2. ФИЗИОЛОГИЈА ТЕЛЕСНИХ ТЕЧНОСТИ
• Телесне течности које циркулишу у организму различитих
животињских врста различитог су порекла.
• У животњском свету разликујемо три типа телесних
течности:
• 1.Хидролимфа – је најпримитивнија телесна течност.
Караткеристична је за протозое,сунђере и дупљаре.Она
заправо представља спољашњу средину организма која
улази у тело, облива ћелије, носећи у себи храњиве
материје и кисеоник, а односи углјед’диоскид и остале кранје
продутке метаболизма.
• 2.Хемолимфа – је сложенији тип телесних течности,
црва, мекушаца,зглавкара и бодљокожаца. Она циркулише
делом кроз посебан систем канала, а делом се излива из
њих и облива ћелије. Осим што носи кисеоник, и хранљиве
материје, она садржи и разноврсне пигменте, од којих
доминира пигмент са бакром, који даје плаву боју.
• 3. Крв – је најсложенија телесна течност, коју поседују
сви кичмењаци.

3. КРВ
• Крв је телесна течност која се креће кроз систем крвних
судова. Крв спада у течна везивна ткива мезодермалног*
порекла, што значи да поседује велику количину
међућелијске везивне супстанце коју стварају саме ћелије
везивног ткива и зароњене су у њу.
• Крв се чини око 55% течне крвне плазме и око 45% чврстих
крвних ћелија које се налазе у плазми.
• Крвна плазма: је безбојна, односно жућкаста течност водени
раствор органских и неорганских материја. Састоји се од
воде, натријум-хлорида,осталих соли,мале количине
шећера,неких масних материја,хормона,кисеоника и угљен-
диоксида. У крвној плазми се налазе крвне беланчевине:
албумини, глобулини, фиброниген.
• Крвне ћелије: црвена крвна зрнца(еритроцити), бела крвна
зрнца(леукоцити) и крвне плочице(тромбоцити). Црвена
крвна зрнца дају крви црвену боју, састављене су од
беланчевина и холестерина, а садрже хемоглобин. Бела
крвна зрнца су постојане ћелије које се разможавају деобом.
Крвне плочице су најмања крвна зрнца,они су у уској вези са
згрушавањем крви.

4. КРВНА ПЛАЗМА
• Крвну плазму – највећим делом чини вода(91-92%).
Најзначајније компоненте крвне плазме су протеини:
• 1.Фибриноген – стварају ћелије јетре и од њега
настаје фибрин за време процеса коагулације. При
повреди крвног суда фибрин ван крвних судова се
таложи заједно са крвним ћелијама при чему се на
површини издваја серум.
• 2. Имуноглобулин - учествују у одбрамбеним
реакцијама имуног система.
• 3. Албумини - су транспортни протеини крвне
плазме (преносе нпр. липиде, неке хормоне и јоне) и
одржавају сталан осмотски притисак крви.

5. • Црвена крвна зрнца – настају у коштаној сржи пљоснатих
костију(грудна кост). Век трајања еритроцита код човека је
око 120 дана. Однос броја насталих и разорених еритроцита
одређује њихов број, који се одражава у одређеним
границама. Уколико дође до поремећаја у овој равнотежи
наступају болести које карактерише смањен број
еритроцита,анемије. Број еритроцита мужијака је већи него
код женки због стимулаторног утицаја мушких полних
хормона на процес стварања еритроцита. Постоји одређена
правилност у односу броја и величине еритроцита код
различитих врста. Облик еритроцита кичмењака је најчешће
овалан или сочиваст. Црвена крвна зрнца
риба,водоземаца,гимазаваца и птица имају једро, док су она
код већине сисата без једра(осим камиле).У састав
еритроцита улази хемоглобин,сложена материја која,
захваљујући томе што садржи гвожђе, може да веже
кисеоник и транспортује га кроз огранизам. Црвена боја крви
потиче од хемоглобина, а нијансе јој се мењају у зависности
од тога да ли је за хемоглобин везан кисеоник или не.
Артеријска крв је богата кисеоником и има светлоцрвену
боју(оксигована крв), а венска је сиромашнија кисеоником и
има тамноцрвену боју(дезоксигенисана крв.

