2. Patrik Blank (Patrick Blanc 04. 06. 1953. g. Pariz) – prvobitno je poznat kao francuski
botaničar koji je zaposlen na CNRS (Nacionalni centar za naučna israživanja). Osim
toga, Patrik Balnk poznat je još kao član istraživačke grupe Biodiversité Tropicale et
Facteurs Environnementaux (BIOTROP), koja se bavi ekologijom tropskih kišnih šuma.
Ova istraživačka grupa spada pod Institut Ecologie et Environnement (INEE) pri CNRS i
jedinici UMR7179 Mécanismes adaptatifs: des organismes aux communautés,
Département d’Ecologie et Gestion de la Biodiversité in Brunoy.
Međutim, danas je on poznati vrtni umetnik, ali i tvorac i graditelj vertikalnih vrtova.
Zahvaljujući naučnim istraživanjima u oblasti botanike, on je stečena znanja uspešno
primenio u vrtno-graditeljskoj praksi. Tako je danas više poznat po svojim vertikalnim
vrtovima u kojima primenjuje i komponuje elemente autohtone flore.
Tokom studija botanike u Parizu, stigao je na Tajland. Tamo je upoznao bogatu floru
Tajlanda i uočio je da brojne vrste flore rastu na nezamislivim mestima. Čak im nije
potrebna ni zemlja, već su im dovoljni voda i svetlost. Naročito je posmatrao vrste flore
koje vise na stenama i rastući, propinju se po stenovitim liticama i zavlače se u spiljske
svodove.
Po povratku u Pariz, kod svoje kuće 1982. godine formira i oblikuje prvi vertikalni vrt.
Tako je patentirao tehničko rešenje koje je registrovao kao autorski patent. A ono se
sastoji od akrilne podloge koja se učvrsti za metalnu konstrukciju. Preko toga, postavlja
se rešetka sa grubim očima. U rupe koje su urezane u akrilnu podlogu, komponuju i
ubacuju se odabrane autohtone vrste biljaka.

3. Potom, u ovaj vertikalni vrt ugrađuju se cevi za navodnjavanje. Na njih se u određenim
razmacima ugrađuju ventili koji čine efikasan sistem za navodnjavanje vodom. Ventili
svakog dana po nekoliko minuta ispuštaju vodu koja je obogaćena hranjivim tvarima.
Korenje na taj način dobija i upija potrebnu hranu za biljke, a suvišna voda se spušta
(cedi) do najdonje tačke vertikalnog vrta gde se prikuplja, kako bi ponovo bila obogaćena
hranjivim tvarima, i potom ponovo vraćena u zatvoreni sistem cevi za navodnjavanje
vertikalnog vrta.
Uspešnost vertikalnog vrta zavisi od izbora biljaka koje moraju biti prilagođene klimi,
zatim položaju vertikalnog vrta i njegovoj osunčanosti. Tu je Patrik Blank primenio svoja
znanja iz botanike, pa na pr. za vertikalne vrtove u srednjoj Evropi kombinuje i
komponuje mešavinu zimzelene paprati, mahovine, trave i niske grmolike vrste.
Uspon Patrika Blanka kao vrtnog arhitekte i umetnika usledio je 1988. godine kada se
prvi put pojavio na vrtnoj izložbi u Chaumont sur Loire. Tu je odmah aktuelizovana
njegova saradnja sa uglednim arhitektima. Tako su usledili i prvi poslovi koji su bili
vezani za izgradnju vertikalnog vrta na upravnoj zgradi Muzeja Quai Branly, koju je inače
projektovao arhitekt Jean Nouvel. Potom su se Jaques Herzog i Pierre de Meuron
saglasili da Patrik Blank izgradi vertikalni vrt veličine 600 m² na zgradi koju su
projektovali i koja je izgrađena nasuprot Pradu na Caixa-forumu u Madridu.