SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
1 von 17
династија Немањића
Стефан Немања
• Стефан Немања је рођен 1113. године, за време прогонства
његовог оца Завиде (у време грађанског рата 1106-1120) у
Рибници на Морачи, Зета, данас у Црној Гори.
• Родоначелник је владарске лозе Немањића, велики жупан
Рашке, чији је постао владар 1166.године.
• На државном сабору 1196. године, Стефан Немања се одрекао
престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, коме је
дао Рашку на управу. Старијем сину Вукану оставља Зету,
Требиње, Топлицу и Метохију.
• Замонашио се у Студеници и примио име Симеон, као и његова
жена Ана (монахиња Анастасија). Преминуо је на Светој Гори
(1200.године), у манастиру Хиландар који је подигао са
најмлађим сином Растком, у монаштву названим Сава.
• Заједно са сином св. Савом оживео је запустели манастир
Хиландар на Светој Гори 1198.
СТЕФАН НЕМАЊА
Родоначелник
владарске лозе
Немањића био је:
а) Тихомир
б) Мирослав
в) Немања
г) Страцимир
Стефан Немања
постаје владар
Рашке:
а) око 1156. год.
б) око 1166. год.
в) око 1176. год.
Стефан Немања
се одрекао
престола у
корист:
а) сина Растка
б) сина Стефана
в) сина Вукана
Растко Немањић – Свети Сава
• Најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана, звао се Растко. Родио
се 1175.године и још шд детињатва је показивао да је посебан. Кад му је било
15 година, отац му додели Захумље, где би се учио управљању, а кад му је
било 17 година, родитељи су већ помишљали да га ожене.
• Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру
Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се
у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар,
први и једини српски манастир на Светој гори.
• У то време српска црква није била самостална, већ је била подређена
Охридској архиепископији и имала је само три епископије (Рашку, Липљанску
и Призренску) у којима су владике били Грци. Сава одлази у Никеју код
васељенског патријарха Манојла Сарантена и византијског цара Теодора
Ласкариса, тражећи аутокефалност (независност) српске цркве. Шестог
децембра 1219. године Рашка епископија постаје архиепископија, а Сава први
српски архиепископ. Сава је такође у Никеји тражио специјалан статус да
његови наследници не морају да долазе у Никеју за посвећење, већ да их
може изабрати рукоположи локални синод.
Свети Сава
Свети Сава је био син:
а) Стефана Немање
б) Стефана Првовенчаног
в) Стефана Милутина
Свети Сава се пре замонашења звао:
а) Никола
б) Растко
в) Илија
Свети Сава је издејствовао самосталност
српске цркве:
а) 1209. год.
б) 1219. год.
в) 1229. год.
Стефан Првовенчани
• Стефан бива први крунисани Немањић, због чега ће касније овај
владар бити упамћен по називу Првовенчани (првокрунисани
међу Немањићима).
• Стефан Немањић, назван Првовенчани, био је средњовековни
српски владар (велики жупан 1196 — 1217. и краљ 1217—1228)
који је Рашку подигао на статус краљевине, као и значајан
писац који је жанру биографије владара у српској књижевности
дао стил и узор. Његово најзначајније дело је „Житије Светог
Симеона“.
• Стефана је на престолу наследио најстарији син Стефан
Радослав. Стефан Првовенчани је подигао манастир Жичу,
• Имао је четири сина, међу њима будуће краљеве Радослава,
Владислава и Уроша I, затим Предислава, будућег српског
архиепископа Саву II и кћерку Комнину, док поједини извори
наводе да је имао још једну ћерку под именом Ренијера.
Радослав, Владислав и Урош I
• После пораза војске епирског цара Теодора I Анђела у Бугарској 1230. године од стране
бугарског цара Јована II Асена, Стефан Радослав губи подршку властеле која се окреће ка
његовом млађем брату Владиславу. 1234. године, Радослав бива збачен и на престо је
доведен Владислав. Као што је Радослав имао подршку Епира, Владислав се за подршку
окреће Бугарској, која у то време постаје најмоћнија држава на Балкану.
• Владислав се оженио Белославом, кћерком бугарског цара Јована II Асена. Ранији епирски
утицај је сада замењен бугарским. Свети Сава није био задовољан променом власти и одлази
на исток, где посећује и Свету Земљу. Са тог пута се Свети Сава није вратио, и умире у Трнову
