SlideShare a Scribd company logo

More Related Content

What's hot

Stevan Raickovic Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic  Danilo StanimirovicStevan Raickovic  Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic Danilo StanimirovicDejan Pejčić
 
франческо петрарка, презентација (1)
франческо  петрарка, презентација (1)франческо  петрарка, презентација (1)
франческо петрарка, презентација (1)Milena Milovanovic-Stevic
 
Mozart - Vladan Krunić - Svetlana Stojanović
Mozart - Vladan Krunić - Svetlana StojanovićMozart - Vladan Krunić - Svetlana Stojanović
Mozart - Vladan Krunić - Svetlana StojanovićNašaŠkola.Net
 
Srpski jezik - Lirske narodne pesme
Srpski jezik - Lirske narodne pesmeSrpski jezik - Lirske narodne pesme
Srpski jezik - Lirske narodne pesmeNašaŠkola.Net
 
Stevan Raickovic, Leto na visoravni
Stevan Raickovic, Leto na visoravniStevan Raickovic, Leto na visoravni
Stevan Raickovic, Leto na visoravniValentina Nedic
 
Sumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanović
Sumatra- Milica Veličković - Olivera ArizanovićSumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanović
Sumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanovićnasaskolatakmicenja
 
Stražilovo, Miloš Crnjanski
Stražilovo, Miloš CrnjanskiStražilovo, Miloš Crnjanski
Stražilovo, Miloš CrnjanskiMari Maler
 

What's hot (20)

84411
8441184411
84411
 
1 karanovic
1 karanovic1 karanovic
1 karanovic
 
Stevan Raickovic Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic  Danilo StanimirovicStevan Raickovic  Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic Danilo Stanimirovic
 
82902
8290282902
82902
 
Petrarka
PetrarkaPetrarka
Petrarka
 
франческо петрарка, презентација (1)
франческо  петрарка, презентација (1)франческо  петрарка, презентација (1)
франческо петрарка, презентација (1)
 
Mozart - Vladan Krunić - Svetlana Stojanović
Mozart - Vladan Krunić - Svetlana StojanovićMozart - Vladan Krunić - Svetlana Stojanović
Mozart - Vladan Krunić - Svetlana Stojanović
 
131430
131430131430
131430
 
127717
127717127717
127717
 
Srpski jezik - Lirske narodne pesme
Srpski jezik - Lirske narodne pesmeSrpski jezik - Lirske narodne pesme
Srpski jezik - Lirske narodne pesme
 
Todorovicpopa1
Todorovicpopa1Todorovicpopa1
Todorovicpopa1
 
87039
8703987039
87039
 
4. yyyyyyyyy yyyyy
4. yyyyyyyyy yyyyy4. yyyyyyyyy yyyyy
4. yyyyyyyyy yyyyy
 
0352 23341504064 j
0352 23341504064 j0352 23341504064 j
0352 23341504064 j
 
Nasledje28
Nasledje28Nasledje28
Nasledje28
 
132956
132956132956
132956
 
Stevan Raickovic, Leto na visoravni
Stevan Raickovic, Leto na visoravniStevan Raickovic, Leto na visoravni
Stevan Raickovic, Leto na visoravni
 
Sumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanović
Sumatra- Milica Veličković - Olivera ArizanovićSumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanović
Sumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanović
 
Stražilovo, Miloš Crnjanski
Stražilovo, Miloš CrnjanskiStražilovo, Miloš Crnjanski
Stražilovo, Miloš Crnjanski
 
132309
132309132309
132309
 

Viewers also liked

81 Avenue Gurgaon
81 Avenue Gurgaon81 Avenue Gurgaon
81 Avenue Gurgaonamourinfra
 
新建 文本文档 (8)
新建 文本文档 (8)新建 文本文档 (8)
新建 文本文档 (8)runescapegold
 
8/21主日投影片
8/21主日投影片8/21主日投影片
8/21主日投影片gaanchurch
 
8287494393@ FLAT FOR RENT IN DWARKA SECTOR - 2
8287494393@ FLAT FOR RENT IN DWARKA SECTOR - 28287494393@ FLAT FOR RENT IN DWARKA SECTOR - 2
8287494393@ FLAT FOR RENT IN DWARKA SECTOR - 2Real Estate
 
8.2 monica cragnolini
8.2 monica cragnolini8.2 monica cragnolini
8.2 monica cragnolinirey martinez
 
8117 стаття 6
8117 стаття 68117 стаття 6
8117 стаття 6urvlan
 
ใครว่าข้าไม่เก่ง 8
ใครว่าข้าไม่เก่ง 8ใครว่าข้าไม่เก่ง 8
ใครว่าข้าไม่เก่ง 8ผี เหลือง
 
8122 Die letzte große Katastrophe ....
8122   Die letzte große Katastrophe ....8122   Die letzte große Katastrophe ....
8122 Die letzte große Katastrophe ....Marianne Zipf
 
Тема: испарение.8Г Радайкиной Дарьи
Тема: испарение.8Г Радайкиной ДарьиТема: испарение.8Г Радайкиной Дарьи
Тема: испарение.8Г Радайкиной ДарьиDasha146
 
Práctica 8 - Sergio BH1A
Práctica 8 - Sergio BH1APráctica 8 - Sergio BH1A
Práctica 8 - Sergio BH1Aticsbonilla
 

Viewers also liked (13)

81 Avenue Gurgaon
81 Avenue Gurgaon81 Avenue Gurgaon
81 Avenue Gurgaon
 
新建 文本文档 (8)
新建 文本文档 (8)新建 文本文档 (8)
新建 文本文档 (8)
 
8/21主日投影片
8/21主日投影片8/21主日投影片
8/21主日投影片
 
8287494393@ FLAT FOR RENT IN DWARKA SECTOR - 2
8287494393@ FLAT FOR RENT IN DWARKA SECTOR - 28287494393@ FLAT FOR RENT IN DWARKA SECTOR - 2
8287494393@ FLAT FOR RENT IN DWARKA SECTOR - 2
 
8.2 monica cragnolini
8.2 monica cragnolini8.2 monica cragnolini
8.2 monica cragnolini
 
8117 стаття 6
8117 стаття 68117 стаття 6
8117 стаття 6
 
ใครว่าข้าไม่เก่ง 8
ใครว่าข้าไม่เก่ง 8ใครว่าข้าไม่เก่ง 8
ใครว่าข้าไม่เก่ง 8
 
บท 8
บท  8บท  8
บท 8
 
8262 33982-1-pb[1]
8262 33982-1-pb[1]8262 33982-1-pb[1]
8262 33982-1-pb[1]
 
802 1
802   1802   1
802 1
 
8122 Die letzte große Katastrophe ....
8122   Die letzte große Katastrophe ....8122   Die letzte große Katastrophe ....
8122 Die letzte große Katastrophe ....
 
