11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату

1. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА
У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

2. Повод за рат
• Притисак А-У на Србију
почетком XX века био је
сталан.
• Царински рат
• Анексиона криза и
• Балкански ратови
• Сарајевски антентат иделна
прилика да се Србији упути
ултиматум.
• Србија попустљива јер је тек
изашла из два рата.
• Први пут у историји А-У је
отвореном депешом објавила
рат Србији 28.јула 1914.године

3. Почетак рата
• Напад А-У почео је 12.августа
1914.г. из Босне.
• Командат аустроугарске балканске
војске био је Оскар Поћорек.
• Овај правац је изабран као фактор
изненађења, јер је напад са севера
био повољнији
• Српска војска под врховном
командом регента Александра и
начелника Генералштаба војводе
Радомира Путника.
• Војска је бројала око 400 000
војника
• Под командом генерала:
• Петра Бојовића,
• Степе Степановића и
Павла Јуришића Штурма регента
Александра Карађорђевић

4. Церска битка
(август 1914.године)
• До велике битке дошло је на планини
Цер, у којој је аустроугарска војска
доживела велики пораз.
• Српском Другом армијом
командоваo Степа Степановић , који
је након победе на Церу добио чин
војводе.
• Тешке борбе су вођене на Гучеву и
Мачковом камену.
Спомен обележје
Церске битке
Текериш

5. Колубарска битка
(од 3 до 16 децембра 1914.)
• Реорганизована и увећана аустроугарска
војска желела је реванш.
• Почетком новембра жесток напад на
српске положаје
• Срби се повлаче
• Стање критично.
• Помињао се и сепаратни мир.
• Генерал Живојин Мишић преузима
команду Првом армијом од генерала
Петра Бојовића.
• А-У војска одржава параду у Београду
3.децембра 1914.године
• Мишић врши контра напад.
• Главни окршај у басену Колубаре и до 16
децембра земља је била ослобођена.
• Величанствена победа српске војске
• Колубарска битка ушла у све уџбенике
војне историје
• Генерал Мишић добио чин војводе
Војвода Живојин Мишић
(рад Уроша Предића)
• рођен: 19. јул 1855
Струганик, Србија преминуо:
20. јануар, 1921.Београд, Србија

7. Последице ратних операција
• Пустошење Србије у јесен 1914.г.
• Амерчки новинар Џон Рид овако је описао
Мачву:
• “Цео овај крај био је спаљен, опљачкан, а
станоништво побијено. Ниједног вола
нисмо видели, а километрима ни
човека.Прошли смо кроз варошице у
којима је трава расла по улицама и где
ниједно људско биће није живело.”
• Епидемије –тифус
• ( 100 000 грађана и 30 000 до 35 000
војника
• Од тифуса умрла сликарка Надежда
Петровић болиничарка у Ваљеву
Надежда Петровић:
Аутопортрет, 1907, Народни
музеј, Београд рођена: 12.
октобар 1873.
Чачак (Србија)
преминула: 3. април 1915.
Ваљево Србија

8. Одбрана Београда и војни
слом Србије
• Предах 10 месеци.
• Нови командант аустроугарске војске
Аугуст фон Макензен
• Напад на Србију октобра 1915.г. са
800 000 војника
• Tрeћа армија генерала Штурма штитила
повлачење.
• Београд бранила јединица мајора Драгутина
Гавриловића у последњем јуришу за
одбрану Београда чувене су његове речи:
• «Војници!
Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из
бројног стања.
Наш пук је жртвован за част Београда и
Отаџбине.
Ви немате дакле, да се бринете за животе
ваше, они више не постоје.
Зато напред, у славу! За краља и Отаџбину!
Живео краљ, живео Београд!»
мајора
Драгутина Гавриловића

9. Драгутин Гавриловић
• Драгутин Гавриловић рођен је
1882. године у Чачку.
• Војну академију завршио је 1901.
год. Учествовао је у свим ратовима
српске војске.
• Војну каријеру је завршио у чину
пуковника.
• Умро је 1945. год. у Београду.
• Носилац је Карађорђеве звезде,
француског Ратног крста као и
многих других одликовања.
• У српској историји остаће
запамћен по говору који је одржао
браниоцима Београда октобра
1915. године непосредно пред
јуриш у коме је и сам тешко
рањен.

10. Аугуст фон Макензен
• Аугуст фон Макензен (нем.
August von Mackensen), 6.
децембар 1849. - 8. новембар
1945. год. је био немачки
фелдмаршал који је током Првог
светског рата командовао
немачким армијама на источном
и српском фронту.
Споменик бранитељима
Београда
Споменик бранитељима Београда
подигнут на Топчидеру по
Макензеновом наређењу.
Натпис на немачком и српском
гласи:
“Овде почивају српски јунаци”

11. Лондонски уговор је тајни уговор између Антанте и Италије,
закључен 26. априла 1915. у Лондону, Проширења незванично
понуђена Србији и Црној Гори августа 1915, после потписивања
Лондонског уговора из априла 1915. године. У Лондонском уговору
се, супротно увреженом мишљењу, већина поменутих проширења
експлицитно не помиње.

