SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
1 von 76
Downloaden Sie, um offline zu lesen
Јачање туристичке конкурентности источне Србије




                          АКЦИОНИ ПЛАН ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА
                                           За период 2011-2016




                                                  Књажевац, јул 2011
СКУПШТИНА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ
ул. Милоша Обилића 1
       1
Тел: (019) Централа: 731 623, 731 601, 731 633;
Председништво: 019/733 119; Факс: 732 730
E-mail: soknjazevac@ptt.rs
САДРЖАЈ

САДРЖАЈ........................................................................................................................................ 2
УВОД............................................................................................................................................... 3
1. ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ..........................................................................................4
2. СТАНОВНИШТВО....................................................................................................................... 5
3. ПРИВРЕДНИ/ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ........................................................................................7
4. ТУРИЗАМ.................................................................................................................................. 13
5. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ................................................................................................19
6. ПОЛИТИКА РАЗВОЈА ТУРИЗМА У ОПШТИНИ КЊАЖЕВАЦ И ЊЕН ОРГАНИЗАЦИОНИ
АСПЕКТ ........................................................................................................................................ 24
7. ПРИОРИТЕТНИ ТИПОВИ ТУРИЗМА......................................................................................28
8. ПОЗИЦИОНИРАЊЕ КЊАЖЕВЦА КАО ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ................................29
9. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА.................................................................30
10. ПЛАН КОНКУРЕНТНОСТИ.....................................................................................................36
11. МАРКЕТИНГ ПЛАН................................................................................................................. 61
12. ПРАЋЕЊЕ АКТИВНОСТИ......................................................................................................76




2
УВОД

Aкциони план за развој туризма израђен је у оквиру пројекта “Јачање туристичке
конкурентности источне Србије” који је реализован у оквиру програма “Exchange 3” a који
финансира Европска унија.

Израду Акционог плана водила је Агенција за развој општине Књажевац. Стручну помоћ у
изради акционог плана пружили су РАРИС – Регионална агенција за развој источне Србије
као партнер на пројекту и Туристичка организација општине Књажевац.

У изради Акционог плана учествовали су:

    •   Драган Милутиновић, дипломирани економиста, Агенција за развој општине
        Књажевац, као вођа тима
    •   Милан Јеленковић, дипломирани економиста, Агенција за развој општине Књажевац,
        као члан тима
    •   Марија Јеленковић, дипломирани економиста, Општина Књажевац, као члан тима
    •   Зоран Миловановић, дипломирани економиста, РАРИС – Регионална агенција за
        развој источне Србије, као члан тима
    •   Слађана Манчић, дипломирани економиста, као екстерни консултант
    •   Иван Светозаревић, дипломирани туризмолог, као екстерни консултант
    •   Данијела Арсић, дипломирани туризмолог, као екстерни консултант




3
1. ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

Подручје општине Књажевац обухвата
86 насеља са 37.172 становника. У
физичко-географском           погледу
територија     општине      Књажевац
простире се у ширем простору пресека
22º 15' меридијана источно од Гринича
и 43º 30' северног упоредника са
површином од 1.202 км² што је чини
четвртом општином по величини у
Републици       Србији.      Општина
Књажевац се налази у источном делу
Републике Србије уз границу са
Републиком Бугарском као најјужнији
град Тимочке Крајине. Општина
Књажевац је брдско-планинска са
надморском висином од 176 до 2.169
м и израженом равницом у долини
реке Тимок, која излази на Дунавску
низију.     Планинским       венцима
територија је изолована од суседних
општина. Брдско-планински карактер
општине Књажевац пре свега је
садржан у чињеници да се 75% њене
територије налази на преко 400 м
надморске висине.
Подручје    општине      Књажевац
припада неразвијеним, економски и
демографски           депресивним
општинама        са       следећим
специфичним              наменама:
пољопривредно-сточарско и шумско
подручје; природне и туристичке
вредности       (са      изразитим
потенцијалима за развој туризма на Старој планини и Бањици); изворишта вода, резерве
минералних сировина и грађевинског материјала и планираним граничним прелазом.

Табела 1: Основни подаци о општини Књажевац
                                                      Просечна
                                 %             Број              Процењени       Густина
 Основни      Површин                                 величина
                           Пољопривредн       насељ                 број      насељености 1
 подаци        а, км2                                  насеља,
                            е површине          а                становника        км2
                                                         км2
Општина
                 1202            57,6          86      13,97       33051           27
Књажевац
Извор: РЗС општине у Србији 2009. године




4
2. СТАНОВНИШТВО

Површина општине Књажевац је 1202 км², са 37172 становника, просечне насељености 30,9
становника по км².
Од 1948. до 2002. године број становника у општини Књажевац је опао за 38.2%. А између
пописа од 1991. до 2002. године за 14.6% , што је највише у окружењу.

Табела 2: Кретање броја становника у периоду 1981-2002. године
    Подручје Плана/општина/тип                                               1991.            2002.
                                            1981.   1991.          2002.
              насеља                                                       нова мет.         нова мет.

Општина Књажевац                            48789    44036         38044       43551                37172
Градска                                     16665    19705         19941       19523                19351
Остала                                      32124    24331         18103       24028                17821
Извор: РЗС - Попис 1981,1991,2002. године
На основу података Пописа 2002. године, од укупног броја становника већи је удео градског
становништва (52,1%). Од 85 сеоских насеља у периоду 1981-1991. године, само је
Трговиште повећало број становника , док су сва остала смањила, а 9 њих чак за половину.
У периоду од 1991-2002. године, село Репушница остало је без становништва.
Проблем „биолошке депопулације“ сеоских насеља је алармантан јер је негативан природни
прираштај највећи у Републици. Миграциони салдо је за град Књажевац у последњем
пописном периоду, 1991-2002. године био позитиван, али апсолутни пораст становништва
негативан, због негативног прираштаја.
У периоду између два пописа, 1991-2002. године, број становника се смањио за 6.847
становника, односно 14,4%, што је једна од највећих негативних стопа у РС. Смањење
броја становника у општини је довело и до смањења густине насељености са 33,02 на
30,92 становника/км².


Табела 3: Кретање броја становника у периоду 1991 - 2002
                                                                                              Просечно
                                                    Пораст-
 Становништ       Становништ       Становништ                                                годишње на
                                                      пад            Просечно годишње
     во             во 1991          во 2002                                                    1000
                                                    укупно
                                                                                             становника
 Општина
                          44019             37172          -6847                       622               17
 Књажевац
Извор : РЗС – Попис 2002. године


Неминовна последица привредног развоја земље у периоду 70-80 тих је и промена
демографске и социо - економске структуре сеоског становништва. Као последица тога у
Источној Србији нарочито у општини Књажевац смањен је број укупног и активног
пољопривредног становништва. Такве тенденције изазвале су промене структуре
породичних газдинства у општини Књажевац, што је утицало и на локални рурални развој.
Депопулација простора је најизраженија у сеоским срединама. Око 90% укупних миграција
чине миграције сеоског становништва. Основни узрок миграција су запошљавање у другим
срединама, школовање, одлазак на рад у иностранство... Значајан број становника се
налази на привременом раду у иностранству, а нарочито у САД.
Тренутно је у Књажевцу регистровано око 13.382 домаћинства.
У старосној структури становништва преовладава радно способно становништво са 60,79%,


5
што указује на постојање значајног контигента радно способног становништва.
Забрињавајући податак је, међутим, скоро дупло већи удео старог становништва (28,35%) у
односу на младе (15,79%) у старосној структури становништва. Старосна структура
становништва је посебно лоша у сеоским срединама у којима је изразито изражен процес
старења села. Поједина, удаљена, планинска села су на путу изумирања, а Репушница је од
2006. године село у коме више нема становника.

Табела 4: Старосна структура становништва
 Становн
            По    Укупн                      10-     15-      20-      25-          30-     35-      40-
иштво по                    0-4     5-9                                                                        45-49
            л       о                        14      19       24       29           34      39       44
годинама
Општина      с    37172     1185    1368    1485     1831     1943     2001     1876       1764     2272         2937
Књажева      м    18033      590     732     788      943     1067     1076      929        886     1155         1473
ц            ж    19139      595     636     697      888      876      925      947        878     1117         1464

Становни
             По    50-     55-     60-     65-     70-      75-      80-      85-                  95 и     Непознат
 штво по                                                                              90-94
             л     54      59      64      69      74       79       84       89                  више         о
годинама
             с    3244    2201     2528    2930    3094     2479    1215      336         166        28           289
Општина
             м    1649    1066     1173    1324    1377      983     486      141          65         9           121
Књажевац
             ж    1595    1137     1355    1606    1717     1496     729      195         101        19           168
Извор : РЗС – Попис 2002. године




    12000


    10000


    8000                                                                                                  do 20
                                                                                                          20­40
    6000                                                                                                  40­60
                                                                                                          60 и више

    4000


    2000


       0

Графикон 1: Старосна структура становништва

Стопа природног прираштаја има негативан предзнак, и међу највећима је у РС. У 2001.
години је нпр. стопа наталитета износила 6,4%, а морталитета 19,0%. Постојећи
социјални показатељи су, такође, негативни и указују да је највећи број домаћинстава
са два (29,56%) члана или једним (23,30%) чланом, а да је највећи број породица без
деце (46,72%) или са једним дететом (31,12%). Наведени социјални параметри су у
складу са просеком Зајечарског округа, али су значајно лошији у односу на просек
Републике Србије.




6
3. ПРИВРЕДНИ/ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ


По    степену    економске   развијености,
Књажевац        припада      неразвијеним
општинама (међу 40 најнеразвијенијих
општина у РС), а 2004. године општина је
проглашена     девастираним      подручјем
(Одлука о одређивању девастираних
подручја РС – “Сл Гласник РС“, бр. 63/2004,
20/2006 и 91/2006). Просечна зарада у
општини Књажевац је у јануару 2011.
године износила 22.806,00 РСД             и
представљала је 67,06% просека РС, и
свега 85,67% просека Зајечарског округа.
По нивоу зарада, Књажевац је међу
најлошијим општинама у Србији што
довољно говори о степену економске
развијености општине.
Носиоци економског развоја општине у другој половини прошлог века су била велика
предузећа: фабрика мотокултиватора “ИМТ”, фабрика обуће “Леда”, Конфекција “Бранка
Динић”, фабрика намештаја “Тина” и ППК “Џервин” која су уједно и запошљавала значајан
број људи у општини. Ова предузећа након процеса приватизације и реструктурирања или
нису више активна или нису више носиоци економског развоја, што је условило пад
целокупне економске активности у општини. Изузетак је некадашња фабрика обуће „Леда“,
која данас послује као „Falc East“ и која је један од највећих извозника у Србији.
Сектор малих и средњих предузећа није до краја био способан да компензује пад
привредних активности нити да апсорбује вишак радника који су у процесу реструктурирања
остали без посла. Ово се посебно односи на металски сектор. Ипак, сектор малих и средњих
предузећа се показао одрживим, тако да се његов напредак свакодневно примећује.
Садашње карактеристике привреде Књажевца су недовољно развијена предузетничка
клима, спори процес реструктурирања великих предузећа, недостатак знања и менаджерског
кадра, недостатак нових производних технологија, ниска продуктивност и недостатак
финансијских средстава за развој што резултира у спором економском развоју општине.
Упркос проблемима, број привредних друштава у општини Књажевац бележи константан
раст у последњих 10 година. У односу на 1999. када је било регистровано око 150 предузећа,
тај број је порастао на око 200 у децембру 2010. Уколико се посматрају и установе и
друштвене организације, онда је тај број скоро три пута већи и на дан 31.12.2010. износио је
396. Исти тренд се дешава и када су у питању самосталне радње. Њих је у 1999. години
било 593, а у јануару 2011. – 663.