Тема: испарение.8Г Радайкиной Дарьи
Тема: испарение.8Г Радайкиной ДарьиТема: испарение.8Г Радайкиной Дарьи
Тема: испарение.8Г Радайкиной Дарьи
 
Práctica 8 - Sergio BH1A
Práctica 8 - Sergio BH1APráctica 8 - Sergio BH1A
Práctica 8 - Sergio BH1A
 

Similar to 81351

Jovan Ducic Nikola Radovanovic
Jovan Ducic Nikola RadovanovicJovan Ducic Nikola Radovanovic
Jovan Ducic Nikola RadovanovicDejan Pejčić
 
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana MarkovićSrpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Markovićnasaskolatakmicenja1
 
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina MitićVuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitićnasaskolatakmicenja
 
Ociju tvojih da nije Stilske igre 3.cas
Ociju tvojih da nije Stilske igre 3.casOciju tvojih da nije Stilske igre 3.cas
Ociju tvojih da nije Stilske igre 3.casAleksandar Mijalković
 
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1Tanja Krpović
 
Ociju tvojih da nije Analiza pesme 2.cas
Ociju tvojih da nije Analiza pesme 2.casOciju tvojih da nije Analiza pesme 2.cas
Ociju tvojih da nije Analiza pesme 2.casAleksandar Mijalković
 
Svest o pesmi- Nemanja Marjanović- Ranđelović Dragana
Svest o pesmi- Nemanja Marjanović- Ranđelović DraganaSvest o pesmi- Nemanja Marjanović- Ranđelović Dragana
Svest o pesmi- Nemanja Marjanović- Ranđelović Dragananasaskolatakmicenja
 
Петар Петровић Његош
Петар Петровић ЊегошПетар Петровић Његош
Петар Петровић ЊегошИван Марић
 
Стих, строфа и рима у лирској поезији
Стих, строфа и рима у лирској поезијиСтих, строфа и рима у лирској поезији
Стих, строфа и рима у лирској поезијиIb0072
 
Стваралачка настава књижевности на примеру тумачења народних лирских песама
Стваралачка настава књижевности на примеру тумачења народних лирских песамаСтваралачка настава књижевности на примеру тумачења народних лирских песама
Стваралачка настава књижевности на примеру тумачења народних лирских песамаSrpska škola u inostranstvu
 

Similar to 81351 (20)

Jovan Ducic Nikola Radovanovic
Jovan Ducic Nikola RadovanovicJovan Ducic Nikola Radovanovic
Jovan Ducic Nikola Radovanovic
 
Трагом песме
Трагом песмеТрагом песме
Трагом песме
 
84861 (1)
84861 (1)84861 (1)
84861 (1)
 
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana MarkovićSrpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
 
Polje, Јovan Ducic
Polje, Јovan DucicPolje, Јovan Ducic
Polje, Јovan Ducic
 
U041 cu0435u0442u043eu0434u0438u0447u043au0438 u043fu0440u0438u0441u0442u044...
U041 cu0435u0442u043eu0434u0438u0447u043au0438  u043fu0440u0438u0441u0442u044...U041 cu0435u0442u043eu0434u0438u0447u043au0438  u043fu0440u0438u0441u0442u044...
U041 cu0435u0442u043eu0434u0438u0447u043au0438 u043fu0440u0438u0441u0442u044...
 
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina MitićVuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
 
Ociju tvojih da nije Stilske igre 3.cas
Ociju tvojih da nije Stilske igre 3.casOciju tvojih da nije Stilske igre 3.cas
Ociju tvojih da nije Stilske igre 3.cas
 
Polje96
Polje96Polje96
Polje96
 
Aleksa Šantić
Aleksa ŠantićAleksa Šantić
Aleksa Šantić
 
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
 
Ociju tvojih da nije Analiza pesme 2.cas
Ociju tvojih da nije Analiza pesme 2.casOciju tvojih da nije Analiza pesme 2.cas
Ociju tvojih da nije Analiza pesme 2.cas
 
86312
8631286312
86312
 
Zmaj djulici
Zmaj djuliciZmaj djulici
Zmaj djulici
 
Svest o pesmi- Nemanja Marjanović- Ranđelović Dragana
Svest o pesmi- Nemanja Marjanović- Ranđelović DraganaSvest o pesmi- Nemanja Marjanović- Ranđelović Dragana
Svest o pesmi- Nemanja Marjanović- Ranđelović Dragana
 
Петар Петровић Његош
Петар Петровић ЊегошПетар Петровић Његош
Петар Петровић Његош
 
Стих, строфа и рима у лирској поезији
Стих, строфа и рима у лирској поезијиСтих, строфа и рима у лирској поезији
Стих, строфа и рима у лирској поезији
 
Стваралачка настава књижевности на примеру тумачења народних лирских песама
Стваралачка настава књижевности на примеру тумачења народних лирских песамаСтваралачка настава књижевности на примеру тумачења народних лирских песама
Стваралачка настава књижевности на примеру тумачења народних лирских песама
 
10 hamovic
10 hamovic10 hamovic
10 hamovic
 
0543 12200103331 s
0543 12200103331 s0543 12200103331 s
0543 12200103331 s
 

More from Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат

More from Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат (20)

Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaiprema
Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla  bodovaipremaТатјана Крповић.pdf,metodička prnulla  bodovaiprema
Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaiprema
 
Uverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuci
Uverenje (1).pdf,onlajn ,  uverenje  o savladanoj   obuciUverenje (1).pdf,onlajn ,  uverenje  o savladanoj   obuci
Uverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuci
 
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinar
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinarSertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinar
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinar
 
BBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenje
BBC   sertifikat  ,Microbit  ,kritičko mišljenjeBBC   sertifikat  ,Microbit  ,kritičko mišljenje
BBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenje
 
Potvrda o učešću Kletovog vebinaronlinea
Potvrda o učešću Kletovog  vebinaronlineaPotvrda o učešću Kletovog  vebinaronlinea
Potvrda o učešću Kletovog vebinaronlinea
 
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdf
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdfTatjana Krpović Certificate of participation.pdf
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdf
 
Avanture duha u carstvu digitalnih medija
Avanture duha u carstvu digitalnih medijaAvanture duha u carstvu digitalnih medija
Avanture duha u carstvu digitalnih medija
 
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan čas
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan časTribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan čas
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan čas
 
sertifikat-2023-10-740-36297.pdf
sertifikat-2023-10-740-36297.pdfsertifikat-2023-10-740-36297.pdf
sertifikat-2023-10-740-36297.pdf
 
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...
 
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docx
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docxSrpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docx
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docx
 
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...
 
