Analiza finansijskih iskaza firme

1. IX
FINANSIJSKA ANALIZA

2. 93. PRAVILA FINANSIRANJA –
SUŠTINA, POVEZANOST SA
PRINCIPIMA FINANSIJSKE
POLITIKE, PODELA
definicije pravila finansiranja (Herle):
 principi za izbor sredstava finansiranja
radi zadovoljenja neke date potrebe
kapitala
 norme za pribavljanje kapitala sa
određenih aspekata

3. veći broj pravila, u čijoj osnovi leži jedan ili više
principa poslovne ili finansijske politike (princip
sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti, elastičnosti,
nezavisnosti, itd.)
Sistematizacija pravila finansiranja prema
principima finansijske politike nije moguća, jer u
osnovi pojedinih pravila često ne leži jedan, već
više principa finansijske politike.
"zlatna", "sveta", "optimalna" pravila /
"klasična", "tradicionalna" pravila

4. Sva pravila finansiranja tangiraju finansijsku
strukturu preduzeća, i to:
– sastav kapitala prema poreklu i ročnosti
(vertikalna pravila) ili
– odnos delova imovine i kapitala (horizontalna
pravila).

5. Pasiva
Bilans stanja
Aktiva
horizontalna pravila finansiranja
vertikalna pravila
vertikalna pravila
finansiranja
finansiranja

6. 94. VERTIKALNA PRAVILA
FINANSIRANJA – SUŠTINA I
SASTAV
Nastoje da postave normu za strukturu kapitala
(pasive bilansa).
princip sigurnosti
pravila za odnos:
– sopstvenog i pozajmljenog kapitala
– nominalnog kapitala i rezervi
– dugoročnog i kratkoročnog kapitala

7. 95. PRAVILA ZA ODNOS
SOPSTVENIH I POZAJMLJENIH
IZVORA (KAPITALA)
"pravila za pokriće (izravnanje) rizika"
Javljaju se u formi:
– čvrsto postavljenih relacija između sopstvenih
i pozajmljenih izvora ili
– minimalnih zahteva (donjih limita) za
finansiranje preduzeća sopstvenim kapitalom.

8. pravilo jednakosti sopstvenih i
pozajmljenih izvora ("zlatno pravilo
izravnanja rizika") – Gerstner: finansiranje
sopstvenim kapitalom je najzdravije, a
jednakost sopstvenog i pozajmljenog
kapitala treba smatrati minimumom
Neki autori smatraju zdravim i odnos
sopstvenog i pozajmljenog kapitala od 2:1,
neki preporučuju odnos 1:3, dok neki
smatraju da optimalan odnos zavisi od
vrste preduzeća.

9. Sopstveni kapital vrši funkciju garanta ili
primarne sigurnosti plaćanja obaveza u iznosu
i roku.
Zahtevi sigurnosti i likvidnosti sa aspekta
poverilaca bili su odlučujući za nametanje
obaveze finansiranja sopstvenim kapitalom.
Nikakvo fiksiranje relacija između sopstvenog
i pozajmljenog kapitala ne može da obezbedi
sigurnu zaštitu likvidnosti, jer likvidnost zavisi
od usklađenosti novčanih tokova.

10. Sopstveni kapital ima zaštitnu funkciju za tuđi
kapital i njegovo učešće treba da bude veće
ako je preduzeće izloženo većem riziku.
Rizici preduzeća su individualno uslovljeni,
zbog čega je neprihvatljivo postavljanje opštih
normi za učešće sopstvenog kapitala.
Na relacije sopstvenog i pozajmljenog kapitala
utiče i princip rentabilnosti.

11. Elementi
1. Sopstveni kapital
2. Pozajmljeni kapital
3. Ukupan kapital (1+2)
4. Investicioni dobitak (20%)
5. Troškovi kamata (10%)
6. Ostatak dobitka (4–5)
7. Ukamaćenje sopstvenog
kapitala (6/1)
Slučajevi finansiranja
I
II
100.000
50.000
–
50.000
100.000
100.000
20.000
20.000
–
5.000
20.000
15.000
20%
30%

12. 96. PRAVILA ZA ODNOS REZERVI
PREMA NOMINALNOM
KAPITALU
Gerstner: ne insistira na određenoj normi, ali
ističe da je preduzeće sigurnije ukoliko su
veće rezerve
Nikliš: zahteva da odnos rezervi i nominalnog
kapitala bude 1:1
princip sigurnosti za nominalni kapital (koji
predstavlja obavezu preduzeća prema
vlasnicima)

13. 97. PRAVILA ZA ODNOS
DUGOROČNOG PREMA
KRATKOROČNOM KAPITALU
Nema čvrstih normi, već je odnos uslovljen
strukturom imovine, koja zavisi od vrste
preduzeća.
dopunski zahtev: ovaj odnos mora da se kreće
ispod tačke na kojoj volja davalaca kratkoročnih
sredstava počinje da smeta i da bude teret

14. 98. HORIZONTALNA PRAVILA
FINANSIRANJA – SUŠTINA I
SASTAV
Tangiraju odnose delova imovine i kapitala.
princip likvidnosti
najznačajnija pravila:
zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja
zlatna bilansna pravila finansiranja (u užem
i širem smislu)
pravila finansiranja "1:1" i "2:1"

15. 99. ZLATNO (BANKARSKO)
PRAVILO FINANSIRANJA
nepisani zakon kreditne privrede: primljeni tuđi
kapital ne sme da se koristi vremenski
nepovoljnije nego što je dobijen
Hibner: "Kredit koji neka banka može dati, a da
pri tome ne dođe u opasnost u pogledu
ispunjenja obaveza, mora odgovarati kreditu
koji banka uživa, i to ne samo po iznosu, nego i
po kvalitetu."

16. obezbeđenje likvidnosti – putem
kongruencije rokova aktivnih i pasivnih
kreditnih poslova
u slučaju preduzeća: usaglašenost između
trajanja vezivanja imovinskih predmeta i
trajanja raspolaganja kapitalom
pribavljenim za pokriće potreba

17. Održavanje likvidnosti preduzeća
pretpostavlja, pored kongruencije rokova, još
dva uslova:
1. da se iz tekućih prihoda vraća najmanje
uloženi iznos finansijskih sredstava i
2. da se mogu nabaviti nova sredstva nakon
vraćanja dospelih obaveza.
Za preduzeće je mnogo važnija usklađenost
primanja i izdavanja nego usklađenost rokova.