Табела 5: Број привредних друштава у општини Књажевац према делатности (стање 31.12.2010.)
Укупно                                                                                 396
Индустрија и рударство                                                                  31
Пољопривреда и рибарство                                                                12
Шумарство                                                                                2
Водопривреда                                                                             1
Грађевинарство                                                                           4
Саобраћај и везе                                                                         1
Трговина                                                                                54



7
Угоститељство и туризам                                                       3
Занатство и личне услуге                                                      4
Стамбено-комуналне делатности                                                 3
Финансијске и друге услуге                                                   17
Образовање и култура                                                         79
Здравство и социјална заштита                                                 7
Друштвено-политичке заједнице и организације                                178
Извор података: Општинска управа



Самосталне радње у општини запошљавају око 1.300 радника. Највећи број, односно 175
предузећа, се може сврстати у категорију малих предузећа (до 50 запослених). У општини,
међутим, функционише и 20 средњих (50-250 запослених) и пет великих предузећа (преко
250 запослених). У структури привреде општине доминантно место и улогу има приватно
власништво.
Текстилна, обућарска и прехрамбена индустрија су тренутно најважније привредне гране.
Расположиви природни ресурси, међутим, нису довољно искоришћени. Учешће
угоститељства и туризма у структури запослених и у стварању народног дохотка је свега око
1,6%. Развојним плановима и програмима је предвиђен значајан развој туризма на подручју
Старе Планине на којој у овом тренутку постоје скромни туристички капацитети. Слична је
ситуација и са топлим извором лековите воде „Бањица”. Због тога се у наредном периоду
предвиђа да туризам, као и сектор услуга постану носиоци привредног развоја општине.
На територији општине производну делатност обавља и неколико предузећа која су
регистрована на територији других локалних самоуправа, те се резултат њиховог пословања
не исказује у билансима који се односе на Књажевац, али ова предузећа имају значајну
улогу у запошљавању и економском развоју општине. Приватни предузетници имају своје
удружење предузетника са око 60 чланова.
Основни проблеми привредног развоја општине Књажевац знатним делом су последица
процеса транзицијске рецесије и промена у ширем окружењу. Кључни проблеми проистекли
су из недовољно конкурентне привреде, нетрансформисане постојеће привредне структуре,
спорости транзицијског процеса у приватизацији, реструктурирању и реорганизацији
државних предузећа (нпр. Џервин). Посебно су изражени следећи проблеми:
    1) релативно низак ниво укупне привредне активности;
    2) успоравање привредног раста;
    3) низак ниво инвестиција;
    4) висок степен незапослености и социјалних тензија;
    5) низак образовни ниво,
    6) низак ниво конкурентности привреде;
    7) заостајање у примени фактора техничког прогреса (иновација, know-how, нових
       технологија);
    8) неефикасност коришћења материјалних инпута (сировина, енергената, технолошке
       воде, грађевинског земљишта) и др.
У кључне проблеме привредног развоја могу се сврстати и екстремна депопулација,
дисбаланс између старосне, миграционе, квалификационе, образовне и структуре радно-
способног становништва, као и проблеми недовољне инфраструктурне опремљености
привредних локација и простора, и др.
Поред спорости структурних промена привреде и успоравања стопе привредног раста услед


8
деловања глобалне финансијске кризе, кључни проблем је и веома ниско учешће техничког
прогреса као кључног фактора развоја, као и заостајање у примени иновација у већини
привредних сектора и недовољно развијено тржиште рада, капитала и знања.
Екстремни пад пословних прихода у 2010. години у односу на 1990. годину евидентан је и
износи -69,2% .
Значајно слабљење привредне основе и транзицијска рецесија огледа се у рапидном и
драстичном паду укупне и индустријске запослености, обима производње, ниској
искоришћености капацитета, ниској конкурентности привреде, знатним губицима,
технолошком заостајању и демографском егзодусу.
У протеклом периоду евидентан је стални пад запослености на подручју општине.
Укупна запосленост на подручју општине Књажевац за 2010. годину према делатностима
изгледа овако:




Табела 6: Укупан број запослених према делатности
                      УКУПНО ЗАПОСЛЕНИ                                 4984

Пољопривреда, шумарство и водопривреда                                  287

Рибарство                                                                0

Вађење руда и камена                                                     2

Прерађивачка индустрија                                                2254

Производња ел. енергије, гаса и воде                                    226

Грађевинарство                                                          130

Трговина на велико и мало                                               382

Хотели и ресторани                                                      15

Саобраћај, складиштење и везе                                           137

Финансијско посредовање                                                 28

Послови са некретнинама, изнајмљивање                                   131

Државна управа и социјално осигурање                                    235

Образовање                                                              467

Здравствени и социјални рад                                             635

Друге комуналне, друштвене и личне услуге                               57
Извор података: РЗС – Статистички годишњак општине , 2010. године




9
Табела 7: Запослени у 2008. години (годишњи просек)
                                                                                                   Запослени у
                                        Запослени у
                                                                 Лица која                          предузећ.,
                                       предузећима,
Запослен                Од тога                                 самостално     Укупно на           установама,
             Укупно                     установама,
   и                    жене, %                                  обављају       хиљаду           задругама и др.
                                        задругама и
                                                                 делатност                         организ. на
                                        др. организ.
                                                                                                     хиљаду
Општина
                 6829         46,2                   5646              1183             207                   171
Књажевац
Извор података: РЗС – Статистички годишњак „Општине у Србији“, 2009.


Сектор малих и средњих предузећа је у фази развоја и очекује се његов значајан допринос
као једног од основних ослонаца привреде у регији и генератора запослености
становништва.


Број незапослених се повећао са 1.094 у 1999. години на 4.200 лица у 2010. години.
Стопа незапослености износи око 20% са тенденцијом сезонских осцилација.



                                         3.1. Просечна зарада

Табела 8: Просечна бруто зарада без пореза и доприноса
  Просечна бруто зарада у
                                     2003.     2004.      2005.      2006.    2007.     2008.     2009.     2010.
           РСД
Република Србија                  11.500       14.108    17.443     21.707    27.759    32.746    31.733   34.142
Општина Књажевац                     8.115     10.874    13.450     16.028    20.329    18.359    18.977   21.045
Извор података: Статистички годишњак „Општине у Србији“, 2010.

Просечна зарада има тренд повећања у периоду 2003-2010. године. Просечна зарада у
Општини Књажевац је константно нижа у односу на просек РС.


   35000


   30000


   25000


   20000
                                                                                                       Србија
   15000                                                                                               Књажевац


   10000


     5000


       0
            2003.     2004.    2005.         2006.      2007.      2008.     2009.     2010.


Графикон 2: Просечна бруто зарада без пореза и доприноса


10
3.2 Потенцијали економског развоја


Поред потенцијала високообразованог кадра (3,21%), високостручног кадра и осталих
људских ресурса, највећи значај имају постојећи изграђени привредни капацитети,
смештајни и услужни капацитети, инфраструктура (саобраћајнице, железничка пруга,
енергетски капацитети, телекомуникације), природни ресурси, урбана насељска и комунална
инфраструктура, социјални сервиси/јавне службе, дуга индустријска традиција, итд.
Основни потенцијали за развој привреде су:

     •   природни ресурси за развој пољопривреде и прехрамбене индустрије;
     •   природне вредности и услови за развој одређених видова туризма, пре свега
         планинског, спортског, бањског, ловног, етно и еко-туризма;

Потенцијали привредног развоја могу се искористити уз подршку интензивне инвестиционе
политике, чиме би се омогућило заустављање негативних демографских трендова. Општина
располаже значајним земљишним потенцијалом, али је потребно мерама економске и
пореске политике омогућити формирање већих пољопривредних поседа, са адекватним
системом за наводњавање и оптималном применом агротехнике. Ипак, основни предуслов
остварења наведених потенцијала (индустријских, пољопривредних, туристичких и др.) је
значајно веће инвестирање.

Најбитнија ограничења привредног развоја су:

     •   депресирана привредна ситуација са високом стопом незапослености, ниским нивоом
         инвестирања и опремљености;
     •   недоступност финансијских средстава и неповољни услови финансирања;
     •   неповољна демографска структура;
     •   одлив и недоступност одговарајућих кадрова;
     •   недовољно изграђена и развијена инфраструктура (посебно повезаност са коридором X).
Индустријска     производња       бележи
значајан пад, што је довело до значајног
повећања     незапослености     (посебан
проблем је ниска квалификациона и
образовна структура становништва) и
повећања застарелости опреме, дефицит
радника појединих квалификација као што
су нпр. менаджери, инжењери, меркетинг
стручњаци, поједина занатска занимања и
др. Највећи проблем пољопривредних
произвођача је у великим диспаритетима
цена (цена репроматеријала неопходних
за производњу је далеко виша у односу на
цену готових производа) и застарелости
пољопривредне механизације што чини
ову врсту производње дестимулативном
за произвођаче.
Основни дугорочни циљ привредног развоја на подручју општине Књажевац јесте
остваривање одрживог привредног раста у делатностима које су способне за конкурентски
наступ на домаћем и извозном тржишту, применом европских принципа индустријске
политике и политике развоја предузетништва и МСП на локалном нивоу. Циљ подразумева
ефикасно спровођење транзиционих и реформских процеса који могу да допринесу да


11
привреда општине Књажевац постане привлачна за домаћи приватни сектор и стране
директне инвестиције. Тако би започело стварање конкурентне привреде, засноване на
знању, која је у стању да обезбеди одрживи привредни раст са новим радним местима и
већом социјалном кохезијом. То укључује повећање конкурентности привреде и
прилагођавање потребама домаћег и међународног тржишта, као и повезивање фирми ради
заједничког наступа на тржиштима и формирањем разних секторских кластера. С тим у
складу, постављају се следећи посебни циљеви:

     •   формирање привреде засноване на знању, унапређењу подршке свим облицима
         иновација, убрзаном усвајању техничког прогреса и повећаном инвестирању у
         истраживања и развој;
     •   реструктурирање привреде и прилагођавање тржишним условима привређивања,
         стављањем акцента на пољопривреду са агроиндустријом, енергетику, развој
         туризма;
     •   повећавање економског значаја региона и привлачење инвестиција (домаћих и
         страних) и средстава финансирања, имајући у виду географско-саобраћајни и
         погранични положај (ЕУ), као и карактеристике општине;
     •   подстицање развоја индустријских кластера, индустријских и технолошких паркова и
         зона, бизнис инкубатора и других локационих форми;
     •   кластерско удруживање и повезивање предузећа и формирање пословно-технолошких
         инкубатора;
     •   подршка развоју предузетништва и стварању амбијента који подстиче развој МСП у
         сектору производње и разноврсних услуга;
     •   обезбеђење повољних локација различитог степена уређености/опремљености и
         других пословно-инвестиционих услова за развој различитих привредних активности;
     •   развој    ефикасне     привредне     инфраструктуре     који   укључује  саобраћај,
         телекомуникације, енергетику и водопривреду, пружа услуге које су од кључног
         значаја за развој индустријског сектора и трговине и других делатности;
     •   равномернији размештај капацитета, у складу са локационо-развојним
         потенцијалима и ограничењима простора;
     •   побољшавање технолошког нивоа опреме предузећа и целокупне привреде;
     •   олакшавање ширења и ефикасног коришћења информатичко-комуникационих технологија (ICT);
         и
     •   подизање нивоа сарадње са суседима (Бугарска) на виши ниво, пре свега у области
         нових инвестиционих пројеката и развоја хидроенергетског и туристичког
         потенцијала.


                3.3 Концепција унапређења стања и развоја привреде


Под претпоставком да ће бити испуњени основни предуслови даљег привредног развоја
општине, који се односе на довршавање процеса приватизације и прилагођавање новим
тржишним условима привређивања, стратешким документима општине дефинисани су
следећи приоритети развоја (редослед није предложен по важности):

     •   Енергетика, пре свега производња електричне енергије из мини хидро електрана,
         енергије ветра и сунчеве енергије
     •   Туризам, са централним пројектима туристичке регије Стара планина, Ргошка
         бањица, сеоски туризам и др.
     •   Пољопривреда, заснована на унапређеним традиционалним видовима уз стварање
         услова за: ефикаснију производњу, формирање микропогона за прераду


12
пољоприврених производа, пласман производа, развој воћарства и виноградарства,
         сточарства и млекарства, повећањем просечне величине поседа и брендирањем
         сточног фонда и производа, удруживањем произвођача, органска производња и др.;
     •   Мала и средња предузећа, као основни облик организовања фирми и генератор
         развоја, конкурентности и запошљавања (приоритетно у производњи и преради
         пољопривредних производа, туризму, трговини и сектору услуга);
     •   Даљи развој и диверзификација услуга терцијарног и квартарног сектора,
         посебно трговине, занатства, пословних услуга, финансијских, информатичких,
         техничких и других услуга, личних услуга, послова са некретнинама, и др.
     •   Диверзификовани развој прерађивачког сектора индустрије, заснован на
         примени савремене технологије, знања, иновација, истраживачко-развојне и
         маркетиншке активности; и
     •   Шумарство, лов и водопривредне активности.




                                         4. ТУРИЗАМ



Најзначајнији туристички потенцијал општине Књажевац је Парк природе "Стара планина".
Туризам у Парку природе „Стара планина“ је у повоју. Потенцијали за развој сеоског туризма
активирани су спорадично, локалним иницијативама и недовољно су организационо
повезани са водним, планинским, бањским, ловним и риболовним и другим видовима
туризма.


Табела 9: Смештајни капацитети на територији општине Књажевац
                    Објекат                                     Број лежаја
Хотел “Тимок”                                                       66
Конак “Вила Катарина”                                               44
СТУР “Барка”                                                        90
Пансион “Мали предах”                                               50
Пансион “Ана”                                                       23
Конак “Ћирић”                                                       14
Планинарски дом “Бабин зуб”                                         72
Епстурс хотел “Бабин зуб”                                           57
                                          Укупно:                  416
Извор: Туристичка организација општине Књажевац



На територији општине Књажевац има 230 категорисаних лежајева у сеоским срединама.
Смештајних капацитета има у следећим селима: Вртовац, Балта Бериловац, Црни Врх,
Равно Бучје, Иново, Јаковац, Горња Соколовица, Влашко Поље, Бучје, Зубетинац,
Стогазовац и Жлне.




