Povareta priprema

1. Филозофски факултет Нови Сад, Одсек за српску филологију
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС СРПСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ
(1.ЧАС ХОСПИТОВАЊА)
Професорка:др Љиљана Петровачки
Менторка: Мирјана Грдинић
Студенткиња: Вања Вулин СФ25/09
Нови Сад, април/мај 2013.

2. ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
Разред 2
Наставна јединица Поварета, Симо Матавуљ.
Тип часа Обрада новог градива.
Облици рада Фронтални, индивидуални.
Наставне методе Дијалошка, монолошка, аналитичко-синтетичка, истраживачка и
текст метода.
Наставна средства Табла,креда,сунђер; Читанка, рачунар.
Циљ часа Анализирање садржаја и основних књижевно-теоријских одредница
прочитане новеле.
Образовни задаци
Упознавање са животом и делом Симе Матавуља.
Читање,доживљавање икњижевнотеоријско тумачење приповетке.
Васпитни задаци
Подстицање ученика на истраживачко читање уз бележење битних
одредница.
Оспособљавање ученика да схвате породичне односе, уоче бригу
мајке о сину и начин на који она то чини.
Развијање другарства,позитивне атмосфере и међусобне сарадње у
одељењу.
Функционални
задаци
Тумачење једне од најпознатијих Матавуљевих новела.
Оспособљавање за самостално тумачење прочитаног дела.
Литература Извор : Бабић, Душко (2012): Читанка за други разред средње
школе. Београд: БИГЗ.
Методичка : Петровачки,Љиљана и Гордана, Штасни(2008)
„Методичке апликације“ . НовиСад:Филозофски факултет, Одсек за
српски језик и лингвистику.
Илић, Павле (1997) „Српски језик и књижевносту

3. наставној теорији и пракси“. НовиСад:Прометеј.
Временска структура
часа
Уводни део: 10 минута
Главни део: 30 минута
Завршни део: 5 минута

4. УВОДНИ ДЕО ЧАСА
У уводном делу часа настојим да мотивишем ученике за рад на новели Поварета Симе
Матавуља. Ученици су Матавуља упознали у основној школи кроз његову познату
приповетку Пилипенда. Најављујем ученицима да је наша тема за овај час Поварета и
питам их:
Да ли се сећате још неке приповетке коју је написао овај писац, а радили сте је у
основној школи? Какав утисак је оставила на вас, да ли вам се допала?
Овим питањима мотивишем ученике да се присете знања која су стекли у основној школи
и повежу научено са оним што тек треба да усвоје. Када видим да су заинтересовани за
тему, на слајдовима им прикажем неколико најважнијих података о писцу:
Изглед слајдова:
Симо Матавуљ О ПИСЦУ:
Рођен је 1852. године у
Шибенику, а умро
1908.године у Београду.
Након завршене гимназије,
одлази код стрица у
манастир Крупу, али убрзо
одустаје од манастирског
живота и уписује учитељску
школу.
Припада српском
реализму.
Код Матавуља је
доминантан романски
утицај (Мопасан и Зола).

5. ЊЕГОВЕ ПРИПОВЕТКЕ
ТЕМАТСКИ МОЖЕМО
ПОДЕЛИТИ НА:
црногорске
приморске (Поварета,
Пилипенда)
београдске (Београдске
приче, Из београдског
живота - збирке)
РОМАНИ:
Ускок
Бакоња
фра Брне
Тема нашег часа је Поварета, новела која тематски припада приморским будући да је
радња смештена у Далмацији. Питати ученике да ли се сећају дефиниције новеле.
Замолити неког ученика да објасни шта је то новела. Причу пропратити слајдом:
ПОВАРЕТА
Новела (за тематику узима
неки необичан,
интересантан догађај, могућ
или стваран, и развија га са
јединственим конфликтом,
строго усмереним ка
његовом разрешавању.
На тај начин она је блиска
драми (напетост,
динамичност...). Оснивач
новеле – Бокачо. Поред
Матавуља и Лаза Лазаревић
је наш познати новелиста.)
Пре него што приступим интерпретативном и изражајном читању новеле, објасним
ученицима значење непознатих речи које се налазе у тексту. Такође, на слајд записујем и
речи које претпостављам да су непознате ученицима, а нису наведене у читанци:

6. НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ :
поварета – сиротица
факин – носач
збојит – снажне грађе,
набијен
плискавице – делфини
мâ – мајка
ћâ – отац
паиз – земља
јематва – берба
барило – мера за количину и
јачину неког алкохолног
пића
злић – пришт
розарије – венац од ружа,
више спојених молитава
гајета – врста лађе
солдат – војник
импровижада - изненађење
гуњ – прслук који је део
црногорске народне ношње
ртењача – грудна кост
беванда – вино помешано с
водом
камарица – собица
мрнар – морнар
фоњистра - прозор
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА
Након изражајног и интерпретативног читања новеле, правим психолошку паузу како би
ученици сабрали утиске које је на њих оставио прочитан текст. Прво питам ученике да ли
постоји још речи чије им је значење непознато. Уколико има таквих примера, објашњавам
им значење тих речи. Замолим их да ми кажу своје утиске о новели постављајући им
неколико општих питања:
Како вам се допала новела?
Каква осећања је пробудила у вама?
Која сцена вам је најупечатљивија?
Када развијем разговор са ученицима и схватам да су заинтересовани, започињем анализу
полазећи од наслова:
Да ли би неко могао да ми каже шта је поварета?
Када видим да сви ученици знају да је поварета сиротица, постављам им следећа питања:

7. Где се одвија радња новеле? Какво је острво? Чији повратак је описан? Колико дуго
је Јурај био одсутан?
Ученици ми описују острво Крапно које је пусто и мирно јер су острвљани отишли преко
мора, у села Рожине и Јадртовац. Такође закључују да је описан повратак младог морнара
Јураја Лукешића који је био на броду 25 месеци.
С ким се Јурај прво сусреће? Какав је тај сусрет?
Јурај најпре среће своју млађу сестру и тај сусрет је прожет срећом и емоцијама –
девојчица скаче брату у наручје и љуби га.
Какав је сусрет Јураја с мајком? Пронађите у тексту реченице које то описују и
прочитајте их наглас.
Мајка није очекивала сина па је стога њихов сусрет за њу велико изненађење и срећа. Они
су викнули и загрлили се.
Ученици проналазе тражени део текста и читају:
Послије загрљаја загледаше се једно другоме у очи, у модре, ситне, бистре очи, које по
нашим острвима нараштаји један другом предају, каогод што предају и обле главе,
округласте образе, радост живовања, јако вјерско осећање, нејаку моћ мишљења и скучен
број ријечи.
Каква је Јурјева мати? Пронађите део текста који је описује и прочитајте га наглас.
Ученици проналазе следеће реченице:
Јурјева мати, Луца, изгледаше као његова старија сестра, старија за десетак година, не
више. Имађаху исти затупаст нос, кратку заобљену брадицу, бијеле и румене образе.
Опишите дијалог мајке и сина. На који начин почињу њихова питања и одговори?
Шта нам то заправо показује? Који је још показатељ узбуђености и напетости у
разговору?
Ученици запажају да се дијалог између мајке и сина води смењивањем једне упитне и
једне узвичне реченице. И питања и одговоре почињу са А и све то указује на чињеницу
колико су обоје узбуђени и на неки начин напети.
Зашто се мајка одједном намрачи? Каквог се питања плаши? Како одлаже то
питање?
Луца зна да ће је син питати за вољену, она одлаже његово питање својим испитивањем о
Јурјевом путовању по свету, с друге стране он њу испитује о догађајима на острву које је
он пропустио.

8. Шта Јурај сазнаје од мајке? Шта је било са његовом вољеном Марицом док је био
одсутан? Ко је заправо та девојка?
Ученици закључују да је Марица била девојка коју је Јурај волео и коју је желео да
запроси. Он од мајке сазнаје да је Марица била болесна и да је умрла.
Како Јурај реагује на ту вест? Због чега је још тужнији? Ко га теши?
Јурај је јако потресен и тужан, још му теже пада чињеница да она није ни слутила колико
ју је волео, и није знала да планира да је запроси. Он изјављује да ће и он умрети али Луца
је сада глас разума који усмерава мишљење свог сина – каже му да јој очита молитве и да
заборави на то.
Кога Јурај среће на пристаништу док чека оца и брата? Како му пада тај сусрет?
Јурај среће Матију Танфару, Маричиног оца, са две ћерке од којих је једна, Паве, много
личила на Марицу. Она га је препознала што је њему још више отежало сам сусрет.
Како реагује брат, а како отац када виде морнара? О чему му отац прича?
Миш је загрлио брата, а отац Марко се хладно руковао са сином. Он је сину причао о
радовима, трошковима, летини...
Како је протекла вечера у дому Лукешића? Када Марко започиње разговор са
сином? Какав је однос оца и сина?
Ученици запажају да је ово једна патријархална породица, да је Марко глава куће и да сви
морају да поштују његову реч. Мајка даје знак Јоји и Мишу када им је време да напусте
трпезу и оду на спавање. Тек када млађи оду, Марко започиње разговор са сином. Он је
према сину строг, оштар и хладан.
Како се Јурета осећа када сви легну да спавају? Како он тоне у сан?
Јурета је обузет једним ужасним осећањем, празне главе остао сам у тишини коју само
прекида хркање. Ноћ је, и он остаје сам са својим мислима. У сан му долази Марица која
хита ка њему да узме прстен. У сан тоне у седу...
Како ујутру разговарају мајка и син? Шта Јурај моли мајку? Како га она одговара
од тога? Који је мајчин начин да излечи синовљеву тугу?
Ученици ми описују разговор мајке и сина где Јурај од мајке тражи да она слаже како је
болестан и да ће он остати код куће иако је недеља и требало би да иде у цркву. Мајка
схвата патњу сина због губитка Марице и измишља сан.
Пронађите део текста који описује Луцин сан.