6. • Бела крвна зрнца - Њихова улога је имунолошка, тј. у
одбрани од болести. У једном литру крви, здраве одрасле
особе, налази се између 4-11 милијарди белих крвних
зрнаца. Према облику једра и мембране се деле на
гранулоците (са зрнастом цитоплазмом и режњевитим
једром) и агранулоците (са хомогеном цитопплазмом и
округлим једром). Леукоцити настају у коштаној сржи, али се
део развоја неких врста леукоцита одвија и у тимусу,
лимфним жлездама и чворовима, као и
слезини.Најзначајнија је грудна жлезда (тимус) која се
налази испод грудне кости, јер је она битна за развој једне
подврсте лимфоцита, Т лимфоцита. Постоје три главне
врсте белих крвних зрнаца.
• Гранулоцити - чине већину белих крвних зрнаца у
периферној циркулацији и карактерише их режњевито једро
и гранулисана цитоплазма. Постоје три врсте гранулоцита:
неутрофили, еозинофили и базофили.

7. • Лимфоцити - су округле ћелије чије крупно једро заузима
преко 90% унутрашњости и потискује цитоплазму у страну.
Углавном круже лимфним системом и постоје у три врсте: Б-
ћелије, Т-ћелије и Ћелије Убице. Име су претежно добила
према енглеском називу места у телу на коме сазревају
(постају способни да препознају стране антигене):
• Б лимфоцити - настају у коштаној сржи, где и сазревају
• Т лимфоцити - такође настају у коштаној сржи, али сазревају
у тимусу
• Ћелије убице - настају такође у коштаној сржи
• Моноцити - су ћелије које се, када из циркулације пређу у
друга ткива, развијају у макрофаге. Макрофази затим делују
као "усисивачи" који су, слично неутрофилним
гранулоцитима, способни да фагоцитују ("поједу") остатке
изумрлих ћелија из организма. За разлику од неутрофила,
међутим, макрофази могу да фагоцитују и целе ћелије. Уз
то, они учествују у презентацији делова патогених
организама лимфоцитима, како би их они препознали и
уништили (Т лимфоцити), или створили одговарајућа
антитела (Б лимфоцити).

8. • Тромбоцити - су мале, ануклеусне, биконвексне
ћелије. Као фрагменти цитоплазме не садрже једро, а
изграђени су од гранула и протеинских филамената
актина, миозина и тромбостенина. Од органела
поседују остатке ендопласматичног ретикулума и
Голџи комплекс који синтетишу разне ензиме и
садрже велику количину јона калцијума, који игра
велику улогу у процесу коагулације крви. Садрже још
и митохондрије и ензиме за синтезу АТП-а и АДП-а,
такође и ензимске системе за производњу
простагландина, тромбоксана, затим факторе
стабилизације фибрина и један фактор раста који
стимулише раст ендотелних ћелија. Улога тромбоцита
је заустављање крварења путем стварања
тромбоцитног чепа и коагулације крви. Суштина
коагулације крви је претварање нективног протеина
крви протромбина у активни тромбин. Тромбин
активира неактивни протеин крви фибриноген у
фибрин, тако што га разлаже на мономере-који се
опет повезују у полимере и граде мрежу у који се
хватају еритроцити, леукоцити и тромбоцити.
• Активација тромбина се обавља спољасним и
унутрашњим путем коагулациа, преко протеинске
каскаде протеинске каскаде.

10. УЛОГА КРВИ У ОДБВРАНИ
ОРГАНИИЗМА – ИМУНСКИ СИСТЕМ
• Током еволуције развиле су се три линије одбране, две
линије су неспецифичне јер реагују сваки пут када је
организам нападнут, без обзира који је “непријатељ“ у
питању,а трећа је специфична и њена реакција зависи од
тога ста је напало организам.
• 1. Неспецифична линија одбране – Представља кожа,
чији епители ћелије луче читав низ материја које бране
организам. Кроз кожу која није повређена не могу да продру
бактерије или вируси, мада и врло мала повреда може то да
омогући. Колонизацију бактерија такође спречавају секрети
као што су пљувачка, сузе, мукозна материја која
непрекидно спирају епител који је изложен спољашњој
средини. Поред физичког ефекта уклањања страних тела, у
њима се налазе и специфичне материје које их разарају пре
него што продру у организам. Кисела средина у цревном
тракту такође убија бактерије.