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdf
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdfPotvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdf
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdf
 
9. Student Certificates.pdf
9. Student Certificates.pdf9. Student Certificates.pdf
9. Student Certificates.pdf
 
Uverenje.pdf
Uverenje.pdfUverenje.pdf
Uverenje.pdf
 
Uverenje (1).pdf
Uverenje (1).pdfUverenje (1).pdf
Uverenje (1).pdf
 
sertifikat-2021-9-150-8356.pdf
sertifikat-2021-9-150-8356.pdfsertifikat-2021-9-150-8356.pdf
sertifikat-2021-9-150-8356.pdf
 
sertifikat-2022-16-301-18505.pdf
sertifikat-2022-16-301-18505.pdfsertifikat-2022-16-301-18505.pdf
sertifikat-2022-16-301-18505.pdf
 
Blanchard-makroekonomija.pdf
Blanchard-makroekonomija.pdfBlanchard-makroekonomija.pdf
Blanchard-makroekonomija.pdf
 
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdfStrucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
 

81351

  • 1. Књижевност иј език, LVIll/ l- 2, Београд, 2011. 4 5 УДК : 821.163.41.09- 1:398 ЗО Ј А К А РА Н О В И Ћ Оригинални научни рад Примљен: 03. 03. 20! 1. Прихваћен: 21. 04. 2011. Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет „ НА ЈВЕЋА ЈЕ ЖАЛОСТ ЗА БРАТОМ " (ТЕКСТ И КУЛТУРНИ КОНТЕКСТ ПЕСМЕ) * Овај радбави сенародномлирскомпесмомкој уј еВук Караџић.ј ошдалеке 1815. годи- не, кадј уј ештампао први пут, дао наслов„Нај већај ежалост забратом" , текој имј еуј едно прецизноантиципираоњен основнисадржај . У раду се, заправо, испитују начини и поступ- ци градње приче о превеликој жапости младе жене за погинулим братом, имај ући у виду социј ално окружење у којемј е песма настала и преносила се, затим неизбежно присуство одређених ритуалних импликација, кој е песму доводе у везу с тужбаличком традициј ом, као и стих и одређене реченичне конструкциј е, кој и кореспондирају са херој ском позади- номдогађај анаговештеног песмом. Рад сетакођебави митским конотациј амапросторног и предметног света, чијасимболичказначења кодирају одређеназначења, која се подударају са високо функционалним стилско-изражај ним средствима (паралелизми, контрасти, градациј е...). Кључне рсчи: породична песма, тужбалица, ламент, Ђурђевица, господар, девер, брат, знацмжалости, ритуапизациј а, друштвена норма. Породичнапесмау кој ој ј еописанболбезименеженезасвој им нај милиј им, чувена песма о непреболу младеЂурђевице, кој у ј е забележио Вук Стефановић Караџић и први пут ј е обј авио ј ош 1815. године (НП I 1815: бр. 35), под на- словом „Наивећа е жалосп . за братомт," 1, колико ј е мени познато, представља ј единствен запис ове врсте. И утоликој е он значај ниј и и драгоцениј и. Песмај е лирска, састој и се из свега петнаест стихова, петнаест епских де- сетераца. И свакиј ецелиназа себе.Колико стихова,толико констатациј а. Зато и пауза кој а следи након сваког стиха на неки начин успорава оно штој е песмом казано. Па се чини да она, или њен одјек, трај е дуже од њоме стварно изре- * Овај рад настаој еу резултату раданапрој екту: „Аспекти идентитетаи њихово обликовањеу српској књижевности" (178005), кој и сеподруководством проф.др ГоранеРаичевић ифинансиј ском подршком Министарства науке Републике Србиј е изводи на Одсеку за српску књижевност Фило- зофског факултета у Новом Саду. 1Песмај езатим обј ављенавећ у: НСП I 1824: бр 111и СНП 1: бр. 304.
  • 2. 4 6 Зој а Карановић чених мисли. А и сам епски стих на нај бољи начин кореспондира мотивско- садржинској структури песме - повратак ј унака из бој а и жалост нај милиј их за онима кој и се отуда нису вратили. И зато би се могло очекивати да ј е и по садржини овој уначка песма, или барем тужбалица.2 Песма, међутим, ниј е испевана у првом лицу тужбаличке традициј е, нити у облику херој ског ламенга живих над погинулим у бој у 3, мада баштини њихове елементе изражавања, не само у стиху, већ и у садржини, емоциј ама, обредним елементимаи општем тону; она представљадискретну дескрипциј у „свезнај ућег" обј ективног казивача/ певача(ице) о болу ј едне жене и његовим манифестациј ама. Млада Ћурђевица, чиј иј ебол у песми описан, изгубивши удај ом свој елич- но име, задобилај е име свога мужа, Ђурђа, кој иј е, брачним неписаним правом, постао и њен господар. И зањим она (као свој им првим добром) тугуј е, а затим задевером и, коначно, за братом, пошто се ни ј едан од њих из бој а ниј е вратио. И тај опис бола, с тачке гледишта певача туђег бола, преточен у стихове кој и у основи певај у о догађај има кој и су већ смештени у прошлост (епски тон), у ц ел и н и г л а с и о в а к о : Сунце зађе, за невен, за гору, Јунацн се из мора извозе, Број ила их млада Ђурђевица. Свеј унаке на број наброј ила, До три свој а добра не наброј и: Прво добро, Ђурђа господара, Д руго добро, ручнога ђевера, Трећедобро, брата рођенога. За Ђурђемј е косу одрезала, За ђевером лице изгрдила, А за братом очи извадила. Косу реже, коса опет расте; Лице грди, а лице израста; А ли очи не могу израсти, Нити срце за братом рођеним. Песму отвара космичка слика заласка сунца за невенову гору, монументал- на скица простора у кој ем су ратници, кој и се враћај у из бој а, само сумарно 2Поштој етужбалицау основи везаназаодраслемушкарце, кој и носеоружј е, В. Врчевић каже да се уобичај ено туже људи и момци: а нигђе ни ж ене ни ђевој ке, нит и пак мушка ђеца кој аj oium ниј есу оружј е запасала, него само по неколико риј ечи [...] , а зат о шт о ж ени и ђет ет у не.ча никакве славе дај ој докаж е шт о сејунашт ва т иче (према, Врчевић 1986: 46), чиме се недвосмислено инси- стира на херој ској димензиј и тужбалице. ЈЛаментацил (латинское lamentatio] — плач, рндание — первоначалБно узаконеннни в ан- тичнои риторике прием ораторского искусства. В конце V в. до христ. зрБ1в Греции, а в древнем Риме в 1в. до христ. зрм резко обостриласћ классоваа и политическаи 6opb6a; судебно-политическое красноречие принимает страстнн и и патетическии характер. Оратор ПБИгалсл потрнсти судеи и публику, стремилсн внзватБ у судеи сострадание к обвинлемому; дпл зтого он должен 6бш сам проникнутћсн скорбвиз и в соответствукиции момент даже заридатБ, просл пошадитв обвиниемого. Зтот патетическии момент речи 6бш приурочен к ее заклго чениго , зпилогу, и часто при зтои Л. оратор [...] устраивал целук) сцену. (http://feb-web.ru/feb/litenc/encyclop/le6/le6-0461.htm).
