Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
127301
1. К рсто П иж урица
0 С Н А Х И Б А Н А М И Л О Њ И Б А
Y пј еснику Горског вијенца изузетно снаж но забрујала су
лирска располож ења при сликању Вука Мандушића, изазвана
љепотом снахе бана Милоњића. Његош ј е према овој ж ени по-
к азао далеко више наклоности него према Мандушићевој снахи,
а њега, Мандушића, слик ао у људск ој комплексности, к ао лич-
ност слож ене психичк е к онституциј е, к ој а се не мож е сј енчити
поступком црно-биј еле техник е. К од Његоша су све ж ене дивне,
обдарене љепотом и племенитошћу, али ј е у снахи бана Мило-
њића први пут у дј елу слик ао к омплек сну љепоту и племени-
тост, чиме ј е мамила поштовање и свекра и љубав Милоњића.
Безимена снаха бана Милоњића ниј е ј едина ж ена к ој а ј е у Ње-
гошу будила лирск а располож ења, али ј е умј етничк и нај догра-
ђениј и лик ж ене у читавом њеш вом дј елу .
Чудно ј е Његош ево умј етничк о рј еш ење на к ој е се одлу-
ч и о п р и г р ад њ и љ еп о т е , о д н о сн о п р и с т р у к т у и р ањ у о в о г л и к а :
Његош наиме, овај лик гради кроз ноћни сан Вук а Мандушића.
Мандушић и о њој прича к ао што ј е раниј е причао о својој сна-
хи, над к ој ом ј е власт заснивао на физичк ој надмоћи мушкарца
над ж еном и так о открива слабост људске природе пред чарима
ж енске љепоте. Старога ратника и мегданџиј у ник о ниј е побј е-
ћивао., ни пред ким није поклекнуо, а сада први пут осј ећа то-
талну немоћ пред ж енским бићем. К онтрастни односи између о-
корј елог ратника и слабашне снаге ж енск е природе уздиж у ову
у надземаљске регионе, одакле влада чулним и физичким моћи-
ма мушк арца. Њезину надмоћ признао ј е и Мандушић, велики
ј унак Њеш ш еве поезиј е.
Разлоге што се Његош одлучио на овакво рј ешење слик а-
ња снахе бана Милоњића не треба траж ити толик о у Његошевој
личности и обзирима кој е му је наметао полож ај првостевште-
ник а у православљу к олик о у естетским ефек тима и зак онима
умј етности дубље природе. Могао је Мандушић о тој ж ени рећи
на ј ави све оно што ј е рек ао натај но а да се ипак не замј ери,
будући је и иначе сачувао дистанцу поштовања, што му је нала-
гао полож ај к ума са породицом Милоњића. Мећутим, да ј е Ње-
2. 300 К њиж евност и ј език
гош друкчиј е портретирао овај лик , спустио би онакву љепоту
у прашину прозаичности и свак одневног ж ивота, што Њ егош —
пј есник ниј е хтио да уради. Задрж ао ј у ј е у сфери маште, сна-
чеж ње и поезиј е.
Ноћном тај анственошћу, чеж њом сна. омамом мј есечине
кој а буди путеност у човј еку, болом за недокучивости ж енск ог
бића заогрнуте су само двнј е ж ене Његошевог пј есништва: —
вила у пј есми „ Ноћ скупља виј егса
"
и снаха бана Милоњића у
Горск ом виј енцу. Њих ј е Његош нај интимниј е, тиме и нај снаж -
ниј е, дож ивео. Све остале лик ове ж ена он ј е слик ао к роз дога-
ћај е, ове двиј е ж ене су у његовом дож ивљај у; друге ј е портре-
тирао — ове ј е вај ао, друге су слик ане снаж ном пј есничком
риј ечј у — ове двиј е су оплемењене пј есник овим естетским до-
ж ивљај ем. Чар им ј е дало тај анство ноћи.
Његошево лирско-романтичарск о располож ење нарочито
ј е дошло до израж ај а у сликању ових двај у ж енских ликова.