13
Укупни смештајни капацитети су врло скромни и резултат су стагнације туристичких
активности и недовољних инвестиција у модернизацију и изградњу туристичких објеката.
Карактерише их различит ниво туристичких услуга и садржаја. Укупан број посетилаца у
                                              2008. години износио је 6201, (са 13%
                                              страних) и 19556 ноћења.
                                                Туристички производи нису у довољној
                                                мери комерцијализовани на домаћем, а
                                                посебно    на   иностраном   тржишту.
                                                Туристички развој општине Књажевац,
                                                највише     зависи    од   адекватног
                                                маркетинга и анимирања туристичке
                                                тражње као и подизања конкурентности.
                                                Интерес иностране туристичке тражње
                                                неће бити масовније привучен само
                                                потенцијалима     Старе планине, већ
                                                првенствено побољшањем квалитета
                                                смештаја и целогодишње туристичке
                                                понуде у комбинацији са мотивима
                                                очуване природе и културне баштине и
                                                органске хране.
Јаки су и локални интереси за заштитом простора и за одрживим развојем туризма као
потенцијалним покретачем привредног напретка. Носиоци промоције туризма, координације
понуде и потражње и културно-едукативне делатности у туризму је Туристичка организација
општине Књажевац. Постоји и иницијатива за формирање регионалне туристичке
организације.


Општина Књажевац има потенцијала за развој следећих видова туризма: спортско-
рекреативног, сеоског, еколошког, туризма специјалних интересовања, културно-
манифестационог.
Потенцијал за развој спортско – рекреативног туризма се посебно односи на Стару планину
и Ргошку бањицу. Главни потенцијали развоја туризма су алпско и нордијско скијалиште на
Старој планини, водотоци и други потенцијали за летњу рекреацију, лов и риболов, уз
укључивање подпланинских села у туристичку понуду. Стару планину карактерише висок
степен очуваности природе и природне средине, разноврсни облици флоре и фауне,
биогеографска обележја, уз услов интензивније и организованије заштите, презентације и
контролисаног коришћења.
Значајни потенцијал представља и богата културна баштина (нарочито археолошка
налазишта, споменици културе, етно-
вредности традиционалних села и
манифестације у функцији туризма), уз
интензивнију      и      организованију
презентацију и коришћење, обнову
запостављених традиционалних заната
и др. Приоритетне туристичке локације
су: археолошка налазишта       Равна -
Тимацум    минус,    Манастир    Горња
Каменица, Црква св. Богородице, итд.
Постоје потенцијали за даљи развој
туризма у Ргошкој бањи. Драгоцену
допуну бањском туризму могу да
представљају природни потенцијали и
културна баштина у окружењу који


14
интегришу неколико других видова туризма као што су излетнички, еколошки, водни,
културолошки, сеоски, ловни, спортски и др. Потенцијали за излетнички, еколошки и
спортско-рекреативни туризам, као и туризам специјалних интересовања (спелеологија,
бициклизам и др.), су првенствено у морфометријским, климатским и биолошким
погодностима за планинарење, боравак у очуваној природи, активну спортску и општу
рекреацију, спелеологију и др.
Обиље природних богатстава и здрава животна средина дају предуслове за развој сеоског и
комплементарних видова туризма, заснованог на гостопримству и изворности сеоског
домаћинства, са целогодишњом понудом (еко, етно, ловних и других програма, производње
здраве хране, етно-занатских производа, сакупљање шумских плодова и др.). Услов развоја
сеоског туризма је функционално повезивање са туристичким и рекреативним комплексима,
центрима и местима комерцијалне понуде других облика туризма (планински, бањски,
градски и др), као и комунално и инфраструктурно опремање сеоских подручја и уређење
етно-села .
Развој туризма, организација и уређење туристичких и рекреативних простора засниваће се
на следећим општим циљевима:
     •   увођење и поштовање принципа одрживог развоја у туризму, уз економску и еколошку
         ревитализацију простора, рационализацију коришћења природних ресурса, очување,
         заштиту и унапређење коришћења природе, животне средине и културноисторијског
         наслеђа;
     •   комплексна валоризација природних и створених туристичких потенцијала,
         регионално диференцираних по вредности и садржају, у складу са трендовима
         светске и домаће тражње, стандардима међународног тржишта и социо-економским
         интересима Републике и локалних средина;
     •   боље укључивање природних и културно-историјских вредности у развој туризма;
         организовање, уређивање и коришћење туристичких простора по критеријумима и
         стандардима заштите животне средине, природне и културне баштине; интегрисање
         развоја туризма са комплементарним активностима (здравствено-бањским
         функцијама, пољопривредом, шумарством, саобраћајем, културом и др.);
     •   организовање садржајно заокружене и регионално интегрисане понуде туристичких
         подручја и дестинација, која садрже препознатљиве мотиве и омогућавају
         афирмисање нових производа домаће и иностране туристичке тражње;
     •   подстицање развоја туристичких подручја са најповољнијим условима за максимално
         продужење туристичке сезоне, повећање степена искоришћености капацитета
         туристичке понуде и социо-економских ефеката туризма;
     •   интензивирање развоја туризма и комплетирање туристичке понуде у дестинацијама
         (туристичке регије и туристичка места I - IV категорије) које су већ у одређеној мери
         туристички афирмисане, уз повећање квалитета туристичких услуга и унапређивање
         туристичког производа; активирање нових простора са туристичким ресурсима, као
         главним потенцијалима недовољно развијених подручја, зависно од трендова тражње
         и могућности улагања Републике у некомерцијалне услове туристичке понуде (крупна
         и туристичка инфраструктура и некомерцијални јавни садржаји);
     •   унапређење услова за туризам и рекреацију отварањем и комплетирањем излетишта,
         скијалишта и ски-стадиона изнад подпланинских насеља, туристичким и комуналним
         опремањем села, уређењем ловишта, културно-историјских целина, споменика и
         вишим квалитетом њихове доступности развојем различитих модалитета саобраћаја
         до и у дестинацијама;
     •   побољшање организованости туризма (туристичке понуде) и ефикасности
         управљања развојем туристичких дестинација, посебно у нормативној области,
         спровођењу власничке и пословне трансформације, координацији активности на
         нивоима туристичке привреде, туристичког места и Републике, усклађивању интереса
         заштите природе и развоја туризма, давању већих овлашћења локалним
         заједницама,    дестинацијским    и регионалним агенцијама за иновативну

15
интерпретацију и коришћење туристичких потенцијала, као и интеграцију постојеће и
      планиране туристичко-рекреативне понуде окружења.
Посебни циљеви развоја туризма и уређења туристичких и рекреативних простора су:
   • туризам ће бити главни развојни агенс простора који су потенцијално атрактивни и
      садрже изразите мотиве за домаћу туристичку и рекреативну тражњу клијентеле
      већих и ближих градова, односно у којима су туристичке активности продуктивније
      или прилагодљивије од других могућих активности;
   • према природним и створеним потенцијалима, развој туризма и рекреације засниваће
      се на туристичко-рекреативној понуди природних целина пре свега деловима
      туристичких регија Стара планина, као и других туристичких простора односно
      појединачних локалитета и места - на планинама и водама, туристичким коридорима,
      ловиштима и на селима, којима су истовремено обухваћене и све значајне природне
      и културно-историјске вредности; туристички простор биће плански рејониран на
      целовите, јединствене и међусобно интегрисане комплексе туристичке понуде, са
      оригиналним туристичким производима сваког рејона, у оквиру обухваћених
      туристичких места и садржаја понуде у општини Књажевац;
   •  физичка и функционална интеграција понуде туристичких дестинација засниваће се
      на побољшању доступности саобраћајне и друге инфраструктуре (техничке и
      рекреативне), јавних служби и сервиса;
   •  приоритете у формирању туристичке понуде чиниће садржаји у простору – на
      планинама, скијалиштима и другим спортско-рекреативним полигонима, ловиштима,
      објектима и површинама природних вредности; и њихово непосредно повезивање са
      туристичким     коридорима,    центрима,   местима,   селима     и   туристичким
      манифестацијама;
   • развој туристичких места биће условљен државном регулативом развоја туризма и
      подржан државним улагањима у изградњу инфраструктуре и некомерцијалних
      садржаја јавног стандарда и едукацију становништва, као и стимулацијама
      комерцијалних инвеститора у почетним корацима развоја кроз фискалне, кредитне и
      друге олакшице, кроз одговарајуће мере земљишне политике, посебно у погледу
      грађевинског земљишта и др.; и
   • развој како локалне тако и регионалне туристичке организације и успостављање
      информационог система туристичке понуде подручја у циљу бољег брендирања и
      маркетинга.

Основна опредељења дугорочног концепта развоја туризма и рекреације су:
      •   туризам ће бити основа развоја оних простора, који располажу атрактивним
          мотивима за туристичку тражњу првенствено клијентеле из Ниша, Београда (и
          других већих и ближих градова из регионалног окружења) и иностранства, а делом
          и    са подручја општине
          развијаће       се       као
          алтернативна делатност на
          другим    просторима    (под
          режимима заштите, сеоским
          подручјима и сл.) и вид
          компензације       локалном
          становништву за различита
          ограничења у развоју;
      •   према      природним       и
          створеним     потенцијалима,
          развој туризма и рекреације
          засниваће        се       на
          интегрисаној целогодишњој
          туристичко-рекреативној

16
понуди Старе планине, Ргошке бањице, културно историјских знаменитости села,
          ловишта и др., којима ће уједно бити обухваћене и све остале значајне вредности
          подручја;
      •   туризам ће активирати развој комплементарних активности и структура (села,
          пољопривреде, мале привреде, јавних служби и објеката, инфраструктуре и др.),
          подржати и унапредити заштиту и културолошку презентацију природе, природних
          и културних вредности, као темељних ресурса и услова укупног, здравственог,
          еко, етно и других видова туризма, производње еко-хране и сл.;
      •   постојећа туристичка понуда биће техничко-технолошки и организационо
          унапређена и функционално заокружена, посебно у погледу уређења, опремања и
          коришћења садржаја понуде. За привлачење домаћег и иностраног капитала
          развијаће се атрактивни и профитабилни програми постојеће и нове туристичке
          понуде.

Према природним и створеним туристичким ресурсима општине Књажевац и критеријумима
тражње ширег круга туристичке клијентеле, понуда туристичког подручја засниваће се на
следећим доминантним видовима туризма:
      •  планинском туризму - на Старој планини са разноврсном целогодишњом
         понудом како у зимској сезони (алпско, турно и нордијско скијање, сноу-борд и
         др.), тако и у летњој сезони (планинарске и излетничке туре, јахање, планински
         бициклизам, летење змајем и параглајдером, фото-сафари и др.) уз сеоски, ловни
         и еколошки туризам;
      •  бањском и здравствено-рекреативном туризму - са целогодишњом понудом
         у здравственој рехабилитацији (балнеолошка и климатска), здравственој, општој и
         спортској рекреацији на тлу и води, на бази минералних и термоминералних вода
         и климатизма ( Ргошка бања ), уз планински, културни, сеоски, еколошки и друге
         видове туризма;
      •  сеоски туризам - са целогодишњом понудом, уз планински, ловни туризам,
         производњу еко-хране и етно-занатских производа,
      •  туризам специјалних интересовања (спелеологија/авантуристичке туре,
         истраживачке туре, обиласци, бициклизам, панорамски путеви и др.) уз
         функционалну интеграцију са другим видовима туризма.

На подручју општине Књажевац ће се развијати деоница Р-243 Кална (планирани гранични
прелаз са Републиком Бугарском - Свети Никола), Р-247-а Минићево (гранични прелаз са
Републиком Бугарском - „Кадибогаз“), као и више деоница ка прилазима туристичким
центарима, насељима на подручју Старе планине.
Општина Књажевац ће у свом непосредном окружењу интегрисати бројне туристичке
ресурсе и вредности као што су Парк природе Стара планина, Ргошка бања, спортско-
рекреативни центар Бањица, археолошки локалитети (Тимацум минус, Бараница, Дубрава,
Габровница и др.), етно село Равна (у оквиру ког се налази и музеј вина), сакрални објекти
(Манастир Свете Тројице-XIV век, између насеља Доња Каменица и Горња Каменица, Црква
Свете Богородице у Доњој Каменици, црква Светог Ђорђа у Књажевцу и др.), излетиште
Бараница и др. Главна туристичка понуда рејона у погледу планинског туризма, започета на
Старој планини (туристичко насеље Бабин Зуб-Коњарник) развијаће се у планинској зони и
подпланинској зони, и уз интеграцију са бројним туристичким ресурсима и природним и
културним вредностима у непосредном окружењу. Планинску зону представљаће виши
планински појас са доминантном, планинском понудом у простору и новим туристичким
смештајем у непосредном контакту са том понудом (туристички ризорт „Јабучко равниште“ и
туристички центар „Голема река“ уз наставак активирања алпског скијалишта). Подпланинску
зону чиниће ниже подножје планине и његово шире окружење, са брдским и низијским
садржајима понуде у простору (градска излетишта и др.) и смештајем у сеоским насељима и
Књажевцу. Доминантни вид туризма биће стационарни и излетнички планински туризам, са
целогодишњим коришћењем капацитета понуде (у зимском периоду алпско скијање и


17
активности осталих зимских спортова, и у летњем периоду бројни видови спортско-
рекреативног туризма на планинским локалитетима, излетничким и планинарским
итинерарима. Туристичка понуда рејона биће комплетирана: реновирањем и изградњом
смештајних капацитета, комуналне опреме и јавних садржаја; реализацијом садржаја понуде
у простору и нове туристичко-рекреативне инфраструктуре; бољом интеграцијом
туристичких ресурса са природним и културним вредностима окружења; развојем путне
мреже (остварењем квалитетнијег саобраћајног приступа из правца коридора аутопута Е-75
и унапређењем путева II реда и општинских саобраћајница).
Главна туристичка понуда рејона биће организована у следећим комплексима и местима:
   •  туристички комплекс Стара планина
   •  туристички комплекс општински центар Књажевац са непосредном околином.