18. ZLATNA BILANSNA PRAVILA
FINANSIRANJA
konkretizacija zlatnog pravila finansiranja
osnova: raščlanjavanje aktive prema stepenu
likvidnosti i pasive prema stepenu dospelosti i
utvrđivanje relacija između raščlanjenih
delova aktive i pasive
osnovna pravila:
– zlatno bilansno pravilo u užem smislu
– zlatno bilansno pravilo u širem smislu

19. 100. ZLATNO BILANSNO
PRAVILO U UŽEM SMISLU
zahtev: da postrojenjska (fiksna) imovina bude
pokrivena sopstvenim i dugoročnim
pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina
kratkoročnim kapitalom
neslaganje u definisanju pravila – jedna grupa
autora smatra da postrojenjska imovina treba da
bude pokrivena isključivo sopstvenim kapitalom
(princip sigurnosti), a druga dopušta upotrebu i
dugoročnog pozajmljenog kapitala

20. jedinstven stav – za finansiranje postrojenja
se po pravilu preporučuje sopstveni kapital,
a finansiranje dugoročnim pozajmljenim
izvorima se tretira kao manje-više nužno
odstupanje od pravila

21. ocena zlatnog bilansnog pravila u užem smislu:
– Mišljenje da zlatna bilansna pravila
predstavljaju konkretizaciju zlatnog pravila
finansiranja je neprihvatljivo (parcijalni
nasuprot totalnom načinu posmatranja).
– Neprihvatljivo je a priori mišljenje da je
postrojenjska imovina opterećena rizikom.
– Ne uzima u obzir načelo rentabilnosti.
– Ne garantuje likvidnost preduzeća.

22. 101. ZLATNO BILANSNO
PRAVILO U ŠIREM SMISLU
proširenje zlatnog bilansnog pravila u užem
smislu
zahtev: dugoročno finansiranje ne samo
postrojenjske imovine, već i dela obrtne imovine
koji je trajno vezan za preduzeće
brojne varijante pravila, usled različitih odgovora
na pitanja: (1) šta treba smatrati vezanom
obrtnom imovinom i (2) kakvim kapitalom treba
finansirati ovu imovinu – sopstvenim ili
dugoročnim tuđim

23. prvo pitanje:
– mišljenja se kreću od zahteva za dugoročnim
finansiranjem minimalnih zaliha do zahteva da
se ukupne zalihe finansiraju dugoročno
– preovlađujući stav: dugoročno finansiranje
"gvozdenih zaliha"
drugo pitanje:
– razlike između onih koji dopuštaju
finansiranje obrtne imovine dugoročnim tuđim
kapitalom i onih koji zahtevaju finansiranje
sopstvenim kapitalom

24. Šmitovo pravilo jednake vrednosti u bilansu:
realna aktiva treba da bude finansirana
sopstvenim kapitalom, a nominalna aktiva
(potraživanja i gotovina) pozajmljenim
kapitalom

25. preovlađujući stav: postrojenjsku imovinu i
gvozdene zalihe treba finansirati sopstvenim i
dugoročnim pozajmljenim kapitalom

26. 102. PRAVILA FINANSIRANJA
"1:1" I "2:1"
pravilo "1:1" (acid test):
– minimalni zahtev jednakosti između gotovine,
menica i potraživanja, sa jedne strane, i
kratkoročnog kapitala, sa druge strane
– merenje likvidnosti I stepena
– na poseban način formulisan zahtev zlatnog
bilansnog pravila u širem smislu, ali je zlatno
bilansno pravilo elastičnije, jer dopušta da deo
zaliha iznad gvozdenog stanja bude finansiran
kratkoročnim izvorima

27. pravilo "2:1" ("current ratio"):
– odnos obrtne imovine prema kratkoročnim
obavezama treba da bude najmanje 2:1
– merenje likvidnosti II stepena
poreklo: američka bankarska praksa (osnova
za donošenje odluka o odobravanju ili
odbijanju kreditnih zahteva)
zahtev likvidnosti

28. Pravila finansiranja ne mogu biti prihvaćena
kao opštevažeći kriterijumi za ocenu
finansijskog položaja preduzeća.
Likvidnost pretpostavlja usklađenost primanja
i izdavanja.

29. 103. CILJEVI FINANSIJSKE
ANALIZE – OPŠTI I
PRODUBLJENI
opšti ciljevi finansijske analize:
1. ispitivanje uslova finansijskog
ekvilibrijuma (ravnoteže) preduzeća
2. merenje rentabiliteta uloženih sredstava

30. Bliže određivanje ciljeva finansijske analize
uslovljeno je interesima ispitivača, odnosno
korisnika finansijske analize.
razlikovanje internih ciljeva analize (korisnik
analize je samo preduzeće) i eksternih ciljeva
analize (korisnici su interesenti izvan
preduzeća)

31. ciljevi interne analize:
1. osvetljavanje opšte politike preduzeća i
njene usklađenosti sa potrebama preduzeća
2. snabdevanje menadžmenta neophodnim
podlogama za donošenje finansijskih odluka
3. merenje ostvarenog periodičnog rezultata sa
raznih aspekata i utvrđivanje da li je
njegova visina u skladu sa očekivanjem ili
sa nekom veličinom koja ima karakter
normale

32. Interna analiza pretpostavlja ispitivanje
prošlosti, sračunato na ocenu ranijih odluka u
vezi sa upravljanjem preduzećem, i na
pribavljanje svih obaveštenja relevantnih za
koncipiranje poslovnih odluka usmerenih na
održavanje i razvoj preduzeća u budućnosti.

33. eksterni ciljevi analize:
• investitori – donošenje odluka o kupovini,
prodaji ili zadržavanju akcija
• poverioci – ispitivanje mogućnosti naplate
odobrenih kredita (koja primarno zavisi od
rentabiliteta, a sekundarno od visine garantne
supstance i opšte slike finansiranja)
• zvanična statistika i ostali državni organi –
ispitivanje pravaca razvoja preduzeća kao
osnovnih ćelija nacionalne ekonomije

34. eksterni ciljevi analize:
• poslovna udruženja i privredne komore –
ispitivanje poslovne efikasnosti i pomeranja
glavnih pokazatelja ekonomskog položaja
preduzeća u strukturi grane ili privredne
oblasti (analize upoređenja između
preduzeća)

35. razlike između interne i eksterne analize: po obimu
i vrsti korišćenog materijala i širini analize (broju
poslovnih problema kojima se bavi)
Internim analitičarima stoje na raspolaganju, pored
finansijskih izveštaja, sve informacije koje se
mogu izvući iz postojeće organizacije finansijske
funkcije.
Eksterna analiza se vrši samo na osnovu
finansijskih izveštaja i njeni zaključci često imaju
samo karakter indikacija ili nagoveštaja .
zaključak: interna analiza je dublja od eksterne

36. 104. VRSTE FINANSIJSKE
ANALIZE
kriterijumi za razlikovanje vrsta analize
1. korisnici analize
2. predmet analize
3. vreme posmatranja
4. način pripremanja podataka za analizu
5. instrumenti analize

37. I kriterijum – korisnici analize:
• interna analiza
• eksterna analiza
• razlika: obim korišćenog materijala i
brojnost problema kojima se analiza
posvećuje – eksterna analiza je kraćeg
dometa i manje upotrebne vrednosti od
interne analize

38. II kriterijum – predmet analiziranja:
• analiza bilansa stanja (finansijskog statusa)
– usmerena na ispitivanje stanja ili razvoja
položaja sigurnosti i likvidnosti, kao osnove
finansijskog zdravlja preduzeća
• analiza bilansa uspeha (rezultata) –
usmerena na ocenu poslovne efikasnosti

39. III kriterijum – vreme posmatranja:
• analiza stanja (statička analiza)
− analiza (1) bilansa stanja na određeni dan
i (2) bilansa uspeha za jednu poslovnu
godinu
• analiza razvoja (dinamička analiza)
− analiza razvoja finansijske situacije i
rezultata u nizu perioda
− prednost u odnosu na statičku analizu:
otkriva liniju razvoja finansijske strukture
i rezultata

