L144 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Milica Miletić - Nataša Stojković Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, tema, predmet, učenika, nastavnik, Gimnazija Aleksinac

1.  Učenik: Miletić Milica
 Škola: Aleksinačka gimnazija
 Predmet: Informatika
 Profesor: Nataša Stojković

2.  Intranet je mreža koja spaja definisani skup klijenata koji koriste standardne
Internet protokole (npr. TCP/IP i HTTP) ili se može interpretirati kao mreža
priključaka iza firewalla (može i iza nekoliko firewalla) spojenih bezbednim
(verovatno virtualnim) mrežama.. Tako se Worldwide tehnologija sa svojim
hypertekst sistemom koristi u okviru jedne organizacije ili firme. Zbog toga se mnoge
firme i odlučuju za ovakvu vrstu Web interne mreže. Koristeći Intranet kao sredstvo
oglašavanja i obaveštavanja o različitim aktivnosti i zadacima omoćava se
zaposlenima jedne firme da vrlo brzo dobiju, dostave i izvrše različite zadatke,
prosto, jednostavno koristeći interfejse Intranet aplikacije, bez potrebe da ulaze u
strukturu baze podataka firme i njene organizacije.
 Intranet aplikacija omogućava korišćenje različitih Internet tehnologija kao : e-
mail, FTP, Telnet, i Web servise.
Intranet servisi nemaju posebne zahteve vezane za hardver. Nije potrebno da
posedujete hardver visokih performansa da bi omogućili servise Internet aplikacije.
Računar na kome se izvršava Intranet aplikacija može biti i server, a za komunikaciju
i njeno izvršavanje koristi se postojeća mreža između računara, a kao intranet
administrator koristi se postojeći sistem administrator na mreži. Sama Intranet
aplikacija programira se tako da se lako može koristi, bez potrebe za dodatnim
znanjima vezanim za sam softver i dodatnim informacijama oko organizacije vaše
firme.
 Jednostavna definicija bi bila da intranet predstavlja međusobno spojene
računare i mreže unutar organizacije.

3. Pristup Internetu
Pristup Internetu je moguće ostvariti na
više načina. Svaki od tih načina kada se
analiziraju brzina prenosa, pouzdanost,
raspoloživost, te cena ima svoje prednosti i
slabosti

4. KLASICNA TELEFONSKA LINIJA(Dial-up)
ISDN
DSL TEHNOLOGIJA
KABLOVSKI INTERNET
Bezžičnom tehnologijom Vaj-Faj (WiFi, Wireless Fidelity).
Bezžičnom tehnologijom Vaj-Maks (WiMAX, Worldvide Interoperability od Microwave
Acces)
Mobilnim telefonom
Satelitski prenos

5. Dial-up
 Maksimalna brzina prenosa kod ovog tipa konekcije je 56 kb/s i pri tome je
telefonska linija zauzeta.
 Prvi modem (MOdulator DEModulator) se pojavio 1979, i tada je počelo dial-up
povezivanje na internet. Koreni dial-up-a se mogu naći još u doba telegrafa, gde su
se impulsi slali žicom tapkajući prekidač. Glavna uloga modema je da signal
dobijen iz kompjutera pretvori u analogni signal (Moduliranje) koji se kasnije može
prenositi telefonskom žicom i obratno (Demoduliranje).
 Dial-up-u je potrebno vreme kako bi uspostavio konekciju (u zavisnosti od lokacije
ovo može potrajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta). Ovo uspostavljanje
veze koristi telefonske impulse, što znači da se svaki impuls dodatno naplaćuje.
Dial-up pristup je privremena konekcija, zbog
toga što će konekcija biti prekinuta ili od
strane kosrisnika ili internet provajdera.
Internet provajderi često stavljaju vremenska
ograničenja na konekcije da bi sprečili
zagušenje mreže, i prekinuće konekciju
prema korisniku zahtevajući od njega da
ponovo uspostavi vezu.

6. preko ISDN-a zauzimanjem jednog ili oba kanala od po
64 kb/s, tj. 128 kb/s. Telefoniranje je moguće pri čemu se,
u momentu telefoniranja, Interent saobraćaj dešava samo
preko jednog kanala.

