za ucenike seste

1. Lišajevi
Lichenes

2. •Lišajevi , (lat. Lichenes)
su složeni organizmi koji
pripadaju carstvu gljiva
•Smatraju se
lihenizovanim gljivama
•Izgrađeni su od dva
člana, alge i gljive,
združenih u mutualističku
simbiotsku zajednicu.

3. Građa
• Članovi ove simbioze se
međusobno dopunjuju
tako što:
• alga ili cijanobakterija
(fitobiont) obavlja
fotosintezu;
• gljiva (mikobiont) iz
grupe askomiceta
(Ascomycotina) ili
bazidiomiceta
(Basidiomycotina) svojim
hifama upija iz podloge
vodu sa mineralnim
solima.
• Simbiozom algi i gljiva
nastaje organizam sa
osobinama koje inače
nemaju ni jedna ni druga
vrsta udruženih
organizama
Gljiva
Alga
Gornja kora
Srž
Sloj algi
Hife
gljiva
Hife za
upijanje
Donja kora

4. Prema izgledu se razlikuju
tri vrste talusa:
• Korast
• Listast
• Žbunast

5. Korast
• Celom svojom
površinom
čvrsto
priljubljen za
podlogu na
kojoj raste;
• oko 80% lišaja
ima korast
talus;
• imaju
najprostiju
građu

6. Listast
• Labavo pričvršćen za
podlogu i to samo delom
preko pojedinačnih ili hifa
grupisanih u snopiće;
• ima oblik reženjevite lisne
ploče na kojoj se razlikuju
dve strane: gornja i donja;
• morfološki je složeniji od
korastog talusa;

7. Žbunast
• Izgrađen je od
delova koji liče
na žbunić i u
odnosu na
podlogu je
uspravan ili
viseći;
• za podlogu je
labavo
pričvršćen;
• morfološki je
najsloženiji tip
talusa.

8. Prema mikroskopskoj građi razlikuju
se dva tipa talusa:
• homeomerni
– ćelije algi raspoređene ravnomerno,
razbacane bez nekog naročitog reda
– filogenetski je stariji i primitivniji
– obično su sluzne konzistencije i lako bubre
u vodi uvećavajući zapreminu po čemu se
lako mogu prepoznati
•heteromerni
•alge grade jedan tzv.
gonidijalni sloj;
•ovakvu građu ima
većina listastih i
žbunastih lišaja;

9. Razmnožavanje
• Razmnožavaju se isključivo bespolnim
načinima:
– regeneracijom, kada se od odlomljenog dela tela
(lako je lomljivo kada su u stanju anabioze) koji
dospe na odgovarajuću podlogu stvori nov
organizam;

10. • soredijama, koje su u obliku
mikroskopski sićušnih loptica
izgrađenih od nekoliko ćelija algi
gusto obavijenih hifama
– kada se obrazuju u velikoj masi,
kora lišaja puca i izumire, a
soredije pokrivaju čitavu površinu
tela i raznose se pomoću kiše ili
vetra
• izidijama koje su u obliku
izraštaja pokrivenih korom i
tamnije obojenih od ostatka
talusa, a izgrađenih od hifa i
algi
– to što imaju koru jasno ih
razlikuje od soredija
– otkidaju se od talusa i
raznose vetrom i kišom.

11. Ekologija
• Vodu i mineralne supstance upijaju preko
površine talusa
• Kada lišaj izgubi puno vode on prelazi u stanje
anabioze, odnosno, prividne obamrlosti.
• Talus je tada suv, krt i lako lomljiv, ali je
dovoljna je slaba kiša da se životne funkcije
normalizuju.
• Oni vrlo brzo iz stanja zasićenosti vodom
prelaze u suvo stanje i obrnuto
• Lišaji žive jako (neke arktičke jedinke su stare i
preko hiljadu godina).

12. Stanište i način života
• Lišaji žive na:
– stenama;
– zemljištu;
– kori drveća,
– u tropskim predelima i na
listovima.
• Mogu se u ređim
slučajevima naći i na
porcelanu, prozorskom
staklu starih kuća, hartiji,
platnu, vunenim
tkaninama, gvožđu starih
pušaka, smoli, drvenom
uglju, kostima i dr.
• Za sve ove vrste podloga
potrebno je da dugo
vremena ostanu
nepromenjene da bi se
na njima razvili lišaji.

13. •Veoma su dobro zastupljeni na zemljištu tundri kojima daju
specifičan izgled.
•Na oranicama i plodnim livadama lišaja uopšte nema.
• Raznovrsnost je
najveća u umerenim
oblastima, a u
hladnim oblastima
su brojni toliko da
zauzimaju čitava
prostranstva i
predstavljaju njihovu
osobenost.
• Osim toga, na
krajnjem severu,
osim životinja,
predstavljaju glavne
višećelijske
organizme.
• Na visokim
planinama, gde više
biljke ne mogu da se
održe, predstavljaju
glavne pokrivače tla.
Rasprostranjenost

14. Značaj i upotreba
• Bioindikatori zagađenosti vazduha jer nemaju sposobnost
izlučivanja apsorbovanih materija već ih nagomilavaju u telu;
– kada količina štetnih materija postane toksična, oni odumiru;
– tako prisustvo lišaja u nekom predelu govori o čistoći njegovog
vazduha;
– Lišajske pustinje – urbane sredine gde ne mogu da se razvijaju
• Pionirske su vrste u naseljavanju golih stena i zemljišta,
koje menjaju, obogaćuju ih humusom čime stvaraju
podlogu za naseljavanje biljaka;
• Razvijaju se na zemljištima siromašnim mineralnim
materijama (tundre na severu) na kojima biljke ne mogu
da rastu pa tako predstavljaju hranu životinjama tih
predela;
• Koriste za pravljenje hleba i drugih jela, odnosno, za
ishranu ljudi; iz više vrsta lišaja izolovani su antibiotici pa
se mogu koristiti i u humanoj medicini; za pravljenje
parfema; za dobijanje lakmus i tekstilnih boja;

15. Pseudevernia furfuracea
Xantoria parietina
Parmelia sp.
Physconia grisea
Graphis scripta Evernia prunastri
Rhisocarpon geographicum
• U Srbiji živi oko 2500 vrsta lišaja
• Ovo su najčešći

16. Literatura
• http://www.bionet-skola.com/w/Lišaj
• Jančić, R: Botanika farmaceutika, SL SCG, Beograd,
2004.
• Nada Šerban, Mirko Cvijan, Radiša Jančić – Biologija za
1. razred gimnazije i poljoprivredne škole, ZUNS,
Beograd, 2003.
• Tanja Berić, Gordana Subakov Simić, Peđa Janaćković
– Biologija 1 udžbenik biologije za prvi razred gimnazije,
Logos, Beograd, 2014.