1236. године. Владислав, нашавши се у нелагодном положају услед смрти стрица, одлази
тасту да га моли за Савино тело. Преговори нису ишли лако, али таст ипак излази у сусрет
Владиславу и дозвољава да се Савино тело врати у Србију. Владислав свечано сахрањује
свог стрица у својој задужбини Милешеви.
• За време његове владавине, десила се велика монголска (у тадашњим изворима Татарска)
најезда. Татари су опустошили и Србију 1241. прошавши кроз приморје и Косово. Нису се
задржавали и судећи по изворима доба, начинили су мању штету, али су у Бугарској изазвали
потпуну пометњу, која се додатно погоршала смрћу цара Ивана Асена II, јуна 1241. Када је
Бугарска постала татарски вазал, углед краља Владислава се смањио, и властела је опет
почела да негодује. Лишен је власти 1243. када га, уз подршку властеле,наслеђује полубрат
Урош I.
Стефан Првовенчани
Стефан Немањић
је добио назив
Првовенчани зато
што:
а) је то био обичај
б) jе први српски
владар који је
крунисан за краља
Стефана
Првовенчаног је
наследио:
а) син Урош I
б) син Владислав
в) син Радослав
Зашто је битан
Владислав:
а) зато што је
наследио
Радослава
б) пренео мошти
Св. Саве у манастир
Милешева
Манастир Жича
Урош I
• Сва три потомка Стефанова сменила су се на српском трону. И док су владавине прве двојице
биле сразмерно кратке, Урош је на власти остао више од тридесет година (1243—1276).
• Оно што је посебно занимљиво за ово раздобље српске историје јесте појава немачких рудара,
познатих под именом Саси. Они су стигли у Србију негде почетком четврте деценије тринаестог
столећа бежећи од Монгола, највероватније из Трансилваније која је била опустошена татарским
походом. Са собом су донели нове технике проналажења и прераде руда племенитих метала, пре
свега сребра, бакра и олова. Њихово знање и способност оживеле су производњу метала и широм
отворили врата медитеранског тржишта српској привреди. Саси су развили руднике у Брскову,
Трепчи, Руднику, Рогозни, Новом Брду и у другим рударским местима. Развој рударства у Србији
покренуо је читаво коло привредних и трговачких веза са приморјем и јужном Италијом.
• Ако би се то дуго време Урошеве владавине сагледало једним погледом, ма како то било и
сложено и опасно, онда би се могло закључити да је Урошево доба било доба напретка српске
државе и постављања темеља за још бржи развој.
• После неуспелог напада Стефана Уроша I на Угарску 1268. Драгутин је под притиском исте
именован за младог краља и ожењен ћерком угарског краља Стефана V Каталином. Када је
Стефан Урош I покушао да освоји Дубровник, Драгутин је уз помоћ Угарске и Дубровачке
републике скупио војску и збацио оца са власти 1276. године. Драгутин је, затим, поделио државу
на три дела: краљица Јелена Анжујска је владала областима Зете, Требиња, Плава и Поибарја,
Милутин, Драгутинов млађи брат, је владао јужним делом државе, а Драгутин већим северним
делом.
• Драгутин је ступио у антивизантијску коалицију са Карлом I Анжујским, краљем Сицилије.
• Сломио је ногу, док је јахао поред града Јелеча, а након тог догађаја дошло је до Дежевског
споразума: престо је предао брату Милутину који се обавезао да ће га после његове смрти
наследити Драгутинови потомци.
Краљ Урош Први
• Стефана Првовенчаног је наследио:
а) син Урош Први
б) син Владислав
в) син Радослав
• Урошев син Драгутин је на власт дошао:
а) насилим путем
б) мирним путем
Драгутин и Милутин
• Како је краљ Драгутин
изгубио престо?
а) насилним путем
б) повредом
в) мирним путем
• Ко је наследио престо
после краља Драгутина?
а) Урошица
б) Владислав
в) Милутин
• По чему је познат краљ
Милутин?
а) по подизању цркава
б) по ширењу територије
тадашње Србије
в) по женидбама
• Ко наслеђује престо
Србије после Милутина?
а) Стефан Урош III
б) краљ Душан
в) син краља Драгутина
Стефан Урош III Дечански
• Био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина
(1282—1321) и отац Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—
1355).
• Приликом једне побуне против свог оца краља Милутина, ухваћен је
и делимично ослепљен и послат у Цариград са породицом у
изгнанство.
• После изненадне смрти оца, враћа се у Србију, предлаже брату
Константину да поделе власт, али он није хтео. Тако су започеле борбе