7. DSL tehnologija. Kod nas je za sada prisutna ADSL što je skraćenica za asimetrična
digitalna pretplatnička linija (Asymmetrical Digital Subscriber Line). Brzina slanja podataka
sa servera prema pretplatniku (Download) i slanje podataka od pretplatnika ka serveru
(Upload), nije ista tj. brzina prenosa podataka sa servera ka pretplatniku je nekoliko puta
veća. Telefonska linija je slobodna za govr tj. telefoniranje. Brzine (decembar 2005) koje su
na raspolaganju u Srbiji su od 256/64 kb/s pa sve do 2 Mb/s. Postoje i novije generacije
ADSL-a ali je neophodno da pretplatnik bude bliže telefonskoj centrali, jer je brzina u
funkciji od slabljenja.
Princip rada ADSL-a
Kroz bakarnu paricu može se preneti mnogo više podataka nego što je sadržano u signalu
telefonskog razgovora. ADSL koristi "višak" ovog kapaciteta za prenos informacija, bez
ometanja telefonskog razgovora koji može da se odvija paralelno/istovremeno. Čitav
princip se zasniva na tome da se odgovarajuće frekvencije vežu za određene zadatke.
ADSL tehnologija deli raspoloživi frekvencijski opseg obične bakarne parice na tri dela. Za
govornu komunikaciju potreban je ograničen propusni opseg, jer ljudsko uvo može
registrovati zvuk u opsegu od 20 Hz do 16000 Hz što predstavlja samo jedan deo
raspoloživog frekventnog propusnog opsega bakarne parice.
Osnovni opseg koji je predviđen za telefonski saobraćaj, posebnim filterom, takozvanim
spliter-om, je odvojen od ostalih opsega metodom koji garantuje da će se telefonski
razgovor odvijati i u slučaju da ADSL zakaže. Drugi opseg frekvencija prenosi signal
podataka koji šalje informacije od korisnika ka mreži, aplod (upload) . Treći propusni opseg
je veza velike brzine ka korisniku, daunlod (download).

8. Struktura DSL mreže
Postojeća telefonska infrastruktura je u prvom redu namenjena za prenos govora, tako
da ova mreža nije u startu prilagođena za prenos podataka velikom brzinom. Zbog toga
su potrebne određene izmene na postojećoj telefonskoj mreži. Da bi se stvorila mreža za
brzi prenos podataka bazirana na DSL uslugama, potrebno je obezbediti nekoliko vrsta
mrežne opreme
Na strani pretplatnika nalazi se razdvajač i DSL modem. Razdvajač je uređaj koji se veže
na oba kraja telefonske linije i služi za razdvajanje DSL signala od signala klasične
telefonije ili ISDN-a. Preko razdvajač-a se priključuje običan telefonski aparat ili ISDN
terminalni uređaj i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obične telefonske linije ili
preko baznog ISDN-a.
DSL modem/ruter se priključuje na drugi izlaz razdvajač-a i omogućuje protok podataka
sa korisničkog računara na DSL liniju. DSL terminalni uređaj (DSL Modem/DSL Ruter)
koji se spaja na računar i na DSL liniju, odnosno razdvajač, služi za prenos podataka.
DSL terminali se proizvode uglavnom u dve vezije:
računar se spaja preko USB-a
računar se spaja preko mrežne kartice
.

9. Kablovski Internet je usluga koju daju operatori kablovske televizije. U Srbiji brzine a
i cene su slične kao ADSL. Telefonska linija je slobodna jer se za prenos signala
koristi koaksijalni/optički kabl koji je za TV kanale.
Kablovski internet je vrsta dodatne usluge koju nudi operater kablovske televizije.
Operater nudi uslugu povezivanje korisnika sa Internetom preko mreže kablovske
televizije, a sam kablovski operater obezbeđuje vezu sa ponuđačem internet usluga.
Da bi ova usluga bila moguća potrebno je da:
korisnik ima, instaliran i konfigurisan, kablovski modem;
da je izgrađena mreža kablovske televizije dvosmerna, tj. da omogućava prenos
signala između glavne stanice i korisnika u oba smera;
da se u mreži koriste optički kablovi;
da u glavnoj stanici postoji oprema potrebna za razdvajanje radio i TV signala od
signala interneta.