40. IV kriterijum – način pripremanja:
• analiza bilansa stanja i uspeha, prikazanih
u:
1. apsolutnim iznosima
2. relativnim brojevima
3. formi grafikona

41. sintetizovanje bilansnih pozicija u nekoliko
glavnih grupa, u cilju olakšanog čitanja i
izvlačenja zaključaka – "kristalizacija" ili
"vizuelizacija" bilansa
Aktiva
1. Imobilizacije
2. Zalihe
3. Potraživanja
4. Gotovina
Bilans
Pasiva
1. Sopstveni kapital
2. Dugoročni zajmovi
3. Kratkoročne obaveze

42. V kriterijum – instrumenti analize:
1. metoda vizuelizacije
2. račun pokrića
3. racio analiza
4. analiza kretanja (funds flow analiza)
5. cash flow analiza
6. analiza neto obrtnog fonda

43. 105. POSTUPCI (FAZE)
FINANSIJSKE ANALIZE
1. pripremanje bilansa stanja i uspeha za analizu,
2. izbor instrumenata analize i fiksiranje
karakterističnih relacija bilansa stanja i
bilansa uspeha
3. izvođenje zaključaka o stanju finansijskog
zdravlja i nivou rentabilnosti i prezentiranje
zaključaka korisnicima analize

44. 106. PRETPOSTAVKE
FINANSIJSKE ANALIZE
a) upotrebljivost bilansnih
podataka
b) konsolidovanje bilansa stanja
i uspeha
materijalne
pretpostavke
c) klasifikacija bilansnih
formalna
pretpostavka
pozicija

45. 107. UPOTREBLJIVOST
BILANSNIH PODATAKA KAO
PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE
ANALIZE
Upotrebljivost bilansnih podataka za finansijsku
analizu može da bude ugrožena neadekvatnim
postupcima procenjivanja.
Neadekvatnim procenjivanjem bilansnih pozicija
dolazi do stvaranja latentnih rezervi ili skrivenih
gubitaka.

46. Postojanje latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka
otežava ili čak onemogućava izvođenje zaključaka
o finansijskom zdravlju preduzeća i njegovoj
sposobnosti zarađivanja.
Neadekvatnost procenjivanja uslovljena je:
1. nepridržavanjem načela ispravne raspodele
rashoda i prihoda na obračunske periode –
subjektivni faktor,
2. odsustvom realnih podloga za apsolutno tačnu
alokaciju rashoda i prihoda na operativne
periode – objektivni faktor i
3. fleksibilnošću kupovne snage valutne jedinice
– monetarni faktor.

47. Tačna raspodela rashoda i prihoda na
operativne periode pretpostavlja dosledno
poštovanje načela uzročnosti (korelacije), po
kome bilans uspeha treba da obuhvati sve
rashode i prihode koji se odnose na tekući i
eventualno protekle obračunske periode.

48. Budući da ne postoji apsolutna mera koja
obezbeđuje tačno periodiziranje, načelo
korelacije nužno se dopunjava načelima
uporedivosti (kontinuiteta) i sigurnosti.
Načelo uporedivosti insistira na
nepromenjenim metodama periodiziranja u
dužem vremenskom intervalu, čime se
obezbeđuje vremenska uporedivost rezultata,
koja po važnosti stoji ispred tačnosti.

49. Načelo sigurnosti ima za cilj da zaštiti
preduzeće od moguće samovolje u
obračunavanju rezultata i traži oslanjanje na
činjenice svaki put kada se pojavi mogućnost
alternativnog izbora metoda procenjivanja.

50. Nesigurnost računa uspeha i mogućnost
precenjivanja periodičnog rezultata (koje se
smatra opasnijim od potcenjivanja ),
uslovljavaju respektovanje načela opreznosti u
periodiziranju rezultata.
realizacija načela opreznosti: putem obilnih
otpisa fiksnih sredstava, upotrebom principa
najniže vrednosti u bilansiranju zaliha,
otpisivanjem ugroženih potraživanja i
upotrebom principa najviše vrednosti za
bilansiranje obaveza

51. zaključak: Da bi bilansi stanja i uspeha bili
upotrebljivi za finansijsku analizu, oni treba da
budu sastavljeni u duhu načela uzročnosti
(korelacije), uporedivosti (kontinuiteta),
sigurnosti i opreznosti.

52. U fleksibilnim monetarnim uslovima, bilans
stanja i bilans uspeha predstavljaju
nehomogene izveštaje, jer sadrže pozicije
koje potiču iz različitih perioda i koje su
izražene novcem različite kupovne snage.
Monetarne fluktuacije degradiraju
upotrebljivost bilansa stanja i uspeha za
finansijsku analizu.

53. KONSOLIDOVANJE BILANSA
KAO PRETPOSTAVKA
FINANSIJSKE ANALIZE
Konsolidovanje se javlja kao pretpostavka
finansijske analize samo u slučaju analize
bilansa jednog koncerna.
Materijalna ispravnost bilansa koncerna može
da bude ugrožena mešanjem međusobnih
učešća, potraživanja, obaveza i elemenata
uspeha.

54. cilj konsolidovanja: eliminisanje međusobnog
mešanja elemenata stanja i uspeha
Sažimanju istovrsnih pozicija svih bilansa članica
koncerna prethodi međusobno prebijanje svih
pozicija koje proizilaze iz njihovih međusobnih
odnosa.
konsolidovanje: (1) bilansa stanja i (2) bilansa
uspeha

55. 108. KONSOLIDOVANJE BILANSA
STANJA KAO PRETPOSTAVKA
FINANSIJSKE ANALIZE
a) konsolidovanje kapitala (isključivanje
učešća)
b) konsolidovanje potraživanja i obaveza

56. konsolidovanje kapitala:
• eliminisanje (prebijanje) pozicija učešća u
aktivi davaoca kapitala (matičnog
preduzeća) i pozicija sopstvenog kapitala u
pasivi primaoca kapitala (zavisnog
preduzeća)
• cilj: izbegavanje veštačkog uvećanja
sopstvenog kapitala u konsolidovanom
bilansu

57. • najjednostavniji slučaj:
1. učešće matičnog preduzeća u
kapitalu zavisnog preduzeća = 100%
2. knjigovodstvena vrednost učešća =
knjigovodstvena vrednost čiste
imovine zavisnog preduzeća

58. Aktiva
Bilans preduzeća "A"
Razna aktiva 10.000 Osnovni kapital
Učešća
5.000 Rezerve
Obaveze
15.000
Pasiva
8.000
3.000
4.000
15.000
Aktiva
Bilans preduzeća "B"
Razna aktiva
7.000 Osnovni kapital
Rezerve
Obaveze
Pasiva
4.000
1.000
2.000
7.000
7.000
Konsolidovani bilans
Razna aktiva 17.000 Osnovni kapital
Rezerve
Obaveze
17.000
Pasiva
8.000
3.000
6.000
17.000
Aktiva

59. konsolidovanje potraživanja i obaveza :
• potraživanja jedne članice koncerna
istovremeno obaveze druge članice →
eliminisanje međusobnih potraživanja i
obaveza

60. 109. KONSOLIDOVANJE
BILANSA USPEHA KAO
PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE
ANALIZE
eliminisanje iz bilansa uspeha svih pozicija koje
potiču iz međusobnih odnosa članica koncerna
pretpostavke konsolidovanja bilansa uspeha:
1. isti period
2. jednako raščlanjavanje rashoda i prihoda
3. sadržinska podudarnost pojedinih pozicija

61. Konsolidovanje uspeha može da ima:
1. formalno značenje (ne utiče na visinu
prikazanog uspeha) ili
2. materijalno značenje (utiče na visinu
prikazanog uspeha).

