1. КОНТРАЦЕПЦИЈА
Кпнтрацепција ппдразумева скуп мера, ппступака или метпда кпјима се ппстиже спрешаваое нежељене
труднпће. Свака кпнтрацептивна метпда или средствп треба да испуни некпликп услпва:
- да ефикаснп спрешава нежељену труднпћу
- да не ремети нпрмалан тпк пднпса
- да је нещкпдљива
- да је свима приступашна
- да је рукпваое оиме лакп, прпстп
- да се не кпси са мпралним схватаоима
Метпде и средства кпнтрацепције према нашину свпг делпваоа мпгу да се ппделе на:
- биплпщке (рашунаое плпдних и неплпдних дана, прекинут снпщај, мереое температуре)
- механишке (кпндпм, дијафрагма, интраутерини улпщци, спирале)
- хемијске (спермициди)
- хпрмпнски (спирала са хпрмпнским делпм, антибеби пилула, ппсткпитална кпнтрацепција – пилула дан
ппсле)
Биплпщке метпде и средства кпнтрацепције:
Прекинут снпщај (coitus interruptus) – пвп је вепма стара метпда кпнтрацепције, шестп се примеоује, али је
истпвременп несигурна и непрактишна. Врлп је неппуздана, јер мала кплишина сперме мпже истећи пре
ејакулације, а самп један сперматпзпид је дпвпљан за пплпђеое и настанак труднпће.
Рашунаое плпдних и неплпдних дана – кпд жена са циклуспм пд 28 дана и са пвулацијпм кпја се дещава
14-пг дана менструалнпг циклуса, критишнп време за пплпђеое је између 12-пг и 16-пг дана менструалнпг
циклуса. Какп је ташан датум пвулације не мпже фиксирати, дппущта се да мпже дпћи дп извеснпг оегпвпг
ппмераоа, те се сматра да жена не мпже бити пплпђена 5 дана пп престанку прптекле и 7 дана пре
пшекиване менструације. Према тпме, неплпдни дани би били 5 дана ппсле менструације и 7 дана пре
пшекиване менструације.
Температурна метпда – заснива се на сазнаоу да 24 – 72 сата накпн пвулације дплази дп ппраста базалне
телесне температуре за 0,3 – 0,6 пС. Свакпдневним мереоем јутарое базалне температуре и избегаваоем
пднпса пд ппшетка циклуса па дп три дана иза ппраста базалне температуре, верпватнп је мпгуће избећи
зашеће.
Механишке метпде и средства кпнтрацепције:
Дијафрагма – састпји се пд еластишнпг прстен прекп кпга је у пблику купе пребашена танка гумена ппна.
Прпизвпди се у вище велишина и ставља се такп да ппкрива улаз у материцу 2 сата пре пднпса, а
пдстраоује се 6 – 24 сата накпн пднпса. Мпже се кпристити вище пута за разлику пд кпндпма.
Кпндпм – механишкп средствп кпје је уз защтиту пд труднпће уједнп и метпда защтите пд пплних бплести и
инфекција пренпсивих пплним путем. Ппстпје мущки кпндпми (презервативи) и кпндпми за жене
(фемидпми) кпји није ущап у щиру упптребу. У ппследое време се ппјављују на тржищту кпндпми
разлишитих пблика и велишина. Мнпги су пбпјени, а некима је дпдата и арпма. Ппјавили су се и кпндпми са
''текстурпм'', направљени на нашин кпји ппвећава ужитак кпд пднпса. Ови кпндпми су такпђе адекватна
защтита пд нежељене труднпће, HIV-а и пплнп пренпсивих бплести, укпликп су исппщтпвана сва правила
прпизвпдое, складищтеоа и упптребе.
2. Ппстпји некпликп ствари на кпје треба пбратити пажоу приликпм куппвине и шуваоа кпндпма:
- кпндпм треба куппвати у апптеци или на другим местима где се пн адекватнп шува ван дпмащаја суншеве
светлпсти и извпра тпплпте.
- пбавезнп прпверити рпк трајаоа кпји се налази утиснут на кесици или пакпваоу
- на дпбрпм кпндпму увек пище да је електрпнски тестиран
- не нпсите кпндпм у чепу или нпвшанику дуже пд 24 сата, јер га тпплпта пщтећује.
Треба запамтити да кпндпм не пружа стпппстптну защтиту, али је најсигурније ппзнатп защтитнп средствп
пд пренпса инфекција пплним путем.
Интраутерини улпжак (спирала) је направљена пд пластишних пплимера са дпдаткпм бакра, сребра или
хпрмпнских улпжака. Има пблик слпва Т и у материцу га ппставља искљушивп гинекплпг. Уграђује се у
материцу пред крај менструалнпг крвареоа и сигурна су метпда защтите пд труднпће, али се збпг
разлишитих кпмпликација не преппрушују девпјкама кпје нису рађале. Пружа кпнтрацептивну защтиту у
перипду пд 3 – 10 гпдина.
Хемијске метпде и средства кпнтрацепције
Спермициди – су хемијски активне супстанце кпје инактивирају и унищтавају сперматпзпиде у вагини,
пнемпгућавају им прплаз у гпрое делпве гениталнпг тракта и пплпђеое. Не щтите пд пплнп пренпсивих
бплести. Честп мпгу изазвати алергијске реакције.
Хпрмпнска кпнтрацепција је кпнтрацепција кпјпм се ппстиже спрешаваое нежељене труднпће упптребпм
пплних хпрмпна, естрпгена и прпгестерпна у кпмбинацији или самп прпгестерпна. Према нашину примене
кпмбинпвана хпрмпнска кпнтрацепција се дели на:
- пралну хпрмпнску кпнтрацепцију (пилула)
- хпрмпнска инекција (у мищић)
- хпмпнски инплант (у кпжу)
- хпрмпнски фластер (на кпжу)
- унутарматеришна кпнтрацепција (спирала)
- вагинални прстен (ппставља се у вагину)
Спирала са хпрмпнпм (унутарматеришни или интраутерини систем) је дугпрпшна и сигурна метпда
кпнтрацепције. Уједиоује ппзитивне ефекте хпрмпнске и унутарматеришне кпнтрацепције. Накпн уметаоа
на кпнтрацепцију не мпрате мислити наредних пет гпдина.
Орална кпнтрацепција (антибеби пилула) је најсигурнија метпда защтите пд нежељене труднпће кпја је
кпд нас непправданп праћена брпјним предрасудама. У свету данас милипни жена узимају хпрмпнску
пилулу кап најкпмфпрнију защтиту. Не преппрушује се узимаое пилула на свпју руку, већ јединп у дпгпвпру
са гинекплпгпм, јер кап и свака пилула мпже имати кпнтраиндикације и нежељена дејства.
Пилула дан ппсле – акп сте имали пднпс без защтите ппстпји нашин хитне кпнтрацепције кпји мпже
спрешити нежељену труднпћу. Кпнтрацепцијска пилула за дан ппсле мпра се узети у рпку пд 72 сата накпн
незащтићенпг пплнпг пднпса. Штп се раније узме, тп је оена ефикаснпст већа. Акп се узме у рпку пд 24
сата накпн незащтићенпг пднпса, спрешава труднпћу кпд 9 пд 10 жена. Приликпм примене пве пилуле
мпже се пшекивати мушнина и ппвраћаое, те и главпбпља. Менструалнп крвареое треба пшекивати унутар
21 дана накпн узимаоа пилуле.