Кључни учесници у реализацији концепта развоја туризма су:

     •   Туристичка          организација
         општине      Књажевац,       као
         носилац промоције туризма и
         организације туристичке понуде,
         унапређења јавних садржаја од
         интереса за туризам и других
         активности и делатности у
         туризму (програмских, културно-
         едукативних,     информативно-
         пропагандних са итинерарима
         који    садрже       специфична
         обележја туристичке понуде
         намењену различитим циљним
         групама туриста, и др.);
     •   планинарска,       спелеолошка,
         ловна, риболовна и друга
         спортска друштва;
     •   министарства са одговарајућим дирекцијама и управама (надлежним за послове
         туризма, просторног планирања, заштите животне средине и културе) резервацијом
         простора и инвестиционом подршком приоритетним програмима развоја,
         организације и уређења туристичких простора од републичког значаја из средстава
         Националног инвестиционог плана, као и посебних средстава из Програма за развој
         инфраструктуре у туризму;
     •   Завичајни музеј, Агенција за развој општине Књажевац, Дирекција за урбанизам и
         изградњу и јавна предузећа надлежна за послове друмског саобраћаја, јавних
         скијалишта, водопривреде, шумарства, као и заводи надлежни за заштиту природе и
         споменика културе; конципираће се састав, организација и облик сарадње између
         републичких, регионалних и локалних субјеката развоја туризма у циљу ефикасног
         спровођења и праћења политика и програма развоја туризма и уређења туристичких
         простора, од инвестиција до експлоатације (јавна предузећа за развој туризма); и
     •   Туристичка организација Србије перманентном промоцијом постојеће и планиране
         туристичке понуде и туристичких рејона у циљу артикулисања, усмеравања и
         подстицања тржишта тражње за туристичким садржајима и др.




18
5. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ


                      5.1. Постојећи смештајни капацитети


У општини су присутни смештајни капацитети који задовољавају тренутне потребе града,
али су недовољни за планирани развој зимског туризма на Старој планини. Постојећи
смештајни капацитети су лоцирани највећим делом у самом градском подручју, односно на
комплексу Бабин зуб. Према подацима општинске Туристичке организације у смештајне
капацитете општине спадају:
1. Хотел «Тимок»
Налази се у центру Књажевца и некада је располагао са 66 кревета, кафаном, рестораном и
летњом баштом. Након приватизације, нови власник је уложио у реновирање и очекује се да
прве госте Хотел прими током 2011. године.
2. Конак «вила Катарина»
"Вила Катарина" се налази на излазу из Књажевца, на путу за Сокобању. Објекат је подигнут
још 1933. године, и изграђен је у традиционалном стилу. Вила располаже са 44 лежаја у два
апартмана и осамнаест соба. Поседује и велику и малу ресторанску салу. Окружена је
природом а има и дечије игралиште и спортске терене за мале спортове.
3. СТУР «Барка»
Конак се налази на излазу из Књажевца у правцу Ниша, на свега 300 м од градског базена.
Располаже са 4 апартмана и још 90 лежајева у 37 соба. Поседује две велике ресторанске
сале поред којих се налази лепо уређена башта. Конак нуди ловцима могућност чувања
ловачких паса у 80 боксова.
4. Дом ученика средњих школа
Дом ученика средњих школа се налази у централној градској зони Књажевца. Објекат је
првенствено намењен ђацима који похађају наставу у некој од средњих школа општине, а
вишак смештајних капацитета, као и цео објекат у току летњих месеци, могу се користити за
различите врсте туризма ниже категорије.
5. Пансион «Мали предах»
Објекат Пансион располаже са 19 соба, четири апартмана и салом капацитета 600 места.
Осим квалитетног смештаја гостима нуди разноврсна јела и пића, посебно локалне
специјалитете и јела традиционалне кухиње.
6. Пансион «Ана»
Пансион се налази у близини аутобуске и железничке станице. Смештајни капацитети конака
су 13 двокреветних и трокреветних соба. Гостима је на располагању и вишенаменска сала са
400 места. Објекат поседује летњу башту са 150 места. У саставу објекта је и поликлиника у
којој се према потреби могу добити све врсте специјалистичких прегледа и лабораторијских
анализа.
7.Предузеће за угоститељство и услуге конак «Ћирић» Д.О.О, РЈ Милошев конак са
преноћиштем
Објекат поседује укупно 14 лежајева. Налази се у центру Књажевца у близини општине
Књажевац. Осим квалитетног смештаја гостима нуди разне специјалитете и јела
традиционалне кухиње.
8.Планинарски дом «Бабин зуб»

19
Планинарски дом на Бабином зубу је објекат површине 870 м² и располаже са 72 лежајева.
Изграђен је још 1952. године као објекат за потребе планинара, скијаша и љубитеља
природе. Објекат располаже собама са 2 до 9 лежајева, трпезаријом, клубом, помоћним
просторијама... Објекат захтева значајна инвестициона улагања, међутим с обзиром на
локацију дома (врх Бабиног зуба, близина ски стаза) улагања могу бити економски
оправдана.
9.Епстурс хотел «Бабин зуб».
Хотел «Епстурс» на Бабином зубу је по комфору, години изградње и локацији
најексклузивнији смештајни капацитет на територији општине Књажевац. Капацитет објекта
је 57 лежајева. Опремљен је као планински хотел. Располаже кухињом са трпезаријом,
летњом терасом са које се пружа предиван поглед на амбијент Старе планине и другим
пратећим објектима.
10.Смештај у сеоским домаћинствима
На територији општине Књажевац има 230 категорисаних лежајева у сеоским срединама.
Смештајних капацитета има у следећим селима: Вртовац, Балта Бериловац, Црни Врх,
Равно Бучје, Иново, Јаковац, Горња Соколовица, Влашко Поље, Бучје, Зубетинац,
Стогазовац и Жлне.
11.Смештајни угоститељски објекти у околини Књажевца
У местима надомак Старе планине налази се још неколико смештајних угоститељских
објеката. То су:
     •   Конак „Талисман“ у Кални;
     •   Конак „Мездреја“;
     •   Конак „Ждрма“ у Црном Врху;
     •   Конак „Седла“ у Ћуштици;
     •   Школа у Ћуштици.

                             5.2. Најважнији забавни садржаји



Базен "Бањица" је спортско–рекреативни центар који се налази на 5 километара од
Књажевца. Комплекс базена чине отворени олимпијски базен са термалном водом
температуре 28,6ºЦ и дечији базен. У оквиру центра се налази башта са око 120 места,
паркинг простор и терени за мале спортове.
„Бараница“ је излетиште које се налази на 5 км од Књажевца поред пута Књажевац – Бабин
зуб. Ресторан је постављен на стенама изнад саме реке, међутим, тренутно је у лошем
стању и није у функцији. У близини објекта је изграђена брана, која је у функцији. У току је
израда плана детаљне регулације излетничког места ”Бараница”, где се, поред постојећих
објеката предвиђа изградња објеката за спорт и рекреацију.
„Бигар“ новоформирано излетиште у близини Калне, покрај пута Књажевац-Пирот, са
изузетно атрактивним природним водопадом и са уређеном пешачком стазом укупне дужине
око 3км.
Стара планина, као посебан комплекс са капацитетима који су већ изграђени или се
планира њихова изградња представља посебну целину која ће обиловати забавним
садржајима.




20
5.3. Културно-историјски садржаји и вредности

Трагови живота на територији општине Књажевац су присутни још из периода праисторије о
чему сведоче бројни археолошки налази на Бараници, Шкодрином пољу, Дубрави, као и
цртеж коњаника у Габровници.
Завичајни музеј
О прошлости Књажевца, културном и привредном развоју, говоре богате збирке у Завичајном
музеју и Музеју града Књажевца. У саставу Завичајног музеја се налазе Музеј града, архео–
етно парк у селу Равна и антички локалитет Тимацум Минус.
Музеј града Књажевца налази се у кући Аце Станојевића која је подигнута 1910. године и
представља споменик културе. Изложени предмети су пре свега предмети породице
Станојевић, док је део експоната добијен на поклон од старих књажевачких породица. У
доњој етажи, у галеријском простору одржавају се различити музејски садржаји, књижевне и
музичке вечери, различита предавања итд.
Удружење за неговање традиције „Извор“ је основано 2005. године и бави се израдом
сувенира, неговањем традиционалне кухиње, народним говором, појањем, обуком младих у
духу препознавања и очувања традиције, као и хуманитарним, радом. Удружење данас броји
90 чланова, заједно са истуреним одељењем у Ћуштици. Чланови су разних професија:
домаћице, радници, учитељи, професори, банкари, лекари, ученици и други. Подједнако су
заступљене жене и мушкарци. Удружење има своју Скупштину, Управни и Надзорни одбор.
Архео–етно парк се налази у селу Равна на око 8 км северно од Књажевца, у дворишту
сеоске школе која је и сама споменик културе. У склопу парка се налази истраживачка
станица, лапидаријум са изложеним римским каменим споменицима који су пронађени
приликом археолошких истраживања и етно-парк у којем је реконструисано сеоско
домаћинство са краја XIX и почетка XX века са циљем да се презентује и негује
традиционално градитељство краја.
Тимацум Минус је локалитет из римског периода и представља најстарије познато војно
утврђење у тимочкој области. Налази се у близини села Равна. Претпоставља се да је
утврђење и пратеће насеље из периода I - VI века наше ере. У простору некадашњег
утврђења су пронађени остаци различитих грађевина, док су у близини утврђења пронађени
остаци цивилног насеља. На оближњим падинама се налазе остаци две римске некрополе
са бројним и разноврсним налазима и гробним прилозима. На обали Белог Тимока, такође у
непосредној близини остатака тврђаве, откривено је римско купатило. Археолошки материјал
са овог локалитета је већим делом смештен у Завичајном музеју Књажевца као и у архео–
етно парку у чијем склопу је формиран лапидаријум.

                               5.4. Цркве и споменици

Црква Св. Богородице у Доњој Каменици је подигнута у XIV веку. Саграђена је на левој,
уздигнутој обали Трговишког Тимока, на око 15 км од Књажевца. У неколико наврата је
рађена конзервација и рестаурација тако да је живопис већим делом очуван. Дела изузетне
уметничке вредности представљају композиција ктитора са породицом, Богородице из
Благовести, као и ликови светих ратника, Теодора Тирона и Теодора Стратилата у припрати
јужно од врата.
Црква Света Тројица у манастиру у Горњој Каменици је задужбина српског деспота Лазара,
најмлађег сина Ђурђа Бранковића, како сведочи натпис из 1454. године (манастир подигнут
1457. године). Црква се налази између Доње и Горње Каменице на око 17 км од Књажевца.
Живопис је готово у целини уништен, а сачувано је само неколико фрагмената фресака и то
у кубету и припрати (''Страшни суд'') који припадају обнови из прве половине 19. века.


