1. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod
naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави.
Бања Лука: ТТ-Центар.
Na osnovu člana 25 Zakona o izdavačkoj djelatnosti zabranjeno je u cjelosti
ili djelimično preštampavati ili neovlašteno umnožavati/fotokopirati ovu
knjigu.
Prilikom citiranja odnosno navоđenja sadržaja iz ove knjige nužno je
poštovati APA-standarde, što znači da se direktno preuzeti tekst mora dati
pod znacima navoda sa oznakom stranice iz knjige, a više od 500 riječi uz
odobrenje autora.
Knjigu u tvrdom povezu B5-formata sa 272 tranicа možete navbaviti po cijeni
od 30 KM (15 eura), na adresi distributera:
IZDAVAČKA KUĆA SUZIĆ
"BOOKS AND SOUNDS", D.O.O.
Novice Cerovića bb, Banja Luka
PIB: 402368130007
PDV broj: 402368130007 Matični broj: 11000967
Žrn: 56209900018986-87 (kod Razvojne banke Banja Luka)
Tel-fax: 00387-51-307-821 E-mail: xbs@blic.net
2. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
Dr Nenad Suzi}
OSOBINE NASTAVNIKA I ODNOS U^ENIKA PREMA NASTAVI
(Tre}e izdawe)
Izdava~:
Teacher Training Centre
Urednik:
Petar akovi}
Recenzenti:
Dr Qubomir Koci} - Filozofski fakultet Beograd
Dr Mile Ili} - Filozofski Fakultet Bawa Luka
Dr Svetozar Milijevi} - Filozofski Fakultet Bawa Luka
Lektor:
Vojislav Gakovi}
Korektor:
Ranka Suzi}
[tampa: GrafoMark, Lakta{i
1
3. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
Dr Nenad Suzi}
OSOBINE NASTAVNIKA I ODNOS U^ENIKA PREMA
NASTAVI
TRE]E IZDAWE
UVODNA RE^
Istra`ivati osobine nastavnika zna~i u}i u prostor nedore~enosti
saznawa do kojih je danas do{la psihologija li~nosti. Istra`ivati odnos
u~enika prema nastavi podrazumeva bavqewe motivacijom, interesima,
aspiracijama i vrednostima, to jest onim pitawima koja savremena pedagogija i
psihologija danas tek po~iwu sistematski tretirati i gde se zakonomernost
tek nazire. Za{to odabrati ba{ ovu temu pored tolikih nepoznanica i uz
toliko rizika da se ostane nedore~enim?
Ve} niz godina se u nastavnoj praksi ose}a istro{enost tradicionalnih
pedago{kih obrazaca i pristupa. U~ewe i reprodukcija ~iwenica, kao osnovno
obele`je tradicionalne nastave, polako ali sigurno gubi svoju samodovoqnost
u nastavi. Moderni mediji konkuri{u {koli, broj informacija raste
neverovatnom progresijom, a brzina anticipirawa informacije danas postaje
sastavni deo visoke profesionalnosti. [kola u kojoj preovla|uje memorisawe
i reprodukcija ~iwenica na u{trb osposobqavawa u~enika za u~ewe u~ewa, za
brzo pronala`ewe i obradu informacija, ne osposobqava u~enike za `ivot u
XXI veku. Osim toga, {kola bi danas morala u~enike osposobqavati za
demokratsko sudelovawe u raspravi i odlu~ivawu, za vlastitu
samoaktualizaciju, za vrednovawe informacija, doga|aja i qudi oko sebe kao i
za samovrednovawe. Marketing, dizajn, menaxment, kori{tewe savremenih me-
dija komunicirawa i druge savremene uloge li~nost mora osvojiti da bi bila
slobodna u dru{tvu dana{wice i budu}nosti.
Ako dana{wu {kolu vrednujemo po prethodnim kriterijima, dobi}emo vi{e
minusa nego pluseva. Osnovni krivac za to nije {kola, nego ustanovqeni sistem
vaspitawa i obrazovanja koji, zapravo, proizilazi iz filozofije vaspitawa,
iz teorije vaspitawa i obrazovawa. Gde je re{ewe? Kako pokrenuti “sistem” u
po`eqnom smeru? U ~emu se krije spiritus rector (duhovni vo|a) savremene
nastave?
Kqu~na re{ewa i odgovore nalazimo u tzv. “vrednosnoj dimenziji nastave”.
