Prezentacija učenica Ine Kostić i Dejane Perović

1. L E P T I R I
Dejana Perović i Ina Kostić VI2

3. LEPTIRI SPADAJU U
NAJNEVJEROJATNIJA I
NAJRAZNOLIKIJA STVORENJA NA
ZEMLJI.
Leptir ( latinski naziv Lepidoptera) je red insekata s dva para opnastih krila pokrivenih
sićušnim ljuspicama raznih boja. Žive na svim kontinentima osim Antarktiku, a mnoge vrste
su opasno ugrožene....
• U svetu je poznato oko 100.000 vrsta leptira, najrazličitijih veličina i boja. Pojedini leptiri
žive svega jedan dan, a drugi mesec-dva. Ima i onih koji žive više godina i provedu zimu u
zimskom snu-nekoj vrsti omamljenog stanja kad se sve životne funkcije skoro potpuno
zaustavljaju.
• Postoje i leptiri selice koji u vreme zime traže toplije krajeve. Leptiri selice koji prevaljuju
duge puteve od Afrike do Skandinavije, ili od Amerike do Australije podsećaju na ptice selice.
Međutim, za leptire je ovo putovanje bez povratka, osim kod jedne vrste severnoameričkog
leptira zvanog monarh.

4. „NESTALAN KAO LEPTIR“-KAŽE SE ZA ONOGA KO NE MOŽE DUGO DA OSTANE
PRIVREŽEN NEKOJ DRUGOJ OSOBI, POSLU ILI ZANIMANJU.

5. • Noćni leptiri su daleko brojniji od svojih dnevnih rođaka. Obično su po svojoj građi puno
veći međutim po bojama i raznolikosti šara nisu toliko spektakularni kao dnevni.
• Kako su hladnokrvne životinje, žive u područjima do 2 000 m nadmorske visine, a ponekad i
još više, na toplim brdskim obroncima. Mužjaci leptiri su obično šereniji i življi, dok se kod
nekih leptira pojavljuju znatne razlike u boji prema godišnjem dobu.

6. • Rađaju se u jajetu, zakačeni za ili ispod nekog lista, izrastaju u gusenicu, hraneći se lišćem ili
drugim sitnim insektima da bi se začaurili u čauru i izašli kao prekrasan leptir. Nakon par
minuta njihova zgužvana krila se osuše i spremna su za let. Razvijaju se potpunim
preobražajem: jaje-gusenica-larva-odrastao leptir.

7. POSTOJE ČETIRI FAZE LEPTIROVOG
ŽIVOTNOG CIKLUSA: JAJE, LARVA,PUPA
I ODRASLI LEPTIR.

9. LEPTIR MOŽE POLOŽITI
IZMEĐU 100 DO 4.000 JAJA.
Neke biljke imaju razvijen mehanizam borbe protiv
odlaganja leptirovih jaja na svom lišću. Određena vrsta
leptira ostavlja samo po jedno jaje na gornjoj površini
lista pa se biljka brani izraslinom koja sliči na
leptirovo jaje. Time daje do “znanja” da je list zauzet te
leptir neće ostaviti svoje jaje na takvom listu.
Neka jaja leptira zbog prilagođavanja i boljeg
preživljavanja liče na ptičji izmet.
Kod gusenica je fascinantno da neke vrste razvijaju
suživot s mravima te žive i prezimljavaju unutar samih
mravinjaka jedući larve mrava.
Mnogi leptiri mogu “okusiti” podlogu svojim
nogama kako bi se uverili da li je list na koji
planiraju položiti jaja ukusna hrana za gusenice ili
ne.

11. ZANIMLJIVOSTI
• Postoji oko 24.000 vrsta leptira, dok su leptirice još brojnije sa oko 140.000 vrsta.
• Leptiri su kratkovidni. Obično ne vide dalje od 3 metra.
• Antartik je jedini kontinent na kom nema leptira.
• Jedan od najboljih pokazatelja zdravog, uravnoteženog eko sistema tj. čiste sredine je
mnoštvo leptira.
• Ljudi koji proučavaju leptire zovu se lepidopteristi.
• Leptiri mogu videti crvenu, zelenu i žutu boju. Pored ovih, oni vide i niz ultraljubičastih boja
koje su nevidljive ljudskom oku.