11. • 2. Неспецифична линија одбране – Представљју
неутрофилни леукоцити,група белих крвних зрнаца,
који имају способност да у себи увлаче и разарају
страна тела процесом који се назива фагоцитоза.
Представљају око 60-70% целокупне популације
леукоцита. Активирају их хемијске материје које
отпуштају ткива нападнута бактеријама или другим
страним честицама. По обављеном послу неутрофили
се сами разграђују. Њихов век трајања је свега
неколико дана. Друга група леукоцита су моноцити.
Иако сачињавају само 5% од укупне количине белих
крвних зрнаца, моноцити су у процесима фагоцитозе
ефикаснији него неутрофилни. У циркулацији се
задржавају неколико часова,а потом улазе у ткива, где
се претварају у веома крупне ћелије – макрогафе, и
остају у ткивима све док не униште микроорганизме.
Макрофаге су најкрупније фагоцитне ћелије. Неке од
њих се крећу кроз организам, а неке се задржавају
само у доређеном ткиву. Око 1,5% од укупне количине
белих крвних зрнаца чине леукоцити који такође
спадају у другу неспецифичну линију одбране. То су
еозинофилни. Они су специјализовани за уништавање
паразита који нападну организам.

12. • 3. Специфична линија одбране – Ако
микроорганизми преживе прве две линије
неспецифичне линије одбране онда их чекају
лимфоцити, који такође припадају белим крвним
зрнцима. Лимфоцити представљају кључ одбране
организма јер започињу ефикасан селективан ланац
одбране. У организму кичмењака постоје два главна
типа лимфоцита – Б-лимфоцити и Т-лимфоцити. Као и
макрофаге, оба типа лимфоцита циркулишу кроз крв и
лимфу и сакупљају се у слезини, лимфним чворовима
и другим лимфним органима. Реакције лимфоцита на
стране честице специфичне су зато што су у стању да
препознају одређене стране материје – антигене које
припадају вирусима,бактеријама, гљивама,
протозоама, полену...

13. КРВНЕ ГРУПЕ
• Крвна група је опис карактеристика црвених крвних зрнаца
код особа. Две најважније класификације су ABO и Rh
фактор.
• 1. ABO групе - Крв се дели на 4 крвне групе, у
зависности да ли у еритроцитима постоје одређени
протеини. То су: A, B, AB и O. Хемијске анализе су
доказале да носиоци крвне групе A имају у
мембранама еритроцита специфичан протеин
аглутиноген A (антиген A). Кад се крв крвне групе A дâ
неком ко нема дотични протеин, али зато у крвној
плазми има истородно антитело (аглутинин α или
анти-А) доћи ће до аглутинације. Крв крвне групе B
садржи аглутиноген B на еритроцитима, крв крвне
групе AB садржи оба протеина, а крв нулте крвне
групе (O) не садржи ни један од та два протеина.
Последица ове појаве је та да крв крвне групе O не
може да прима крв крвних група A, B и AB, него само
своје крвне групе, а носилац крвне групе AB не може
да даје крв крвним групама A, B и O, јер оне не
поседују оба протеина. Стога, за O групу се каже да је
универзални давалац (јер крв било које крвне групе
може да прими крв O групе), а за групу AB се каже да
је универзални прималац (јер садржи оба протеина).

14. • 2. Rh фактор - Поред поделе на ABO групе, постоји
и резус фактор (Rh фактор), који је добио назив по
Резус мајмуну код кога је и први пут откривен. Сви
људи се деле на Rh+ (рх позитивне) и Rh- (рх
негативне). Људи са Rh+ крвљу стварају резус
протеин, док га људи са Rh- крвљу не стварају. При
трансфузији, поред ABO група, пази се и на овај
фактор. Тако да је O- крвна група најуниверзалнији
давалац јер, поред тога што не садржи ни један од два
аглутиногена, она не садржи ни резус протеин. Сходно
томе, AB+ крвна група је најуниверзалнији прималац,
јер садржи сва три протеина.
• Код трудноће, Rh фактор се наслеђује. Ако је мајка
Rh-, постоји шанса од 50% до 100% да ће дете бити
Rh+ (под условом да је отац Rh+). Током порођаја,
фетусна крв може да дође у контакт са крвљу из
плаценте и када реагују, може да се покрене стварање
имуног одговора код мајке. Мајка ће после порођаја
неминовно створити антитела и трајно ће доћи до
промене имунитета. Оваква ситуација се сада
медицински решава.

15. Компатибилност крви
Давалац
При
0- 0+ B- B+ A- A+ AB- АB+
мал
ац
АB+ X X X X X X X X
AB- X X X X
A+ X X X X
A- X X
B+ X X X X
B- X X
0+ X X
0- X