Ako u~enik nastavne sadr`aje do`ivi kao saznawe koje mu donosi slobodu, kao
igru, kao mogu}nost za afirmaciju u u~eni~kom kolektivu, on }e u~ewu
pristupiti bez samoodricawa, bez animoziteta ili nelagodnosti. Uslov za
ovakav pristup nastavi i nastavnim sadr`ajima je u~enikovo pozitivno
vrednovawe vlastite uloge u u~ewu. Da bi u~enik pozitivno pristupio ovim
vrednovawima, nu`no je da se oslobodi stereotipa i predrasuda ste~enih u
socijalnoj sredini koja direktno ili indirektno razvija odre|eni stepen
odbojnosti prema {koli. S druge strane, {kola mora da bude tako organizovana
da ne podr`ava, potvr|uje i stimuli{e formirawe negativnih stavova u~enika
o {koli i u~ewu.
Veliki broj izostanaka u~enika sa nastave u sredwoj {koli, u kojoj je autor
ovog rada radio, podstaknuo je jedno eksperimentalno istra`ivawe (Vidi 95,
str. 43-95). Nakon {to je izostajawe i napu{tawe nastave uo~eno kao “op{ta
2
4. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
pojava” obavqen je razgovor sa u~enicima koji izostaju. Osnovni utisak je bio da
se radi o normalnim, inteligentnim, mawe ili vi{e uspe{nim u~enicima.
Wihovi stavovi o {koli, nastavi i nastavnicima su prete`no bili negativni.
Odlu~eno je da se realizuje pedago{ki eksperiment u trajawu od jednog
{kolskog polugodi{ta. Osnovni zadatak eksperimenta je bio uticati na
vrednosti i stavove u~enika u ciqu reafirmacije pozitivnih stavova o {koli,
nastavnicima i u~ewu kako bi se smawio broj izostanaka sa nastave, a u~enici
usmerili prema u~ewu u~ewa.
Nizom predavawa, diskusija, modelovawem situacija i igrawem uloga,
u~enicima je ponu|eno da ponovo vrednuju svoje nastavnike, roditeqe, vr{wake
i sebe. Svi modeli i situacije su postavqeni bipolarno, tj. sa pozitivnim i
negativnim aspektima odre|enih situacija, osobina li~nosti i postupaka. Pro-
gram je tako koncipiran da su u~enici, kako je eksperiment odmicao, sve vi{e
sudelovali u izvo|ewu svih radwi. Svoje negativne osobine i postupke u~enici
su mawe radikalno vrednovali kada su videli da to isto mogu prepoznati kao
op{tu pojavu. Osobine nastavnika su lak{e prihvatali i mawe radikalno
vrednovali nakon igrawa uloga u kojima su prepoznali odre|ene negativne i
pozitivne osobine nastavnika koji wima predaju. U toku ovog eksperimenta i
nakon wega izostanci su gotovo nestali, a uspeh u~enika je znatno poboq{an.
Iz svega je zakqu~eno da se u vrednosnom svetu u~enika krije neverovatan
potencijal i neistra`eni “rudnik zlata” koji mo`e dati izuzetno visoke
rezultate u nastavi. Danas se u svetu traga za tim pokreta~kim duhom nastave.
To je u pedagogiji i psihologiji poznato kao problem “know how” (kako znati). Na
nekim univerzitetima zapadnih zemaqa se kompletan studij bazira na u~ewu
u~ewa.
Rukovo|en saznawima o ovom trendu u svetu, iskustvom iz vlastitog rada
na navedenom eksperimentu, uverewem da se u prostoru vrednosti krije kqu~
re{ewa najkrupnijih problema dana{we nastave, autor ovog rada nastavqa u
istom smeru, opredeliv{i se da istra`uje osobine nastavnika i odnos u~enika
prema nastavi, svestan prakti~nih ograni~ewa koja mu stoje na putu. Osnovnu
satisfakciju u ovom radu vidimo u vrlo velikom zna~aju mogu}nosti da se
barem delimi~no od{krinu vrata koja }e uvesti skromni zra~ak svetla u ovaj
prostor i skrenuti pa`wu nastavnika na ovu dimenziju nastave.
RE^I ZAHVALE UZ DRUGO IZDAWE1
Zahvalnost za ovu kwigu dugujem uva`enim profesorima Odseka za
pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu: g-dinu Qubomiru Koci}u,
profesoru na katedri za metodologiju, g-dinu Jovanu or|evi}u, profesoru na
katedri sistematske pedagogije, g-dinu @ivoradu Cvetkovi}u, profesoru na
katedri za didaktiku i g-dinu Nenadu Havelki, profesoru na katedri za
psihologiju. Wihove sugestije su mi pomogle da rad izvedem u formi koja evo ni
danas ne mora biti mewana kada izlazi drugo izdawe, nakon pet godina.