  • 3. .Нај већај ежалост за братом" 4 7 назначени:ј унаци се из мора извозе. У складу с тим, простор дешавања мар- кира и вода (море), дакле, космички елементи кој и сваки по себи у традициј и сигнификују одређена значења којасу повезана са смрћу.4 Сунце, кој еј е иначе симбол светлости и среће, у тренутку у кој ем се гаси и кад дан прелази у ноћ, симболизуј е тренутак нестај ања и саму смрт.5 То овде и вербализуј е аорист глагола, зађе, прошла, свршена тренутна глаголска радња, емотивно обележена, кој а управо хвата тренутак страшне трагедиј е у наговештај у. Представу сунца и заласка сунца, с аналогним импликациј ама, илуструј е и рисанскатужбалица сестре за братом: Е ми данас сунцезађе, Сунце ж арко, Стиго ше ме пусти гласи, Куку брат е, Црна гласа, а зла часа, Ја кукала. (Овакој е кукала ј една Рисанка за свој ом браћом Врчевић, 1986: 158) Тужиљату, дакле, користи у традициј и продуктивну формулу: сунце зађе, док синтагма: сунце ж арко метафоризуј е живот, а њена целина даље, аналогно стиховима нешто другачиј е артикулациј е, смрт у стиховима: Куку браге, добро мој е, [...] Мој е сунце огреј ано А сад миј е пот авњело, (Врчевић 1986: 262 и СНП V: бр. 15) Тужиљина емоциј а се, дакле, смешга у пределе контраста између дана и ноћи, (имплицитно) светлости и таме, топлоте и хладноће (имплицитно). И управо то искуство тужбаличке традициј е - сунце и залазак сунца, кој и метафоризуј е смрт, кондензованој е у првом стиху песме, кој им се наговештава опште умирање, умирање нај милиј их и смрт брата посебно, тако дај е почетни стих не само парафраза и апострофа тужбалице, већ и антиципациј а братове смрти, пошто слика сунца у тужбалицамаметафоризуј е брата, пре свега: Немам брата рад заклетве, Брат е сунце. (Врчевић 1986: 175) И л и : 4Шума/гора/планина у словенској традициј и је супротстављена дому и, за разлику од дома, семантизуј етуђисвет, свет мртвих (ИвановиТопоров 1965: 168- 175). Моретакођеуобичај ено има негативне конотациј е и често семантизуј е простор смрти (Иванов и Топоров 1965: 114- 117). ' Овапредставај еу словенскомсвету широкораспрострањена, отоме: Иванов иТопоров 1965: 13 7 .
  • 4. 4 8 Зој а Карановић К ој асестра браће нема, Жељо браћо! На ист оку сунца нема, Сунцероде. (Вукановић 1935: 94 и 104, тужбалица М итре Караџића из Приштинеза браћом Дмитровића). Залазак сунца у песми у кој ој се користи техника приказивања тужбали- ца, дакле, имплицира не само смрт, већ ангиципира братову смрт. Истовремено, сунце, залазак сунца и тама кој а потом настај е, наговештавај у самоослепљење младе Ђурђевице у жалости за братом, штој е такође имплицирано у наведеним тужбаличким стиховима: Мој есунцеогреј ано,/ А садмиј епот амњело (Врчевић 1986: 262 и СНП V: бр. 151), тако дај е овде техника наговештај а вишеструко п род у к т и в н а. Дасео смрти ради од самог почеткапесмепотврђуј еи тамни простор горе, за кој у залази сунце, без обзира на то што ј е она тренутак пре била окупана светлошћу, као невен гора, кој ај е и сунчева гора истовремено, као у стиховима: Ц ' вти невен у градину, Неј е невен како невен, Нелј е невен шесторедан, Ш есторедан, седам сплита, Седам сплита,ј асно сл'нце!® (Манић Форски 1974: 28) Руменилом невена, дакле, кодира се сунце, па се можда управо стога невен зовеј ош и огњец.1А какој е брат у тужбалициј еднако сунце: Сунце брат е, то би се могло очекивати да гатужбалица метафоризуј е и невеном, што се и показуј е у ст и х ови м а: Он теј адан ожалио, Жељо мој а, И начин ти учинио, Мој невене (Врчевић 1986: 159, тужбај еднерисанске ђевој ке [...] за свој ом браћом) Тако таму, у кој у у наставку песме заувек улази сестра безбратница, пре- ко тужбаличког стиха сестре за брат ом невеном, сигнализуј е и невен гора уво- дног стиха, кој а истовремено кореспондира са сунцем и с тмином, чиме се и слој евитост значења првог стиха умножава. Мрачна, пуста,гора, какваневеновагорапостај енакон заласкасунца, иначе у традициј и метафоризуј е хтонски простор, па се зато у њу гони и демон боле- сти у басмама: 6Фолклорну слику сунца-цвета прОдуктивно у свом роману „ Опсада цркве Светог Спаса" , користи Г. Петровић 1997: 183. ' Потврду томе види: Софрић 1912: 168- 169; Чај кановић 4, 1994: 154.
