2. Правила дефинисања
1. Акуратност (фокусирање на есенцијалне карактеристике).
Иако ствари на које примењујемо термине имају бројне
карактеристике, нису све суштинске, односно, неке могу
одсуствовати а да се природа те ствари не измени.
Нпр. плод лимуна је типично жуте боје, кисео, јајолик, има коштице, пулпу,
расте на дрвету, велики је као песница десетогодишњака, сочан,
сегментисане унутрашњости, дебеле воскасте коже, расте у полутропској
клими, јестив, садржи витамин Ц… Зар све ово треба унети у дефиниенс
термина „лимун”? Такође, неке особине могу бити потпуно небитне иако
одликују све чланове дотичне класе (нпр. одсуство перја код људи), па
самим тим нужно отпадају као елементи дефиниенса.
Међутим, постоје случајеви када можемо понудити више
акуратних (непреобилних) дефиниција истог термина и када
одлуку о привилегованој не доносимо више на основу логичких
својстава, већ и на основу емпиријског увида у уобичајену
употребу међу корисницима тог језика:
3. Пример:
1. „Квадрат” = дф. „Затворена фигура у равни са четири праве и
међусобно једнаке странице, и чији унутрашњи углови износе 90º.”
2. „Квадрат” = дф. „Затворена фигура у равни са четири праве странице и
дијагоналама једнаке дужине, које се секу под правим углом.”
3. „Квадрат” = дф. „Затворена фигура у равни са четири странице, чија
свака дијагонала сече ту фигуру у два правоугла једнакостранична
троугла.” (запазите да у дефиницији 2. и 3. није потребно наводити
једнакост страница као својство квадрата, напротив, то би само
оптеретило дефиницију и учинило је преобилном).
4. „Квадрат” = дф. „Једнакостранични паралелограм без оштрих
унутрашњих углова.”
5. „Квадрат” = дф. „Једнакостранични паралелограм са четири осе
симетрије.” итд. Или је довољно само рећи: „Квадрат” = дф. „Савршени
паралелограм”?
4. 2. Избећи циркуларност. Пошто такве
дефиниције помињу дефиниендум и у
дефиниенсу, оне нису довољно информативне
(нпр. „бежични телефон” је „телефон без жица”)
и излишне су. Међутим, некада су неизбежне,
као у случају речничких дефиниција термина
који се односе на основне дражи: мирис, бол,
звук, где физикални опис не помаже у тачном
одређивању природе тог осета и где, у
недостатку слика или остенсије, прибегавамо
синонимном кружењу.
Нпр. „мирис” се дефинише као „арома, задах”,
„арома” као „мирис”, „парфем” као „мирис”, а
онда као „нарочито пријатан мирис” итд.).
5. 3. Адекватност. Обим (примене) дефиниендума и
дефиниенса морају бити идентични (дакле, захтева
се да појмови са обе стране дефиниције буду у
односу идентитета или еквиполенције).
У следећем примеру дефиниције „птице” наилазимо на више
типова грешке неадекватности:
„топлокрвна животиња”, што је преширока дефиниција, јер је дфс.
ширег обима од дфм. и може да укључи и псе, коње итд.,
„перната животиња која леже јаја” је преуска јер искључује мушке
припаднике врсте,
„мала летећа животиња” прави обе грешеке, јер укључује и слепе
мишеве, који нису птице, а искључује нојеве, који то јесу.
6. 4. Избегавати фигуративан и сликовит језик. Употреба таквог
језика не доприноси учењу како да се правилно употреби неки
термин.
Нпр. „Пас је човеков највернији друг” само метафорички дозначује везу
човека и пса, и пре се односи на представу коју многи имају о псу, него
што учи шта је садржај тог појма.
5. Избегавати опскурне (нејасне и непрецизне) изразе, пошто они
сами захтевају даље дефинисање.
6. Избегавати негативна одређења. Покушај да се неко позитивно
(присутно) својство одреди навођењем шта оно није (где се
термин не може применити) не доприноси стварном упознавању
садржаја појмова.
Нпр. „искрена особа” боље ће бити дефинисана преко „увек говори
истину” него преко дфс. „никада не лаже”. Наравно, ако говоримо о
дефинисању негативних термина, тада је негативна дефиниција у начелу
неизбежна („бесконачност” у математици, „негативан појам” у логици итд).
7. Методе дефинисања
Методе Дефиниендум Дефиниенс
СИНОНИМА "астероид“ "планетоид"
АНАЛИЗЕ
(GENUS-
SPECIES)
„квадрат”
„црвено”
„правилни
паралелограм”
"Имати боју која се
јавља на доњем
/одраженом/ делу
виљивог спектра.”
10. ФУНКЦИОНАЛНА/
ОПЕРАЦИОНАЛНА
„чекић” „Оруђе са чврстом тврдом
главом, обично од метала или
дрвета, попречно
постављеном у односу на
ручку, који се користи за
ударање и разбијање нечега.”
„интелигенција” „Оно што се мери тестом
интелигенције.”
Ове дефиниције показују на који начин можемо произвести, променити
или утицати на нешто на шта се односе. Тако је сваки „кувар” скуп
операционалних дефиниција јела чије прављење описује (нпр. „Торта је
оно што се добија када умутимо…”).