за власт. Стефан побеђује, а Константина убија.
• Убрзо је крунисан за краља српских и поморских земаља
• Наставио је ширење Србије на рачун Византије и створио од ње
најмоћнију силу на Балканском полуострву.
• Постоје две верзије његове смрти: по једној је умро природном смрћу
у заточеништву код сина Душана, а по другој је убијен од руке свог
сина Душана, не зна се која је верзија тачна
• Подигао је манастир Високи Дечани, где је и сахрањен.
Стефан Урош III Дечански
• Чији је био син Стефан Дечански?
а) краља Драгутина
б) краља Уроша Првог
в) краља Милутина
• По чему је познат?
а) убио је оца због престола
б) ослепљен и протеран из земље
в) син му је био цар
• Која је задужбина овог краља?
а) манастир Хиландар
б) манастир Жича
в) манастир Високи Дечани
Стефан Душан IV
Силни
• Стефан Урош IV Душан Немањић, познат и као Душан Силни је био српски
средњовековни краљ (1331—1345) и први српски цар (1346—1355).
• Био је син краља Стефана Уроша III Дечанског и отац цара Стефана Уроша V, у народу
прозваног Нејаким, последњег владара из династије Немањића. Душан је био
најмоћнији владар 14. века и најмоћнији српски цар.
• Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, након битке код Велбужда.
• Душан је значајно проширио границе српске државе према југу
• Стефан Душан се 1345. прогласио за цара Срба, Ромеја и Бугара, српску цркву је са
ранга архиепископије уздигао на ранг патријаршије, да би га први српски патријарх
Јоаникије 1346. крунисао.
• Познат је и по доношењу Душановог законика, најзначајнијег српског средњовековног
правног акта. Завршио је манастир Дечане, задужбину свога оца, а његова најзначајнија
задужбина био је Манастир Светих архангела код Призрена, где се налазио и његов
гроб. Без обзира на то, Стефан Душан је једини владар из династије Немањића који није
био проглашен за свеца после смрти.
• Опеван је у народним песмама, али га народ није нарочито волео.
• Његова круна се држи у Цетињском манастиру у Црној Гори.
Стефан Душан
Стефан Душан је
крунисан за цара:
а) 1345. год.
б) 1346. год.
в) 1347. год
Стефан Душан је
донео свој законик:
а) у Серу
б) у Расу
в) у Скопљу
Стефан Душан је
умро:
а) 1354. год.
б) 1355. год.
в) 1356. год.
Душанов син
Урош је имао
надимак:
а) слаби
б) мали
в) нејаки
Стефан Урош Пети
Нејаки
• Урош Нејаки, син је и наследник цара Душана. Владао је од 1355. до 1371.
• и Урош је морао да води битку за своја наследна права. Најозбиљнији противник му је био
Симеон Немањић, Душанов полубрат , уз подршку своје мајке Јелене, успео је да спасе своје
владалачко наслеђе. Убрзо српска се држава поделила на два царства, Урошево и Симеоново.
• . У већем делу који је обухватао све старе српске земље владао је Урош. Претпоставља се да је
умро 1371. године, после Маричке битке, као последњи српски цар.
• Он је последњи владар лозе Немањића.
• За време његове владавине, 1365. године, за савладара је крунисан краљ Вукашин
Мрњавчевић са очекивањем да ће његови потомци (Марко Мрњавчевић – познатији као
Краљевић Марко) наследити царски престо, јер Урош није имао потомака. Те године Вукашинов
брат Угљеша преузима од царице Јелене (Урошеве мајке) власт у Серу (данашња Грчка)
• У његово време слаби централна власт и обласни господари се осамостаљују. После смрти цара
Уроша српска држава престаје да постоји.
• Његове мошти се налазе у фрушкогорском манастиру Нови Јазак.
• Симеонова лоза држала се још неко време у Тесалији. Са царском титулом владао је јужним
областима некадашњег Српског царства - Тесалијом, Епиром и Албанијом. Умро је 1371. године.
• Симеонов син, "цар" Јован Урош, сматрао се више Палеологом него Немањићем и био је чиста
калуђерска природа. Одрекао се власти већ 1381. год. и примио монашки чин; потпуно
повучен, предан књизи и молитви, умро је као монах Јоасаф 1423. год.
• Задужбина светог Атанасија и Јоасафа Метеорита, последњег Немањића, сина Симеона
(Синише) деспота, а касније цара српске државе у Епиру и Тесалији.
Стефан Немања, родоначелник владарске
лозе Немањића, постаје владар Рашке
вероватно 1166. године.
Смрћу цара Уроша 1371.године угасила се
владавина лозе Немањића.
Владали су Србијом више од 2 века.

