dolazilo do imunih reakcija zbog čega su morali da upotrebljavaju insulin izolovan iz ljudskih
  5. 5. Primena genetičkog inženjeringa • 1. omogućava dijagnostikovanje naslednih bolesti ( procenjuje se da je oko 4000 oboljenja uslovljeno promenama u jednom genu) • 2. proizvodnja proteinskih hormona za lečenje ljudi insulin, somatotropni hormon, hormon rasta, faktor neophodan za zgrušavanje krvi (daje se osobama koje boluju od hemofilije • 3. proizvodnja proteina za ishranu stoke (tzv. jednoćelijski proteini) • 4. proizvodnja novih antibiotika, vakcina, lekova • 5. izrada mape ljudskog genoma – tačno posle 50 godina od kada su Votson i Krik otkrili strukturu DNK, završena je mapa humanog genoma tj. 2003.g. • 6. upoznavanje složene strukture gena • 7. istraživanja tumorskih virusa koji inficiraju ćelije sisara • 8. proizvodnja biljnih kultura koje daju veće prinose, otpornije su na biljne bolesti, nepovoljne klimatske uslove itd
  6. 6. Kloniranje • Kloniranje je postupak stvaranja genetički identičnih kopija nekog organizma. • Sam proces kloniranja je sledeći: iz organizma davaoca uzima se somatska ćelija i spaja se sa neoplođenom jajnom ćelijom primaoca kojoj je uklonjeno jedro. • Posle spajanja dve ćelije dolazi do razvića embriona koji se implantira u matericu surogat- majke, gde se dalje normalno razvija.
  7. 7. • Kloniranje je, navodno, uspešno primenjeno i kod čoveka. (Može se klonirati i gen postupcima koji su vrlo slični već opisanim postupcima za humani insulinski gen.) Reproduktivno kloniranje ima za cilj stvaranje nove jedinke, a terapeutskim kloniranjem se proizvode ćelije kojim bi se lečile bolest i(npr.
  8. 8. Transgeneza • Osim opisanog pravog kloniranja, može se spomenuti još i transgeneza. • Transgeneza označava prenos jednog ili više gena iz DNK jednog organizma u DNK primaoca. • Prenos gena može se izvesti i između različitih vrsta, a takva životinja (biljka) se naziva transgena. • Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka koje su otporne na štetne

×