21
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac
Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac

Weitere ähnliche Inhalte

Mehr von Knjazevac

Ds Knjaževac - Izvestaj gradjanima
Ds Knjaževac - Izvestaj gradjanimaDs Knjaževac - Izvestaj gradjanima
Ds Knjaževac - Izvestaj gradjanimaKnjazevac
 
3 urs lista Knjazevac
3 urs lista Knjazevac3 urs lista Knjazevac
3 urs lista KnjazevacKnjazevac
 
Stara planina2012 ski pas mart
Stara planina2012 ski pas martStara planina2012 ski pas mart
Stara planina2012 ski pas martKnjazevac
 
Knjazevac Obavestenje o regresiranju dizel goriva
Knjazevac Obavestenje o regresiranju dizel goriva Knjazevac Obavestenje o regresiranju dizel goriva
Knjazevac Obavestenje o regresiranju dizel goriva Knjazevac
 
Raspored ptfz pomoravsko timocka zona 2012 Timocanin knjaževac
Raspored ptfz pomoravsko timocka zona 2012 Timocanin knjaževacRaspored ptfz pomoravsko timocka zona 2012 Timocanin knjaževac
Raspored ptfz pomoravsko timocka zona 2012 Timocanin knjaževacKnjazevac
 
Raspored 2012 kpl sever-prolece utakmice fudbal knjaževac
Raspored 2012 kpl sever-prolece utakmice fudbal knjaževacRaspored 2012 kpl sever-prolece utakmice fudbal knjaževac
Raspored 2012 kpl sever-prolece utakmice fudbal knjaževacKnjazevac
 
Konkurs za finasiranje udruzenja
Konkurs za finasiranje udruzenjaKonkurs za finasiranje udruzenja
Konkurs za finasiranje udruzenjaKnjazevac
 
Dodela subvencija sl11 10 Knjazevac
Dodela subvencija sl11 10 KnjazevacDodela subvencija sl11 10 Knjazevac
Dodela subvencija sl11 10 KnjazevacKnjazevac
 
Decentralizator broj 11
Decentralizator broj 11Decentralizator broj 11
Decentralizator broj 11Knjazevac
 
Nacionalnoj službi za zapošljavanje ispostavi u Knjaževcu
Nacionalnoj  službi  za zapošljavanje ispostavi u Knjaževcu Nacionalnoj  službi  za zapošljavanje ispostavi u Knjaževcu
Nacionalnoj službi za zapošljavanje ispostavi u Knjaževcu Knjazevac
 
Saopstenje temska
Saopstenje temskaSaopstenje temska
Saopstenje temskaKnjazevac
 
Poslovanje 2008
Poslovanje 2008Poslovanje 2008
Poslovanje 2008Knjazevac
 
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...Knjazevac
 
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...Knjazevac
 
Raris Anketa msp
Raris Anketa mspRaris Anketa msp
Raris Anketa mspKnjazevac
 
Raris / Pozivno pismo nagradni konkurs inovativnost 25012012
Raris / Pozivno pismo nagradni konkurs inovativnost 25012012Raris / Pozivno pismo nagradni konkurs inovativnost 25012012
Raris / Pozivno pismo nagradni konkurs inovativnost 25012012Knjazevac
 
Stalna konferencija gradova i opština b.52
Stalna konferencija  gradova i opština b.52 Stalna konferencija  gradova i opština b.52
Stalna konferencija gradova i opština b.52 Knjazevac
 

Mehr von Knjazevac (20)

Ds Knjaževac - Izvestaj gradjanima
Ds Knjaževac - Izvestaj gradjanimaDs Knjaževac - Izvestaj gradjanima
Ds Knjaževac - Izvestaj gradjanima
 
3 urs lista Knjazevac
3 urs lista Knjazevac3 urs lista Knjazevac
3 urs lista Knjazevac
 
Stara planina2012 ski pas mart
Stara planina2012 ski pas martStara planina2012 ski pas mart
Stara planina2012 ski pas mart
 
Knjazevac Obavestenje o regresiranju dizel goriva
Knjazevac Obavestenje o regresiranju dizel goriva Knjazevac Obavestenje o regresiranju dizel goriva
Knjazevac Obavestenje o regresiranju dizel goriva
 
Raspored ptfz pomoravsko timocka zona 2012 Timocanin knjaževac
Raspored ptfz pomoravsko timocka zona 2012 Timocanin knjaževacRaspored ptfz pomoravsko timocka zona 2012 Timocanin knjaževac
Raspored ptfz pomoravsko timocka zona 2012 Timocanin knjaževac
 
Raspored 2012 kpl sever-prolece utakmice fudbal knjaževac
Raspored 2012 kpl sever-prolece utakmice fudbal knjaževacRaspored 2012 kpl sever-prolece utakmice fudbal knjaževac
Raspored 2012 kpl sever-prolece utakmice fudbal knjaževac
 
Konkurs za finasiranje udruzenja
Konkurs za finasiranje udruzenjaKonkurs za finasiranje udruzenja
Konkurs za finasiranje udruzenja
 
Dodela subvencija sl11 10 Knjazevac
Dodela subvencija sl11 10 KnjazevacDodela subvencija sl11 10 Knjazevac
Dodela subvencija sl11 10 Knjazevac
 
Oglas
OglasOglas
Oglas
 
Decentralizator broj 11
Decentralizator broj 11Decentralizator broj 11
Decentralizator broj 11
 
Nacionalnoj službi za zapošljavanje ispostavi u Knjaževcu
Nacionalnoj  službi  za zapošljavanje ispostavi u Knjaževcu Nacionalnoj  službi  za zapošljavanje ispostavi u Knjaževcu
Nacionalnoj službi za zapošljavanje ispostavi u Knjaževcu
 
Saopstenje temska
Saopstenje temskaSaopstenje temska
Saopstenje temska
 
Džervin
DžervinDžervin
Džervin
 
Poslovanje 2008
Poslovanje 2008Poslovanje 2008
Poslovanje 2008
 
Berza
BerzaBerza
Berza
 
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...
 
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...
Podsticajni program za razvoj sela i očuvanje biološke raznovrsnosti Parka pr...
 
Raris Anketa msp
Raris Anketa mspRaris Anketa msp
Raris Anketa msp
 
Raris / Pozivno pismo nagradni konkurs inovativnost 25012012
Raris / Pozivno pismo nagradni konkurs inovativnost 25012012Raris / Pozivno pismo nagradni konkurs inovativnost 25012012
Raris / Pozivno pismo nagradni konkurs inovativnost 25012012
 
Stalna konferencija gradova i opština b.52
Stalna konferencija  gradova i opština b.52 Stalna konferencija  gradova i opština b.52
Stalna konferencija gradova i opština b.52
 

