14. ELASTI NA POVESKA
prethodno manuelna kompresija
uvek se stavlja preko zavojnog materijala ili ode e
stavlja se što bliže
povre
enom krvnom sudu
posle stavljanja poveske ekstremitet se
imobiliše
ne sme da stoji duže od 1,5 – 2 h (mora se
evidentirati vreme kada je stavljena), a nakon 2 h
od postavljanja postepeno se (ne naglo) popušta
na 30 min
15.
16. TAMPONADA RANE
primenjuje se tamo gde se kompresivni zavoj ili
poveska ne mogu postaviti: vrat, grudni koš,
trbuh
komadi sterilne gaze treba da ispune ranu bez
praznog prostora i preko njih se stavlja zaštitni
zavoj
17. KRVARENJE I Z NOSA
Naj eš i uzroci su: udarac u nos, visok krvni
pritisak, isuviše jako izduvavanje nosa, veliki fizi ki
napor.
Postupak zaustavljanja krvarenja iz nosa
18. KRVARENJE I Z UHA
Naj eš i uzroci su: povrede uva, tumori i zapaljenja spoljnog i srednjeg uva.
Postupak zaustavljanja krvarenja iz uva
Proceniti ja inu krvarenja i odabrati najprikladniju metodu za zaustavljanje
krvarenja.
Pozvati službu hitne medicinske pomo i – 194.
Preko povre enog uva staviti sterilnu gazu i prekriti je zavojem .
Ako je povre eni svestan, postaviti ga u polusede i položaj sa glavom
nagnutom na stranu povrede.
Ako je osoba bez svesti, postaviti je u bo ni, koma položaj na stranu povrede.
Ne sme se:
tamponirati spoljašnji ušni kanal,
vaditi strano telo,
odstranjivati koagulumi.
19. POSTUPAK KOD I SKRVARENOSTI
Zaustaviti spoljašnje krvarenje, imobilisati povre ene ekstremitete.
Postaviti osobu u odgovaraju i položaj (položaj autotransfuzije: leži sa
glavom naniže nogu podignutih 30 – 40 cm). Ova metoda se sve re e
primenjuje kod teško povre enih zbog mogu nosti pogoršanja stanja
(kod povrede donjih ekstremiteta, karlice, grudnog koša).
Utopliti osobu, ublažiti ose aj že i (vlažiti usne).
Pozvati hitnu medicinsku pomo i/ ili hitno
transportovati povre enog u
zdravstvenu ustanovu.
Ostati uz osobu do dolaska ekipe hitne pomo i i/ ili transporta do
bolnice, ohrabriti ga, pratiti znakove životnih funkcija
20. RANE
Rane su naj eš i oblik povrede kod kojih dolazi do ošte
enja kože ili sluzokože i drugih tkiva ispod njih.
Prema mehanizmu nastanka i vrsti predmeta kojim su
nanete, rane imaju razli it izgled.
Nasataju dejstvom mehani ke sile, hemijskih i
fizi kih agenasa.
Mogu biti:
OBI NE (povreena koža i potkožno tkivo)
KOMPLIKOVANE (pored kože - povreda živaca,
krvnih sudova, miši a, kostiju)
21. VRSTE RANA
ogrebotine (najlakši oblik rane nastao trenjem kože o neki vrst predmet)
posekotine (nastaju dejstvom se iva - noža, sekire,
stakla..)
rane sa nagne enjem (dejstvom tupe sile pod
pritiskom)
razderotine (nastaju pri radu sa mašinama i alatom)
ubodne rane
prostrelne rane
ujedne rane
smrskotine i
amputacije
22. KARAKTERI STI KE
RANE
uvek je otvorena u odnosu na
spoljnu sredinu
uvek je mogu a infekcija rane
ranjeni deo tela uvek ima smanjenu
funkcionalnu sposobnost
uvek je prisutno krvarenje iz rane
(manje obilno ili obilno)
ostavlja invaliditet
23. ZBRI NJAVANJE RANE U PRVOJ POMO I
1. Sa povre enog dela tela skinuti ode u.
2. Zaustaviti krvarenje.
3. Previti ranu sterilnom gazom i zavojem.
4. Kod velikih rana imobilisati povre eni
deo.
5. Pozvati službu hitne medicinske pomo i.
6. Povre enog transportovati do
zdravstvene ustanove u adekvatnom
položaju.
7. Svaku ranu definitivno zbrinjava lekar.
24. AMPUTACI JSKE POVREDE
Definicija: Odvajanje dela tela (naj eš e ekstremiteti).
Post upak s povre enim:
•zaustaviti krvarenje podvezivanjem,
•zbrinuti ranu, imobilisati patrljak u podignutom položaju,
•preduzeti mere za spre avanje šoka.
Post upak s am put iranim delom :
•Amputirani deo se ne ispira, ne isti, ne dezinfikuje.
•Zamotati ga u sterilnu gazu.
•Saviti ga u plasti nu kesu koju treba dobro zatvoriti.
•Sve staviti u drugu kesu ispunjenu vodom i ledom, zatvoriti.
•Zamotati tkaninom ili novinama.
•Nazna iti na kesi datum i vreme povrede i ime povre enog.
•Amputirani deo transportovati zajedno s povre enim u bolnicu.