62. formalno konsolidovanje uspeha
 prihodi u bilansu uspeha jednog preduzeća
koncerna = rashodi u bilansu uspeha drugog
preduzeća koncerna
 cilj: izbegavanje veštačkog uvećanja
ukupnih prihoda i rashoda

63. formalno konsolidovanje uspeha
 eliminisanje svih pozicija koje proizilaze iz
međusobnih odnosa po osnovu (a) isporuke
robe, (b) vršenja usluga, (c) zaduženja za
kamate i (d) plaćanja dividendi, nakon čega
rashodi i prihodi u konsolidovanom bilansu
uspeha odražavaju samo ono što je došlo
spolja i što je rezultat odnosa sa partnerima
izvan koncerna

64. Materijalno konsolidovanje uspeha
• eliminisanje nerealizovanih dobitaka
sadržanih u zalihama i fiksnim sredstvima,
koji proističu iz međusobne prodaje članica
koncerna (smanjenje prihoda u
konsolidovanom bilansu uspeha i svođenje
vrednosti zaliha i fiksnih sredstava u
konsolidovanom bilansu stanja na cenu
koštanja)

65. 110. PRIPREMANJE BILANSA
STANJA ZA ANALIZU
formalna pretpostavka finansijske analize
prikladno grupisanje bilansnih pozicija

66. dominirajući značaj u istraživanju optimalne
finansijske strukture: principi sigurnosti i
likvidnosti
Grupisanje pozicija bilansa stanja je podređeno
zahtevu uspostavljanja paraleliteta rokova
(vremenske podudarnosti) pretvaranja u novac
delova aktive i dospeća obaveza za plaćanje.

67. grupisanje pozicija aktive prema principu
rastuće ili opadajuće likvidnosti, a pozicij a
pasive prema principu rastuće ili opadajuće
dospelosti
principi rastuće likvidnosti i rastuće dospelosti
– naglašavanje zlatnih bilansnih pravila u
užem i širem smislu (Evropa)
principi opadajuće likvidnosti i opadajuće
dospelosti – naglašavanje pravila "1:1" (SAD)

68. Grupisanje bilansnih pozicija ima za cilj
isticanje svih karakterističnih grupa, koje služe
kao osnova za postavljanje bilansnih relacija u
skladu sa pravilima finansiranja.

71. 111. STATIČKA ANALIZA
FINANSIJSKE STRUKTURE I
REZULTATA
ispitivanje jednog izolovanog bilansa stanja i
bilansa uspeha, tj. (1) bilansa stanja na određeni
dan i (2) bilansa uspeha za jednu poslovnu
godinu
cilj: da se konstatuje činjenično stanje
finansijskog zdravlja, utvrdi nivo rentabilnosti sa
raznih aspekata i da se istraže uzroci stanja
finansijskog zdravlja i stepena rentabilnosti

72. glavni nedostatak: ne postoje opštevažeća
pravila ocene finansijskog položaja i
rentabilnosti

73. 112. ANALIZA RAZVOJA
FINANSIJSKE STRUKTURE I
REZULTATA
proučavanje razvoja finansijske strukture i
rezultata u nizu uzastopnih vremenskih intervala
ispitivanjem više uzastopnih bilansa stanja i više
uzastopnih bilansa uspeha
prednost u odnosu na statičku analizu : otkriva
liniju razvoja finansijske strukture i rezultata iz
koje je lako čitati da li se radi o preduzeću čiji je
finansijski položaj u progresu ili regresu

74. Omogućava da se uoče razlike između dvaju
preduzeća sa sličnom finansijskom strukturom u
datom trenutku.

75. 113. VIZUELNA METODA
ANALIZE
Često se koristi zbog jednostavnosti i brzine
dobijenih rezultata.
Koriste je naročito eksterni interesenti.
Omogućava uvid u globalnu finansijsku situaciju
i nivo rentabiliteta preduzeća.
Zasniva se na fiksiranju pogleda na bilanse
stanja i uspeha prikazane u formi grafikona, pri
čemu je najpodesniji grafikon u obliku stubova .

76. Omogućava izvođenje zaključaka o:
• ročnosti finansiranja preduzeća,
• stepenu finansijske nezavisnosti,
• načinu finansiranja imobilizacija,
• visini neto obrtnog fonda,
• efikasnosti obrtnih sredstava,
• stanju likvidnosti,
• sposobnosti zarađivanja i
• volumenu aktivnosti preduzeća.

77. Sopstveni kapital
1200
Dugoročni zajmovi
1000
A
P
A
P
Sopstveni kapital
Imobilizacije
Dugoročni zajmovi
Zalihe
800
600
Kratkoročne obaveze
A
A
P P
A
P
Kratkoročne
Potraživanja obaveze
Imobilizacije
Gotovina
Zalihe
Sopstveni kapital
400
Potraživanja
Dugoročni zajmovi
Gotovina obaveze
Kratkoročne
200
Imobilizacije
0
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
Zalihe

78. nedostaci metode:
• površna
• u najboljem slučaju samo nagoveštava
činjenično stanje
• ne otkriva mnoge važne tačke stvarnog
finansijskog stanja i rentabilnosti, kao i
uzroke ovog stanja
Najčešće se koristi kao uvod u detaljniju analizu,
kao sredstvo za sticanje opšte predstave o
finansijskom položaju i zarađivačkoj sposobnosti
i otkrivanje težišnih tačaka istraživanja.

79. 114. ANALIZA POMOĆU RAČUNA
POKRIĆA
usmerena na iskazivanje:
1. strukture imovine
2. strukture kapitala
3. pokrića postrojenjske imovine
osnova za sastavljanje: bilans stanja, čije su
pozicije grupisane prema principima rastuće
likvidnosti i rastuće dospelosti i iskazane u
apsolutnim i relativnim vrednostima

81. Račun pokrića obično se dopunjava sa
pokazateljima likvidnosti I, II i III stepena i
pokazateljima ukamaćenja sopstvenog i ukupnog
kapitala i marže dobitka.
Likvidnost I stepena
novčana sredstva
(gotovinska likvidnost) = kratkoročne obaveze x 100
novčana sredstva + kratkoročna
potraživanja
x 100
=
Likvidnost II
kratkoročne obaveze
stepena
Likvidnost III
obrtna sredstva
stepena
= kratkoročne obaveze x 100

82. razlika u odnosu na racio analizu: račun pokrića
izražava odnose delova bilansa u relativnim
brojevima, dok racio brojevi predstavljaju
koeficijente
prednost u odnosu na vizuelnu metodu: računska
tačnost podataka
primedbe: iste kao i kod vizuelne metode