9. Ученици проналазе и читају:
Сањала сам њу, поварету! Дошла је поварета, блида и плачна, са отекнутом и увијеном
руком. И одвела ме на фоњистру и здравом руком показала ми море и на њему велики
прод и на проду бија си само ти! А она, поварета, плачући рече : «Ено га! Долази! Али ја
не могу, мене притеже ова жалосна рука, притеже ме у дубину! А Јурета нека вазме
Паву!...
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА
Питам ученике да ми кажу шта Јурета каже мајци након што му је испричала свој
сан?
Он је прво пита да ли је то истина, а када се мајка позове на свеце, Јурета пристаје на то да
узме Паву за жену, приписујући то божјој вољи.
Дискутујемо који све могу бити разлози његовог покоравања мајчином сну.
Разговарамо о различитим односима између чланова породице Лукешић. Наглашавамо
улогу мајке у животу сина као и позитивну лаж која је изречена у виду сна, а у циљу
синовљеве среће. Причу пропратити следећим слајдом резимирајући ове сусрете кроз које
видимо односе међу ликовима:
АНАЛИЗА
Сусрет Јураја и сестре
Сусрет Јураја и мајке
(изглед младића; изглед
мајке, разговор)
Сусрет Јураја и оца
(однос према сину;
разговор)
Сусрет Јураја и брата

10. Сусрет Јураја са
Маричином породицом
(отац и сестре).

11. МЕТОДИЧКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
С обзиром на чињеницу да је рад Симе Матавуља већ познат ученицима, мотивацију
вршим тако што их наводим да се подсете приповетке Пилипенда коју су радили у
основној школи. Разговарамо о томе колико им се ова приповетка допала и најављујем да
је тема данашњег часа Матавуљева новела Поварета. На овај начин, ученици повезују
знања која поседују са оним што ће тек бити усвојено на овом часу. Под претпоставком да
им се допала приповетка коју су обрадили у основној школи, сматрам да ће бити
знатижељни да чују још једно Матавуљево дело. Након тога, издвојим неколико важних
података о писцу које прикажем ученицима у облику слајдова користећи притом
монолошку методу. Пре него што приступим изражајном и интерпретативном читању
најпре објасним непознате речи које сам приказала и на слајдовима. За овај корак се
одлучујем из простог разлога јер у читанци нису наведене све речи које сматрам да
ученици неће разумети, те на слајдовима проширујем списак речи у циљу бољег
разумевања самог текста.
Приликом анализе приповетке, ученици се стално враћају тексту како би издвојили битне
реченице, описали ликове и утврдили најважнија места у самом тексту. Текст се
анализира, препричава, описује и о њему се расправља. На тај начин користим
аналитичко-синтетичку и текст-методу приликом организовања ове наставне једнице.
Приликом рада на овом одломку најзаступљенија је дијалошка метода која је вишеструко
погодна – она омогућава да ученици разумеју приповетку активно учествујући у разговору
са наставником који их питањима подстиче на доношење закључака. Ученици су, на тај
начин, стално будни и боље разумеју она сазнања до којих су дошли самосталним
размишљањем и ангажовањем. У оквиру ове методе користим се хеуристичким видом
дијалога те ученицима постављам сва четири типа питања: проблемска, уопштена,
перспективна и алтернативна. Овим методом рада остварујем и принцип свесне
активности. Фронтални облик рада огледа се у вођењу дијалога са одељењем у целини
(нпр.ја им постављам питања а они заједно долазе до одговора те се тако заједничким
одговорима који се надовезују, долази до коначног закључка). Индивидуални облик рада
огледа се кроз чињеницу да ученици самостално, сваки за себе, исказују своје мишљење о
новели, запажају односе у породици Лукешић, мајчином поступку којим жели да учини да
јој син буде срећан...
Приликом писања припреме трудила сам се да час буде организован тако да се фокус
стави на саму новелу и поруке које она носи. Из тог разлога, највећи део часа јесте анализа
саме новеле. С друге стране, завршни део часа веома је такође важан јер даје ученицима
могућност дискутовања о томе зашто је Јурај поверовао у мајчин сан и пристао на то да
ожени Паву. Овим начином рада желела сам да ученици на часу буду што самосталнији у
формирању сопственог мишљења, да активно учествују те да час протекне у дијалогу из
којег ћемо заједно извући многе закључке.