Akcioni plan za razvoj turizma knjazevac

  • 1. Јачање туристичке конкурентности источне Србије АКЦИОНИ ПЛАН ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА За период 2011-2016 Књажевац, јул 2011 СКУПШТИНА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ ул. Милоша Обилића 1 1 Тел: (019) Централа: 731 623, 731 601, 731 633; Председништво: 019/733 119; Факс: 732 730 E-mail: soknjazevac@ptt.rs
  • 2. САДРЖАЈ САДРЖАЈ........................................................................................................................................ 2 УВОД............................................................................................................................................... 3 1. ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ..........................................................................................4 2. СТАНОВНИШТВО....................................................................................................................... 5 3. ПРИВРЕДНИ/ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ........................................................................................7 4. ТУРИЗАМ.................................................................................................................................. 13 5. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ................................................................................................19 6. ПОЛИТИКА РАЗВОЈА ТУРИЗМА У ОПШТИНИ КЊАЖЕВАЦ И ЊЕН ОРГАНИЗАЦИОНИ АСПЕКТ ........................................................................................................................................ 24 7. ПРИОРИТЕТНИ ТИПОВИ ТУРИЗМА......................................................................................28 8. ПОЗИЦИОНИРАЊЕ КЊАЖЕВЦА КАО ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ................................29 9. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА.................................................................30 10. ПЛАН КОНКУРЕНТНОСТИ.....................................................................................................36 11. МАРКЕТИНГ ПЛАН................................................................................................................. 61 12. ПРАЋЕЊЕ АКТИВНОСТИ......................................................................................................76 2
  • 3. УВОД Aкциони план за развој туризма израђен је у оквиру пројекта “Јачање туристичке конкурентности источне Србије” који је реализован у оквиру програма “Exchange 3” a који финансира Европска унија. Израду Акционог плана водила је Агенција за развој општине Књажевац. Стручну помоћ у изради акционог плана пружили су РАРИС – Регионална агенција за развој источне Србије као партнер на пројекту и Туристичка организација општине Књажевац. У изради Акционог плана учествовали су: • Драган Милутиновић, дипломирани економиста, Агенција за развој општине Књажевац, као вођа тима • Милан Јеленковић, дипломирани економиста, Агенција за развој општине Књажевац, као члан тима • Марија Јеленковић, дипломирани економиста, Општина Књажевац, као члан тима • Зоран Миловановић, дипломирани економиста, РАРИС – Регионална агенција за развој источне Србије, као члан тима • Слађана Манчић, дипломирани економиста, као екстерни консултант • Иван Светозаревић, дипломирани туризмолог, као екстерни консултант • Данијела Арсић, дипломирани туризмолог, као екстерни консултант 3
  • 4. 1. ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ Подручје општине Књажевац обухвата 86 насеља са 37.172 становника. У физичко-географском погледу територија општине Књажевац простире се у ширем простору пресека 22º 15' меридијана источно од Гринича и 43º 30' северног упоредника са површином од 1.202 км² што је чини четвртом општином по величини у Републици Србији. Општина Књажевац се налази у источном делу Републике Србије уз границу са Републиком Бугарском као најјужнији град Тимочке Крајине. Општина Књажевац је брдско-планинска са надморском висином од 176 до 2.169 м и израженом равницом у долини реке Тимок, која излази на Дунавску низију. Планинским венцима територија је изолована од суседних општина. Брдско-планински карактер општине Књажевац пре свега је садржан у чињеници да се 75% њене територије налази на преко 400 м надморске висине. Подручје општине Књажевац припада неразвијеним, економски и демографски депресивним општинама са следећим специфичним наменама: пољопривредно-сточарско и шумско подручје; природне и туристичке вредности (са изразитим потенцијалима за развој туризма на Старој планини и Бањици); изворишта вода, резерве минералних сировина и грађевинског материјала и планираним граничним прелазом. Табела 1: Основни подаци о општини Књажевац Просечна % Број Процењени Густина Основни Површин величина Пољопривредн насељ број насељености 1 подаци а, км2 насеља, е површине а становника км2 км2 Општина 1202 57,6 86 13,97 33051 27 Књажевац Извор: РЗС општине у Србији 2009. године 4
  • 5. 2. СТАНОВНИШТВО Површина општине Књажевац је 1202 км², са 37172 становника, просечне насељености 30,9 становника по км². Од 1948. до 2002. године број становника у општини Књажевац је опао за 38.2%. А између пописа од 1991. до 2002. године за 14.6% , што је највише у окружењу. Табела 2: Кретање броја становника у периоду 1981-2002. године Подручје Плана/општина/тип 1991. 2002. 1981. 1991. 2002. насеља нова мет. нова мет. Општина Књажевац 48789 44036 38044 43551 37172 Градска 16665 19705 19941 19523 19351 Остала 32124 24331 18103 24028 17821 Извор: РЗС - Попис 1981,1991,2002. године На основу података Пописа 2002. године, од укупног броја становника већи је удео градског становништва (52,1%). Од 85 сеоских насеља у периоду 1981-1991. године, само је Трговиште повећало број становника , док су сва остала смањила, а 9 њих чак за половину. У периоду од 1991-2002. године, село Репушница остало је без становништва. Проблем „биолошке депопулације“ сеоских насеља је алармантан јер је негативан природни прираштај највећи у Републици. Миграциони салдо је за град Књажевац у последњем пописном периоду, 1991-2002. године био позитиван, али апсолутни пораст становништва негативан, због негативног прираштаја. У периоду између два пописа, 1991-2002. године, број становника се смањио за 6.847 становника, односно 14,4%, што је једна од највећих негативних стопа у РС. Смањење броја становника у општини је довело и до смањења густине насељености са 33,02 на 30,92 становника/км². Табела 3: Кретање броја становника у периоду 1991 - 2002 Просечно Пораст- Становништ Становништ Становништ годишње на пад Просечно годишње во во 1991 во 2002 1000 укупно становника Општина 44019 37172 -6847 622 17 Књажевац Извор : РЗС – Попис 2002. године Неминовна последица привредног развоја земље у периоду 70-80 тих је и промена демографске и социо - економске структуре сеоског становништва. Као последица тога у Источној Србији нарочито у општини Књажевац смањен је број укупног и активног пољопривредног становништва. Такве тенденције изазвале су промене структуре породичних газдинства у општини Књажевац, што је утицало и на локални рурални развој. Депопулација простора је најизраженија у сеоским срединама. Око 90% укупних миграција чине миграције сеоског становништва. Основни узрок миграција су запошљавање у другим срединама, школовање, одлазак на рад у иностранство... Значајан број становника се налази на привременом раду у иностранству, а нарочито у САД. Тренутно је у Књажевцу регистровано око 13.382 домаћинства. У старосној структури становништва преовладава радно способно становништво са 60,79%, 5
  • 6. што указује на постојање значајног контигента радно способног становништва. Забрињавајући податак је, међутим, скоро дупло већи удео старог становништва (28,35%) у односу на младе (15,79%) у старосној структури становништва. Старосна структура становништва је посебно лоша у сеоским срединама у којима је изразито изражен процес старења села. Поједина, удаљена, планинска села су на путу изумирања, а Репушница је од 2006. године село у коме више нема становника. Табела 4: Старосна структура становништва Становн По Укупн 10- 15- 20- 25- 30- 35- 40- иштво по 0-4 5-9 45-49 л о 14 19 24 29 34 39 44 годинама Општина с 37172 1185 1368 1485 1831 1943 2001 1876 1764 2272 2937 Књажева м 18033 590 732 788 943 1067 1076 929 886 1155 1473 ц ж 19139 595 636 697 888 876 925 947 878 1117 1464 Становни По 50- 55- 60- 65- 70- 75- 80- 85- 95 и Непознат штво по 90-94 л 54 59 64 69 74 79 84 89 више о годинама с 3244 2201 2528 2930 3094 2479 1215 336 166 28 289 Општина м 1649 1066 1173 1324 1377 983 486 141 65 9 121 Књажевац ж 1595 1137 1355 1606 1717 1496 729 195 101 19 168 Извор : РЗС – Попис 2002. године 12000 10000 8000 do 20 20­40 6000 40­60 60 и више 4000 2000 0 Графикон 1: Старосна структура становништва Стопа природног прираштаја има негативан предзнак, и међу највећима је у РС. У 2001. години је нпр. стопа наталитета износила 6,4%, а морталитета 19,0%. Постојећи социјални показатељи су, такође, негативни и указују да је највећи број домаћинстава са два (29,56%) члана или једним (23,30%) чланом, а да је највећи број породица без деце (46,72%) или са једним дететом (31,12%). Наведени социјални параметри су у складу са просеком Зајечарског округа, али су значајно лошији у односу на просек Републике Србије. 6
  • 7. 3. ПРИВРЕДНИ/ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ По степену економске развијености, Књажевац припада неразвијеним општинама (међу 40 најнеразвијенијих општина у РС), а 2004. године општина је проглашена девастираним подручјем (Одлука о одређивању девастираних подручја РС – “Сл Гласник РС“, бр. 63/2004, 20/2006 и 91/2006). Просечна зарада у општини Књажевац је у јануару 2011. године износила 22.806,00 РСД и представљала је 67,06% просека РС, и свега 85,67% просека Зајечарског округа. По нивоу зарада, Књажевац је међу најлошијим општинама у Србији што довољно говори о степену економске развијености општине. Носиоци економског развоја општине у другој половини прошлог века су била велика предузећа: фабрика мотокултиватора “ИМТ”, фабрика обуће “Леда”, Конфекција “Бранка Динић”, фабрика намештаја “Тина” и ППК “Џервин” која су уједно и запошљавала значајан број људи у општини. Ова предузећа након процеса приватизације и реструктурирања или нису више активна или нису више носиоци економског развоја, што је условило пад целокупне економске активности у општини. Изузетак је некадашња фабрика обуће „Леда“, која данас послује као „Falc East“ и која је један од највећих извозника у Србији. Сектор малих и средњих предузећа није до краја био способан да компензује пад привредних активности нити да апсорбује вишак радника који су у процесу реструктурирања остали без посла. Ово се посебно односи на металски сектор. Ипак, сектор малих и средњих предузећа се показао одрживим, тако да се његов напредак свакодневно примећује. Садашње карактеристике привреде Књажевца су недовољно развијена предузетничка клима, спори процес реструктурирања великих предузећа, недостатак знања и менаджерског кадра, недостатак нових производних технологија, ниска продуктивност и недостатак финансијских средстава за развој што резултира у спором економском развоју општине. Упркос проблемима, број привредних друштава у општини Књажевац бележи константан раст у последњих 10 година. У односу на 1999. када је било регистровано око 150 предузећа, тај број је порастао на око 200 у децембру 2010. Уколико се посматрају и установе и друштвене организације, онда је тај број скоро три пута већи и на дан 31.12.2010. износио је 396. Исти тренд се дешава и када су у питању самосталне радње. Њих је у 1999. години било 593, а у јануару 2011. – 663. Табела 5: Број привредних друштава у општини Књажевац према делатности (стање 31.12.2010.) Укупно 396 Индустрија и рударство 31 Пољопривреда и рибарство 12 Шумарство 2 Водопривреда 1 Грађевинарство 4 Саобраћај и везе 1 Трговина 54 7
  • 8. Угоститељство и туризам 3 Занатство и личне услуге 4 Стамбено-комуналне делатности 3 Финансијске и друге услуге 17 Образовање и култура 79 Здравство и социјална заштита 7 Друштвено-политичке заједнице и организације 178 Извор података: Општинска управа Самосталне радње у општини запошљавају око 1.300 радника. Највећи број, односно 175 предузећа, се може сврстати у категорију малих предузећа (до 50 запослених). У општини, међутим, функционише и 20 средњих (50-250 запослених) и пет великих предузећа (преко 250 запослених). У структури привреде општине доминантно место и улогу има приватно власништво. Текстилна, обућарска и прехрамбена индустрија су тренутно најважније привредне гране. Расположиви природни ресурси, међутим, нису довољно искоришћени. Учешће угоститељства и туризма у структури запослених и у стварању народног дохотка је свега око 1,6%. Развојним плановима и програмима је предвиђен значајан развој туризма на подручју Старе Планине на којој у овом тренутку постоје скромни туристички капацитети. Слична је ситуација и са топлим извором лековите воде „Бањица”. Због тога се у наредном периоду предвиђа да туризам, као и сектор услуга постану носиоци привредног развоја општине. На територији општине производну делатност обавља и неколико предузећа која су регистрована на територији других локалних самоуправа, те се резултат њиховог пословања не исказује у билансима који се односе на Књажевац, али ова предузећа имају значајну улогу у запошљавању и економском развоју општине. Приватни предузетници имају своје удружење предузетника са око 60 чланова. Основни проблеми привредног развоја општине Књажевац знатним делом су последица процеса транзицијске рецесије и промена у ширем окружењу. Кључни проблеми проистекли су из недовољно конкурентне привреде, нетрансформисане постојеће привредне структуре, спорости транзицијског процеса у приватизацији, реструктурирању и реорганизацији државних предузећа (нпр. Џервин). Посебно су изражени следећи проблеми: 1) релативно низак ниво укупне привредне активности; 2) успоравање привредног раста; 3) низак ниво инвестиција; 4) висок степен незапослености и социјалних тензија; 5) низак образовни ниво, 6) низак ниво конкурентности привреде; 7) заостајање у примени фактора техничког прогреса (иновација, know-how, нових технологија); 8) неефикасност коришћења материјалних инпута (сировина, енергената, технолошке воде, грађевинског земљишта) и др. У кључне проблеме привредног развоја могу се сврстати и екстремна депопулација, дисбаланс између старосне, миграционе, квалификационе, образовне и структуре радно- способног становништва, као и проблеми недовољне инфраструктурне опремљености привредних локација и простора, и др. Поред спорости структурних промена привреде и успоравања стопе привредног раста услед 8
  • 9. деловања глобалне финансијске кризе, кључни проблем је и веома ниско учешће техничког прогреса као кључног фактора развоја, као и заостајање у примени иновација у већини привредних сектора и недовољно развијено тржиште рада, капитала и знања. Екстремни пад пословних прихода у 2010. години у односу на 1990. годину евидентан је и износи -69,2% . Значајно слабљење привредне основе и транзицијска рецесија огледа се у рапидном и драстичном паду укупне и индустријске запослености, обима производње, ниској искоришћености капацитета, ниској конкурентности привреде, знатним губицима, технолошком заостајању и демографском егзодусу. У протеклом периоду евидентан је стални пад запослености на подручју општине. Укупна запосленост на подручју општине Књажевац за 2010. годину према делатностима изгледа овако: Табела 6: Укупан број запослених према делатности УКУПНО ЗАПОСЛЕНИ 4984 Пољопривреда, шумарство и водопривреда 287 Рибарство 0 Вађење руда и камена 2 Прерађивачка индустрија 2254 Производња ел. енергије, гаса и воде 226 Грађевинарство 130 Трговина на велико и мало 382 Хотели и ресторани 15 Саобраћај, складиштење и везе 137 Финансијско посредовање 28 Послови са некретнинама, изнајмљивање 131 Државна управа и социјално осигурање 235 Образовање 467 Здравствени и социјални рад 635 Друге комуналне, друштвене и личне услуге 57 Извор података: РЗС – Статистички годишњак општине , 2010. године 9