83. 115. RACIO ANALIZA
Zasniva se na racio brojevima.
pretpostavke racio analize:
1. bilansi stanja i uspeha pripremljeni na način da
su jasno istaknute bilansne veličine koje
predstavljaju elemente racio brojeva (brojitelje i
imenitelje)
2. izbor racio brojeva u skladu sa njihovim
značenjem za ocenu finansijskog položaja i
rentabilnosti preduzeća

84. 3. uporedivost racio brojeva u slučaju analize
niza uzastopnih bilansa stanja i uspeha
(sadržinska nepromenljivost imenitelja i
brojitelja pojedinih racio brojeva u svim
posmatranim godinama)
4. pregled u obliku tabele, uz odgovarajuće
grupisanje racio brojeva
Racio brojevi ne dopuštaju donošenje tačne
ocene (zbog nepostojanja univerzalnih i
opštevažećih pravila ocene finansijskog
položaja preduzeća), već služe kao
signalizatori tendencija, što pretpostavlja
kompariranje istovrsnih racija u dinamici

85. 116. RACIO BROJEVI – SUŠTINA,
VRSTE, NAČIN UPOTREBE
Racio brojevi predstavljaju odnose ili relacije
različitih ekonomskih veličina, koje mogu da
budu od značaja za ocenu finansijskog
statusa, rentabilnosti, kao i za ocenu
upravljanja preduzećem.
tri grupe pokazatelja: (1) raciji strukture, (2)
raciji rentabilnosti i (3) raciji upravljanja

86. Racio brojevima se ne može priznati vrednost
apsolutne mere za kontrolu upravljanja
preduzećem, ali nisu bez značaja, niti bez
upotrebne vrednosti.
Oni su korisni za analizu razvoja finansijske
strukture i rezultata u prošlosti i upoređenje
između preduzeća.

87. 117. RACIJI STRUKTURE –
SUŠTINA I SASTAV
prikazuju relacije između delova bilansa
stanja
koriste se kao pokazatelji za merenje
likvidnosti, sigurnosti, finansiranja
imobilizacija i zaduženosti
(1) raciji likvidnosti, (2) racio solventnosti i
(3) raciji finansiranja imobilizacija

88. 118. RACIJI LIKVIDNOSTI
racio opšte likvidnosti
• sredstvo za merenje likvidnosti II stepena
obrtna sredstva
kratkoročne obaveze
• koristi se u proceni kreditne sposobnosti

89. racio opšte likvidnosti
• donji limit: racio = 1
• racio < 1 – nezadovoljavajuća likvidnost II
stepena (deo kratkoročnog kapitala uložen u
investicije)
• norma u američkoj praksi: racio = 2 (na
osnovu pravila finansiranja "2:1")
• koristan u analizi razvoja, kao i za
komparaciju između preduzeća iste grane

90. racio reducirane (relativne) likvidnosti
• sredstvo za merenje likvidnosti I stepena
obrtna sredstva – zalihe
kratkoročne obaveze
ili
kratkoročna potraživanja, menice i
gotovina
kratkoročne obaveze

91. racio reducirane (relativne) likvidnosti
• izraz pravila finansiranja "1:1"
• racio = 1 → normalna likvidnost
• racio > 1 → preterana likvidnost
• racio < 1 → opasnost od nelikvidnosti
• Racio ≥ 1 ne znači sigurnu likvidnost; dok
je racio < 1 opomena da je finansijsko
zdravlje preduzeća nežno, krhko, ali to ne
znači da je ono finansijski bolesno, još
manje nelikvidno.

92. racio reducirane (relativne) likvidnosti
• Likvidnost pretpostavlja sposobnost
plaćanja obaveza koje dospevaju, što
evocira na budućnost, dok racio likvidnosti
pokazuje, u najboljem slučaju, stanje
likvidnosti na dan bilansiranja.

93. pokazatelj koji se ponekad koristi za merenje
likvidnosti I stepena
gotovina
dospele obaveze
• nedostatak: pretpostavlja poznavanje
dospelih obaveza, što se iz bilansa ne vidi

94. 119. RACIO SOLVENTNOSTI
solventnost: mogućnost preduzeća da prebrodi
eventualnu krizu, a da pri tome ne bude
ugrožena sigurnost poverilaca
"racio solventnosti", "racio sigurnosti", "racio
finansijske nezavisnosti"
sopstveni kapital
pozajmljeni kapital

95. polazeći od pravila finansiranja koje traži
jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala :
• izraz normale: racio = 1
• racio < 1 → nedovoljna sigurnost
• racio > 1 → sigurnost iznad normale
Njegova važnost proizilazi iz značaja
sopstvenog kapitala za sigurnost preduzeća,
što znači da je njegova veličina individualno
uslovljena.
Preduzeća koja posluju sa većim rizikom treba
da imaju veće učešće sopstvenog kapitala.

96. raciji zaduženosti, kao dopuna racija solventnosti
(izražavaju se u %)
ukupne obaveze
a)
zbir bilansa (aktive ili pasive)
• pokazuje (1) učešće pozajmljenih izvora u
ukupno korišćenom kapitalu i (2) doprinos
pozajmljenog kapitala pokriću aktive
dugoročne obaveze
b)
permanentni (dugoročni) kapital
• izraz dugoročne politike preduzeća po pitanju
ekvilibrijuma izvora finansiranja

97. 120. RACIJI FINANSIRANJA
IMOBILIZACIJA
treba da pokažu u kojoj meri su neto
imobilizacije (nabavna vrednost minus
akumulirani otpisi) finansirane sopstvenim,
odnosno dugoročnim kapitalom

98. a)
sopstveni kapital
neto imobilizacije
• racio = 1 → ukupne neto imobilizacije su
finansirane sopstvenim kapitalom
• racio > 1 → sopstvenim kapitalom je
finansiran, pored imobilizacija, i deo obrtne
imovine
• racio < 1 → deo imobilizacija je finansiran
pozajmljenim izvorima

99. b)
dugoročni (stalni) kapital
neto imobilizacije
• podloga za ispitivanje stanja likvidnosti
• racio = 1 → ukupna obrtna sredstva finansirana
•
•
•
•
su kratkoročnim izvorima (neto obrtni fond = 0)
racio < 1 → ukupna obrtna sredstva i deo
imobilizacija finansirani su kratkoročnim
obavezama
racio > 1 → deo obrtnih sredstava finansiran je
dugoročnim kapitalom (postoji neto obrtni fond)
racio finansijskog ekvilibrijuma
drugi način izražavanja neto obrtnog fonda

100. racio pokrića zaliha
neto obrtni fond
zalihe
• pokazuje stepen pokrića zaliha neto obrtnim
fondom
• racio = 1 → zalihe su u celini pokrivene neto
obrtnim fondom
• racio < 1 → deo zaliha je pokriven neto obrtnim
fondom
• racio > 1 → neto obrtnim fondom su pokrivene
zalihe u celini, kao i deo potraživanja i gotovine

101. racio pokrića cirkulirajuće aktive
neto obrtni fond
cirkulirajuća aktiva
• pokazuje stepen pokrića cirkulirajuće aktive
neto obrtnim fondom
• pogodan za poverioce kao indikator marže
sigurnosti za rizike gubitaka kojima je izložena
cirkulirajuća aktiva

102. 121. RACIJI RENTABILNOSTI –
SUŠTINA I SASTAV
Kompariranje apsolutnog iznosa poslovnog
rezultata sa ranijim godinama ili sa planiranim
rezultatom nije pouzdano sredstvo kontrole,
zbog toga što ne uzima u obzir visinu kapitala
ili sredstava sa kojima je rezultat ostvaren.
Kao mera kontrole služe racio brojevi
rentabilnosti.
Izvlače se iz bilansa stanja i uspeha.