Zahvaquju}i wima rad ima i nau~nu i prakti~nu dimenziju {to je doprinelo da
za ovih pet godina trajawa prvog izdawa u`ivam u plodovima wegove
prihva}enosti u praksi.
Zahvalnost dugujem direktorima i pedagozima {kola u kojima je
eksperiment izveden - radi se o dvadeset i ~etiri saradnika koji su tako
svesrdno i predano radili na eksperimentalnom programu kao da su posebno
nagra|eni iako nisu dobili ni dinara, iako su znali da ne|e imati nov~anu
nadoknadu. Zahvaqujem se i svojim recenzentima dr Qubomiru Koci}u, dr Mili
1
Ovaj rad je odbrawen kao doktorska disertacija na Filozofskom fakultetu u
Beogradu, odsjek Pedagogija 1995. godine pred komisijom: dr Qubomir Koci} -
mentor, dr Jovan or|evi} - ~lan komisije, dr Nenad Havelka - ~lan komisije i
dr @ivorad Cvetkovi} - ~lan komisije.
3
5. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
Ili}u i dr Svetozaru Milijevi}u ~ije su sugestije pomogle da rad dobije
kona~nu formu.
Posebnu zahvalnost dugujem mojoj supruzi Ranki za rad na statistici, na
korekturi teksta i na razumevawu za bezbrojne papire kojima je stan bio
zatrpan nekoliko godina koliko je trajala izrada ovog rada. Isto tako se
zahvaqujem i sinovima Ratku i Igoru koji bi sigurno voleli da je tata malo
vi{e proveo vremena s wima nego sa kwigama. No, te{im se da im je “miris
kwige” danas verovatno ostao kao navika ili asocijacija na ugodu mira u
porodi~nom domu.
Izuzetnu i posebnu zahvalnost dugujem dr Mladenu Vilotijevi}u, dekanu
U~iteqskog fakulteta u Beogradu, bez ~ije podr{ke ovaj rad jo{ ne bi ugledao
svetlo kao drugo izdawe.
Autor
UZ TRE]E IZDAWE
Uz autorsko zadovoqstvo moram biti potpuno iskren pa uz ovo tre}e
izdawe moje doktorske disertacije re}i da sam ugodno iznena|en ~iwenicom da
jedna kwiga ovakvog sadr`aja izlazi tre}i put. To da se kwiga kod nas pojavi
tri puta mo`e se zahvaloiti jedino tr`i{tu, iskqu~ivo korisnicima koji tu
kwigu trebaju. S obzirom da ova kwiga nije jednostavna, a ne predstavqa ni
prakti~ni priru~nik, impresionira ~iwenica da na{a nastavna praksa i
teorija potrebuje takav rad. To ukazuje na ~iwenicu da je na{e {kolstvo na
zavidnom nivou, da je spremno da se pozabavi suptilnim aspektima analize kao
{to su: osobine nastavnika i odnos u~enika prema nastavi.
Impresionira spremnost na{ih nastavnika da se posvete analizi
vlastitih svojstava, vlastitih kvaliteta i da sagledaju rakurs
interpersonalne motivacione dimenzije nastave. Pokazalo se da su spremni na
usavr{avawe i mijewawe vlastitih svojstava i uloge u vaspitawu i
obrazovawu mladih. Ova kwiga im je za to, izgleda, dobro do{la - otvorila
nerazja{weni prostor profesionalnog djelovawa.
Sli~no je i sa studentima pedago{kog usmjerewa. U ovoj kwizi su na{li
niz teoretskih sagledavawa nau~no monografskog tipa kao i prakti~no
istra`ivawe. Ovdje su dobili konkretne odgovore na niz pitawa: kako
formulisati problem i premet istra`ivawa, kako izraditi i ba`dariti
instrumente, kako primijeniti adekvatnu statistiku i metodolo{ku aparaturu
i protuma~iti rezultate. Sve u svemu, za wih, a i za mene kao autora, ova kwiga
je do sada bila vrijedno sredstvo u~ewa i akademske komunikacije.
Ovoga puta se, stoga, posebno zahvaqujem studentima i uva`enim kolegama
nastavnicima jer se tre}e izdawe pojavquje posve}eno upravo wima.