10. PREDNOSTI I MANE
 Prednosti kablovskog interneta, kao i ADSL-a, su pored većih
brzina i stalno slobodne telefonske linije, oslobađanje od
nedostataka telefonske pretplatničke linije kao što su zauzeta
linija, prekid veze i sl. Prednost kablovskog interneta u odnosu na
ADSL je bolja iskorišćenost veze između glavne stanice i
korisnika, tj. manji su gubici u prenosu, mogućnost većeg protoka
od korisnika prema glavnoj stanici (apload) i td.
 Mana korišćenja interneta preko kablovske veze je deljenje
jednog fizičkog kabla i jednog propusnog opsega od strane svih
korisnika koji se nalaze na jednoj grani, odnosno ne postoji
neposredna veza iz glavne stanice do svakog korisnika. Rezultat
je da se tražena brzina saobraćaja lako ostvaruje u situaciji kada
je mali broj korisnika interneta, ali povećanjem broja korisnika
preko neke granice se ne može obezbediti propusni opseg koji
garantuje ponuđač. Uz dobru iskorišćenost mrežnih resursa i
primenu savremene tehnologije (DOCSIS 2.0 i/ili DOCSIS 3.0)
ovaj problem može biti u velikoj meri ili u potpunosti prevaziđen.

11. Bezžičnom tehnologijom Vaj-Faj (WiFi, Wireless Fidelity). Bazično, ova
tehnologija relativno malog dometa cca 1500 m, je razvijena za aerodrome,
kafiće, marine... za poslovne ljude sa laptop računarima.

12. Bezžičnom tehnologijom Vaj-Maks(WiMAX,
Worldvide Interoperability od Microwave Acces) se
postižu dometi i do 50 km, no u gradovima to nije
više od 5 km ili do 15 km u ruralnom poručju.

13. Mobilnim telefonom. Računar se povezuje sa mobilnim
telefonom koji učestvuje u prenosu podataka. U Srbiji je ova
usluga još uvek sporija u odnosu na ostale prethodno
pomenute načine prenosa a i skuplja je.

14. Satelitski prenos. Vrsta prenosa preko satelita ima više:
Preko TV satelita, Geostacionarnih satelita i Satelita koji nisu
geostacionarni. Pored visoke cene ove relativno novije
tehnologije imaju i svojih dodatnih mana (npr. kašnjenje
signala kod geostacionarnih satelita)

16. Електронска пошта, е-пошта, или колоквијално имејл, мејл (енгл. e-
mail) су различити називи за мрежни сервис који омогућава слање и
примање порука разноврсног садржаја. Име представља аналогију
традиционалној пошти, гдје поштанско сандуче замјењују сервери,
на којима се е-пошта „чува“ док је корисник не преузме.

17. WWW, World Wide Web, W3, или једноставно Web (на српском: Веб,
мрежа) је систем међусобно повезаних, хипертекстованих докумената,
који се налазе на Интернету. Са браузером (Интернет експлорер,
Фајерфокс, Сафари, Опера су неколицина од најпознатијих данас),
корисници се крећу по веб страницама које обично садрже текст, слике,
али и друге врсте медија, као што су звук и видео, између осталих. Веб
су створили Енглез Тим Барнерс Ли и Белгијанац Robert Cailliau, негде
1990. године, радећи у CERN у Женеви. Овај појам се често погрешно
користи као синоним за Интернет, а уствари означава само једну од
услуга које омогућава Интернет.
Компоненте web-a су web сервер, web клијент, HTML (HyperText markup
language), URL (uniform ressource locator), HTTP (hyper text transfer
protocol)

18. IRC je kratica za Internet Relay Chat - doslovni prijevod je
"razgovor putem Interneta", koji je nastao 1988. godine. Kao
što postoje poslužitelji web stranica (npr. Apache ili IIS), tako
postoje i IRC poslužitelji, na koje se korisnici spajaju putem irc
klijenata, biraju kanal ili kanale koje će koristiti, te potom
komuniciraju s ostalim korisnicima IRC-a koji se nalaze na
istom kanalu.

19. To su programi za slanje poruka
Vrste mesengera:MSN MESENGER,YAHOO
MESENGER,ICQ,SKYPE

20. Internet Voice tehnologija, poznata i kao "Voice over Internet
Protocol (VoIP)", ili, u prevodu, "glas preko Internet protokola",
pokazala je u poslednjih godinu dana da bi mogla da postane
ozbiljan konkurent konvencionalnoj telefoniji
VoIP tehnologija omogućava obavljanje telefonskih poziva
upotrebom tzv. broadbend Internet veze (Internet velike brzine),
umesto regularne - analogne - telefonske linije. Neki VoIP servisi
omogućavaju pozivanje samo korisnika istih servisa, dok drugi,
napredniji, omogućavaju i pozivanje svih lokalnih, međunarodnih ili
mobilnih telefonskih brojeva. Isto tako, dok neki servisi rade samo
preko računara ili specijalnih VoIP telefona, postoje servisi sa
kojima mogu da se koriste i klasični telefoni preko specijalnog
adaptera.