13. ZANIMLJIVOSTI
• Najbrži leptiri mogu leteti 5,4 metara u sekundi, dok najbrže leptirice lete i do 11 metara u
sekundi.
• Gonepterixr hamni je vrsta leptira koja živi 9-10 meseci, što je i najduži životni vek jedne
vrste. Neke vrste žive jako kratko, par sedmica, par dana, pa čak i nekoliko par sati.
• Neke vrste leptirica nikada ništa ne pojedu u svom odraslom životu, jer nisu razvili usta, a i
sistem varenja im je potpuno zakržljao još dok su bili gusenice.
• Peru ima preko 3.700 vrsta leptira - više od bilo koje druge zemlje na svetu. Leptiri u Peruu
još nisu detaljno proučeni, a procenjuje se samo u ovoj državi postoji još najmanje 500 vrsta
koje još nisu otkrivene.
• Prosečni leptir je težak kao dve latice ruže.
• Određene vrste leptira, kao što su Monarh leptiri, proizvode toksine koji obeshrabruju
predatore da se njima hrane.

14. Leptiri imaju neverovatnu sposobnost da se orijentišu u prostoru i ako nemaju moždani
aparat koji bi im to omogućio.
Leptir, naime, nagonski zna kuda da se seli. Možda će vam ovo zvučati kao neka jeftina
naučna fantastika, ali leptir može da prevali na hiljade kilometara kako bi našao hranu,
toplije krajeve ili partnera za parenje, uprkos tome što nikada pre toga nije prešao isti put
niti je o toj trasi mogao išta sazna.

15. NAJVEĆI LEPTIR NA SVETU ZOVE SE „KRILO KRALJICE ALEKSANDRE“
ILI „ATLAS“ I IMA RASPON KRILA 25 CENTIMETARA. OTKAKO JE UPISAN
U CRVENU KNJIGU UGROŽENIH VRSTA, KOLEKCIONARI NE ŽALE
NOVAC NE BI LI GA UVRSTILI U SVOJU ZBIRKU.
Zamislite da školska sveska raširi listove i poleti. Otprilike toliki je i najveći leptir na svetu, čija
krila imaju raspon od 25 centimetara, a težak je oko 30 grama.
Reč je o ženki pticolikog leptira „Krilo kraljice Aleksandre", ili na latinskom, "Orinithoptera
alexandraepapilonidae", koji se zove još i „Atlas".
Mužjak i ženka razlikuju se toliko da izgledaju kao dve različite vrste, to jest, mužjak ima plave
i zelene šare, dok su krila ženke obojena crnom i zlatnom.
Ovaj leptir živi u tropskim prašumama Papue Nove Gvineje, hrani se nektarom cvetova koji
rastu na drveću, visoko iznad zemlje i retko silazi na tlo.
Pored toga što je najveći, ovo je i najređi leptir na svetu. Neobični primerak zavisi od jedne
vrste tropske loze čijim se lišćem hrane njihove gusenice.

17. Leptir monarh svake godine, recimo, pređe put od Kanade do Meksika, a svaka naredna
generacija u nizu put nastavlja sa mesto na kome je prethodna stala. S oca na sina, od severa
Severne do srca Srednje Amerike. Ovo znači da je njihova sposobnost seobe na jug tokom
zime i na sever tokom leta nasledna, odnosno da im se u genima nalazi pohranjeno znanje o
trasi koju treba da pređu.
Ova vrsta leptira naravno nije usamljena. Leptiru stričkovcu, koji teži manje od jednog
grama, potrebno je šest generacija da preleti 14.400 kilometara, zaprepašćujući put od
Afrike do Arktičkog kruga i nazad.

18. LEPTIRI KAO INSPIRACIJA...

19. KRAJ!!!