Autor
4
6. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
I DEO
TEORETSKI PRISTUP
PRISTUP PROBLEMU
Ne treba sporiti evidentne rezultate i vrednosti tradi-
cionalne pedagogije: razredno ~asovni sistem, planirawe i
programirawe sadr`aja, visoke rezultate u sferi pou~avawa i
drugo, ali izvesno je da danas pedagogiji izmi~u zna~ajne poluge
wenog daqeg progresivnog razvoja: u~ewe je 80-ih godina preu-
zela psihologija, pedagogija se i daqe bavi prvenstveno
pou~avawem, motivacija je ostala imanentno psiholo{ka
oblast - wenim otkri}ima se pedagogija koristi fragmentarno
i nesistematski, sam predmet pedagogije - u~ewe, danas
prou~ava psihologija. Ovde nije problem spor dveju nauka, ve}
to {to u pedagogiji ne nalazimo adekvatne odgovore na
teoretska saznawa psihologije.
“Spoj psihologije i filozofije morala mo`e da urodi plo-
dom - boqom filozofijom vaspitawa no {to je dana{wa koja je
bar donekle odgovorna za postoje}e stawe u svetu. Nas ovakve
kakvi smo nisu vaspitavali vaspita~i sa neke druge planete”
(73, str. 9). Pedagogija se ve} decenijama bavi vlastitom
metafizi~kom podelom vaspitawa i obrazovawa na intelektu-
alno, moralno, estetsko, fizi~ko i radno-tehni~ko podru~je.
Propituje se ispravnost i “originalnost” razli~itih klasifi-
kacija principa, metoda i postupaka svakog podru~ja za sebe.
Veliki broj autora nastoji dokazati “nau~nu” vaqanost
vlastite klasifikacije, a revolucionarnost wihovih otkri}a
ostaje u prostoru granawa postoje}e klasifikacije ili
sa`imawu razli~itih nomenklatura drugih autora.
Ta samodovoqnost ne bi bila veliki problem da se ne od-
nosi i na ciqeve, zadatke i sadr`aje koji, tako podeqeni, za-
nemeruju ~iwenicu da se radi o celovitoj i nepodeqenoj li~no-
sti vaspitanika i ~iwenicu da vaspitawe delova nije isto {to
i vaspitawe celine. Student koji zavr{i studij za nastavni~ki
poziv pojedinog nastavno-predmetnog podru~ja (matematike,
istorije, fizi~kog vaspitawa ili nekog drugog podru~ja) na
ispitima iz pedago{ke grupe predmeta pola`e ovu “metafizi-
ku” pedagogije tako da mu “filozofija vaspitawa”, na koju ple-
dira Bo{ko Popovi} - u gorwem citatu, ostaje potpuno strana i
nepoznata. Smisao vaspitawa, su{tina i dometi razli~itih
pedago{kih koncepcija, za{to i kako u~iti, kako pridobiti
u~enika da nastavu i nastavne sadr`aje ne do`ivqava kao
5
7. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
“strano telo”, muku i odricawe - to su samo neka pitawa koja os-
taju izvan jednog kompleksnijeg dometa u edukaciji nastavnika.
Bilo bi pogre{no shvatiti da ova mikropodela u pedagogiji
ima samo negativne konotacije, ali je jo{ ve}a gre{ka tretira-
ti tu podelu kao su{tinu pedagogije i wenu svrhu. Na pitawu
motivacije se drasti~no ogleda tradicionalizam i ograni~e-
nost dometa dana{we pedagogije. Neki pedago{ki principi se
direktno odnose na motivaciju: “princip svesne aktivnosti” kao
i “princip interesa”, “princip do`ivqaja” i jo{ neki. Ovi
principi su, u pravilu, u pedagogiji ostajali na nivou apela,
odnosno, izvan didakti~kog prostora nastavnik-u~enik-gradi-
vo. Na nivou “principa” ova motivacija ostaje spoqna, izvawska
i ne uspeva da potpunije zahvati stavove i vrednosti u~enika,
ne uspeva da postane unutra{wa. Motivacija koja nije vezana za
sadr`aje rada ili koja nije osmi{qena kroz nastavno gradivo
ostaje, sa stanovi{ta nastave, bespredmetna, a ako nije vezana
za u~enikov unutra{wi vrednosni svet, za wegove stavove i
interese, ostaje metafizi~na, sama sebi svrhom, ostaje bez
subjekta.
U na{em radu prou~avamo odnos u~enika prema nastavi i vezu tog
odnosa sa osobinama nastavnika. Osobine nastavnika tretiramo sa
stanovi{ta samoocene nastavnika, iz ugla u~eni~kog
do`ivqaja tih osobina te sa stanovi{ta ocene tih osobina od
strane pedagoga i direktora u {kolama. Odnos u~enika prema
nastavi smo posmatrali u nastavi, na nastavnim ~asovima gde je
evidentirana i merena aktivnost u~enika i nastavnika. Stavo-
ve u~enika o nastavi i nastavnim predmetima smo zahvatili sa
aspekta do`ivqaja uspeha-neuspeha, prisustva ili odsustva
tenzije, samostalnosti-nesamostalnosti, optimizma-pesimizma
te kroz vrednosne kategorije: teoretsku, estetsku, ekonomsku,
socijalnu, religijsku, politi~ku, radnu. Na tim pitawima, peda-
go{kim ex-post-facto postupkom smo opservirali vrednosnu i
motivacijsku dimenziju nastave.
