• Teilen
  • E-Mail
  • Einbetten
  • Gefällt mir
  • Speichern
  • Privater Inhalt
 

Etk fiksni troskovi

on

  • 2,115 Views

 

Statistiken

Views

Gesamtviews
2,115
Views auf SlideShare
2,115
Views einbetten
0

Actions

Gefällt mir
0
Downloads
23
Kommentare
0

0 Einbettungen 0

No embeds

Zugänglichkeit

Kategorien

Details hochladen

Uploaded via as Microsoft Word

Benutzerrechte

© Alle Rechte vorbehalten

Report content

Als unangemessen gemeldet Als unangemessen melden
Als unangemessen melden

Wählen Sie Ihren Grund, warum Sie diese Präsentation als unangemessen melden.

Löschen
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Ihre Nachricht erscheint hier
    Processing...
Kommentar posten
Kommentar bearbeiten

    Etk fiksni troskovi Etk fiksni troskovi Document Transcript

    • UNIVERZITET U SARAJEVU FAKULTET ZA SAOBRAĆAJ I KOMUNIKACIJE ODSJEK: SAOBRAĆAJ PREDMET: Ekonomika u transportu i komunikacijama Fiksni troškovi -seminarski rad-STUDENT: MENTORI:Ćurovac Amina, 6665 Prof.dr. Šefkija Ĉekić V.prof.dr. Alija Behmen Mr. sc. Azra Ferizović, dipl.ing Sarajevo, oktobar 2012. godine
    • SADRŽAJUVOD …………………………………………………………………………………………… 31. Pojam i definisanje troškova …………………….………………………………………… 42. Klasifikacija troškova …………………..………………………………………………….. 6 2.1. Podjela troškova u odnosu na dinamiku obima proizvodnje …………………………… 73. Fiksni troškovi …………………...………………………………………………………… 8 3.1. Apsolutno fiksni troškovik ……………………………………………………………… 9 3.2. Relativno fiksni troškovi ………………………………………………………………. 13ZAKLJUČAK ………………………………..……………………………………………….. 16BibliografijaPopis slika i tabela 2
    • UVODTrošak predstavlja iskorištavanje resursa. U svakodnevnom ţivotu kupujemo mnogo razliĉitihstvari - odjeću, hranu, knjige, automobil, svjetiljku i sliĉno Svaki taj predmet ima svoju cijenušto mjeri ţrtvu koju moramo podnijeti da bismo ga nabavili. Bilo da odmah platimo ilidogovorimo plaćanje na neki budući datum, trošak je zapravo ustanovljen cijenom.U ovom seminarskom radu objasnit ćemo pojam trošak, potom nabrojati osnovne podjeletroškova i detaljnije objasniti fiksne troškove.Da bi uspješno upravljali preduzećem, rukovodioci (menadţeri) moraju u svakom trenutku znatiiznose troškova, a pošto je osnovna funkcija menadţera planiranje, oni prije svega morajuplanirati troškove koji će nastajati u budućnosti. Da bi smo uspješno planirali dobit preduzeća, asamim tim i troškove, potrebno je pre svega poznavati njihovu strukturu i dinamiku.Klasifikacija troškova se u literaturi ĉesto vrši prema elementima proizvodnje, mjestimanastanka, njihovoj vezi sa nosiocem, naĉinu i metodi prenošenja na proizvode, prema fazamaprocesa reprodukcije, znaĉaju, nastajanju i dr.karakteristikama.Po svojoj prirodi, fiksni troškovi spadaju u nuţne troškove - to su svi troškovi koje preduzećeima. Uslovljeni su samim postojanjem preduzeća, bilo da ono proizvodi ili ne. 3
    • 1. Pojam i definisanje troškovaSvaki proces transformacije uloţenih resursa u rezultate podrazumjeva njihovo trošenje. Beztrošenja nema proizvodnje ili pruţanja uslugaTrošenje oznaĉava proces uništavanja jednih upotrebnih vrijednosti da bi se dobile drugeupotrebne vrijednosti - upotrebne vrijednosti novog proizvoda (po pravilu njihova vrijednost jeveća od vrijednosti resursa koji su unijeti u proizvodnju). Kao primjer moţemo navesti nekogproizvoĊaĉa cipela, koji će morati kupiti potreban materijal za proizvodnju cipela. Naravno, dacijena kupljenog