103. (1) racio rentabiliteta ekonomije (ukamaćenje
ukupno angažovanog kapitala), (2) racio
rentabilnosti sopstvenog kapitala i (3) racio
marže prinosa (stopa dobitka)

104. 122. RACIO RENTABILITETA
EKONOMIJE (UKAMAĆENJE
UKUPNO ANGAŽOVANOG
KAPITALA)
rezultat (dobitak) + kamate na sve kredite
ukupan kapital (ukupna aktiva)
pokazatelj sposobnosti zarađivanja ukupne
aktive, a time i ukupno korišćenog kapitala
"return on investment" (ROI)

105. dekomponovanje racija ukamaćenja ukupnog
kapitala
dobitak + kamate
prihod od prodaje
x
prihod od prodaje
ukupna aktiva
racio marže
prinosa
koeficijent
obrta kapitala

106. 123. RACIO RENTABILITETA
SOPSTVENOG KAPITALA
dobitak
x 100
sopstveni kapital
pokazuje sposobnost zarađivanja sopstvenog
kapitala (neto imovine)

107. komplementaran sa racijom rentabiliteta
ekonomije – iz upoređenja ovih dvaju racija
proizilazi celishodnost privlačenja
pozajmljenog kapitala
Sve dok je racio rentabiliteta sopstvenog
kapitala veći od racija rentabiliteta ekonomije,
privlačenje pozajmljenih izvora doprinosi
povećanju rentabiliteta sopstvenog kapitala.
krajnja granica interesa za tuđim kapitalom:
izjednačavanje ovih dvaju racija

108. 124. RACIO MARŽE PRINOSA
(STOPA DOBITKA) I NJEGOVA
POVEZANOST SA DRUGIM
RACIJIMA RENTABILITETA
dobitak
x 100
prihodi od prodaje
pokazatelj efikasnosti prodaje
proizilazi iz principa pokrića troškova
Povećanje marže dobitka pokazuje povećanje
raspona prihodi – rashodi.

109. Povećanje marže dobitka ne mora da bude
praćeno povećanjem stope rentabilnosti
ekonomije ili rentabiliteta sopstvenog kapitala.
Usporavanje obrtanja sredstava (usled
smanjenja prodaje ili povećanja angažovanog
kapitala uz neizmenjeni obim prodaje ), može
da pokaže smanjenje stope rentabiliteta i pored
toga što je porasla marža dobitka.

110. 125. RACIJI UPRAVLJANJA –
SVRHA KORIŠĆENJA, VRSTE,
POVEZANOST ZA RACIJIMA
RENTABILNOSTI
Upravljanje zalihama, potraživanjima i
gotovinom je važno područje finansijske
kontrole.
Promena brzine obrta utiče na volumen ovih
delova aktive, a promena volumena je u
direktnoj vezi sa likvidnošću i rentabilnošću.

111. Za stopu rentabiliteta (ukamaćenja ukupnog i
sopstvenog kapitala), koeficijent obrta ima
snagu multiplikatora.
Što je veći koeficijent obrta uz nepromenjeni
iznos dobitka po jedinici prometa, veća je stopa
rentabiliteta.
Raciji upravljanja izvlače se iz bilansa stanja i
bilansa uspeha
najznačajniji pokazatelji: (1) racio obrtanja
zaliha, (2) racio regulisanja potraživanja od
kupaca i (3) racio regulisanja obaveza prema
dobavljačima

112. 126. RACIO OBRTANJA ZALIHA
cena koštanja prodatih proizvoda i usluga
prosečne zalihe
Pokazuje koliko puta su u toku godine ukupne
zalihe prošle svoj kružni put od ulaza
(nabavka) do izlaza iz preduzeća (prodaja).

113. prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću
365 (dana)
koeficijent obrta
ili
12 (meseci)
koeficijent obrta
ili
prosečne zalihe x 12 (ili 365)
cena koštanja prodatih proizvoda i usluga

114. Normala za brzinu obrtanja i vreme vezivanja
zaliha zavisi od potreba, koje se pod uticajem
raznih faktora stalno menjaju.
Tumačenje rezultata analize zasniva se na
iskustvu iz prošlosti i iskustvu drugih
preduzeća iste grane.

115. 127. RACIJI REGULISANJA
POTRAŽIVANJA OD KUPACA I
OBAVEZA PREMA
DOBAVLJAČIMA
racio regulisanja potraživanja od kupaca (racio
kreditiranja)
prosečno stanje potraživanja x 365
godišnja prodaja
• Izražava se u danima.
• Pokazuje prosečno vreme naplate
potraživanja od kupaca.

116. • normala: izraz politike kreditiranja klijenata
• Služi kao osnova za upoređenje sa
rezultatima iz prošlosti, kao i sa uslovima
prodaje.
• U slučajevima kada preduzeće prodaje
istovremeno na kredit i za gotovo, u imenitelj
racija ne može da bude uneta ukupna
realizacija, nego samo prodaja na kredit.

117. racio regulisanja obaveza prema dobavljačima
prosečno stanje obaveza x 365
ukupne nabavke
• Izražava se u danima.
• Pokazuje prosečnu dužinu perioda za koji se
vrši plaćanje obaveza prema dobavljačima.
• Prolongiranje rokova plaćanja pogoduje
preduzeću ako poverioci takvo prolongiranje
tolerišu.
• U obrnutom slučaju, ono može da bude znak
finansijskog oboljenja.

118. 128. NETO OBRTNI FOND –
ZNAČENJE, PROMENE, VISINA
neto obrtni fond = dugoročni kapital – neto
imobilizacije

120. neto obrtna sredstva = obrtna sredstva –
kratkoročne obaveze

122. neto obrtni fond = neto obrtna sredstva
Neto obrtni fond i neto obrtna sredstva pokazuju
deo obrtnih sredstava koji je finansiran
dugoročnim izvorima.

124. Ako su neto imobilizacije jednake dugoročnim
izvorima, u kome slučaju su i obrtna sredstva
jednaka kratkoročnim obavezama, neto obrtni
fond će biti jednak nuli.
Ako su kratkoročne obaveze veće od obrtnih
sredstava, neto obrtni fond će biti negativan i
pokazivaće deo kratkoročnih obaveza uložen u
imobilizacije.

125. Do povećanja neto obrtnog fonda dolazi:
– ako su prihodi veći od ukupnih rashoda bez
amortizacije,
– prodajom fiksnih sredstava,
– povećanjem dugoročnih zajmova ili
– konverzijom kratkoročnih u dugoročne
zajmove.

126. Smanjenje neto obrtnog fonda nastaje:
– nabavkom fiksnih sredstava,
– isplatom anuiteta po osnovu dugoročnih
zajmova ili
– gubitkom.

127. Otpisivanje fiksnih sredstava ne tangira neto
obrtni fond.
Rezistentnost neto obrtnog fonda na visinu
amortizacije potiče otuda što se amortizacija
kao kalkulativni trošak pokriva iz ukupnog
prihoda, ali ostaje na tekućem računu.

