2. O U Srbiji se može videti oko 360 vrsta ptica. Neke od njih su samo
povremeno kod nas, u prolazu, odnosno ne gnezde se na našoj
teritoriji.
Među njima su stanarice, selice, zimovalice, prolaznice.
U Boždarevcu se, naravno, javlja manji deo od tog broja.
O Neke od vrsta se viđaju lako, dok je za druge potrebno pravo doba
godine, strpljenje, pa i sreća. Najčešće se opažaju: siva vrana,
svraka, golub grivnaš, sojka. Od manjih ptica pored vrabaca tu su:
velike senice, plave senice, brgljezi…
Veoma često se čuje kucanje detlića, pa se lako i uoče…
3. Vrabac pokućar,
Passer domesticus
O Mužjak ima sivo teme i potiljak, crno
grlo i deo grudi kao i kljun. Obrazi su
mu svetlosivi do beličasti. Prsa i
trbuh pepeljasto-sivi. Leđa su smeđa
sa uzdužnim crnim prugama. Ženka
nema sivkasti potiljak, niti crni kljun
i glavu. Odrasli vrabac je dugačak od
14–16 cm. Raspon krila je 25 cm.
O Pripada porodici vrabaca i verovatno
je najrasprostranjenija ptica na
planeti, ali se broj vrabaca u mnogim
zemljama smanjuje. Živi u
gradovima, ali i izvan naseljenih
mesta. Gnezdi se na mnogim
mestima: u kućnim strehama,
rupama, u šupljinama zgrada… Hrani
se semenkama, paucima, insektima,
voćem. U proleće mu je hrana i
cvetni nektar.
O Stanarica.
4. Vrabac poljski, Passer montanus
O Svetlosmeđe je boje i ima crne
pruge na gornjem delu tela. Krila su
smeđe boje, noge bledosmeđe. Crna
ušna mrlja na svetlom obrazu i riđe
teme ga odmah razlikuju u odnosu
na vrapca pokućara. Dugačak je
12,5–14 cm. Raspon krila 21 cm.
O Veoma je rasprostranjen. Uglavnom
je manje vezan za čoveka od
pokućara. Hrani se malim
beskičmenjacima, semenkama
žitarica i voća. Veoma je važan u
poljoprivredi, jer jede štetne insekte.
O Stanarica.
5. Golub grivnaš,
Columba palumbus
Plavo-sive boje, sa ružičastom
nijansom na grudima. Prepoznatljiv
po belim mrljama sa obe strane
vrata, nalik ogrlici, kao i belim
prugama na krilima koje se ističu u
letu. Kljun mu je jarko narandžast, a
noge crvene. Najkrupnija evropska
vrsta goluba. Dugačak 38–43
cm. Mladunci su svikasti, a grivna
im se pojavljuje tek nakon 6 meseci
života.
Oglašava se tonom nalik na “ghu-u-
hu huhu”. Prilikom poletanja, čuje
se bučni klepet krila. Stanarica.
6. Gugutka, Streptopelia decaocto
O Slična je grlici. Gornja pera
krila su joj svetlobež do smeđe
boje. Upadljiva oznaka joj je
crni prsten oko početka vrata.
Crvenkaste oči imaju uski beli
okvir. Oba pola izgledaju isto.
Dugačka je od 31–33 cm.
Raspon krila je od 47–55 cm.
O Hrani se semenkama žitarica i
voćem. Zimi se ponekad okuplja
u jata i traži hranu po parkovima
i njivama. Glasa se
troslogovnim gugutanjem, sa
naglaskom na drugom slogu.
O Stanarica.
7. Veliki detlić,
Dendrocopos major
O Kao što mu ima kaže naš
najveći detlić, dužine od 22–
33 cm. Temeni deo glave i
leđa su crne boje dok je
trbušni deo prljavo bele.
Mužjaci imaju crveni potiljak i
podrepak.
O Naseljava sve vrste šuma,
parkove, vrtove. Hrani se
insektima koje pronalazi ispod
kore drveta, pa otuda njegovo
uporno “dobošanje”. Na
meniju su mu i orasi, gusenice,
bobice, voće.
O Stanarica.
8. Zelena žuna,
Picus viridis
O Gornji deo tela je zelen, a donji
žućkasto-zelen, sa žutom trticom.
Karakteritični su crveno teme i
potiljak. Prednji deo glave je crn i
sa crnim brkom. Dužine od 30–36
cm, sa rasponom krila 45–51 cm.
O Najviše se hrani mravima, pa se
viđa i na zemlji. Kljun joj je nešto
slabiji nego kod drugih detlića, pa
stoga buše mekše drvo. Kada
provale u mravlja gnezda koriste
dugačak lepljiv jezik za
sakupljanje larvi i mrava.
O Stanarica.
9. Kos,Turdus merula
O Mužjaci su crni sa narandžastim do žutim kljunom, žutim prstenom oko očiju, dok
su ženke smeđe boje, malo pegave sa donje strane i tamnijeg kljuna. Mladi su
slični ženkama, ali sa jasnim mrkim pegama po telu. Imaju srazmerno dugačak
rep. Naraste do 23–29 cm.