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvoDoseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvoandjelan
 
настанак и развој српске државе у доба немањића
настанак и развој српске државе у доба немањићанастанак и развој српске државе у доба немањића
настанак и развој српске државе у доба немањићаTozaNS
 
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. veka
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. vekaSrbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. veka
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. vekaandjelan1
 
Južni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedimaJužni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedimaandjelan
 
Vizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuVizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuandjelan
 
Pokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovenaPokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovenaandjelan
 
3.Привреда и друштво у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво у средњовековној СрбијиŠule Malićević
 
Srednjovekovna bosna i dubrovnik
Srednjovekovna bosna i dubrovnikSrednjovekovna bosna i dubrovnik
Srednjovekovna bosna i dubrovnikDušan Novakov
 
Срби под османском влашћу
Срби под османском влашћуСрби под османском влашћу
Срби под османском влашћуUcionica istorije
 
Prve države južnih slovena
Prve države južnih slovenaPrve države južnih slovena
Prve države južnih slovenaandjelan
 
Marička bitka
Marička bitkaMarička bitka
Marička bitkaGagaivuk
 
Други српски устанак
Други српски устанакДруги српски устанак
Други српски устанакUcionica istorije
 
Србија у доба Немањића
Србија у доба НемањићаСрбија у доба Немањића
Србија у доба НемањићаSnezana Pankovic
 
Успон српске државе
Успон српске државеУспон српске државе
Успон српске државеUcionica istorije
 

Was ist angesagt? (20)

Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvoDoseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
 
Moravska srbija i kosovski boj
Moravska srbija i kosovski bojMoravska srbija i kosovski boj
Moravska srbija i kosovski boj
 
настанак и развој српске државе у доба немањића
настанак и развој српске државе у доба немањићанастанак и развој српске државе у доба немањића
настанак и развој српске државе у доба немањића
 
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. veka
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. vekaSrbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. veka
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. veka
 
Južni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedimaJužni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedima
 
Kosovska bitka
Kosovska bitkaKosovska bitka
Kosovska bitka
 
Srbija u doba nemanjica
Srbija u doba nemanjicaSrbija u doba nemanjica
Srbija u doba nemanjica
 
KOСОВСКИ БОЈ
KOСОВСКИ БОЈKOСОВСКИ БОЈ
KOСОВСКИ БОЈ
 
Vizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuVizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem veku
 
Krstaski ratovi
Krstaski ratoviKrstaski ratovi
Krstaski ratovi
 
Развој српске државе четврти разред
Развој српске државе четврти разредРазвој српске државе четврти разред
Развој српске државе четврти разред
 
Pokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovenaPokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovena
 
3.Привреда и друштво у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво у средњовековној Србији
 
Srednjovekovna bosna i dubrovnik
Srednjovekovna bosna i dubrovnikSrednjovekovna bosna i dubrovnik
Srednjovekovna bosna i dubrovnik
 
Срби под османском влашћу
Срби под османском влашћуСрби под османском влашћу
Срби под османском влашћу
 
Prve države južnih slovena
Prve države južnih slovenaPrve države južnih slovena
Prve države južnih slovena
 
Marička bitka
Marička bitkaMarička bitka
Marička bitka
 
Други српски устанак
Други српски устанакДруги српски устанак
Други српски устанак
 
Србија у доба Немањића
Србија у доба НемањићаСрбија у доба Немањића
Србија у доба Немањића
 
Успон српске државе
Успон српске државеУспон српске државе
Успон српске државе
 

Andere mochten auch

Stefan Nemanjic
Stefan NemanjicStefan Nemanjic
Stefan Nemanjicddusansd
 
Битка за Београд 1914 1915
Битка за Београд 1914 1915Битка за Београд 1914 1915
Битка за Београд 1914 1915Dragana Misic
 
развој уставности
развој уставностиразвој уставности
развој уставностиangelinabrankovic51
 
ђорђе петровић
ђорђе петровићђорђе петровић
ђорђе петровићDragana Misic
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeDušan Novakov
 
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaUspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaDušan Novakov
 
Електрицитет и магнетизам
Електрицитет и магнетизамЕлектрицитет и магнетизам
Електрицитет и магнетизамUciteljicaSmilja
 
Сајт Драгане Мишић о првом светском рату
Сајт Драгане Мишић о првом светском ратуСајт Драгане Мишић о првом светском рату
Сајт Драгане Мишић о првом светском ратуUcionica istorije
 
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava Cvetković
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava CvetkovićL196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava Cvetković
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava CvetkovićNašaŠkola.Net
 

Andere mochten auch (19)

Немањићи
НемањићиНемањићи
Немањићи
 
Selo zivot
Selo zivotSelo zivot
Selo zivot
 
Uspon srpske države
Uspon srpske državeUspon srpske države
Uspon srpske države
 
Nemanjici
NemanjiciNemanjici
Nemanjici
 
Istorija
IstorijaIstorija
Istorija
 
Serbia2
Serbia2Serbia2
Serbia2
 
Stefan Nemanjic
Stefan NemanjicStefan Nemanjic
Stefan Nemanjic
 
Немањићи - 4. разред
Немањићи - 4. разредНемањићи - 4. разред
Немањићи - 4. разред
 
Битка за Београд 1914 1915
Битка за Београд 1914 1915Битка за Београд 1914 1915
Битка за Београд 1914 1915
 
развој уставности
развој уставностиразвој уставности
развој уставности
 
ђорђе петровић
ђорђе петровићђорђе петровић
ђорђе петровић
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
 
