2. Skrivene su tajne,skrivene su ljubavi, skrivene su i biljke! Mnogi ce se pitati
zasto se biljke kriju, pa cu ja kroz sliku i pricu objasniti zasto su one bas to ime
dobile – SKRIVENOSEMENICE!
Zavirimo u skriveni svet ovih biljaka...
3. • Ove biljke su vrlo stare i tako dragocene
za coveka! Zamislite period od pre oko
stotinu dvadeset miliona godina, kada su
se pojavile u kredi! A danas zivi oko
250000 vrsta skrivenosemenica.
Pogledajmo oko nas, dok setamo
sumom, livadom, planinskim pasnjakom
ili kroz strasnu dzunglu-svuda ih ima! Svi
volimo jagode, sok od kupina je
najsladji, orah nam treba za kolace a zito
za hleb! Slatko od sljiva svima prija, a da
nije hrasta veverice ne bi imale svoj dom!
A sve ove biljke spadaju u grupu
skrivenosemenica, i vrlo su korisne za
coveka. Naucnici im dadose ovo ime jer
su njihovi semeni zameci
zatvoreni, skriveni u plodu tucka-
strukture koja postoji samo kod njih i deo
je cveta. Naucnici su im dali ime ali su ih i
podelili u dve grupe,vezano za njihove
osobine, i te grupe su: DIKOTILE I
MONOKOTILE.
4. RAZLIKA IZMEDJU KLASA:
Magnoliopsida/Dicotyledones Liliopsida/Monocotyledones,
dikotile monokotile
Embrion sa dva kotiledona, a ovi sa po Embrion sa jednim kotiledonom, a ovaj
3 provodna snopica. sa 2 provodna snopica
Klijanje uglavnom epigeicno Klijanje uglavnom hipogeicno
Primarni klicin korenak razvija se u Primarni klicin korenak izumire vrlo rano, a
glavni koren, a na njemu bocni korenak njega zamenjuje adventivni korenak
Provodni snopici izdanka raspoređeni u Provodni snopici uglavnom razbacani
prsten (eustela), otvorenog tipa (sa (ataktostela), zatvorenog tipa (bez
kambijumom) kambijuma)
Izdanak diferenciran na koru i Izdanak nije diferenciran na koru i
centralni cilindar centralni cilindar
Bočni pupoljci serijalni Bočni pupoljci kolateralni
Listovi uglavnom sa drskom, sa Listovi uglavnom sedeci, sa
perastom, redje prstastom nervaturom, paralelnom nervaturom, nervatura
nervatura otvorena, lisni ožiljci sa 1-3 nervna otvorena, veliki broj nervnih tragova
traga
Cvetovi petočlani, redje cetvoroclani, kod Cvetovi tročlani, retko dvoclani ili
nekih primitivnih grupa tročlani cetvoroclani (nikad petoclani)
5. • Svi poklanjamo cvece, raznih boja, prelepog mirisa. Ti cvetovi nastaju iz cvetnih
pupoljaka, u pazuhu listova (brakteja). Cvet predstavlja kratak izdanak sa
ogranicenim rastom i u njegovim delovima se odvijaju procesi koji su bitni za
razvijanje cveta. Treba znati da razvicem cveta pocinje polna faza u zivotu biljaka
cvetnica. Cvet se sastoji od :
• 1. casicnih listica (calyx)
• 2. krunicnih listica (corolla)
• 3. prasnika (androeceum)
• 4. tucak (gynoeceum)
6. CASICNI LISTICI
(calyx)
• Oni se razlikuju od krunicnih
listica po tome sto su manji i
uglavnom zelene boje i imaju
siroku osnovu. Nalaze se na
obodu cvetne loze I mogu I da
vrse fotosintezu zato sto se u
tim listovima nalazi hlorofil.
Imaju ulogu da stite ostale
delove cveta dok su
nerazvijeni, ili u razvoju. Casica
najcesce opada posle cvetanja,
medjutim kod nekih biljaka,
listici casice opadaju ubrzo po
otvaranju cveta, dok se kod
nekih zadrzavaju I posle
cvetanja. Casicni listici su
dosta prosti. Na poprecnom
preseku kroz casicni listic se
primecuju epidermis lica,
epidermis nalicja
i mezofil lista.
7. KRUNICNI LISTICI
(corolla)
• Oni su uglavnom dosta krupniji
od casicnih listica i jarko su obojeni.
Boja krunice moze veoma biti razlicita.
Ona zavisi od vrste i kolicine pigmenta koji
se nalaze rastvoreni u celijskom soku.
Crveni, plavi, ljubicasti zuti, a I beli koji
nastaju usled nedostatka pigmenta. Uloga
krunice je da privuce paznju
zivotinjama (najcesce pticama I insektima)
koje imaju ulogu u razmnozavanju.
Postoje biljke kod kojih su listici krunice
srasli i one kod kojih su listici razdvojeni.
Mogu biti cevastog, klinastog, zvonastog,
leptirastog, levkastog, tockastog oblika I
oni daju veoma lep izgled cvetu. Krunicni
listici svojim oblikom, obojenoscu i
etarskim uljima koja ispustaju primamljuju
zivotinje koje oprasuju cvet. Mnogi
cvetovi iz krunicnih listica luce nektar
kojim primamljuju insekte i druge
zivotinje.