  • 10. Табела 7: Запослени у 2008. години (годишњи просек) Запослени у Запослени у Лица која предузећ., предузећима, Запослен Од тога самостално Укупно на установама, Укупно установама, и жене, % обављају хиљаду задругама и др. задругама и делатност организ. на др. организ. хиљаду Општина 6829 46,2 5646 1183 207 171 Књажевац Извор података: РЗС – Статистички годишњак „Општине у Србији“, 2009. Сектор малих и средњих предузећа је у фази развоја и очекује се његов значајан допринос као једног од основних ослонаца привреде у регији и генератора запослености становништва. Број незапослених се повећао са 1.094 у 1999. години на 4.200 лица у 2010. години. Стопа незапослености износи око 20% са тенденцијом сезонских осцилација. 3.1. Просечна зарада Табела 8: Просечна бруто зарада без пореза и доприноса Просечна бруто зарада у 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. РСД Република Србија 11.500 14.108 17.443 21.707 27.759 32.746 31.733 34.142 Општина Књажевац 8.115 10.874 13.450 16.028 20.329 18.359 18.977 21.045 Извор података: Статистички годишњак „Општине у Србији“, 2010. Просечна зарада има тренд повећања у периоду 2003-2010. године. Просечна зарада у Општини Књажевац је константно нижа у односу на просек РС. 35000 30000 25000 20000 Србија 15000 Књажевац 10000 5000 0 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. Графикон 2: Просечна бруто зарада без пореза и доприноса 10
  • 11. 3.2 Потенцијали економског развоја Поред потенцијала високообразованог кадра (3,21%), високостручног кадра и осталих људских ресурса, највећи значај имају постојећи изграђени привредни капацитети, смештајни и услужни капацитети, инфраструктура (саобраћајнице, железничка пруга, енергетски капацитети, телекомуникације), природни ресурси, урбана насељска и комунална инфраструктура, социјални сервиси/јавне службе, дуга индустријска традиција, итд. Основни потенцијали за развој привреде су: • природни ресурси за развој пољопривреде и прехрамбене индустрије; • природне вредности и услови за развој одређених видова туризма, пре свега планинског, спортског, бањског, ловног, етно и еко-туризма; Потенцијали привредног развоја могу се искористити уз подршку интензивне инвестиционе политике, чиме би се омогућило заустављање негативних демографских трендова. Општина располаже значајним земљишним потенцијалом, али је потребно мерама економске и пореске политике омогућити формирање већих пољопривредних поседа, са адекватним системом за наводњавање и оптималном применом агротехнике. Ипак, основни предуслов остварења наведених потенцијала (индустријских, пољопривредних, туристичких и др.) је значајно веће инвестирање. Најбитнија ограничења привредног развоја су: • депресирана привредна ситуација са високом стопом незапослености, ниским нивоом инвестирања и опремљености; • недоступност финансијских средстава и неповољни услови финансирања; • неповољна демографска структура; • одлив и недоступност одговарајућих кадрова; • недовољно изграђена и развијена инфраструктура (посебно повезаност са коридором X). Индустријска производња бележи значајан пад, што је довело до значајног повећања незапослености (посебан проблем је ниска квалификациона и образовна структура становништва) и повећања застарелости опреме, дефицит радника појединих квалификација као што су нпр. менаджери, инжењери, меркетинг стручњаци, поједина занатска занимања и др. Највећи проблем пољопривредних произвођача је у великим диспаритетима цена (цена репроматеријала неопходних за производњу је далеко виша у односу на цену готових производа) и застарелости пољопривредне механизације што чини ову врсту производње дестимулативном за произвођаче. Основни дугорочни циљ привредног развоја на подручју општине Књажевац јесте остваривање одрживог привредног раста у делатностима које су способне за конкурентски наступ на домаћем и извозном тржишту, применом европских принципа индустријске политике и политике развоја предузетништва и МСП на локалном нивоу. Циљ подразумева ефикасно спровођење транзиционих и реформских процеса који могу да допринесу да 11
  • 12. привреда општине Књажевац постане привлачна за домаћи приватни сектор и стране директне инвестиције. Тако би започело стварање конкурентне привреде, засноване на знању, која је у стању да обезбеди одрживи привредни раст са новим радним местима и већом социјалном кохезијом. То укључује повећање конкурентности привреде и прилагођавање потребама домаћег и међународног тржишта, као и повезивање фирми ради заједничког наступа на тржиштима и формирањем разних секторских кластера. С тим у складу, постављају се следећи посебни циљеви: • формирање привреде засноване на знању, унапређењу подршке свим облицима иновација, убрзаном усвајању техничког прогреса и повећаном инвестирању у истраживања и развој; • реструктурирање привреде и прилагођавање тржишним условима привређивања, стављањем акцента на пољопривреду са агроиндустријом, енергетику, развој туризма; • повећавање економског значаја региона и привлачење инвестиција (домаћих и страних) и средстава финансирања, имајући у виду географско-саобраћајни и погранични положај (ЕУ), као и карактеристике општине; • подстицање развоја индустријских кластера, индустријских и технолошких паркова и зона, бизнис инкубатора и других локационих форми; • кластерско удруживање и повезивање предузећа и формирање пословно-технолошких инкубатора; • подршка развоју предузетништва и стварању амбијента који подстиче развој МСП у сектору производње и разноврсних услуга; • обезбеђење повољних локација различитог степена уређености/опремљености и других пословно-инвестиционих услова за развој различитих привредних активности; • развој ефикасне привредне инфраструктуре који укључује саобраћај, телекомуникације, енергетику и водопривреду, пружа услуге које су од кључног значаја за развој индустријског сектора и трговине и других делатности; • равномернији размештај капацитета, у складу са локационо-развојним потенцијалима и ограничењима простора; • побољшавање технолошког нивоа опреме предузећа и целокупне привреде; • олакшавање ширења и ефикасног коришћења информатичко-комуникационих технологија (ICT); и • подизање нивоа сарадње са суседима (Бугарска) на виши ниво, пре свега у области нових инвестиционих пројеката и развоја хидроенергетског и туристичког потенцијала. 3.3 Концепција унапређења стања и развоја привреде Под претпоставком да ће бити испуњени основни предуслови даљег привредног развоја општине, који се односе на довршавање процеса приватизације и прилагођавање новим тржишним условима привређивања, стратешким документима општине дефинисани су следећи приоритети развоја (редослед није предложен по важности): • Енергетика, пре свега производња електричне енергије из мини хидро електрана, енергије ветра и сунчеве енергије • Туризам, са централним пројектима туристичке регије Стара планина, Ргошка бањица, сеоски туризам и др. • Пољопривреда, заснована на унапређеним традиционалним видовима уз стварање услова за: ефикаснију производњу, формирање микропогона за прераду 12
  • 13. пољоприврених производа, пласман производа, развој воћарства и виноградарства, сточарства и млекарства, повећањем просечне величине поседа и брендирањем сточног фонда и производа, удруживањем произвођача, органска производња и др.; • Мала и средња предузећа, као основни облик организовања фирми и генератор развоја, конкурентности и запошљавања (приоритетно у производњи и преради пољопривредних производа, туризму, трговини и сектору услуга); • Даљи развој и диверзификација услуга терцијарног и квартарног сектора, посебно трговине, занатства, пословних услуга, финансијских, информатичких, техничких и других услуга, личних услуга, послова са некретнинама, и др. • Диверзификовани развој прерађивачког сектора индустрије, заснован на примени савремене технологије, знања, иновација, истраживачко-развојне и маркетиншке активности; и • Шумарство, лов и водопривредне активности. 4. ТУРИЗАМ Најзначајнији туристички потенцијал општине Књажевац је Парк природе "Стара планина". Туризам у Парку природе „Стара планина“ је у повоју. Потенцијали за развој сеоског туризма активирани су спорадично, локалним иницијативама и недовољно су организационо повезани са водним, планинским, бањским, ловним и риболовним и другим видовима туризма. Табела 9: Смештајни капацитети на територији општине Књажевац Објекат Број лежаја Хотел “Тимок” 66 Конак “Вила Катарина” 44 СТУР “Барка” 90 Пансион “Мали предах” 50 Пансион “Ана” 23 Конак “Ћирић” 14 Планинарски дом “Бабин зуб” 72 Епстурс хотел “Бабин зуб” 57 Укупно: 416 Извор: Туристичка организација општине Књажевац На територији општине Књажевац има 230 категорисаних лежајева у сеоским срединама. Смештајних капацитета има у следећим селима: Вртовац, Балта Бериловац, Црни Врх, Равно Бучје, Иново, Јаковац, Горња Соколовица, Влашко Поље, Бучје, Зубетинац, Стогазовац и Жлне. 13
  • 14. Укупни смештајни капацитети су врло скромни и резултат су стагнације туристичких активности и недовољних инвестиција у модернизацију и изградњу туристичких објеката. Карактерише их различит ниво туристичких услуга и садржаја. Укупан број посетилаца у 2008. години износио је 6201, (са 13% страних) и 19556 ноћења. Туристички производи нису у довољној мери комерцијализовани на домаћем, а посебно на иностраном тржишту. Туристички развој општине Књажевац, највише зависи од адекватног маркетинга и анимирања туристичке тражње као и подизања конкурентности. Интерес иностране туристичке тражње неће бити масовније привучен само потенцијалима Старе планине, већ првенствено побољшањем квалитета смештаја и целогодишње туристичке понуде у комбинацији са мотивима очуване природе и културне баштине и органске хране. Јаки су и локални интереси за заштитом простора и за одрживим развојем туризма као потенцијалним покретачем привредног напретка. Носиоци промоције туризма, координације понуде и потражње и културно-едукативне делатности у туризму је Туристичка организација општине Књажевац. Постоји и иницијатива за формирање регионалне туристичке организације. Општина Књажевац има потенцијала за развој следећих видова туризма: спортско- рекреативног, сеоског, еколошког, туризма специјалних интересовања, културно- манифестационог. Потенцијал за развој спортско – рекреативног туризма се посебно односи на Стару планину и Ргошку бањицу. Главни потенцијали развоја туризма су алпско и нордијско скијалиште на Старој планини, водотоци и други потенцијали за летњу рекреацију, лов и риболов, уз укључивање подпланинских села у туристичку понуду. Стару планину карактерише висок степен очуваности природе и природне средине, разноврсни облици флоре и фауне, биогеографска обележја, уз услов интензивније и организованије заштите, презентације и контролисаног коришћења. Значајни потенцијал представља и богата културна баштина (нарочито археолошка налазишта, споменици културе, етно- вредности традиционалних села и манифестације у функцији туризма), уз интензивнију и организованију презентацију и коришћење, обнову запостављених традиционалних заната и др. Приоритетне туристичке локације су: археолошка налазишта Равна - Тимацум минус, Манастир Горња Каменица, Црква св. Богородице, итд. Постоје потенцијали за даљи развој туризма у Ргошкој бањи. Драгоцену допуну бањском туризму могу да представљају природни потенцијали и културна баштина у окружењу који 14
  • 15. интегришу неколико других видова туризма као што су излетнички, еколошки, водни, културолошки, сеоски, ловни, спортски и др. Потенцијали за излетнички, еколошки и спортско-рекреативни туризам, као и туризам специјалних интересовања (спелеологија, бициклизам и др.), су првенствено у морфометријским, климатским и биолошким погодностима за планинарење, боравак у очуваној природи, активну спортску и општу рекреацију, спелеологију и др. Обиље природних богатстава и здрава животна средина дају предуслове за развој сеоског и комплементарних видова туризма, заснованог на гостопримству и изворности сеоског домаћинства, са целогодишњом понудом (еко, етно, ловних и других програма, производње здраве хране, етно-занатских производа, сакупљање шумских плодова и др.). Услов развоја сеоског туризма је функционално повезивање са туристичким и рекреативним комплексима, центрима и местима комерцијалне понуде других облика туризма (планински, бањски, градски и др), као и комунално и инфраструктурно опремање сеоских подручја и уређење етно-села . Развој туризма, организација и уређење туристичких и рекреативних простора засниваће се на следећим општим циљевима: • увођење и поштовање принципа одрживог развоја у туризму, уз економску и еколошку ревитализацију простора, рационализацију коришћења природних ресурса, очување, заштиту и унапређење коришћења природе, животне средине и културноисторијског наслеђа; • комплексна валоризација природних и створених туристичких потенцијала, регионално диференцираних по вредности и садржају, у складу са трендовима светске и домаће тражње, стандардима међународног тржишта и социо-економским интересима Републике и локалних средина; • боље укључивање природних и културно-историјских вредности у развој туризма; организовање, уређивање и коришћење туристичких простора по критеријумима и стандардима заштите животне средине, природне и културне баштине; интегрисање развоја туризма са комплементарним активностима (здравствено-бањским функцијама, пољопривредом, шумарством, саобраћајем, културом и др.); • организовање садржајно заокружене и регионално интегрисане понуде туристичких подручја и дестинација, која садрже препознатљиве мотиве и омогућавају афирмисање нових производа домаће и иностране туристичке тражње; • подстицање развоја туристичких подручја са најповољнијим условима за максимално продужење туристичке сезоне, повећање степена искоришћености капацитета туристичке понуде и социо-економских ефеката туризма; • интензивирање развоја туризма и комплетирање туристичке понуде у дестинацијама (туристичке регије и туристичка места I - IV категорије) које су већ у одређеној мери туристички афирмисане, уз повећање квалитета туристичких услуга и унапређивање туристичког производа; активирање нових простора са туристичким ресурсима, као главним потенцијалима недовољно развијених подручја, зависно од трендова тражње и могућности улагања Републике у некомерцијалне услове туристичке понуде (крупна и туристичка инфраструктура и некомерцијални јавни садржаји); • унапређење услова за туризам и рекреацију отварањем и комплетирањем излетишта, скијалишта и ски-стадиона изнад подпланинских насеља, туристичким и комуналним опремањем села, уређењем ловишта, културно-историјских целина, споменика и вишим квалитетом њихове доступности развојем различитих модалитета саобраћаја до и у дестинацијама; • побољшање организованости туризма (туристичке понуде) и ефикасности управљања развојем туристичких дестинација, посебно у нормативној области, спровођењу власничке и пословне трансформације, координацији активности на нивоима туристичке привреде, туристичког места и Републике, усклађивању интереса заштите природе и развоја туризма, давању већих овлашћења локалним заједницама, дестинацијским и регионалним агенцијама за иновативну 15