Balkan
BalkanBalkan
Balkan
 
Srpska revolucija iii
Srpska revolucija  iiiSrpska revolucija  iii
Srpska revolucija iii
 
Kviz
KvizKviz
Kviz
 
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaUspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
 
Електрицитет и магнетизам
Електрицитет и магнетизамЕлектрицитет и магнетизам
Електрицитет и магнетизам
 
Сајт Драгане Мишић о првом светском рату
Сајт Драгане Мишић о првом светском ратуСајт Драгане Мишић о првом светском рату
Сајт Драгане Мишић о првом светском рату
 
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava Cvetković
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava CvetkovićL196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava Cvetković
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava Cvetković
 

Ähnlich wie Dinastija Nemanjica

429195421-Prezentacija4555556667788.pptx
429195421-Prezentacija4555556667788.pptx429195421-Prezentacija4555556667788.pptx
429195421-Prezentacija4555556667788.pptxSandraBlazicExNikoli
 
6. Немањићи - Стефан Драгутин, Стефан Милутин и Стефан Дечански
6. Немањићи - Стефан Драгутин, Стефан Милутин и Стефан Дечански6. Немањићи - Стефан Драгутин, Стефан Милутин и Стефан Дечански
6. Немањићи - Стефан Драгутин, Стефан Милутин и Стефан ДечанскиDragaDavid1
 
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан СилниDragaDavid1
 
Nemanjići................................
Nemanjići................................Nemanjići................................
Nemanjići................................Milan Stojanovic
 
Stefan Decanski
Stefan DecanskiStefan Decanski
Stefan Decanskijanql0wsky
 
Миша семинарски
Миша семинарскиМиша семинарски
Миша семинарскиMisa1970
 
Живот Стефана Дечанског
Живот Стефана ДечанскогЖивот Стефана Дечанског
Живот Стефана ДечанскогJanko Peric
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба НемањићаŠule Malićević
 
2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба НемањићаŠule Malićević
 
Настанак српске државе. Србија у доба Немањића (1. део)
Настанак српске државе. Србија у доба Немањића (1. део)Настанак српске државе. Србија у доба Немањића (1. део)
Настанак српске државе. Србија у доба Немањића (1. део)DanijelaMijatovic
 
6. razred srbi u ranom srednjem veku
6. razred srbi u ranom srednjem veku6. razred srbi u ranom srednjem veku
6. razred srbi u ranom srednjem vekuPedja Vajagic
 
Zapadni i Istocni Sloveni
Zapadni i Istocni SloveniZapadni i Istocni Sloveni
Zapadni i Istocni SloveniDragana Misic
 
Србија у време Немањића, Костадинка Трајковић
Србија у време Немањића, Костадинка ТрајковићСрбија у време Немањића, Костадинка Трајковић
Србија у време Немањића, Костадинка ТрајковићМаја Радоман Цветићанин
 
28.средња и источна европа
28.средња и источна европа28.средња и источна европа
28.средња и источна европаŠule Malićević
 

Ähnlich wie Dinastija Nemanjica (20)

429195421-Prezentacija4555556667788.pptx
429195421-Prezentacija4555556667788.pptx429195421-Prezentacija4555556667788.pptx
429195421-Prezentacija4555556667788.pptx
 
Srbija
SrbijaSrbija
Srbija
 
6. Немањићи - Стефан Драгутин, Стефан Милутин и Стефан Дечански
6. Немањићи - Стефан Драгутин, Стефан Милутин и Стефан Дечански6. Немањићи - Стефан Драгутин, Стефан Милутин и Стефан Дечански
6. Немањићи - Стефан Драгутин, Стефан Милутин и Стефан Дечански
 
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни
 
Путовања Светог Саве
Путовања Светог СавеПутовања Светог Саве
Путовања Светог Саве
 
Nemanjići................................
Nemanjići................................Nemanjići................................
Nemanjići................................
 
Stefan Decanski
Stefan DecanskiStefan Decanski
Stefan Decanski
 
Миша семинарски
Миша семинарскиМиша семинарски
Миша семинарски
 
Живот Стефана Дечанског
Живот Стефана ДечанскогЖивот Стефана Дечанског
Живот Стефана Дечанског
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
 
2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића
 
Настанак српске државе. Србија у доба Немањића (1. део)
Настанак српске државе. Србија у доба Немањића (1. део)Настанак српске државе. Србија у доба Немањића (1. део)
Настанак српске државе. Србија у доба Немањића (1. део)
 
6. razred srbi u ranom srednjem veku
6. razred srbi u ranom srednjem veku6. razred srbi u ranom srednjem veku
6. razred srbi u ranom srednjem veku
 
Zapadni i Istocni Sloveni
Zapadni i Istocni SloveniZapadni i Istocni Sloveni
Zapadni i Istocni Sloveni
 