8. PRASNICI (androeceum)
• Prasnik je biljni organ koji stvara polen. Nastao je iz listoliki
mikrosporofila primitivnih golosemenica - predaka sikrivenosemenica. Listoliki izgled prasnika
se srece kod primitivnih skrivenosemenica, kao sto su lokvanji. Skup svih prasnika u cvetu se
naziva andreceum (Androeceum). Njihov broj je veoma različit kod različitih biljnih vrsta; od
jedan pa do vise stotina. Cvetovi koji nemaju prasnike su jednopolni – zenski cvetovi, a oni
koji imaju samo prasnike su jednopolni – muski cvetovi. Sastoji se od prasnickog
konca (filamentum) na cijem vrhu se nalazi prasnica (anthera). Prasnicu dalje cine dve
poluantene (thecae) koje povezuje nastavak prasnickog konca (conectiv). One su podeljene
na dve polenove kese (loculi) uzduznom pregradom. Prasnik je homolog mikrosporofilu, a
prasnicke kese mikrosporangijama. Glavna funkcija ovih organa je da prizvode polen, ali
mogu imati i druge uloge. U slucaju redukcije krunice, mogu preuzeti ulogu ovih listica,
odnosno privlaciti oprasivace svojim zivim bojama. Takodje, pripisuje im se i zlezdana uloga,
odnosno uloga nektarija. U ovom slucaju, prasnici koji zamenjuju nektarije nemaju
sposobnost stvaranja polenovih zrna i nazivaju se staminodije.
1. Prasnicki konac
2. Antera
3. Konektiv
4. Polenova kesa
9. TUCAK (gynoeceum)
• Tucak je deo cveta skrivenosemenica, izgradjen
od jednog ili vise sraslih oplodnih
listica (karpela), u cijoj unutrasnjosti se nalazi
supljina sa semenim zametkom. Funkcija tucka je
da zastiti semene zametke od raznih spoljasnjih
uticaja, u prvom redu isusivanja. U cvetu, tucak ili
tuckovi (svi oplodni listici) su organizovani
u zenski deo cveta — gineceum (gynoeceum). Na
tucku se mogu razlikovati tri dela : zig
(stigma), stubic (stylus), plodnik
(ovarium, germen). Zig se nalazi na vrhu tucka i
cesto je hrapav ili lepljiv, da bi se za njega lako
zalepila polenova zrna. Na zigu se nalazi tecnost
sa biljnim hormonima I on je narocito razvijen
kod cvetova biljaka koje se oprašuju vetrom. zig
se nanize suzava u stubic kroz koji prolazi
polenova cev na putu do plodnika. Tkivo stubica
najcesce je omeksalo i osluzavelo, a sluzi za
ishranu polenovih cevi za vreme njihovog rasta
ka semenim zamecima. Pojedini cvetovi ne
poseduju stubic, pa se zig u vidu trake ili sava
nalazi direktno na plodniku koji je donji, prosireni
deo tucka gde su smesteni semeni zameci u
kome se odvija oplodjenje.
10.
11. • Ali,da nastane nova biljka,mora doci do oprasivanja, tacnije prenosenja
polenovog praha,i oplodnje.Oprasivanje je proces prenosenja polenovog
praha.Tada se pridruzuju zivotinje,ptice,vetar i voda,svi oni pomazu da nastane
novi plod.
• Postoje:
1. samooprasivanje (autogamija)-(na jednom cvetu su oba polna organa)
2. Unakrsno oprasivanje (omogamija)-(izmedju dva cveta)
3. Pomocu vetra (anemorfolija)
4. Pomocu insekata (entemofolija)
5. Pomocu mrava (mirmekofolija)
6. Vodom (hidrofolija)
7. Pticama (ortofolija)
• Leteci sa cveta na cvet, ptica polenova zrna
odnese na zig tucka, gde oni prvo upijaju vodu a
zatim luce proteine. Medjutim, ako se polen
nadje na cvetu druge vrste tada ne klija, ali
izaziva polensku kijavicu kod ljudi,sto je vrlo
neprijatna pojava pa se i lekovi koriste u
suzbijanju tih alergijskih manifestacija! Zato
upucujemo molbu pticama i vetru da ne grese u
prenosu polenovih zrna!
12. • Naravno, kod cveta, na kraju dolazi jos jedan bitan proces - oplodjenje ! To je
proces spajanja jedara jajne celije sa jedarom spermatozoida. Kada
polenovo zrno padne na zig tucka, nastaje polenova cev koja ide do
semenog zametka. Stvaraju se dva spermatozoida, gde se jedan
spermatozoid spaja sa jajnom celijom I gradi klicu (embrion), a drugi se
spaja sa sekundarnim jedrom I daje triploidni endosperm, tj.hranljivo tkivo.
13. -Kroz sliku i pricu,dodjosmo do
kraja,ali kraja ove prezentacije,jer
svakoga dana,u svim delovima
sveta,nastaju nove,lepse
i cvetnije skrivenosemenice! Covek
ih neguje,jer imaju veliki znacaj za
njega, a u prirodi ih sunce miluje i
kisa umiva
i zato one traju!
14. *ANA TURK I4*
*KSENIJA SOLUNOVIC I4*
*KATARINA STOJKOVIC I4*
Aleksinacka gimazija
Prof. Radica Dimitrijevic