128. Visina neto obrtnog fonda je individualno
uslovljena i zavisi od niza faktora, kao što su:
 vrsta i veličina preduzeća,
 stopa rentabiliteta,
 politika nabavke i prodaje,
 odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala,
 visina i uslovi korišćenja dugoročnih zajmova,
 politika ekspanzije i
 ljudski faktor.

129. Primeri:
– Autobusko preduzeće, koje svoje usluge
naplaćuje u gotovom, čija se obrtna sredstva
uglavnom sastoje od zaliha rezervnih delova,
maziva i goriva, koje se nabavljaju na kredit,
može sa neznatnim ili čak nikakvim neto
obrtnim fondom bez problema da izmiruje
svoje obaveze, pod pretpostavkom da
rentabilno posluje.

130. Primeri:
– Preduzeću za proizvodnju alkoholnih pića, sa
procesom proizvodnje koji uključuje i
odležavanje proizvoda, potreban je veoma
visok neto obrtni fond, i to po mogućstvu iz
sopstvenog kapitala.
– Preduzeću koje svoje proizvode prodaje sa
odloženim rokovima plaćanja biće potreban
visok neto obrtni fond.

131. Primeri:
– Preduzeću koje je prinuđeno da lager uje
znatne zalihe materijala, zbog toga što je
nabavka povezana sa udaljenim tržištima, biće
potreban visok neto obrtni fond.
– Preduzeću koje proizvodi isključivo po
narudžbinama, koje se redovno avansiraju,
neće smetati ni negativan neto obrtni fond.

132. normalna visina neto obrtnog fonda u jednom
preduzeću: iznos koji obezbeđuje optimalni
poslovni rezultat (rentabilnost) i nesmetano
izvršavanje dospelih obaveza (likvidnost) , ne
samo u prošlosti, nego i u doglednoj
budućnosti

133. 129. UPOTREBA NETO
OBRTNOG FONDA U
FINANSIJSKOJ ANALIZI
Neto obrtni fond ne predstavlja apsolutnu
meru i ne može se koristiti u svrhu statičke
analize finansijskog položaja preduzeća.

134. pridavanje značaja varijacijama neto obrtnog
fonda u nizu uzastopnih perioda, zbog toga što
one:
1. otkrivaju brzo i lako tendencije u razvoju
finansijske strukture preduzeća;
2. obezbeđuju rekonstrukciju istorije
finansiranja u prošlosti (koja pokazuje koji su
izvori finansiranja bili dominantni, koliko je
bilo eksterno finansiranje u odnosu na
samofinansiranje, itd.);
3. snabdevaju menadžment preduzeća
indikacijama solventnosti na dugi rok

135. otkrivanje tendencija u razvoju finansijske
strukture: na osnovu odnosa razvoja zbira
bilansa, obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda
Između zbira bilansa, obrtnih sredstava i neto
obrtnog fonda postoji, u normalnim prilikama,
odnos korelacije.
nove investicije → rast zbira bilansa i povećanje
zaliha i potraživanja
povećanje cena → porast vrednosti zaliha,
potraživanja i imobilizacija, a time i zbira
bilansa
logična posledica prethodnih tendencija: porast

136. Brži porast neto obrtnog fonda od zaliha
pokazuje tendenciju jačanja obrtnih sredstava
(koje može da označava uspostavljanje
ravnotežne finansijske situacije ili neopravdano
odlaganje investicionih poduhvata).
Brži porast zbira bilansa i zaliha od neto obrtnog
fonda pokazuje smanjenje marže sigurnosti, koje
može da bude opravdano ako je preduzeće bilo
preterano likvidno, ali može da bude znak
udaljavanja od ravnotežnog finansijskog
položaja.

137. Opadanje neto obrtnog fonda, praćeno
finansijskim teškoćama održavanja likvidnosti,
siguran je znak finansijskog oboljenja.

138. 130. "CASH FLOW" – POJAM I
SADRŽINA
"tok gotovine" ili "novčani tok"
značenja cash flow-a:
1. stalna reka primanja i izdavanja, koja protiče
kroz preduzeće (bruto cash flow) ili razlika
između primanja, koja proizilaze iz prodaje
robe i usluga, i izdavanja povezanih sa
proizvodnjom roba i usluga (neto cash flow)

139. 2. suma dobitaka, amortizacije i drugih
troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine;
deo primanja koja ostaju preduzeću i služe
za isplatu dividendi, finansiranje investicija i
isplatu dugova; deo neto obrtnog fonda koji
proizilazi iz poslovanja

140. Cash flow u prvom značenju je predmet
planiranja u cilju održavanja finansijske
ravnoteže, tj. likvidnosti, i instrument kontrole
izvršenja plana.
Cash flow u drugom značenju se koristi kao
instrument finansijske analize, odnosno
sredstvo za procenu finansijske i prinosne
snage preduzeća.

141. 131. RAZVOJ "CASH FLOW"
KONCEPTA
Prvi put se pojavljuje početkom pedesetih godina
20. veka i tada je korišćen od strane američkih
korporacija za proizvodnju i preradu nafte kao
sredstvo za procenu hartija od vrednosti.
Kasnije se upotreba cash flow-a proširila na druga
američka preduzeća, kao i na pitanja procene
finansijskog položaja preduzeća.
U Evropi se prvi put pojavljuje 1959. godine, u
izveštaju britanske korporacije hemijske industrije.

142. U SAD i mnogim evropskim zemljama, sa
izuzetkom Velike Britanije, cash flow se koristi
kao sredstvo za procenu prinosne snage
(sposobnosti zarađivanja) i procenu finansijske
snage preduzeća.
U Velikoj Britaniji se cash flow ne koristi za
procenu prinosne snage, jer propisi bilansiranja
čine prikazani rezultat prikladnim sredstvom
procene prinosne snage.

143. Različite svrhe upotrebe cash flow-a
pretpostavljaju njegovu različitu sadržinu.
Ako se cash flow koristi kao instrument
procene prinosne snage, on obuhvata ukupan
dobitak posle oporezivanja, amortizaciju i
pozicije pokrića.
Ako se koristi za procenu finansijske snage, iz
veličine obračunate na prethodni način
eliminišu se isplaćene dividende akcionarima.

144. cash flow prema nemačkoj literaturi:
Godišnji dobitak (neto)
+
povećanje rezervi
+
otpisivanje postrojenja (amortizacija)
=
CASH FLOW I
+ povećanje dugoročnih pokrića (rezervisanja)
= CASH FLOW II
+
rashodi koji potiču iz ranijih perioda (vanredni
rashodi)
–
prihodi koji potiču iz ranijih perioda (vanredni
prihodi)
=
CASH FLOW III
–
isplaćene dividende
=
CASH FLOW IV

145. Cash flow III odgovara potrebama procene
prinosne snage, a cash flow IV potrebama
procene finansijske snage preduzeća.

146. 132. OSNOVE "CASH FLOW"
KONCEPTA
I argumenti na kojima se zasniva upotreba cash
flow-a za procenu prinosne snage
Periodični rezultat, iskazan bilansom uspeha,
predstavlja, u normalnim prilikama, pokazatelj
prinosne snage.
Da bi mogao da bude upotrebljiv za ovu svrhu,
on treba da bude potpun, ali to najčešće nije
slučaj.