Дож ивљавајући их на свој , његошевски начин, он је прео злат-
не ж ице ј угословенск ог љубавног пј есништва, љепше чак и од
„ Сонетног виј енца"
, нај лирскиј ег диј ела југословенских књиж ев-
ности: Мандушић ј е ж енском љепотом узнемирен, па ни у сну
нема покој а, а Прешерн љубавне ј аде пребољева бар у сну :
Све мисли су ми из љувена врела
и м а гдј е ноћи легле и засп але
зором се буде приј е дана биј ела.
Дакле, љубавне мисли се код Прешерна буде, спавале су,
Мандушаћ о љубавним ј адима прича и у сну.
За лирск у химну ж ени, к роз градњу лик а снахе бана Ми-
лоњића, Његош ј е био подстакнут љепотом, физичк ом и психи-
чком, к ој а се срета у срду, машти и пј есми, виш е него у ж ивоту ,
поготово неразвиј еном. Н о и у пук отини к рш а ник не очара-
вај ући цвиј ет, чиј ој се љепоти не мож емо надивити. Так ав цви-
ј ет ј е била и ова Његошева ж ена. Вук Мандушић ј у ј е видео по-
одавно и при првом сусрету га заниј ела. Она ј е млада, „ нема
пуно осамнаест љетах"
, ј ош у годинама раста и развој а, па ипак
„ љепша ј е од виле биј еле
"
. Она одск аче љепотом од осталих ж е-
на и дј евој ака и зато„друге нема на свиј ету
"
. Другарице су j oi
виле, чак ј е и од њих љепша. Мандушић ј е близак народном вј е-
ровању (то знамо из приче о џефердару) и зна шта у народној
машти значи пој ам виле, па се ипак не устеж е да снаху Мило-
њића бана узнесе у боравиште вила. Клонио се он ње и њене
љепоте, крио ј е у себи, од себе и средине, заљубљеност у њу,
али љубавна ж еравка ник ад ниј е била угашена сазнањем да му
ј е кума и у ј едном моменту осј ећање склизну с ј език а:
ж иво ми ј е срце пониј ела.
3. О онахи баи а Ми лоњића 361
Заљубљеност у Милоњићеву снаху, Мандунж ћ није могао
сакрити. Тињало ј е у њему оно што ј е ј едан поновни сусрет са
њом до крај а распламсао. Заноћи он на сј енокосу код својих
кумова и конак откри у њему не неустрашивог мегданцију, већ
човј ек а од к рви и меса, човј ек а к ој и мож е исто онак о снаж но
да воли к ао што се страсно тук ао за спасавање Радуна и његове
куле. А у бановој снахи видио ј е оно што ј е, по његовим крите-
риј има, од особите важ ности за ж ену : дискретност у покрету,
ненаметљив смиј ех, уста, к осу , глас, очи, чело, и, мож да, при-
врж еи ост муж у . Стари ратник , к ао ш то се види, сачувао ј е у-
кус и мј еру за љепоту :
К ад ј е виђу ђе се смиј е млада,
свиј ех ми се ок о гла ве врти.
Ова Његошева ж ена занесе Мандушића до лудила. Ниј е га
заниј ела кокетношћу, она то не умиј е, ни ритмичк ом игром, ни-
ти богатством духа, већ просга људск ом присношћу, к ој а изби-
ј а из хармоничности духа и тиј ела. Дирнуо ј е Мандушића и ура-
нак ове ж ене: љето ј е, сј енок ос ј е ту и к атун, па права ж ена
мора бити спремна за дан, за посао. Срамота ј е у Црној Гори и
данас да ж ена изј утра не урани, не прирани, да приспи, а посе-
бно ј е срамота ако се то догоди дјевојци или невј ести. Оне мо-
рај у бити ранораниоци, зак он ј е так ав. Онај неписани, племен-
ски и црногорски. Нема ту одај а за посебан смј ештај , па се у
у сл ови м а к олек тивн ог нач и н а ж и вот а ж ен а н е м ож е спр ем ати
док је други гледају. Срамота ј е пред мушкарцем да се она обу-
ва, облачи, умива или чешља, а још ј е већа срамота ако му-
шк арац устане приј е ње. Ж ивот то налаж е. И ево она, ранора-
нилац, припрема се за дан и не заборавља да ј е у короти, у ж а-
лости. Убише ј ој Турци у Други крвавој ручнога дјевера и она
з а њ и м е ц в и л и :
П оче к ос у низ проа чешљат и
а танк иј ем гласом нарицати
к ак о славља су дубове гране.