  • 5. .Нај већај е жалост за братом" 49 Бежи стрело неустрељена, Беж и бо љ ко Побегла у мутну воду, У пуст у гору?, У т амну ноћ! Сту! Сту ! Сту! (Раденковић 1982: бр. 68) У басмама болест се управо и шаљетамо, на онај свет,у гору, откуд поврат- ка нема:у неврат , у Галилеј ску гору (Раденковић 1982: бр. 222). И у том смислу залазак сунцај е коначан, он то заЋурђевицу кој а га последњи пут види, пошто затим за братом вади очи, и ј есте. Болест се у басмама такође шаље у море, или за море9 , у примеру: Ову бољку (Марку) узеше/ И за море занесоше (Раденковић 1982: 35- 36). У руским бај камаонај свет такођесеналази заморем: Морерасст упилосп, дорога от кри- ласн, дурак ступилраз-другоп и очут илсн [...] на т ом свет е (Иванов и Топоров 1965: 114- 115). Море, дакле, несумњиво ј е, у традиционалном и премодерном поимању света, сигнализуј е простор смрти и присуство смрти10, оно ј е и његова апострофа. Из света смрти, преко мора, и у тужбалици долазе гласови о њој , к ао у п р и м еру : Црни вране прелетио, Еј аох Преко мора дуждевога, До куфина паштровскога (Врчевић 1986: 161) И на овај начин у песми о Ђурђевици присуство смрти не само да се наго- вештава, већ вишеструко и антиципира. Управо далекапрекоморска арпасказемљај ехтонска и у стиховима, напри- мер, песме о Марку и М ини од Косту ра, у кој у ј унак епике одлази да се бори: Диже царе преко мора вој ску, От идоше преко мора сињег, На арапску љуту покрај ину. (СНП II, бр. 62), Вариј антно: "Овакве формуле за кој е се везуј у демонски простори у басмама су уобичај ене, као:Да идеш у пусту гору зелену/ Гдерсихо не оре/ Где сећира не сече (Раденковић 1982: бр. 81); болест се тера у: чарну гору/ Где воденица не меље/ Где nac не лај е (Раденковић 1982: 322); одлази у ст рашну гору (Раденковић 1982: 500). 9Море у басмама представља хтонски свет, као: Све вет рове посеча/ И однесеу сиње море,/ Гдесеништ а не чуј е/ Гдесеслава неслави (Раденковић 1982: бр. 115); Идиу онуј воду голему/ Гдесе Дунав иморе саст авља/ Где се вода не плива/ Где се брв неправи (Раденковић 1982: бр. 137); болест сетера:у морске дубљине, или у морске ширине (Раденковић 1982: бр. 311, бр. 347, бр. 523). '"Представа моракао хтонског светакод свих Словенај ечеста(Иванов и Топоров 1965: 115).
  • 6. 50 Зој а Карановић У далеку земљу запануо, Преко морау земљу харапску. (Милутиновић 1837: бр. 37) Овомјуначком песмом се, међутим, као и песмом о младој Ђурђевици, на њеном почетку, сигнификуј е дај е из предела смрти ипак могуће изаћи. Преко- морсказемљауправо и наговештава искуство катавасиса", као и водени морски бескрај , из кој ег сејунаци извозе. Па море, за тренутак неизвесности број ања, отвара могућност за позитивну семантизациј у 12 , пошто у поменутој тачки симболизуј е победу живота над смрћу и неприј атељем. Тако се ту ј авља пара- лелизам у контрасту, пошто залазак сунца по правилу прати људску несрећу и наговештавај е, док повратак јунака из бој а нуди потпуно другачиј еразрешење; између оног што се каже у првом стиху и оног у другом стиху као да нема везе, паби се могло рећи дај еовдереч о моменту изневереног очекивањаи контрасту, у кој и су постављени свет природе и људи. Стогај е и интензитет накнадне не- гативне емоциј е, кој асеусклађуј е са симболиком заласка сунца,ј ачи. Локуси мора и горе, залазак сунца и повратак јунака из бој а, на почет- ку песме, као средство стилистичке и семантичке организациј е текста, дакле, сигнализуј у и присуство и одсуство смрти истовремено, све док ову амбива- лентну ситуацију, у наставку, неразреши улазак насцену младеЂурђевице, кој а очекуј есвој е нај милиј еи тражи их међу онима кој и се враћај у: Јунаци се из мора извозе Број ила их млада Ђурђевица, И овако се динамика излажења из лађе усклађуј е с њеним број ањем, и то трај е (трај ни облик глагола: извозе). Трај ање број ања психолошки ј е мотиви- сано одлагањем коначности страшног сазнања. И сама структура реченичног исказа: предикат, обј екат, субј екат, кој аделуј е успоравај уће, подвлачи неизвес- ност ишчекивања, чиме се одлаже коначност страшнеистиие. И без обзира што младој жени оставља трачак наде, неминовно и оптимистичко разрешење до- вод и у п ит ањ е . А кад се број ање коначно заврши, крај ј е и неизвесности: Свеј унаке на број наброј ила, До три свој а добра не наброј и. И у том смислу, коришћење свршених глаголских облика: перфекта (на- број ила) и аориста (наброј и), ниј е само стилско-ј езички мотивисано, већ ј е и психолошки засновано.Док реченичнаконструкциј а:обј екат, предикат,одсуство директног субј екта, кој и као дасеискључуј е из свега, наговештаваодрицање од 11О искуству посете свету мргвих у вези са преласком преко воде у српској епици (Детелић 1992: 94- 99). |20 амбивалентим свој ствима морау моделовању света код Словена (Иванов и Топоров 1965: 116- 118).
  • 7. „Нај већај ежалост за братом" 5 1 сопстеног живота, самоослепљењем. А повезаност људског света и света приро- де- светлост нестај езаласкомсунца,светлост нестај ечињеницомдасенајдражи нису вратили, и млада жена их неће више никада видети - овдеј е потпуна. Следи затим сегмент песмеу кој ем сепој единачно и градациј ски, налиниј и сродничких односа, именују свако од три поменута добра: муж, девер и брат, кој еЂурђевица ниј едочекала: Прво добро, Ћурђа господара, Друго добро, ручнога ђевера, Треће добро, брата рођенога. И на овај начин имплицира се величина њене несреће, пошто ј е њиховом смрћу изгубила сваки ослонац, социј ални и емотивни, посебно ако се има на уму дај е онамлада (и вероватно бездетна). Њено прво добро ј е, дакле, очекивано, муж (господар), пошто жена у патриј архалном свету нема сопствено независно постој ање и делуј е као муже- ва пратиља и реплика.13Муж ј ој дај е моћ и углед, кој и су аналогни његовим, и њена позициј а у сваком погледу одговара мужевој позициј и. Зато, кад он умре, нестај е свака сигурност њене позициј е у зај едници. Сходно томе, са свешћу о томештај еизгубилаи правилимапонашањаколективачиј иј ечлан, певачицага и апострофиракао: прво добро.