Sveti Sava prezentacija
Sveti Sava prezentacijaSveti Sava prezentacija
Sveti Sava prezentacija
 
Prezentacija "Princ i prosvetitelj"
Prezentacija "Princ i prosvetitelj"Prezentacija "Princ i prosvetitelj"
Prezentacija "Princ i prosvetitelj"
 
Информатика - тематски дан
Информатика - тематски данИнформатика - тематски дан
Информатика - тематски дан
 
Србија у време Немањића, Костадинка Трајковић
Србија у време Немањића, Костадинка ТрајковићСрбија у време Немањића, Костадинка Трајковић
Србија у време Немањића, Костадинка Трајковић
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
 
28.средња и источна европа
28.средња и источна европа28.средња и источна европа
28.средња и источна европа
 

Kürzlich hochgeladen (6)

OIR-V8.pptx
OIR-V8.pptxOIR-V8.pptx
OIR-V8.pptx
 
OIR-V9.pptx
OIR-V9.pptxOIR-V9.pptx
OIR-V9.pptx
 
OIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptxOIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptx
 
OIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptxOIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptx
 
OIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptxOIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptx
 
OIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptxOIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptx
 

Dinastija Nemanjica

  • 2. Стефан Немања • Стефан Немања је рођен 1113. године, за време прогонства његовог оца Завиде (у време грађанског рата 1106-1120) у Рибници на Морачи, Зета, данас у Црној Гори. • Родоначелник је владарске лозе Немањића, велики жупан Рашке, чији је постао владар 1166.године. • На државном сабору 1196. године, Стефан Немања се одрекао престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, коме је дао Рашку на управу. Старијем сину Вукану оставља Зету, Требиње, Топлицу и Метохију. • Замонашио се у Студеници и примио име Симеон, као и његова жена Ана (монахиња Анастасија). Преминуо је на Светој Гори (1200.године), у манастиру Хиландар који је подигао са најмлађим сином Растком, у монаштву названим Сава. • Заједно са сином св. Савом оживео је запустели манастир Хиландар на Светој Гори 1198.
  • 3. СТЕФАН НЕМАЊА Родоначелник владарске лозе Немањића био је: а) Тихомир б) Мирослав в) Немања г) Страцимир Стефан Немања постаје владар Рашке: а) око 1156. год. б) око 1166. год. в) око 1176. год. Стефан Немања се одрекао престола у корист: а) сина Растка б) сина Стефана в) сина Вукана
  • 4. Растко Немањић – Свети Сава • Најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана, звао се Растко. Родио се 1175.године и још шд детињатва је показивао да је посебан. Кад му је било 15 година, отац му додели Захумље, где би се учио управљању, а кад му је било 17 година, родитељи су већ помишљали да га ожене. • Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори. • У то време српска црква није била самостална, већ је била подређена Охридској архиепископији и имала је само три епископије (Рашку, Липљанску и Призренску) у којима су владике били Грци. Сава одлази у Никеју код васељенског патријарха Манојла Сарантена и византијског цара Теодора Ласкариса, тражећи аутокефалност (независност) српске цркве. Шестог децембра 1219. године Рашка епископија постаје архиепископија, а Сава први српски архиепископ. Сава је такође у Никеји тражио специјалан статус да његови наследници не морају да долазе у Никеју за посвећење, већ да их може изабрати рукоположи локални синод.
  • 5. Свети Сава Свети Сава је био син: а) Стефана Немање б) Стефана Првовенчаног в) Стефана Милутина Свети Сава се пре замонашења звао: а) Никола б) Растко в) Илија Свети Сава је издејствовао самосталност српске цркве: а) 1209. год. б) 1219. год. в) 1229. год.
  • 6. Стефан Првовенчани • Стефан бива први крунисани Немањић, због чега ће касније овај владар бити упамћен по називу Првовенчани (првокрунисани међу Немањићима). • Стефан Немањић, назван Првовенчани, био је средњовековни српски владар (велики жупан 1196 — 1217. и краљ 1217—1228) који је Рашку подигао на статус краљевине, као и значајан писац који је жанру биографије владара у српској књижевности дао стил и узор. Његово најзначајније дело је „Житије Светог Симеона“. • Стефана је на престолу наследио најстарији син Стефан Радослав. Стефан Првовенчани је подигао манастир Жичу, • Имао је четири сина, међу њима будуће краљеве Радослава, Владислава и Уроша I, затим Предислава, будућег српског архиепископа Саву II и кћерку Комнину, док поједини извори наводе да је имао још једну ћерку под именом Ренијера.