Туж и млада ђевера Андриј у
м и л а си н а М и л о њ и ћ а б а н а
к ој и му ј е лаи их пош нуо.
Туж и млада за срце уј еда.
Таква снаха ј е велик а залога у кући. То ј е Мандушић мо-
рао помислити док ј е посматрао са прочелног к ревета испод
подигнуте поњаве и слушао њезино нарицање. За разлику од
Анћелиј е, Мандушићеве снахе, она ј е зарадила љубав к од свек-
ра, к ој и ј е волио к ао мушку главу у кући. Ниј е ј ој дозволио
да се по црногорск ом обичај у, чупањем к осе за врсним мушкар-
ц ем н ар у ж и , ч а к :
4. Књиж евност и ј езиК
Ж алиј е му снахин вј енац бидо
него главу свог сина Андриј е.
К итни виј енац крунио ј е чело црногорск им невј естама и
без њега би љепота била нарушена, а разборити и племенити
бан ниј е могао дозволити да његова снаха буде лишена свој их
чари и природних дарова манифестујући ж алост на традицио-
нални црногорск и начин. Л>убав и поштовање снахе надрастају
ж алост за сином па би свек ар-бан, више ж алио снаху ако би се
лишила љепоте чупањем к осе за дј евером него главу сина Ан-
дриј е. Y том тренутку испј ева Његош, кроз Мандушића, нај љеп-
шу химну ж ени и њеном бићу, химну к акву ниј е оставио ниј е-
дан лиричар не само наше литературе, већ ни европске, па мо-
ж д а и ш и р е :
Благо Андри' ђе ј е погинуо,
д и в н е л и г а о ч и о п л а к а ш е ,
д и в н а л и г а у с т а о ж а ли ш е .
Физичким изгледом Милоњићева снаха се не издвај а од
о ст ал и х Њ ег о ш еви х ж ен ск и х ли к о в а . Ф ат и м а з а њ о м е н е з ао -
стај е, заводљиве су Флора и Луиза, дивна ј е и Х ај к а, она ж ена
- вила у пј есми „ Ноћ ск упља виј ек а
"
и сл.. па ипак ниј една се
од њих не намеће свој ом тоталном љепотом, њеж ношћу и племе-
нитошћу к ао она, ниј една се не дож ивљава дубље од ње, нити
се иј една цј еловитиј е од ње пој ављуј е у свиј ести читалаца Ње-
гошевог диј ела. Она ј е ушла у разговорни ј език Црногораца,
узима се к ао примј ер ж енск е љепоте и оданости, инк арнирала
ј е у себи типичне карак терне црте ж ене поднебља и тиме пре-
расла у типичног ј унак а ј едног ж ивотног простора, на к оме су
с е у к р ш т а л и т р ад и ц и о н ал н и о д н о с и п р ем а ж ен и , и с т о ч њ ач к и
п огл ед и н а ж ен у к ао и звор и ш т е ер от ок о-сек су ал н и х по ж у д а и
витеш к и морал црногорск ог ратник а к ој и ј е понек ад испољавао
елементе милосрћа. Његош ј е овај лик креирао на помало уста-
љен начин стилизациј е ж ене а етапно се развиј а од већ поз-
натог стиха да ј е „љепша од биј еле виле" и да по свеукупности
љепоте „друге нема на свиј ету
"
до химничног завршетк а циј еле
слике у славу надмоћи љепоте ж ене.
