2. Као последица вулканске активности и интезивног
раседања старих копнених маса у време набирања
веначних планина на подручју Србије јављају се
многобројни извори топле и минералне воде.

3. Површинске воде понирањем у дубину растварају
минералне материје, а у зависности од дубине које
досежу, могу се мање или више загрејати. Загрејане и
обогаћене минералним састојцима, ове подземне воде се
под притиском појављују на површини. Осим
топих(термалних) и минералних извора, на
територији Србије се веома често јављају
термоминерални извори.

4. Термални и минерални извори се
налазе широм Србије, а највише их
је на простору Српско-македноске
масе(Нишка, Бујановачка, Рибарска.
..) и јужног обода Панонског
басена(Вишњичка, Бања
Ковиљача...). Поред ових, већи број
минералних извора појављује се и у
Панонској
низији(Новосадска, Врдничка...), а
последица су специфичних
тектонских услова.

5. Лековита својства термоминералних вода позната су од
давнина и многе изворе топле и минералне воде
користили су, и као бање уредили, још Римљани.
Највећи значај оних извора огледа се управу у њиховом
уређењу и стварању бања као центара, не само
здравственог већ и туризма уопште.

6. Од око 200 термалних и минералних извора у
Србији, тек четвртина је уређена и позната као бања.
Ниво какав имају неке познате европске бање, по
степену урбанизације и функционалности, досегло
их је свега десетак(Врњачка, Нишка, Сокобања...).
Осим тога, воде многих извора се флаширају, па имају
и комерцијалан значај.

7. Минералне воде се топле(термалне) ако им је
температура преко 20°C, а ако је нижа, оне су
хладне. Минералним водама се сматрају оне које
садрже више од једног грама растворених
минерала у једном литру. То су углавном
бикарбонати, сулфати, хлор, натријум, магнезијум,
калцијум, јод, бром, гвожђе, гасови, радиоактивни
елеметни и др.

8. Најтоплије изворе минералне воде, не
само у Србији, већ у целој Европи има
Врањска бања. Десетак извора има
температуру већу од 90°C. Најтоплији
је извор са 96°C, док на појединим
местима вода избија у виду
прегрејане паре, с температуром од
111°C. Осим Врањске бање, веома топлу
воду имају и извори у Јошаничкој
бањи(78,5°C) и Сијаринској бањи(72°C).
У Сијаринској бањи постоје два гејзира
топле воде јединствена у Европи, од
којих један избацује воду до 8м у
висину. Топлу воду имају и извори у
Луковској(69°C) и Куршумлиској(63°C).

9. Она се налази у источном подножју
Копаоника и са 700м надморске висине је
највиша бања Србије. Осим висине и топле
воде, по издашности се убраја у најбогатије
изворе у нашој земљи. На великој
надморској висини налазе се и Звоначка
бања(630м) код Пирота и Пролом
бања(630м) код Куршумлије. На надморској
висини између 500 и 600 метара налазе се
још и
бање:Јошаничка, Рибарска, Пећка, Богутова
чка, Новопазарска...
Све ове бање су због надморске висине
истовремено и климатска лечилишта.

10. Језера

11. Језера
 Језера су удубљења на копну
испуњена водом која се привидно не
креће.
 Језера делимо на: природна и
вестачка.

12. Природна језера
 Према начину постанка басена
природних језера у Србији су
еолског, речног, ледничког и
урвинског порекла.

13. Језера еолског порекла
 Највеће језеро у Србији је Палићко језеро, које је
еолског(дефлационог) порекла.Настало је радом
ветра као и Лудошко и Крваво језеро.
Палићко језеро Лудошко језеро Крваво језеро

14. Језера речног порекла
 У напуштеним меандрима река испуњена водом могу се
формирати речна језера.
 Најпознатија језера овог типа су Обедска бара(у сливу
реке Саве) и Русанда(у сливу реке Тисе).
Обедска бара Русанда

15. Језера ледничког порекла
 У високопланинским пределима Србије
постоји већи број ледничких језера, која
се простиру изнад 1800 m надморске
висине.
 Највише ледничких језера има на југу
Србије.

16. Ледничка језера на Шар
планини
 На Шар планини има чак 12 језера
(Јажиначко, Ливадичко и Шутманско језеро су
највећа језера Шар планине).
Јажиначко језеро Ливадичко језеро Шутманско језеро

17. Ледничка језера на Проклетијама
 На Проклетијама има 5 језера од тога најпознатија
су Велико Ђеравичко, Травно језеро и Језеро без
дна.
Велико Ђеравичко језеро Пресушено Травно језеро Језеро без дна

18. Језера урвинског порекла
 Клизањем земљишта настају удубљења у која се
слива вода и ствара урвинска језера.Тако је 1963
године влажна стеновита маса склизнула и
преградила долину Височице.Тада је почело да се
ствара језеро узводно од ове земљане бране.
 Много старије али по начину постанка исто је
Облачинско језеро код Прокупља.
Облачинско језеро

19. Вештачка језера
 У Србији има неупоредиво више вештачких него природних
језера.Она су изграђена у периоду после Другог светског
рата.
 Ради решавања водопривредних проблема, човек је
преграђивањем речних долина створи вештачка језера.
 Вештачка језера у Србији могу се сврстати у следеће групе:
 -језера за производњу електричне енергије
 -језера за водоснабдевање насеља
 -језера за водоснабдевање индустрије
 -језера за наводњавање обрадивих површина
 -језера за привредни риболов (рибњаци).
 -језера за туризам и рекреацију

20. Подела вештачких језера
 Према положају, вештачких језера Србије могу се
поделити на: Дринска језера, Моравска језера и
Ђердапско језеро.
 Највеће језеро србије је Ђердапско
језеро.Површина се креће од 170 до 253
km².Намењено је за производњу електричне
енергије и несметано одвијање пловидбе.
Ђердапско језеро

21. Дринска језера
 У сливу Дрине постоји неколико језера намењених
за производњу електричне енергије, а то су
Перућачко језеро, код Бајине Баште, и низводно од
њега Зворничко језеро (највеће од ових).Овој групи
припадају и Златарско на Увци и Потпећко на
Лиму.
Зворничко језеро Перућачко језеро Златарско језеро Потпећко језеро

22. Моравска језера
 Највеће језеро у сливу Мораве је Власинско које је
уједно и највише вештачо језеро Србије (1213m).
 Овој групи Припадају и Газиводе на
Ибру, Батлавско језеро у сливу Лаба као и
Међувршје и Овчарско-кабларско језеро на
Западној Морави.
 Шумадијске акумулације – Гружанско и Грошничко
језеро најмање су за водоснабдевање насеља.
Гружанско
Власинско језеро Језеро Газиводе Међувршије Грошничко

23. Спортско-рекреативна језера
 Вештачка језера могу настати и вађењем шљунка из
алувиалних равни река.
 Најпознатија језера овог типа су Белоцркванска
језера и Рготско језеро код Зајечара.
 Функција ових језера је углавном спортско-
рекреативна.
Белоцркванско језеро Рготско језеро

24. Аутори:
Милош Михајлија
Никола Јовановић