Osim pitawa “unutra{we strukrure” ili sadr`ajne i meto-
dolo{ke strukture pedagogije, kao veliki problem, vezan za
na{ rad, nametnuo se problem sadr`ajne opredme}enosti nasta-
ve. Naime, danas se sve vi{e ose}a besmislenost iscrpqivawa
nastave na gotovo iskqu~ivoj funkciji u~ewa i reprodukcije
~iwenica. Mnogo va`nije od u~ewa i reprodukcije ~iwenica je
u~ewe u~ewa. Naravno, u~ewe u~ewa ne mo`e bez u~ewa ~iweni-
ca - nema mi{qewa bez sadr`aja, me|utim, ~iwenice ne mogu
biti svrha nastave. U na{em aktuelnom sistemu {kolovawa di-
ploma obezbe|uje samo delimi~nu kompetenciju i profesional-
nost. Diplomant koji se daqe ne usavr{ava, koji nije “nau~io
u~ewe”, ostaje izvan profesije u kratkom vremenu. Zato je
sposobnost izbora informacija, wihova obrada i brzo u~ewe
uslov visoke profesionalnosti. Lekar mo`e diplomirati me-
6
8. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
dicinu najvi{om ocenom, ali ako nije spreman da prou~ava
istoriju bolesti konkretnog pacijenta, savremene mogu}nosti
dijagnostike i le~ewa, ugro`ava `ivot ~oveka koga le~i i kr{i
Hipokratovu zakletvu. U dana{we vreme je nemogu}e savladati
sva znawa relevantna za jednu nau~nu ili stru~nu disciplinu, a
jo{ mawe je mogu}e zadr`ati dostignuti nivo kompetencije bez
stalnog pra}ewa i prou~avawa (primene) novih dostignu}a u
struci.
U~iti u~ewe, pratiti sve {to je relevantno u odre|enoj ob-
lasti, tragati za informacijama, birati ih ili ovladavati sa-
vremenim saznawima mo`e ~ovek koji te aktivnosti ne do`i-
vqava kao prinudu, kao izvor tenzije i frustracije. U protiv-
nom dolazi do platoa, odbijawa, povla~ewa ili napu{tawa
aktivnosti. Kako od nastave zasnovane na prinudama formal-
nog tipa pre}i na nastavu u kojoj je u~enik voqno anga`ovan, u
kojoj se u~i u~ewe, u kojoj u~enik do`ivqava samopo{tovawe,
kompetenciju i samoaktualizaciju? Jasno je da u tragawu za
odgovorima na ovo pitawe moramo po}i od stavova u~enika i
wihovog vrednovawa nastavnih predmeta (sadr`aja) te wihovog
vrednovawa nastavnika, tj. wihovog do`ivqaja osobina nasta-
vnika kao li~nosti i kao predava~a. Upravo to podru~je istra-
`ujemo, a u ovom radu nastojimo dati doprinos razja{wavawu
nekih bitnih pitawa u teoretskom pristupu kao i u neposrednom
istra`ivawu nastavne prakse.
Analiziraju}i sistem vaspitawa i obrazovawa u Engleskoj i
Nema~koj te odnos savremene tehnologije i promena u dru{tvu,
francuski filozof @an-Mari Domenah (Jean-Marie Domenach)
1979. godine dolazi do zakqu~ka: dana{we {kole treba da
prenose znawa dana{weg sveta. “Prema Domenahu, zadatak obra-
zovawa je da razvije pojedina~no samoizra`avawe i kriti~ki
smisao, pojedinac bi trebao da u~i kako da u~i, da stekne
odgovaraju}e sposobnbosti, prati argumentovanu raspravu,
ovlada predmetom i da bude sposoban da verifikuje i
asimiluje informacije” (60, str. 14).
Evidentno je da nastava danas ne mo`e posredovati u
preno{ewu svih potrebnih znawa savremene civilizacije, ~ak
ni u u`estru~nim podru~jima. Broj novootkrivenih informaci-
ja, brzina wihove primene i interdisciplinarnost spoznaje to
spre~avaju. Perspektivu {kole ne mo`emo videti na tom planu.
Izlaz je u Domenahovoj preporuci da se okrenemo aktivnosti
u~enika. Me|utim, kako to ostvariti?