  • 16. интерпретацију и коришћење туристичких потенцијала, као и интеграцију постојеће и планиране туристичко-рекреативне понуде окружења. Посебни циљеви развоја туризма и уређења туристичких и рекреативних простора су: • туризам ће бити главни развојни агенс простора који су потенцијално атрактивни и садрже изразите мотиве за домаћу туристичку и рекреативну тражњу клијентеле већих и ближих градова, односно у којима су туристичке активности продуктивније или прилагодљивије од других могућих активности; • према природним и створеним потенцијалима, развој туризма и рекреације засниваће се на туристичко-рекреативној понуди природних целина пре свега деловима туристичких регија Стара планина, као и других туристичких простора односно појединачних локалитета и места - на планинама и водама, туристичким коридорима, ловиштима и на селима, којима су истовремено обухваћене и све значајне природне и културно-историјске вредности; туристички простор биће плански рејониран на целовите, јединствене и међусобно интегрисане комплексе туристичке понуде, са оригиналним туристичким производима сваког рејона, у оквиру обухваћених туристичких места и садржаја понуде у општини Књажевац; • физичка и функционална интеграција понуде туристичких дестинација засниваће се на побољшању доступности саобраћајне и друге инфраструктуре (техничке и рекреативне), јавних служби и сервиса; • приоритете у формирању туристичке понуде чиниће садржаји у простору – на планинама, скијалиштима и другим спортско-рекреативним полигонима, ловиштима, објектима и површинама природних вредности; и њихово непосредно повезивање са туристичким коридорима, центрима, местима, селима и туристичким манифестацијама; • развој туристичких места биће условљен државном регулативом развоја туризма и подржан државним улагањима у изградњу инфраструктуре и некомерцијалних садржаја јавног стандарда и едукацију становништва, као и стимулацијама комерцијалних инвеститора у почетним корацима развоја кроз фискалне, кредитне и друге олакшице, кроз одговарајуће мере земљишне политике, посебно у погледу грађевинског земљишта и др.; и • развој како локалне тако и регионалне туристичке организације и успостављање информационог система туристичке понуде подручја у циљу бољег брендирања и маркетинга. Основна опредељења дугорочног концепта развоја туризма и рекреације су: • туризам ће бити основа развоја оних простора, који располажу атрактивним мотивима за туристичку тражњу првенствено клијентеле из Ниша, Београда (и других већих и ближих градова из регионалног окружења) и иностранства, а делом и са подручја општине развијаће се као алтернативна делатност на другим просторима (под режимима заштите, сеоским подручјима и сл.) и вид компензације локалном становништву за различита ограничења у развоју; • према природним и створеним потенцијалима, развој туризма и рекреације засниваће се на интегрисаној целогодишњој туристичко-рекреативној 16
  • 17. понуди Старе планине, Ргошке бањице, културно историјских знаменитости села, ловишта и др., којима ће уједно бити обухваћене и све остале значајне вредности подручја; • туризам ће активирати развој комплементарних активности и структура (села, пољопривреде, мале привреде, јавних служби и објеката, инфраструктуре и др.), подржати и унапредити заштиту и културолошку презентацију природе, природних и културних вредности, као темељних ресурса и услова укупног, здравственог, еко, етно и других видова туризма, производње еко-хране и сл.; • постојећа туристичка понуда биће техничко-технолошки и организационо унапређена и функционално заокружена, посебно у погледу уређења, опремања и коришћења садржаја понуде. За привлачење домаћег и иностраног капитала развијаће се атрактивни и профитабилни програми постојеће и нове туристичке понуде. Према природним и створеним туристичким ресурсима општине Књажевац и критеријумима тражње ширег круга туристичке клијентеле, понуда туристичког подручја засниваће се на следећим доминантним видовима туризма: • планинском туризму - на Старој планини са разноврсном целогодишњом понудом како у зимској сезони (алпско, турно и нордијско скијање, сноу-борд и др.), тако и у летњој сезони (планинарске и излетничке туре, јахање, планински бициклизам, летење змајем и параглајдером, фото-сафари и др.) уз сеоски, ловни и еколошки туризам; • бањском и здравствено-рекреативном туризму - са целогодишњом понудом у здравственој рехабилитацији (балнеолошка и климатска), здравственој, општој и спортској рекреацији на тлу и води, на бази минералних и термоминералних вода и климатизма ( Ргошка бања ), уз планински, културни, сеоски, еколошки и друге видове туризма; • сеоски туризам - са целогодишњом понудом, уз планински, ловни туризам, производњу еко-хране и етно-занатских производа, • туризам специјалних интересовања (спелеологија/авантуристичке туре, истраживачке туре, обиласци, бициклизам, панорамски путеви и др.) уз функционалну интеграцију са другим видовима туризма. На подручју општине Књажевац ће се развијати деоница Р-243 Кална (планирани гранични прелаз са Републиком Бугарском - Свети Никола), Р-247-а Минићево (гранични прелаз са Републиком Бугарском - „Кадибогаз“), као и више деоница ка прилазима туристичким центарима, насељима на подручју Старе планине. Општина Књажевац ће у свом непосредном окружењу интегрисати бројне туристичке ресурсе и вредности као што су Парк природе Стара планина, Ргошка бања, спортско- рекреативни центар Бањица, археолошки локалитети (Тимацум минус, Бараница, Дубрава, Габровница и др.), етно село Равна (у оквиру ког се налази и музеј вина), сакрални објекти (Манастир Свете Тројице-XIV век, између насеља Доња Каменица и Горња Каменица, Црква Свете Богородице у Доњој Каменици, црква Светог Ђорђа у Књажевцу и др.), излетиште Бараница и др. Главна туристичка понуда рејона у погледу планинског туризма, започета на Старој планини (туристичко насеље Бабин Зуб-Коњарник) развијаће се у планинској зони и подпланинској зони, и уз интеграцију са бројним туристичким ресурсима и природним и културним вредностима у непосредном окружењу. Планинску зону представљаће виши планински појас са доминантном, планинском понудом у простору и новим туристичким смештајем у непосредном контакту са том понудом (туристички ризорт „Јабучко равниште“ и туристички центар „Голема река“ уз наставак активирања алпског скијалишта). Подпланинску зону чиниће ниже подножје планине и његово шире окружење, са брдским и низијским садржајима понуде у простору (градска излетишта и др.) и смештајем у сеоским насељима и Књажевцу. Доминантни вид туризма биће стационарни и излетнички планински туризам, са целогодишњим коришћењем капацитета понуде (у зимском периоду алпско скијање и 17
  • 18. активности осталих зимских спортова, и у летњем периоду бројни видови спортско- рекреативног туризма на планинским локалитетима, излетничким и планинарским итинерарима. Туристичка понуда рејона биће комплетирана: реновирањем и изградњом смештајних капацитета, комуналне опреме и јавних садржаја; реализацијом садржаја понуде у простору и нове туристичко-рекреативне инфраструктуре; бољом интеграцијом туристичких ресурса са природним и културним вредностима окружења; развојем путне мреже (остварењем квалитетнијег саобраћајног приступа из правца коридора аутопута Е-75 и унапређењем путева II реда и општинских саобраћајница). Главна туристичка понуда рејона биће организована у следећим комплексима и местима: • туристички комплекс Стара планина • туристички комплекс општински центар Књажевац са непосредном околином. Кључни учесници у реализацији концепта развоја туризма су: • Туристичка организација општине Књажевац, као носилац промоције туризма и организације туристичке понуде, унапређења јавних садржаја од интереса за туризам и других активности и делатности у туризму (програмских, културно- едукативних, информативно- пропагандних са итинерарима који садрже специфична обележја туристичке понуде намењену различитим циљним групама туриста, и др.); • планинарска, спелеолошка, ловна, риболовна и друга спортска друштва; • министарства са одговарајућим дирекцијама и управама (надлежним за послове туризма, просторног планирања, заштите животне средине и културе) резервацијом простора и инвестиционом подршком приоритетним програмима развоја, организације и уређења туристичких простора од републичког значаја из средстава Националног инвестиционог плана, као и посебних средстава из Програма за развој инфраструктуре у туризму; • Завичајни музеј, Агенција за развој општине Књажевац, Дирекција за урбанизам и изградњу и јавна предузећа надлежна за послове друмског саобраћаја, јавних скијалишта, водопривреде, шумарства, као и заводи надлежни за заштиту природе и споменика културе; конципираће се састав, организација и облик сарадње између републичких, регионалних и локалних субјеката развоја туризма у циљу ефикасног спровођења и праћења политика и програма развоја туризма и уређења туристичких простора, од инвестиција до експлоатације (јавна предузећа за развој туризма); и • Туристичка организација Србије перманентном промоцијом постојеће и планиране туристичке понуде и туристичких рејона у циљу артикулисања, усмеравања и подстицања тржишта тражње за туристичким садржајима и др. 18
  • 19. 5. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ 5.1. Постојећи смештајни капацитети У општини су присутни смештајни капацитети који задовољавају тренутне потребе града, али су недовољни за планирани развој зимског туризма на Старој планини. Постојећи смештајни капацитети су лоцирани највећим делом у самом градском подручју, односно на комплексу Бабин зуб. Према подацима општинске Туристичке организације у смештајне капацитете општине спадају: 1. Хотел «Тимок» Налази се у центру Књажевца и некада је располагао са 66 кревета, кафаном, рестораном и летњом баштом. Након приватизације, нови власник је уложио у реновирање и очекује се да прве госте Хотел прими током 2011. године. 2. Конак «вила Катарина» "Вила Катарина" се налази на излазу из Књажевца, на путу за Сокобању. Објекат је подигнут још 1933. године, и изграђен је у традиционалном стилу. Вила располаже са 44 лежаја у два апартмана и осамнаест соба. Поседује и велику и малу ресторанску салу. Окружена је природом а има и дечије игралиште и спортске терене за мале спортове. 3. СТУР «Барка» Конак се налази на излазу из Књажевца у правцу Ниша, на свега 300 м од градског базена. Располаже са 4 апартмана и још 90 лежајева у 37 соба. Поседује две велике ресторанске сале поред којих се налази лепо уређена башта. Конак нуди ловцима могућност чувања ловачких паса у 80 боксова. 4. Дом ученика средњих школа Дом ученика средњих школа се налази у централној градској зони Књажевца. Објекат је првенствено намењен ђацима који похађају наставу у некој од средњих школа општине, а вишак смештајних капацитета, као и цео објекат у току летњих месеци, могу се користити за различите врсте туризма ниже категорије. 5. Пансион «Мали предах» Објекат Пансион располаже са 19 соба, четири апартмана и салом капацитета 600 места. Осим квалитетног смештаја гостима нуди разноврсна јела и пића, посебно локалне специјалитете и јела традиционалне кухиње. 6. Пансион «Ана» Пансион се налази у близини аутобуске и железничке станице. Смештајни капацитети конака су 13 двокреветних и трокреветних соба. Гостима је на располагању и вишенаменска сала са 400 места. Објекат поседује летњу башту са 150 места. У саставу објекта је и поликлиника у којој се према потреби могу добити све врсте специјалистичких прегледа и лабораторијских анализа. 7.Предузеће за угоститељство и услуге конак «Ћирић» Д.О.О, РЈ Милошев конак са преноћиштем Објекат поседује укупно 14 лежајева. Налази се у центру Књажевца у близини општине Књажевац. Осим квалитетног смештаја гостима нуди разне специјалитете и јела традиционалне кухиње. 8.Планинарски дом «Бабин зуб» 19
  • 20. Планинарски дом на Бабином зубу је објекат површине 870 м² и располаже са 72 лежајева. Изграђен је још 1952. године као објекат за потребе планинара, скијаша и љубитеља природе. Објекат располаже собама са 2 до 9 лежајева, трпезаријом, клубом, помоћним просторијама... Објекат захтева значајна инвестициона улагања, међутим с обзиром на локацију дома (врх Бабиног зуба, близина ски стаза) улагања могу бити економски оправдана. 9.Епстурс хотел «Бабин зуб». Хотел «Епстурс» на Бабином зубу је по комфору, години изградње и локацији најексклузивнији смештајни капацитет на територији општине Књажевац. Капацитет објекта је 57 лежајева. Опремљен је као планински хотел. Располаже кухињом са трпезаријом, летњом терасом са које се пружа предиван поглед на амбијент Старе планине и другим пратећим објектима. 10.Смештај у сеоским домаћинствима На територији општине Књажевац има 230 категорисаних лежајева у сеоским срединама. Смештајних капацитета има у следећим селима: Вртовац, Балта Бериловац, Црни Врх, Равно Бучје, Иново, Јаковац, Горња Соколовица, Влашко Поље, Бучје, Зубетинац, Стогазовац и Жлне. 11.Смештајни угоститељски објекти у околини Књажевца У местима надомак Старе планине налази се још неколико смештајних угоститељских објеката. То су: • Конак „Талисман“ у Кални; • Конак „Мездреја“; • Конак „Ждрма“ у Црном Врху; • Конак „Седла“ у Ћуштици; • Школа у Ћуштици. 5.2. Најважнији забавни садржаји Базен "Бањица" је спортско–рекреативни центар који се налази на 5 километара од Књажевца. Комплекс базена чине отворени олимпијски базен са термалном водом температуре 28,6ºЦ и дечији базен. У оквиру центра се налази башта са око 120 места, паркинг простор и терени за мале спортове. „Бараница“ је излетиште које се налази на 5 км од Књажевца поред пута Књажевац – Бабин зуб. Ресторан је постављен на стенама изнад саме реке, међутим, тренутно је у лошем стању и није у функцији. У близини објекта је изграђена брана, која је у функцији. У току је израда плана детаљне регулације излетничког места ”Бараница”, где се, поред постојећих објеката предвиђа изградња објеката за спорт и рекреацију. „Бигар“ новоформирано излетиште у близини Калне, покрај пута Књажевац-Пирот, са изузетно атрактивним природним водопадом и са уређеном пешачком стазом укупне дужине око 3км. Стара планина, као посебан комплекс са капацитетима који су већ изграђени или се планира њихова изградња представља посебну целину која ће обиловати забавним садржајима. 20
  • 21. 5.3. Културно-историјски садржаји и вредности Трагови живота на територији општине Књажевац су присутни још из периода праисторије о чему сведоче бројни археолошки налази на Бараници, Шкодрином пољу, Дубрави, као и цртеж коњаника у Габровници. Завичајни музеј О прошлости Књажевца, културном и привредном развоју, говоре богате збирке у Завичајном музеју и Музеју града Књажевца. У саставу Завичајног музеја се налазе Музеј града, архео– етно парк у селу Равна и антички локалитет Тимацум Минус. Музеј града Књажевца налази се у кући Аце Станојевића која је подигнута 1910. године и представља споменик културе. Изложени предмети су пре свега предмети породице Станојевић, док је део експоната добијен на поклон од старих књажевачких породица. У доњој етажи, у галеријском простору одржавају се различити музејски садржаји, књижевне и музичке вечери, различита предавања итд. Удружење за неговање традиције „Извор“ је основано 2005. године и бави се израдом сувенира, неговањем традиционалне кухиње, народним говором, појањем, обуком младих у духу препознавања и очувања традиције, као и хуманитарним, радом. Удружење данас броји 90 чланова, заједно са истуреним одељењем у Ћуштици. Чланови су разних професија: домаћице, радници, учитељи, професори, банкари, лекари, ученици и други. Подједнако су заступљене жене и мушкарци. Удружење има своју Скупштину, Управни и Надзорни одбор. Архео–етно парк се налази у селу Равна на око 8 км северно од Књажевца, у дворишту сеоске школе која је и сама споменик културе. У склопу парка се налази истраживачка станица, лапидаријум са изложеним римским каменим споменицима који су пронађени приликом археолошких истраживања и етно-парк у којем је реконструисано сеоско домаћинство са краја XIX и почетка XX века са циљем да се презентује и негује традиционално градитељство краја. Тимацум Минус је локалитет из римског периода и представља најстарије познато војно утврђење у тимочкој области. Налази се у близини села Равна. Претпоставља се да је утврђење и пратеће насеље из периода I - VI века наше ере. У простору некадашњег утврђења су пронађени остаци различитих грађевина, док су у близини утврђења пронађени остаци цивилног насеља. На оближњим падинама се налазе остаци две римске некрополе са бројним и разноврсним налазима и гробним прилозима. На обали Белог Тимока, такође у непосредној близини остатака тврђаве, откривено је римско купатило. Археолошки материјал са овог локалитета је већим делом смештен у Завичајном музеју Књажевца као и у архео– етно парку у чијем склопу је формиран лапидаријум. 5.4. Цркве и споменици Црква Св. Богородице у Доњој Каменици је подигнута у XIV веку. Саграђена је на левој, уздигнутој обали Трговишког Тимока, на око 15 км од Књажевца. У неколико наврата је рађена конзервација и рестаурација тако да је живопис већим делом очуван. Дела изузетне уметничке вредности представљају композиција ктитора са породицом, Богородице из Благовести, као и ликови светих ратника, Теодора Тирона и Теодора Стратилата у припрати јужно од врата. Црква Света Тројица у манастиру у Горњој Каменици је задужбина српског деспота Лазара, најмлађег сина Ђурђа Бранковића, како сведочи натпис из 1454. године (манастир подигнут 1457. године). Црква се налази између Доње и Горње Каменице на око 17 км од Књажевца. Живопис је готово у целини уништен, а сачувано је само неколико фрагмената фресака и то у кубету и припрати (''Страшни суд'') који припадају обнови из прве половине 19. века. 21