12. Повлачење српске војске
• Улазак у рат Бугарске на страни Централних сила.
• Обећан јој део југоисточне Србије
• Онемогућено повлачење проходни делови Србије
• Повлачење преко Рашке. Косова и Метохије и Aлбаније
• Почетак голготе и страдања

13. ГГооллггооттаа ССррббиијјее
• Наредба Врхоне команде за
повлачење новембра 1915.год
• Хладноћа.глад, умор, борбе,
зима...однели су велики број живота
који се процењује на око 70 000.
• Долазак на албанску обалу није био
крај мука
• На Бадњи дан 1916.г. почеле су са
евакуацијом српске војске
• Војска је пребачена на острво Крф
• Болесници су ради изолације и
лечења пребачени на острво
Видо “Острво смрти”
• Неколико хиљада војника сахрањено
је у мору “ Плава гробница “
песника Милутина Бојића

14. Видо је острвце крај града Крфа, познато из Првог светског
рата, када се на њему налазила болница за српске војнике који су
дошли на Крф после преласка преко Албаније.
Велики број српских ратника је сахрањен у мору крај острва, у
"плавој гробници" (Милутин Бојић)
Током `30 година XX века на острву је довршена изградња
маузолеја у коме су записана имена оних који су ту издахнули,а чија
су имена била знана.
Острво је удаљено свега километар од градске луке у Крфу и да би
се стигло до њега потребно је десетак минута вожње бродићем
.

15. • Споменик палим
српским борцима
сахрањеним у
• Плавој гробници
који је подигао
српски краљ
Александар И
Карађорђевић

16. Црна Гора у рату
Мојковачка битка 1916.године
Ујутру 28. јула Црна Гора
програласила мобилизацију.
• 5. јануара 1916.г. Аустро-
Угарска војска напада према
Црној Гори у нади да ће
пресећи повлачење српске
војске.
• Црногорска војска под
командом сердара Јанка
Вукотића на Божић врши
контранапад и одбацује
противника
• (Мојковачка битка).
• Црна Гора капитулира 16.
јануара, а краљ Никола
емигрирао у Италију.
Јанко Вукотић (Чево, Цетиње 18.
фебруар 1866. –
Београд 4. фебруар 1927), српски
војсковођа из Црне Горе.

17. Битка код Мојковца
Време: 6. јануара – 7. јануара, 1916.
Локација: Мојковац
Резултат: Црногорска победа
Цивилне жртве:
Сукобљене стране
Аустро-Угарска Краљевина Црна Гора
Заповедници
Вилхелм вон Рајнер
Конрад вон Хенцедорф
Janko Vukotić
Krsto Popović
Јачина
20.000 6.500

18. На Солунском фронту
• Већ пролећа 1916. српска војска
узела учешће на Солунском
фронту.
• Током јесени долази до борби на
Кајмакчалану и ослобађа се
Битољ.
• Пробој Солунског фронта
15. септембра 1918. г.
• Српска Друга Армија и савезници,
под командом
• Франше д' Епереа кренуле
незадрживо ка северу.
• 29. септембра 1918.г. капитулира
Бугарска.
• 1. новембра 1918.г. српска војска
улази у Београд и избија на Дунав и
Саву.
Споменик
Франше Д`Епереу
(Београд)

19. Српски народ у рату
• Србија подељена на
окупационе зоне:
аустроугарску и бугарску.
• Бугарска је масовно вршила
бугаризацију становништва.
• Депортовање и ликвидација
српске интелигенције. Паљене
књиге на српском језику.
• Мењана имена породицама у
цркве доводили бугарске
свештенике.
• У Србији 1.300.000 мртвих
после рата, тј. 28%
становништва.
Споменик браниоцима Београда
1914-1918

20. Топлички устанак
• Септембра 1916. са Солунског
фронта пребачен Коста
Миловановић Пећанац са задатком
да припреми побуну у долини
Мораве.
• Злочини Бугара условили да крене
оружана акција крајем 1916 и
почетком 1917 на простору Топлице
и Јабланице под вођством Косте
Војиновића.
• Устанак је пропао али је остао
упамћен као најачи
четнички(герилски) покрет у
Европи.
• Током устанка устаници су држали
Куршумлију и Прокупље.
Војвода Коста Миловановић
Пећанац у време Топличког устанка
Војвода Коста Пећанац
рођен: 1879
Дечани,
Краљевина
Србија
преминуо: 25. мај, 1944
Николинац,

21. Споменик погинулима у ослободилачким ратовима и
Топличком устанку у Прокупљу

23. Победник
• Победник је назив за тријумфални
споменик који се налази на највишем
бедему тврђаве у Београду.
• Споменик је израдио чувени вајар Иван
Мештровић, а по наруџби београдске
општине.
• Споменик представља победу српске
војске над Отоманском и Аустро-
Угарском империјом у ратовима од
1912. до 1918. године. Споменик
Победник је свечано откривен
1928.године, поводом прославе
десетогодишњице пробоја Солунског
фронта и победе Србије у ратовима од
1912. до 1918.године.
• Споменик и плато испод њега дневно
посети више од 5.000 туриста.
Победник је најфотографисанији и
најпопуларнији београдски споменик.