И наовај начин Ђурђевицаистовремено „параф- разира" идеал удатежене, као и своју новонасталу удовичку позицију. У градациј ском низању бола, кој и се описуј е по опадај ућем начелу, за- тим, следи друго добро, ручни ђевер, први из мужеве фамилиј е с кој им ј е мла- да жена, као невеста, ступила у контакт, преко прстена14и преко руке. Он ј е у патриј архалној зај едници њен формални и суштински медиј атор међу родом и будућим домом, стварни и ритуални помоћник и заштитник у превазилажењу кризе прелаза, али и доцниј е. Па певачица, у градациј и бола, девера и смешта на друго место, с намером да покажеда Ђурђевица и овде следи социј алну норму, али и сопствену емоциј у, имплицитно мотивисану заштитничком улогом девера, о кој ој у претходном стиху нема назнака. Зато девера она и позиционира одмах иза господара, изнова, у датом контексту, имплицирај ући исправно понашање м л ад е ж е н е . На позициј у последњег, сходно социј алним нормама, у овом сегменуту песме, смешта се неко ко ј е нај мање битан - брат, чиј а се важност након удај е социј ално маргинализуј е, и затој е он mpehe добро. У низу одтри стиха, и исто толикопаралелизама,чиј асезначењаградациј ом повезуј у, али и раздвај ај у, и самим тим пропитуј у, не само у првим сегментима 13С кој им се међусобно разликуј е по опозициј ама мушко/женско. Слично код прастарих богиња (Хардинг 2004: 166- 170) 14 Девер, поред вереника, иначе девој ци дај е прстен, што рефлектуј у и стихови: О, ђевере, мој злат ан прст ене (СНП V: бр. 2, бр. 7, 4 1, 50; СНПр I: бр. 57, 63, 67); Ћевер снаху заруку држ аше/ На руциј ој прст ене број аше (СНП V: бр. 7); Виђело сам meoj e ђеверове,/ Ceu т и куј у злаћене прст ене (СНП V: бр. 75).
  • 8. 52 Зој а Карановић полустихова, већ и у њиховим завршницама, међутим, отвара се могућност и другачиј ег виђења бола младежене, кој ај е изгубила свој енај милиј е: Прво добро, Ћурђа господара, Друго добро, ручпога ђевера, Треће добро, брат а рођенога. Уираво обрнути однос премањимапотврђуј у атрибути:господар,уз Ђурђа, ручни, уз ђевера, и рођени, уз брат а, чиме се градациј ски смањуј е емотивна дистанцираност младе жене од првог, преко друго, до трећег. И тиме се доводе у контраст не само почетни и завршни полустихови, већ се и њено социј ално и емотивно биће сагледава из другог угла. Али се, истовремено, показуј у и снаж- ни семантички потенциј али тих стихова, кој и дај у могућност том ожалошћеној ж е н и д а с е и с к а ж е . Наравно, без обзиранато, или упркостомештој еЂурђевицапредстављена као неко ко максимално поштуј енорму, градациј аболасеу крај њем обрће, тако да на прво место долази брат. Ово и ј есте песма о болу за братом, или превас- ходно за њим, што ј е снажно имплицирано већ у почетним стиховима, а затим градативно потврђено на нивоу израза и, коначно, самим делом. Управо након поменутих стиховаследи опис радњи и поступакажаљењаза мужем, девером, а затим за братом: За Ђурђемј е косе одрезапа, Задевером лице нагрдила, А за братом очи извадила. Нај интензивниј аосећања,дакле, саопштавај у сеиндиректно, радњама, кој е одговарај у некадашњој ритуалној пракси, пошто сеу прошлости у знак жалости резала коса, ишло гологлаво15 , расплегених коса16и грдило лице (Зечевић, 1982, 67- 68), о чему сведоче и етнографски записи. У ј едном од њих каже се: За до- личним каквим чланом ост ригу ж ене и невест еј оил и косу.п Сву косу покупи каква вешт а ж ена т е од ње от ет е венац и причврст и га на капу покој никову. Ту капу носе црквизај едно са оружј ем покој ииковим, me се одмах no литургиј и окупе покај нице на гробу и noј една сахат искукај у (Грђић-Бј елокосић, према: 15Тој еуј едној песми описано овако: Гологлава по жарком сунашцу, Босонога по оштром пиј еску. (ХНП V: бр. 28) " Ритуапна праксажалостиза покој никомукључуј е и пушташекосе, што показуј е Врчевићев запис Жена мрт вога, сест ре, шћери, невј ест е и снахе (ако нх има) ваља да свака пушт и косе низ npcu (Врчевић 1986: 89), штој е рефлектовано у песмама, као: Жапила га три године дана, За годину косе не оплела. (Вила, према Матицки 1985: бр. 144, бр. 145). 17У том смислу и стих: Косу реж е. na виноград веж е, може се тумачити као израз бола за изгубљеним сином.
  • 9. „ Нај већај е жалост за братом" 53 Вукановић 1935: 94). Или: Око Сј еницеј ебио обичај да ж енест ригу косу и дај е ст ављај у на барј аке на гробу у знак великеж алост и за покој ником (СЕЗ LXXX, 1967: 198). Обичај резања косе као знак жалости за покој ником рефлектован ј е у тужбаличкој пракси: Него мучим крај сестара, Умукла га, Оцрњена, ошишана, Грднадруга! (Врчевић 1986: 62) И : Ш т о ошиша сест ре свој е, Брате рано! (Врчевић 1986: 135; СНП V: бр. 144) Али косу су, у знак жалости, расплитале и резале превасходно удовице18 (СД II 1999: 616- 618). Око Пљеваљај е био обичај да ж ене „укину косу " за муш- карцем са кој им изумире кућа (СЕЗ LXXX , 1967: 198). Сходно томе, Ђурђевица реже косу, жалећи за господарем, са кој им изумире кућа, што ј е, како ј е пока- зано, био посебно знак жаљења удате жене за мужем.19Али како коса припа- да перифериј и, хтонском (Раденковић 1996: 25- 26) 20 , а резање косе ј е и знак раскидања везе с покој ником: удовицеј е, могуће, секу да би раскинуле везу на- сталу венчањем (ван Генеп 2000: 192), то она на одређени начин раскида и везу са свој им господаром, што се у наставку (кад ј ој коса поново израста) импли- цитно и показуј е. " А кад биумродамаћин, ст риглису његову коњу гриву иpen. Чим биумро коглавни, „ nopyuie се " и овце: скину се меденице и оврне неколико овнова no леђима. У знак ж алост и чобани иду голо- глави и несвирај у. А свакимушкарац се не бриј е чет рдесет дана. Биој е обичај да сегребелице и да сеударј ау песницама ( 1940) (СЕЗ, LXXX, 1967, 198). 