147. Zahvaljujući previsokim otpisima imobilizacija,
previsokim iznosima pokrića (rezervisanja) i
ostalim manipulacijama u procenjivanju, koje
toleriše načelo opreznosti, periodični rezultati
obično su znantno potcenjeni i predstavljaju
samo deo rezultata koji je ostvaren kroz poslovni
proces.
Potcenjivanje poslovnih rezultata degradira
njegovu vrednost kao kriterijuma za procenu
prinosne snage.

148. Cash flow uzima u obzir, pored dobitka,
amortizaciju i dugoročna rezervisanja, čime se u
najvećoj mogućoj meri kompenziraju
potcenjivanja.
Međutim, cash flow se ne koristi kao apsolutna
mera, već samo kao dopuna godišnjeg rezultata .
Dobitak ostaje i dalje polazna mera za ocenu
prinosne snage, a cash flow potvrđuje ili pruža
obrazloženje promene tendencija.

149. Smanjenje godišnjeg rezultata izražava
smanjenje sposobnosti zarađivanja samo ako se
cash flow ne menja ili smanjuje.
Ako cash flow raste, smanjenje dobitka može da
bude posledica pojačanog stvaranja latentnih
rezervi, a ne opadanja prinosne snage.

150. II argumenti na kojima se zasniva upotreba cash
flow-a za procenu finansijske snage
Komponente cash flow-a (dobitak, amortizacija i
pozicije pokrića) predstavljaju izvore sredstava
koja su oslobođena kroz poslovni proces i stoje
na raspolaganju za potrebe finansiranja.
Pod pretpostavkom uravnotežene finansijske
situacije, cash flow pokazuje (a) visinu
raspoloživih sredstava za interno finansiranje i
(b) mogućnost vraćanja zajmova, na osnovu koje
se utvrđuje optimalna granica zaduženja.

151. U slučaju narušene finansijske ravnoteže, cash
flow daje korisna obaveštenja o mogućnostima
saniranja finansijskog položaja i upućuje na
pravce odlučivanja u vezi sa izvođenjem
poduhvata saniranja.
Ideja da sredstva u visini cash flow-a mogu biti
upotrebljena za nove investicije ili za otplatu
zajmova bez opasnosti narušavanja finansijske
ravnoteže bazira na pretpostavci njihove
raspoloživosti.

152. III Cash flow služi kao jedan od instrumenata za
analizu investicionih alternativa.

153. 133. OCENA "CASH FLOW"
KONCEPTA FINANSIJSKE
ANALIZE
Cash flow ne predstavlja apsolutnu meru za
procenu prinosne i finansijske snage preduzeća .
1. Obuhvatanjem amortizacije i pokrića, cash
flow ne uspeva da neutrališe sve latentne
rezerve, jer potcenjivanje delova obrtne
imovine ostaje izvan domašaja cash flow
veličine.

154. 2. Povećanje cash flow-a ne mora da bude
posledica porasta prinosne snage preduzeća,
jer on može da raste i usled supstitucije
troškova, do koje dolazi zamenom starih
postrojenja, proširenjem kapaciteta ili
racionalizacijama.

155. 3. Mogućnost privremenog korišćenja
sredstava amortizacije za druge ciljeve ne
znači da ona neće biti potrebna za
reinvestiranje u predmete koji su bili
predmet otpisivanja, dok pokrića
predstavljaju obaveze koje dospevaju u
nekom od budućih obračunskih perioda.
Zbog toga, cash flow veličina ne može da
zameni periodični rezultat, već može samo
da ga dopuni.

156. 4. Cash flow obuhvata elemente bilansa stanja i
uspeha koji su izraz poslovnih događaja u
prošlosti i, zbog toga, nije u stanju da pokaže
likvidnost preduzeća, koja predstavlja
sposobnost bezuslovnog plaćanja dospelih
obaveza u budućnosti.

157. 5. Stvarna mogućnost upotrebe cash flow -a za
nove investicije zavisi od kretanja neto
obrtnog fonda. Ako je neto obrtni fond ostao
nepromenjen ili je čak smanjen, nove
investicije će dovesti do pogoršavanja
finansijske strukture i ugrožavanja
likvidnosti. Zbog toga, analiza mogućnosti
ulaganja na bazi cash flow-a mora da bude
praćena analizom neto obrtnog fonda, koji
ima prednost kao pokazatelj mogućnosti
ulaganja.

158. 6. Cash flow može da se koristi za utvrđivanje
granice (stepena) zaduženosti preduzeća.
Stepen zaduženosti:
ukupno zaduženje (obaveze)
cash flow
pokazuje za koliko godina preduzeće može
da vrati dugove iz cash flow-a. On ima
stvarnu vrednost i predstavlja kriterijum za
ocenu sigurnosti ako je postoji normala.

159. 7. Cash flow ne može da služi kao najbolji i
najvažniji, već samo kao jedan dobar,
prikladan instrument analize investicionih
alternativa.

160. 134. GRAFIKON
RENTABILNOSTI KAO
INSTRUMENT ANALIZE USPEHA
vizuelna transkripcija bilansa uspeha
cilj: prikazivanje razvoja elemenata rezultata za
različite stepene zaposlenosti
klasični koordinatni sistem
apscisa: stepen zaposlenosti (od 0 do punog
kapaciteta)
ordinata: vrednosti troškova i prihoda

161. Fiksni troškovi su nepromenljivi u svim
stepenima zaposlenosti i oni se predstavljaju
jednom pravom, koja je paralelna sa
apscisom.
Prihodi se razvijaju proporcionalno sa
obimom prodaje, pa se oni prikazuju u obliku
rastuće krive, čije je ishodište u tački 0.

162. Ukupni varijabilni troškovi su pri nultom
stepenu zaposlenosti i prodaje jednaki 0, i
onda rastu proporcionalno sa porastom
obima prodaje.
Ali, pošto varijabilni troškovi nisu i jedini,
već samo deo ukupnih troškova, u koje
ulazi, pored njih, i masa fiksnih troškova,
njihovo ishodište se nalazi na visini koja
označava vrednost fiksnih troškova.

163. Mesto gde se seku linije ukupnih prihoda i
ukupnih troškova naziva se "prag
rentabilnosti" ("mrtva tačka rentabilnosti").

165. načini povećanja poslovnog rezultata:
– povećanje obima zaposlenosti bez
povećanja ukupnih troškova (fiksnih i
varijabilnih)
– smanjenje ukupnih troškova bez povećanja
obima zaposlenosti
– kombinacija povećanja stepena zaposlenosti
i smanjenja ukupnih troškova

166. korišćenje grafikona rentabiliteta:
– u fazi planiranja (projektovanja) poslovnog
rezultata – utvrđivanje stepena zaposlenosti koji
obezbeđuje najbolji rentabilitet poslovanja
– u fazi analize i ocene ostvarenog rezultata –
utvrđivanje odlučujućih faktora ostvarenog
rezultata
osnovna pretpostavka za konstruisanje grafikona
rentabiliteta: podvajanje ukupnih troškova na
fiksne i varijabilne, što u praksi nije lako
izvodljivo