Y струк туру лик а безимене снахе Милоњића бана Његош
ј е ук омпоновао све елементе потребне за сагледавање Енгелсо-
вог „типичног ј унака у типичним околностима". ^ споредба са
вилом, к ој а ј е у народној машти симбол љепоте, претпоставља
љепоту физичког бића ове жене, завидан је њен друштвени и
породични положај (Милоњић је више ж али но сина). ту је ње-
зина љубав према дому (жалост јој је голема, за срце уједа),
ту су њене радне навике (кад пред зору и ноћ је мјесечна, а она
ти однекуда доће), ту ј е велика могућност за оцј ену њеног ка-
рактера, ту је читава скала вриј едности које по критеријумима
Црногораца жену чине идеалном женом. Његош је овај лик
5. 1
-
О сн ах и бан а М и ло њи ћ а 303
градио комбинациј ом романтичарск е и реалистичк е стилск е
формациј е, што се огледа у амбиј енталном уоквиривању лик а,
стилској обој ености епизоде и навођењу детаља у компоновању
слике. Ту ј е опој ност мј есечне ноћи уз присуство младе ж ене
потпуно раскравила камено Мандушићево срце, ж енска љепота
му ј е „памет сву попила
"
, а он се крстећи чуди шта ј е то са
њиме, па пита ,,ал'
ј е ћаво али су маћиј е, али нешто теж е од обо-
ј е". Рустикални амбиј ент освиј етљен љепотом зоре и дискрет-
ношћу мјесечине, којим доминира распламсалост ватре, ог-
1Ба, помаж е овој ж ени да у Мандушићу разбукти еротску по-
хоту, од кој е ј е изгубио главу. Стилско обиљеж ј е о ватри кој а
„гори насред сј енок оса
" симболизира ж ар младости Милоњиће-
ве снахе и тај чудан спој симбола при градњи лик а могао ј е да
падне на ум само пј есник у Горског виј енца. Ватра дај е основно
стилско обиљежје епизоди око снахе Милоњића бана: на катуну
она симболизира ж ивот, а Мандушићу од љубавне ватре ж ивот
гори, на ватри се снаха гриј е, очи ј ој горе ж ивље од пламена.
Дакле ватра, огањ, пламена к онтраст Мандушићева плача:
Д а ниј есам с баном Милоњићем
д ев ет о схр у к о к у м о в ао
бих му младу снаху уграбио
па с њом бј еж а главом тго свиј ету.
Уз пламен на коме се гриј е и у коме се сагориј ева, стилск о
обиљеж је структуирања ове ж ене чине изрази немира, бола и
чеж ње, хај дучиј е: срце ј е пониј ела, снаху би уграбио, бј еж ао
би главом по свијету, ј ад, прегорети, нагнати, погинути, оплака-
ти, ож алнти итд. ¥з атрибуте, употребу редног број а у функциј и
именице (рашта друге нема на свиј ету), метафорике порећења,
акустично-визуелне слике дистиха (туж и млада ћевера Андрију ,
мила сина Милоњића бана), љепоту ове ж ене Његош ј е потенци-
рао анафором и римом:
д и в н е л и г а о ч и о о л ак аш е ,
дивна ли га уста ож алшне!
Његош ј е снаху бана Милоњића портретирао к роз прича
ње Вук а Мандушића, па националном ј унаку ниј е било тешко
портретирати тип националне жене. Обоје спадају мећу најна-
ционалниј е личности Горског виј енца■Ова ж ена се велик им ди-
ј елом и памти по Мандушићу, к оји се њеним портретирањем
искупио гриј еха за батинање свој е снахе. Милоњићева снаха
показуј е к олико се ж ена мож е увући у душу правога човј ека,
к олик о од мрк а вук а мож е створити к ротк о ј агње и на к рај у
к олик о ј е пј есник Горског виј енца био опсј еднут проблемом
ж ене. Y струк туирању њеног лик а Његош ј е унио све свој е ду-
ховне могућности, к азао ј е праву истину о полож ај у ж ене мећу
Црногорцима и од ње створио националну хероињу, али без
о р ео л а м егд ан а и р ат н и ч к е сл ав е .