19Манипулациј а косом некадј е била важна ритуална радња брачног везивања, младожењај е расплитао косу младој у ложници, даби наконтогаследило уплитање, уместо у ј едну као у девој ке, у две плетенице. У Архангелској области су говорили: За ст ол когда невест у приведут , две косш еп заплет ут (СД II 1999: 616). И тој е такође могао вршити само младожења или девер (СД II 1999: 616). Или: косеморај у бит оплет енекакоу ж ене, аневишекакоу дј евој ака (Вук Монт енегро, према Богишић 1867: 100). Уплитањекосесе, иначе, сматра преласком у статус удате. Занимљивој еда код Руса младожења „ купуј е" невестину косу обично од брата и то се сматра стављањем под сексуалну власт (СД II 1999: 616). Уплитање косеј е такође: знак да више никад от крит е главе ходат и неће (Богишић 1867: 95); А уј утру, након свадбе, млада први пут главу покриј е (Богишић1867: 95). Код Русина, после вечере: расплићу ј ој дјевој ачку косу и пј евај ући повезуј у ј ој главу, као што удате жене носе (према Богушић 1867: 104); Руси - после венчања, заплићу косеи стављају капу заудате жене (према Богишић 1867: 106). И у том смислу расплитање и резање косе заиста представља симболичко раскидање брачне везе. 203анечисту силу карактеристичнај едугакоса(СМР 1998:286- 287), чешљасеналеву страну, као љешиј (СМ 2001: 338).
  • 10. 54 Зој а Карановић И грђење лица представља ритуалну радњу жаљења. Каже се: Мрт ви се ж але за много времена и особит о коротуј е [...] ако ј е млад момак погинуо, ст риж у косе и одкад огуле образе нокт има надмрт виј ем иду онако неумивене, докле им гођ кигиа неопере или сама по себи крвс образа неодпане и гребот ине незараст у 2| , штој е, такође, рефлектовано у тужбалицама, као у примеру стихо- вакој и илуструј у овакав вид жаљењаза младим покој ницима: Ној е ође многој ада; Све су сест ре базбрат нице, М ного младих удовица, Много снаха без ђевера. Свака снаха ош ишана, А сест рица нагрђена, И косу су от кинуле, И лице су нагрдиле. (Вукановић 1935: 97) И л и : Па да питаш и припиташ, Рано љута, Ш то су лица нагрдили, Грдна друга. (Врчевић 1986: 73). А у датом контексту посебно ј е интересантан пример тужбалице за деве- ром, кој а грђењем лица: Ш то сам лице нагрдила, Грдна друга, И виј енац ошишала, И м ам за к и м . (Тужбај едне невј есте из села Поники, близу манастира Добрићева у Херцеговини, за ђевером: Врчевић 1986: 216) асоцира песму о жалости младе Ђурђевице, и у овом сегменту догађања, Ћурђевицај е њена реплика. Жалост за братом, међутим, кој ај е и нај већа, како се овде показуј е низом исказа, а затим и делатно (вађењем очиј у), истинскај е манифестациј абола мла- де Ћурђевице,ј ер не само дај е нај страшниј а, већ ниј е ни запамћена као радња кој ом се некада обредно исказивала бол, алиј е њена метафоризациј амање или више присутна и у тужбалицама: 21У Паштровићима - мушкарци гребу лице, жене се биј у шакама у прси и рукама штипај у за грло испод браде(Врчевић, Туж балице, Титоград, 1986, 90), ау Црној Гориj ouim примене забранио ј е пок. КнезДанило, већ cad не знам гребу ли се шишај у (Врчевић 1986: 44- 45). Док мрцу чит ају попови опепо, ж ене[...] држ ећи по двиј ет ри. сваку ону кој а се почне бит и шакамау прси игребст и сепо образу, кој еобично чинеонекој есу мрт вомеу ближ ој крви (Врчевић, Туж балице, Титоград, 1986, 131).
  • 11. .Нај већај е жалост за браггом" 5 5 Куку Перко, очи извађене Куку брате, крило саломљено! (СНП V: бр. 145) Куку, брате, дико наша, Наше очи извађене, Наше срце покошено (Врчевић 1986: 188) Теј е кућу уцвј елио, Мој цвиј ете, А сест рама црне очи, И зва д ио . (Врчевић 1986: 233) Куку, Ћуро, очи извађене, Куку, брате, крило саломљено, Куку сестри остриженој . (Врчевић 1986: 235) И на овај начин, присуством/одсуством очињег вида, асоцира се гама по- зитивних, односно негативних осећања повезаних с постој ањем, односно непостој ањем брата. Па су, у складу с тим, и црном бој ом маркирани и црни гласи, црној , односно ослепљеној сестри: Ал стигоше црни гласи, Сест ра црна. (Врчевић 1986: 212) Као дај е управо само са братом, односно уз његову помоћ, сестра-тужиља могладавиди, штој едоводи у некеврстедвој ничку везу сањим, аналогно одно- су у кој и жена након склапања бракаулази с мужем. И у овом смислу, начин на кој и се описуј е веза с братом у песми о Ђурђевици представља одређени вид социј алне, па и емотивне регресиј е, чиме се она доводи у позициј у неудате се- стре, односно сестре кој ај ош увек ниј е на одговарај ући начин раскинула везе с родом, штој е овде и за очекивати, поштој е млада, односно скоро доведена. Аналогиј а брата са светлошћу кој а с њим заувек Нестај е присутнај е и у многим тужбалицамау којима себрат метафоризуј е сунцем: Д окле брат а Вула имах, С неба сунцај а имадох. Сунце браћо поносит а (Вукановић 1935: 97) Горско сунце од ист ока, Сунце, Вуле. Мати Јагоде Лачковић, Видосава Божинић, из Приштине, тужила за браћом (Вукановић 1935: 98).
  • 12. 56 Зој а Карановић Кој а сест ра браће нема, Жељо браћо! На ист оку сунца нем а, Сунцероде. Тужбалица Митре Караџића из Приштинеза браћом Дмитровића (Вукановић 1935: 104). И л и : Мој е сунце од истока, Мој Лазаре, [...] Од саборј ај утрошњега, Зло ми ј утро! До запада сунашњега, Ж л.е ми садек ! Не би сестра наброј ила Многеј аде. (СНП V: бр. 130) Пуста гласа, зла часа, Сест ри т авној ! [...] Мој е сунце над свиј ет ом, Свецу слико, брацка дико, Лични брате Густа коса као роса, Жарко сунце! (туж илнца сест ре попа Марка Самарџића [...]; СНП V: бр. 156) Ево сам ти уранила, Брате Марко, Приј е сунца, тужна срца, Срчан брате, Да те зовем и призивљем, Сестрај адна, Од зла зр ака, до зла мрака, Марко брате, Е ми данас сунце зађе, Сунце ж аркОу Стигоше ме пусти гласи, Куку брате, Црна гласа, а зла часа, Ја кукала. (Врчевић 1986: 158) И на овај начин се, као што ј е на почетку и речено, слика сунца, кој е се у традиционалној свести изј едначуј есаоком (Елиј аде 1980: 71), и залазећег сунца с почекта песме повезуј е са страшним гестом младе Ђуђевице, што недвосми- слено потврђуј у стихови:
  • 13. .Нај већај е жалост за братом" 57 Куку брате, добро мој е! Мој е очи извађене Мој е сунце огреј ано А сад миј е пот авњело! (СНП V: бр. 15I) 22 И ту сетврњао аналогиј и сунцаи ока, његовесветлости и светлости виђења показуј е у свој пуноћи. Ниј е зато необично што се Ћурђевица заиста, како песма каже, ослепљуј е: За брат омј е очи извадила, и тимесе, парадоксално, метафора преводи у ствар- ност и тако се, могућеј е, асоцира неки прастари заборављени ритуал жаљења за братом, на штаупућуј у и стихови тужбалица кој и мождатакве гестове „памте" . На самом крај у песме, пак, ј ош ј едном се пропитуј е тежина поступака и могућности да се преболи, штој е евидентно у понављању учињених ритуално- жалбених радњи, али овога пута њиховом довођењу у антитезу: Косу реже, коса опет расте; Лице грди, а лице израста; Инсистирањем на самозарастању, а на нивоу реченичне конструкциј е, превођењу обј екта у субј ект (коса опет раст е, а лице израст а), кој им се ни- велише деловање инициј алног вршиоца радње, а у дешавање тако имплицитно интервенише виша сила, сугерише се потреба да се задрагим покој ником жали, ал и д а с е о н и п р еж ал и . У датом контексту, сасвим другачиј е су описане крај ње консеквенце жа- љ ењ а, завр ш н и м ст и х ов и м а: Али очи не могу израсти, Нити срце за братом рођеним. кој и представљај у нивелизациј у свега штој е раниј е изречено о жалости за му- жем и девером.Вредност извађених очиј у се, при том, преводи наплан срца,док позициј а синтагме за брат ом рођеним, чиј и ехо остај е и када се песма сврши, сестринском болу отварапросторевечности, надилазећи строгедруштвене нор- ме кој е оДређуј у границе свему, паи болу. 22Сличноу тужбалици у кој ој мај катужи засином: А сад Перка, очи наше. Очи Перко! Ш т о извади очи мај ци, Куку мај ци! (Врчевић 1986: 132)
  • 14. 58 Зој а Карановић И ЗВ О РИ И Л И Т Е РА Т У РА Богишић 1867- V.Bogišić,Pravni običaj i иSlovena,štam.DragutinaAlbrechta, Zagreb, 1867. Врчевић 1986 - B. Врчевић, Туж балице, прир. Д. Радојевић, Побј еда, Ти- тоград, 1986. Вукановић 1935 - Т. Вукановић, Туж балицеу Косаници, Лабу и Пришт ини, ППНП, Београд, 1935. ван Генеп —А. Ван Генеп, Обреди прелаза, прев. Ј. Лома, Београд, 2005. Детелић - М . Детелић, Мит ски npocmop и епика, САНУ, Београд, 1992. Елиј аде 1980 - М . Свет о и профано, прев. 3. Стој ановић, „Замак културе" , Врњачка Бања 1980. Иванов и Топоров 1965 - В. Иванов и В .Топоров, Славннские лзиковие Modenupywufue сист еми , Наука, Москва, 1965. Зечевић 1982 - С. Зечевић, Култ мрт вих код Срба, Вук Караџић, Београд, 19 82 . Манић Форски - Д. Манић Форски, Ант ологиј а луж ничких народних neca- ма, Бебушница, 1974. Матицки 1985 - М. Матицки, Народне песме у Вили, МС и Институт за књижевност, Н. Сад, Београд, 1985. Милутиновић - С. Милутиновић Сарај лиј а, 1837 - Ш ваншл црногорска и херцеговачка, сабрана ЧубромЂЧопковићемЂЦерногорцемЂ, у Лаипцигу, 1837. НП I - Народнна србска песнарица, издана Вукомг. СтефановићемЂ у Вјенни, 1815, према: Сабрана дела Вука Караџића, књ. прва, прир. В. Недић, Просвета, Београд, 1965. НСП I - Народне ссрпске пј есме, скупио и на свиј ет издао Вук Стеф. Ка- раџић, књ.1, у Липисци 1824. Петровић 1997- Г. Петровић, Опсада цркве Свет ог Cnaca, Народна књига, Алфа, 1997. Раденковић 1982 - Љ. Раденковић, Народне басме и бај ања, Градина, Ниш, Јединство, Приштина, Светлост, Крагуј евац..., 1982. Раденковић 1996 —Љ. Раденковић, Симболика ceema у народној магиј и ј уж них Словена, Просвета, Ниш , Београд, 1996. СД 1999 - Славннскиедревност и. Зт нолинвист ическип словарвтом II, ред. Н. Толстои, Инст. Славлноведении, М осква, 1999. СЕЗ Српски ет нографски зборник, Београд, 1894, и даље. СМ 2001 - Словенска мит ологиј а, ред. С. М. Толстој и Љ. Раденковић, Zepter, Београд, 2001. СМР 1998 - С. Ш . Кулишић, П. Петровић, Н. Пантелић, Српскимит олошки речник, САНУ, Београд, 1998. СНП 11841- Српске народнепј есме, I, Беч, 1841, према: СабранаделаВука Стеф. Караџића, IV, приредио В. Недић, Просвета, Београд, 1975.
  • 15. .Нај већај е жалост за братом" 59 СНП V 1898 - Српске народнепј есме, скупио их Вук Стеф. Караџић, књига пета, држ. издање, у Биограду, 1898. СНПр I - Српске народне пј есме из необј ављених рукописа Вука Ст еф. Караџића, књигапрва, Различнеж енскепј есме, заштампу приредили Живомир Младеновић и Владан Недић, САНУ, Београд, 1973. Софрић 1912 —према П. Софрић, Главниј е биље у народном веровању и певању код Срба, БИГЗ, Београд 1990. Хардинг 2004 - Е. Harding, Misterij a žene, Plavi j ahač, Beograd, 2004. ХНП V 1909 - N. Andrić. Hrvalske narodnepj esme, knj iga V, ženske pj esme. Romance i balade, Matica hrvatska, Zagreb, 1909. Чај кановић 4 1994 - B. Чај кановић, Речник српских народних веровања о биљкама, у: Сабрнадела из религиј е и митологиј е, прир. В. Ђурић, СКЗ, БИГЗ, Просвета, Партенон, 1994. Подаци преузети са интернета http://feb-web.ru/feb/litenc/encyclop/le6/le6-0461.htm). Zoj a Karanović " Т Н Е G RI EF O V ER A B RO T H E R I S T H E D E E PE ST " (THE SONG' S ТЕХТ AND CULTURA L CONTEXT) Summary The paper discusses the folk lyric song vvhich Vuk Karadžić entitled "The Grief over a Brother IstheDeepest" when hefi rst printed it asearly as 1815. Thepaper examinesthe modes and techniques of constructing the plot of a young vvoman's excessive grief over her killed brother, taking into account the sociai context in which thesong originated and was passed on, the inevitablepresence of certain ritual implications, which connect this song with the lament- ing tradition, aswell as itsversifi cation and somesentenceconstructions, corresponding to the heroic background of the event intimated by the song.