O Viđa se često u šumama i baštama u blizini čoveka. Svaštojed, hrani se glistama,
insektima, semenjem, bobicama. Dešava se da jede i manje kičmenjake tipa gušteri
i žabe. Hranu traži na zemlji, pa se tu najčešće i opaža, a često se čuje i šuštanje
lišća dok ga prevrće. Interesantno je da vešto vadi gliste iz zemlje, a da ih ne
prekine. Peva najčešće u zoru i predveče, a tokom dana se uglavnom ne čuje.
O Stanatrica.
10. Velika senica, Parus major
O Lako se prepoznaje po tome što je
krupnija od ostalih senica i ima
široku crnu liniju duž žutih grudi,
koja je kod mužjaka i nešto deblja.
Glava i vrat su crni sa belim
obrazima, a gornja strana tela je
maslinasto zelena.
O Hrane se insektima koje skupljaju sa
lišća, grančica, ispod kore drveća.
Rado jedu i razno semenje. Stalno
cvrkuću. Koriste svaku raspoloživu
šupljinu za gnezdo bilo u stablima
ili zgradama… Zimi se okuplja u
jata. Neke jedinke tokom zime čak
odlaze i severnije od mesta gde su
se gnezdile.
O Stanarica.
11. Plava senica, Cyanistes caeruleus
Plave senice su vrlo lepe ptice.
Sitnija je u odnosu na veliku
senicu. Naraste do 12 cm
dužine. Karakteristična je plava
kapa, po čemu je i dobila ime.
Očna pruga je crna, krila i rep
plave boje.
Obično živi u naseljenim mestima, po gustišima,
ali i šumama. Nekada žive i u rupama u zemlji
tokom zime. Hrane se sitnim insektima i
semenjem. Teško se viđaju, jer se dobro skrivaju,
a i veoma su brze. Stanarica.
12. Siva senica, Poecile palustris
O Mala ptica, dužine oko 12 cm. Raspon krila je 19 cm. Crna kapa,
potiljak i grlo, mali obrazi, smeđa leđa, sivkasto-braon krila i rep.
O Gnezde se na drveću, ali ponekad i u zidu ili zemlji. Često su zajedno
tokom celog života. Hrane se gusenicama, paukovima, semenje oraha
i bobice jedu uglavnom tokom zime i jeseni. Imaju običaj da
skladište semenje.
O Stanarica.
14. Dugorepa senica, Aegithalos caudatus
O Paperjast, pomalo neuredan izgled. Mužjaci i ženke su slični po
izgledu. Zaobljeno telo i glava sa crno belim perjem. Kljun
mali, skoro trouglast. Dobila ime po proporcionalno dugom
repu oivičenim belom trakom. Dužine do 16 cm, sa rasponom
krila od 18 cm.
O Stanište su joj listopadne šume, ograde, vrtovi, a retko i
četinarske ili mešovite šume. Hrani se primarno insektima.
Veoma je socijalna, bučna i energična ptica.
O Stanarica.
15. Svraka, Pica pica
O Upečatljiva crno-bela ptica,
dugog tela i repa. Prepoznaje
se po belim krilima i crnom
telu i repu. Na donjem delu
leđa perje je tamnoplave
boje i metalnog odsjaja. Ima
crni kljun. Dužine od 40–51
cm.
O Veoma česta ptica. Naseljava
terene sa žbunjem,
pojedinačnim drvećem, pa i
parkove, voćnjake. Hrani se
kukcima, malim sisarima,
jajima i mladim pticama.
O Stanarica.
16. Siva vrana, Corvus corone
Pepeljasto–sive boje, glava, grlo, krila i rep su crni. Dugačka je
48–52 cm, sa rasponom krila od oko 98 cm.
Osim plodova, hrani se i manjim životinjama, ljudskim otpacima.
Kao i ostale vrane hrani se veoma raznoliko.
Stanarica.
17. Gavran, Corvus corax
Krupna ptica iz porodice vrana.
Jednobojna crna ptica, perje
naročito na krilima ima metalni
odsjaj. Dugačak je do 64 cm.
Raspon krila 1,20 m u letu ima
upadljiv romboidni oblik repa.
Kljun mu je snažan i blago
povijen na dole.
Svaštojed, prilagodljiv.
Izuzetno inteligentna ptica.
Stanarica
18. Zeba,
Fringilla coelebs
O Mužjak ima rumene grudi,
sivo–plavu kapu, belu
prugu na krilu.
O Veoma česte ptice naših
šuma. Uglavnom se hrane
semenjem i bobicama.
Stanište su joj svi tipovi
šuma i parkova, a zimi se
okupljaju u jata.
O Stanarica.
19. Pored ovih, u našem mestu, ima i drugih ptica: fazana, jastrebova, jarebica,
kukavica, prepelica, sova, kreja, divljih pataka, čaplji, slavuja, šumskih
šljuka...