U~enik koji “u~i u~ewe”, koji se “samoizra`ava”, koji sam bi-
ra informacije i `eli ovladati predmetom je sudionik nasta-
ve. Aktivnost ne mo`e dati visoke efekte bez motivacije, bez
voqnog anga`ovawa, bez jasno opredeqenog i utv|enog ciqa.
Qudske aktivnosti su determinisane vrednostima. O toj deter-
minisanosti Erih From (Fromm, E.) ka`e: “Velika tradicija hu-
7
9. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
manisti~ke eti~ke misli polo`ila je osnove za vrednosne si-
steme koji se zasnivaju na ~ovekovoj samostalnosti” (21, str.
15). Ovu samostalnost From vidi kao slobodu koju odre|uju
~ovekovi vrednosni sudovi. Veza aktivnosti i vrednosti ne
mora uvek biti direktno proporcionalna, ali se ve}ina
~ovekovih postupaka mo`e tuma~iti na osnovu vrednosnih
polazi{ta; posebno ako su u pitawu dugoro~ni ciqevi kakav je,
na primer, {kolska diploma ili {kolovawe.
Po mi{qewu Gordona Olporta (Allport, G. W.) aspiracije i
vrednosti su ono po ~emu najboqe mo`emo razumeti li~nost, a
pona{awe li~nosti je vezano uz potrebe i vrednosti. “Isposta-
vilo se, uglavnom, da gladni qudi br`e opa`aju, zami{qaju,
misle o hrani (ili bar o sredstvima da se do hrane do|e) nego
qudi ~iji su stomaci puni.” Olport daqe ka`e: “...qudi za koje
se zna da imaju visoke estetske, religijske ili druge vrednosti
osetqivi su u opa`awu re~i ili predmeta koji su u vezi sa tim
vrednostima.” (62, str. 341) Usmerenost na budu}nost i vredno-
sti koje su u osnovi takve orijentacije pojedinca i koje proizi-
laze iz te orijentacije su posebno zna~ajne za razumevawe
pona{awa li~nosti. O va`nosti nade kao najqudskijeg ose}awa
potvrdu nalazimo u jednoj misli Ernsta Bloha (Bloch, E.) - “nada
~oveka pokre}e u budu}nost”.
Dana{wa nastava, preoptere}ena faktografskim pristu-
pom i scientizmom, iscrpquje svoje aktivnosti u posredovawu
znawa po standardima “prose~nog u~enika”. U takvoj nastavi se
nije razvio senzibilitet za stavove, interese, aspiracije i
vrednosti u~enika. Tako su izvan nastavnog sistema ostala pi-
tawa stavova i odnosa u~enika prema nastavi, pitawe va`no-
sti u~enikovog do`ivqaja osobina nastavnika, veza vredno-
vawa nastavnog predmeta i uspeha u~enika, kao i druga pitawa
iz tog konteksta. Pedagogija je ostala na nivou deklarisanih
principa “do`ivqaja”, “interesa”, “svesne aktivnosti”, “prila-
go|enosti nastave mogu}nostima u~enika” i sli~no. Konkreti-
zacija ili opredme}enost ovih principa bi pred pedagogiju,
didaktiku i nastavu postavile vrlo jasno odre|ene operacio-
nalne zada}e: razmatrawe pedago{kih koncepcija zasnovanih
na novim otkri}ima teorija li~nosti, na vrednosnim polazi-
{tima i novim saznawima psihologije motivacije; didaktika bi
morala dati izvedbene koncepcije nastave zasnovane na ovim
saznawima; nastava i metodika bi trebale biti “vrednosno”
koncipirane, vezane za stavove, interese i aspiracije u~enika
prema konkretnom gradivu, u konkretnom socijalno-psiholo-
{kom mediju svakog odeqewa uz uva`avawe nivoa svakog poje-
dinog u~enika (barem pribli`no nivou).
Mnogo je jednostavnije, mawe rizi~no i ugodnije ostati na
polazi{tima tradicionalne pedagogije negoli promi{qati i
razra|ivati izvedbene koncepcije, zasnovane na nedore~enim
8
10. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
polazi{tima teorija li~nosti, teorijama motivacije ili teori-
jama u~ewa. Ovaj rizik bi, naravno, morao podrazumevati sav
potrebni pedago{ki oprez. “Ne mogu se u eksperimentu koristi-
ti takve mere u ~iji vaspitni zna~aj se sumwa, niti postupci
koji bi na bilo koji na~in sputavali ispitanika i li{avali ga
odre|enih uslova razvoja” (42, str. 124). Humanisti~ki karakter
primene pedago{kih novina, istaknut ovim upozorewem Qubo-
mira Koci}a, u sebi sadr`i i smer po`eqnog delovawa:
po`eqne su mere u ~iji se vaspitni zna~aj ne sumwa i kojima se
optimalizuju uslovi slobodnog, nesputavaju}eg razvoja ~oveka.