21. Princip rada tehnologije je relativno jednostavan:
audio informacija se razbija u IP paketiće i
usmerava preko Interneta ili privatne mreže,
da bi se na prijemnom kraju ponovo
dešifrovala u audio signal. Upotreba je
izuzetno jednostavna, naročito ako se koriste
usluge kompanije Skype, a pozivi su šifrovani
"sa- kraja-na-kraj", kako bi se sačuvala
privatnost razgovora.
Neophodno je da korisnik poseduje Internet vezu
velike brzine, što se može ostvariti preko
kablovskog modema ili brzinskih servisa kao
što su DSL i LAN. Korisnik može da priključi
na računar jeftini mikrofon (u našim radnjama
mogu se naći sasvim zadovoljavajući mikrofoni
po ceni od 200 dinara pa naviše) i obične
zvučnike ili da upotrebi običan telefon povezan
na adapter. U poslednje vreme pojavio se
veliki broj novih telefona koji su VoIP
tehnologiju učinili zaista praktičnom. Tako se,
pored klasičnih modela, već mogu naći i
bežični VoIP telefoni. Mi ćemo navesti neke od
boljih modela koji se mogu naći ili će se tek
pojaviti na inostranom tržištu.

22. P2P mreža
Tražite neki film ili muziku na internetu, 98% šansi da će te je
skinuti preko P2P mreže. Šta je to Peer to Peer? Naprostije
rečeno, to je razmena fajlova ili informacija direktno korisnik sa
korisnikom. P2P je mreža koja ne zahteva posebne mašine -
servere ( računari posvećeni radu sa internetom ) već se sva
komunikacija odvija izmedju samih korisnika, Ova činjenica je
učinila da P2P postene popularna i opšte prihvaćena, Još jedna
stvar je presudno uticala na razvitak P2P, a to je mogućnost da
sa nekim drugim podelite kojigod fajl poželite a da to niko neće
kontrolisati i sankcionisati.
Svaki računar pri konektovanju na internet dobija svoj
indetifikacioni broj, taj broj je poznat kao IP adresa. IP adresa je
12-to cifreni broj npr. 87.116.32.06. Kada koristite P2P vi ustvari
preuzimate neki fajl sa IP adrese nekog privatnog računara.

23. Da bi ovakav vid mreže radio nedostaje još jedna stvar, kako naći tu
Ip adresu računara na kome se nalazi neki podatak koji je vama
potreban. Za to je potreban treći računar, jedan računar koja je
osnovna funkcija da skupi adrese svih računara u mreži i da taj
podatak prosledi svima. Ovo je princip rada DC++, postoje jos sva
popularna vida razmene podataka preko P2P mreže: Torenti ( piše
se: torrent ) i neki od specijalnih P2P programa ( emule, edonkey,
warez, soulseek ..).
Torenti se od DC++ razlikuju u primarnom cilju, kada pristupate mreži
preko dc++ vi prvo tražite neke računare u mreži i njihove Ip
adrese, pa onda na osnovu toga vidite koje fajlove imate na
raspolaganju za skidanje, dok je kod torenta obrnuta stvar, prvo
nadjete fajl koji vam se svidja, svaki fajl ima indetifikacijoni broj,
potom na osnovu broja fajla tražite računare ( tj. ljude ) koji imaju
taj fajl i žele da ga podele sa vama.
Specijalni programi tipa emule, edonkey... koriste pored P2P mreže i
servere. Kada koristite neki od ovih programa vi pretražujete
mrežu P2P-a korisnika i servera u isto vreme, tražite fajlove, ne Ip
adrese. Serveri koji rade za ove programe su ilegalni i postoje jer
stalno menjaju svoje adrese ili se nalaze u zemljama koje nemaju
pravnih mogućnosti da ugase te računare. Tehnički pri razmeni vi i
dalje koristite klasičan P2P protok tj. sa ip na ip adresu odnosno sa
računara na računar.

24. Nedostaci P2P mreže:
* Kako se pri razmeni fajlove ovog tipa vidi vaša ip
adresa vi možete vrlo lako postati meta hakera.
* Niko vam ne garantuje da je fajl koji skidate
zaista taj fajl (možda se samo tako zove )
* Lako se prenose virusi i spamovi
* Ilegalno
Prednosti P2P-a:
* Ogromna količina fajlova, od knjiga, preko serija
do igrica i programa
* Besplatn
* Lako za korišćenje