  • 7. Радослав, Владислав и Урош I • После пораза војске епирског цара Теодора I Анђела у Бугарској 1230. године од стране бугарског цара Јована II Асена, Стефан Радослав губи подршку властеле која се окреће ка његовом млађем брату Владиславу. 1234. године, Радослав бива збачен и на престо је доведен Владислав. Као што је Радослав имао подршку Епира, Владислав се за подршку окреће Бугарској, која у то време постаје најмоћнија држава на Балкану. • Владислав се оженио Белославом, кћерком бугарског цара Јована II Асена. Ранији епирски утицај је сада замењен бугарским. Свети Сава није био задовољан променом власти и одлази на исток, где посећује и Свету Земљу. Са тог пута се Свети Сава није вратио, и умире у Трнову 1236. године. Владислав, нашавши се у нелагодном положају услед смрти стрица, одлази тасту да га моли за Савино тело. Преговори нису ишли лако, али таст ипак излази у сусрет Владиславу и дозвољава да се Савино тело врати у Србију. Владислав свечано сахрањује свог стрица у својој задужбини Милешеви. • За време његове владавине, десила се велика монголска (у тадашњим изворима Татарска) најезда. Татари су опустошили и Србију 1241. прошавши кроз приморје и Косово. Нису се задржавали и судећи по изворима доба, начинили су мању штету, али су у Бугарској изазвали потпуну пометњу, која се додатно погоршала смрћу цара Ивана Асена II, јуна 1241. Када је Бугарска постала татарски вазал, углед краља Владислава се смањио, и властела је опет почела да негодује. Лишен је власти 1243. када га, уз подршку властеле,наслеђује полубрат Урош I.
  • 8. Стефан Првовенчани Стефан Немањић је добио назив Првовенчани зато што: а) је то био обичај б) jе први српски владар који је крунисан за краља Стефана Првовенчаног је наследио: а) син Урош I б) син Владислав в) син Радослав Зашто је битан Владислав: а) зато што је наследио Радослава б) пренео мошти Св. Саве у манастир Милешева Манастир Жича
  • 9. Урош I • Сва три потомка Стефанова сменила су се на српском трону. И док су владавине прве двојице биле сразмерно кратке, Урош је на власти остао више од тридесет година (1243—1276). • Оно што је посебно занимљиво за ово раздобље српске историје јесте појава немачких рудара, познатих под именом Саси. Они су стигли у Србију негде почетком четврте деценије тринаестог столећа бежећи од Монгола, највероватније из Трансилваније која је била опустошена татарским походом. Са собом су донели нове технике проналажења и прераде руда племенитих метала, пре свега сребра, бакра и олова. Њихово знање и способност оживеле су производњу метала и широм отворили врата медитеранског тржишта српској привреди. Саси су развили руднике у Брскову, Трепчи, Руднику, Рогозни, Новом Брду и у другим рударским местима. Развој рударства у Србији покренуо је читаво коло привредних и трговачких веза са приморјем и јужном Италијом. • Ако би се то дуго време Урошеве владавине сагледало једним погледом, ма како то било и сложено и опасно, онда би се могло закључити да је Урошево доба било доба напретка српске државе и постављања темеља за још бржи развој. • После неуспелог напада Стефана Уроша I на Угарску 1268. Драгутин је под притиском исте именован за младог краља и ожењен ћерком угарског краља Стефана V Каталином. Када је Стефан Урош I покушао да освоји Дубровник, Драгутин је уз помоћ Угарске и Дубровачке републике скупио војску и збацио оца са власти 1276. године. Драгутин је, затим, поделио државу на три дела: краљица Јелена Анжујска је владала областима Зете, Требиња, Плава и Поибарја, Милутин, Драгутинов млађи брат, је владао јужним делом државе, а Драгутин већим северним делом. • Драгутин је ступио у антивизантијску коалицију са Карлом I Анжујским, краљем Сицилије. • Сломио је ногу, док је јахао поред града Јелеча, а након тог догађаја дошло је до Дежевског споразума: престо је предао брату Милутину који се обавезао да ће га после његове смрти наследити Драгутинови потомци.
  • 10. Краљ Урош Први • Стефана Првовенчаног је наследио: а) син Урош Први б) син Владислав в) син Радослав • Урошев син Драгутин је на власт дошао: а) насилим путем б) мирним путем
  • 11. Драгутин и Милутин • Како је краљ Драгутин изгубио престо? а) насилним путем б) повредом в) мирним путем • Ко је наследио престо после краља Драгутина? а) Урошица б) Владислав в) Милутин • По чему је познат краљ Милутин? а) по подизању цркава б) по ширењу територије тадашње Србије в) по женидбама • Ко наслеђује престо Србије после Милутина? а) Стефан Урош III б) краљ Душан в) син краља Драгутина