Vrednosti, kao op{te determinante qudskih aktivnosti,
znatno odre|uju i aktivnost u~enika. Dejvid Kre~ (Krech, D.)
navodi ~etiri nivoa ostvarewa vrednosti:
1. pojedina~no (li~no) razumevawe svojih sposobnosti i
ograni~ewa,
2. svest o tome koji su nivoi ostvarewa mogu}i,
3. vlastita istorija uspeha i neuspeha pojedinca i
4. status pojedinca u wegovoj grupi (44, str. 83).
U~enik je neprestano u situaciji da procewuje svoje mogu-
}nosti za uspeh u {koli i nastavnom predmetu, da sudi da li }e
u nastavi tra`iti svoju afirmaciju i da li }e mu nastava biti
pravac afirmacije u grupi. “Nivo po`eqnosti izabranog ciqa
~esto se uzima kao nivo aspiracija jedne osobe” (7, str.121).
Ovim pitawem ^ajld i Vajting (Child, I. L., Whiting, J. W. M.) su
tra`ili od svojih studenata da u vezu dovedu dejstvo nekog
konkretnog doga|aja iz svog `ivota na nivo aspiracija. Rezul-
tati su pokazali da ciq postaje po`eqniji ako se pove}ava
uspeh (7, str. 120-121).
Uspeh u nastavi se ne meri i ne kruni{e samo {kolskom
ocenom. Niz drugih parametara karakteri{e do`ivqaj uspeha
u~enika u nastavi: socijalna promocija u odeqewu, zadovoq-
stvo postignu}em, reafirmacija “slike o sebi” ili pozitivna
samoopservacija-samovrednovawe, porast samopouzdawa i dru-
go. Posebno je zna~ajno da nastavnik poseduje senzibilitet za
one vidove {kolskog uspeha u~enika koji se ne iskazuju di-
rektno ocenom. Od osobina nastavnika zavisi koliko je on spre-
man da podr`ava potrebu u~enika za afirmacijom u kolektivu,
da zadovoqi potrebu u~enika za postignu}em i uspehom u
nastavi. Logi~no je o~ekivati da }e autoritativni nastavnici
te{ko prihvatiti pedago{ke inovacije, nastavne metode i
organizaciju rada u nastavi gde oni postaju koordinatori
aktivnosti u~enika. Na taj na~in bi se dovela u pitawe wihova
neprikosnovena pozicija autoriteta. Takav autoritet se
zasniva na hijerarhiji, na poziciji uloge nastavnika formalno
nadre|enog u~eniku; dakle, osobine nastavnika diktiraju
9
11. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
odre|ena svojstva nastave; odnosno, uti~u na to kakva }e biti
nastava.
Autoritativnost, kooperativnost, normativnost i druge
“profesionalne” osobine nastavnika u na{em istra`ivawu za-
hvatamo u odnosu na kqu~nu varijablu koju opserviramo: odnos
u~enika prema nastavi. Osnovni problem koji prou~avamo mogao bi
se izraziti tezom: postoji uzro~no-posledi~na povezanost izme|u odnosa
u~enika prema nastavi i osobina nastavnika.
Odnos u~enika prema nastavi je potrebno razmotriti u isto-
rijskoj retrospektivi tradicionalnih koncepcija nastave da
bismo dobili pregled razli~itih pedago{kih pristupa ovom
pitawu, domete i ograni~ewa tih koncepcija. Pre toga istorij-
skog pregleda dajemo osnovna odre|ewa pojmova bitnih za pro-
blem koji razmatramo.