  • 12. Стефан Урош III Дечански • Био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина (1282—1321) и отац Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346— 1355). • Приликом једне побуне против свог оца краља Милутина, ухваћен је и делимично ослепљен и послат у Цариград са породицом у изгнанство. • После изненадне смрти оца, враћа се у Србију, предлаже брату Константину да поделе власт, али он није хтео. Тако су започеле борбе за власт. Стефан побеђује, а Константина убија. • Убрзо је крунисан за краља српских и поморских земаља • Наставио је ширење Србије на рачун Византије и створио од ње најмоћнију силу на Балканском полуострву. • Постоје две верзије његове смрти: по једној је умро природном смрћу у заточеништву код сина Душана, а по другој је убијен од руке свог сина Душана, не зна се која је верзија тачна • Подигао је манастир Високи Дечани, где је и сахрањен.
  • 13. Стефан Урош III Дечански • Чији је био син Стефан Дечански? а) краља Драгутина б) краља Уроша Првог в) краља Милутина • По чему је познат? а) убио је оца због престола б) ослепљен и протеран из земље в) син му је био цар • Која је задужбина овог краља? а) манастир Хиландар б) манастир Жича в) манастир Високи Дечани
  • 14. Стефан Душан IV Силни • Стефан Урош IV Душан Немањић, познат и као Душан Силни је био српски средњовековни краљ (1331—1345) и први српски цар (1346—1355). • Био је син краља Стефана Уроша III Дечанског и отац цара Стефана Уроша V, у народу прозваног Нејаким, последњег владара из династије Немањића. Душан је био најмоћнији владар 14. века и најмоћнији српски цар. • Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, након битке код Велбужда. • Душан је значајно проширио границе српске државе према југу • Стефан Душан се 1345. прогласио за цара Срба, Ромеја и Бугара, српску цркву је са ранга архиепископије уздигао на ранг патријаршије, да би га први српски патријарх Јоаникије 1346. крунисао. • Познат је и по доношењу Душановог законика, најзначајнијег српског средњовековног правног акта. Завршио је манастир Дечане, задужбину свога оца, а његова најзначајнија задужбина био је Манастир Светих архангела код Призрена, где се налазио и његов гроб. Без обзира на то, Стефан Душан је једини владар из династије Немањића који није био проглашен за свеца после смрти. • Опеван је у народним песмама, али га народ није нарочито волео. • Његова круна се држи у Цетињском манастиру у Црној Гори.
  • 15. Стефан Душан Стефан Душан је крунисан за цара: а) 1345. год. б) 1346. год. в) 1347. год Стефан Душан је донео свој законик: а) у Серу б) у Расу в) у Скопљу Стефан Душан је умро: а) 1354. год. б) 1355. год. в) 1356. год. Душанов син Урош је имао надимак: а) слаби б) мали в) нејаки
  • 16. Стефан Урош Пети Нејаки • Урош Нејаки, син је и наследник цара Душана. Владао је од 1355. до 1371. • и Урош је морао да води битку за своја наследна права. Најозбиљнији противник му је био Симеон Немањић, Душанов полубрат , уз подршку своје мајке Јелене, успео је да спасе своје владалачко наслеђе. Убрзо српска се држава поделила на два царства, Урошево и Симеоново. • . У већем делу који је обухватао све старе српске земље владао је Урош. Претпоставља се да је умро 1371. године, после Маричке битке, као последњи српски цар. • Он је последњи владар лозе Немањића. • За време његове владавине, 1365. године, за савладара је крунисан краљ Вукашин Мрњавчевић са очекивањем да ће његови потомци (Марко Мрњавчевић – познатији као Краљевић Марко) наследити царски престо, јер Урош није имао потомака. Те године Вукашинов брат Угљеша преузима од царице Јелене (Урошеве мајке) власт у Серу (данашња Грчка) • У његово време слаби централна власт и обласни господари се осамостаљују. После смрти цара Уроша српска држава престаје да постоји. • Његове мошти се налазе у фрушкогорском манастиру Нови Јазак. • Симеонова лоза држала се још неко време у Тесалији. Са царском титулом владао је јужним областима некадашњег Српског царства - Тесалијом, Епиром и Албанијом. Умро је 1371. године. • Симеонов син, "цар" Јован Урош, сматрао се више Палеологом него Немањићем и био је чиста калуђерска природа. Одрекао се власти већ 1381. год. и примио монашки чин; потпуно повучен, предан књизи и молитви, умро је као монах Јоасаф 1423. год. • Задужбина светог Атанасија и Јоасафа Метеорита, последњег Немањића, сина Симеона (Синише) деспота, а касније цара српске државе у Епиру и Тесалији.
  • 17. Стефан Немања, родоначелник владарске лозе Немањића, постаје владар Рашке вероватно 1166. године. Смрћу цара Уроша 1371.године угасила се владавина лозе Немањића. Владали су Србијом више од 2 века.