10
12. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
SADR@AJ
I D E O
TEORETSKI PRISTUP
UVODNA RE^ V
PRISTUP PROBLEMU 5
POJMOVNA RAZGRANI^EWA 11
TRADICIONALNIZAM U PEDAGOGIJI 19
ODNOS U^ENIKA PREMA NASTAVI 27
Polo`aj u~enika u nastavi kroz istoriju 29
Helenisti~ka koncepcija vaspitawa i obrazovawa 30
Vaspitawe i obrazovawe u sredwem veku 31
Pedago{ki sistem “Didactica magna” 32
Formalni stupwevi J. F. Herbarta i sledbenika 34
Novi pravci u pedagogiji 35
Bel-Lankasterov sistem nastave 35
Reformski pravci “radne {kole” 35
Inovativni zahvati i polo`aj u~enika u nastavi 37
Tabelarni pregled inovativnih zahvata 38
AKTIVNOST U^ENIKA I STAVOVI O NASTAVI 45
PEDAGO[KI ZNA^AJ ANALIZE ODNOSA U^ENIKA
PREMA NASTAVI 53
OSOBINE NASTAVNIKA 55
Kriteriji klasifikacije 56
Nastavnik kao li~nost 58
Odnos prema u~eniku i nastavi 65
Stil i na~in rada u nastavi 67
Vrednosti, vrednosna usmerenost 69
Socijalna uloga i status nastavnika 70
Fizi~ke kvalitete, fizi~ki izgled 72
Istra`ivawe kriterija klasifikacije 74
Tipologija i lista osobina nastavnika 76
NASTAVNE SITUACIJE U KONTEKSTU ODNOSA DVE
VARIJABLE a) Osobine nastavnika i b) Odnos u~enika
prema nastavi 80
NASTAVA I MOTIVACIJA 85
U~enik kao subjekt nastave i motivacija 85
Teorije motivacije 87
Teorije unutra{we motivacije 93
Osvrt na teorije motivacije 100
Izvori motivacije u nastavi 103
Stepeni motivacije u nastavi 105
EMOCIONALNA KLIMA U ODEQEWU 108
Emocionalna klima i didakti~ki trougao 108
Uticaj emocionalne klime na rezultate u~ewa 116
270
13. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
VREDNOSNA DIMENZIJA NASTAVE - PEDAGO[KI
SPIRITUS RECTOR 117
II DEO
ISTRA@IVAWE
PROBLEM, ZNA^AJ PROBLEMA I PREDMET
ISTRA@IVAWA 123
Problem i zna~aj problema 123
Predmet istra`ivawa 125
Zna~aj o~ekivanih nalaza 128
METODOLOGIJA 129
Metodolo{ko-teoretsko polazi{te u merewu
varijabli 129
Glavne hipoteze i pothipoteze u istra`ivawu 130
Ciq istra`ivawa 131
Zadaci istra`ivawa 132
POSTUPAK U ISTRA@IVAWU 133
Uzorak 133
Ujedna~avawe grupa 134
Merni instrumenti 137
Teoretska racionala konstrukcije i primene
instrumenata 137
Kriterij ba`darewa instrumenata 139
Opis instrumenata, wihove karakteristike
(ba`darenost) i primena 140
III D E O
REZULTATI ISTRA@IVAWA
U^ENI^KO VREDNOVAWE OSOBINA NASTAVNIKA 147
Na~in vrednovawa 147
Osobine nastavnika i odnos u~enika prema nastavi
(Osnovne hipoteze istra`ivawa - pothipoteze) 150
Osobine nastavnika 152
Autoritativnost - kooperativnost 152
Normativnost - usmerenost na re{avawe problema 157
Emotivno negativne reakcije - emotivno pozitivne
reakcije 161
VREDNOVAWE PROFESIJE - PROFESIONALNE
VREDNOSTI NASTAVNIKA 165
Rang-lista stavova nastavnika o profesiji 166
Doslednost stavova pri vrednovawu profesije 169
Sistem vrednosti nastavnika 173
STAVOVI U^ENIKA O NASTAVNOM PREDMETU I
271
14. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
OSOBINE NASTAVNIKA 175
Stavovi u~enika o nastavnom predmetu i {kolski
uspeh 178
Vrednovawe u~ewa i nastave - sistem vrednosti
u~enika 179
Rang-lista stavova u~enika o u~ewu, {koli i
vlastitoj ulozi u {koli 180
Doslednost stavova u~enika pri vrednovawu
u~ewa, nastave i {kole 184
Stavovi o radu 185
Efikasnost nastavnog ~asa 187
Motivacija na ~asu 188
Emocionalna klima na ~asu 190
Prilago|enost nastave kognitivnom stilu u~enika 192
Didakti~ka organizacija ~asa 193
Smer komunikacije u nastavi 194
Dominantni faktori 196
Faktori vezani za nastavnike 197
Faktori vezani za u~enike 200
Tabelarni pregled svih faktora 203
IV D E O
ZAKQU^NA RAZMATRAWA
RESUME 209
REZIME 210
PRILOZI 211
Zna~ewe i opis varijabli 211
Tabele 1 - 15 214
INSTRUMENTI 233
REGISTAR IMENA 256
REGISTAR POJMOVA 260
LITERATURA 265
272
15. Knjiga je prvi put objavljena 1995. god. a ovdje je treće izdanje pod naslovom:
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања
Лука: ТТ-Центар.
273