materijala, ne bi smjela iznositi više od cijene gotovog proizvoda.Troškovi su jedan od osnovnih pojmova savremene ekonomije. Oni su jedan od najznaĉajnijihfaktora, ako ne i najznaĉajniji koji pored prihoda (dimenzija i karakteristika trţišta) utiĉe na dobitpreduzeća.Do nedavno se o troškovima nije znalo mnogo. Razvoj troškova poĉeo je sa razvojem trţišta itrţišne privrede. A troškovi, danas, predstavljaju faktor konkurentnosti preduzeća kao ikriterijum ocjene performansi poslovnih organizacija.Zaĉetnik prvih nauĉnih radova iz oblasti troškova je njemaĉki autor Eugen Šmalenbah (EugenSchmalenbach). Troškovi, po Šmalenbahu, predstavljaju one vrijednosti kojima se u kalkulacijiizraţava potrošnja dobara, prouzrokovana proizvodnjom novih proizvoda ili uĉinaka.K. Meleroviĉ (Mellerowicz) troškovima smatra „potrošnju dobara uslovljenu proizvodnjom“,podrazumjevajući pod troškovima samo ona trošenja koja su potrebna za ostvarenje uĉinaka.E. Gutenberg pod troškovima podrazumjeva „novĉani izraz materijalnih dobara, rada, usluga ijavnih izdataka koji su potrebni za ostvarivanje zadataka preduzeća.”Troškovi, prema D. Peroviću, predstavljaju „u novcu izraţenu vrijednost utrošenog rada, svihsredstava i dobara koja su u preduzeću utrošena u cilju proizvodnje novih proizvoda iliostvarivanja odreĊenih uĉinaka“.Troškovi su, prema Ţ. Majcenu, „u novcu izraţena koliĉina ţivog rada, opredmećenog rada iukalkulisanih ugovornih zakonskih obaveza, potrebnih za proizvodnju uĉinaka“, a dr. M.Dautović trošak definiše kao „utrošak opredmećenog rada u obliku sirovina, materijala, 4
    • pomoćnog materijala, energije, sredstava za rad i ţivog rada, uzimajući u obzir rad (plata) i višakrada.“Dr M. Kovaĉević kao troškove preduzeća definiše „novĉani izraz trošenja faktora procesa rada uvezi stvaranja odreĊenih korisnih uĉinaka, kao i obavezni novĉani doprinosi uslovljeniposlovanjem i poslovanjem preduzeća“. U troškove spada samo potrošnja koja je uslovljenaproizvodnjom novih proizvoda, a ako preduzeće ĉini prekomjerne izdatke, to ne predstavljatroškove.Kvantitativno posmatrani troškovi su umnošci utrošaka elemenata proizvodnje i cijena tihutrošaka po jedinici utrošaka. Da bi utrošene vrijednosti bile trošak potrebno je : Da se trošenja elemenata proizvodnje zbivaju u procesu reprodukcije Da su trošenja vrijednosti nastala u reprodukciji, prouzrokovana utrošcima elemenata proizvodnje Da utrošeni elementi proizvodnje imaju izraz društvenog priznanja ekonomske vrijednosti1Dobit preduzeća jeste kljuĉna kategorija za opstanak i rast, ĉija maksimizacija predstavljaosnovni i neizbjeţan cilj svakog preduzeća. Zavisnost dobiti od troškova moţe se izrazitislijedećom relacijom, koja predstavlja najuprošćeniji oblik ove funkcije : Dobit Prihodi TroškoviAko je osnovni cilj preduzeća da ostvari najveću moguću dobit, onda iz toga indirektnoproizilazi da je istovremeno osnovni cilj preduzeća minimizacija troškova. Ali to nije sve. Da biuspješno upravljali preduzećem, rukovodioci (menadţeri) moraju u svakom trenutku znati iznosetroškova, a pošto je osnovna funkcija menadţera planiranje, oni prije svega moraju planirati1 Niĉić,M.(2008.),Upravljanje i kontrola troškova,Alfa-graf NS, Novi Sad, str,10-12 5
    • troškove koji će nastajati u budućnosti. Da bi smo uspješno planirali dobit preduzeća, a samimtim i troškove, potrebno je pre svega poznavati njihovu strukturu i dinamiku.2Iz svega navedenog moţemo zakljuĉiti da troškovi predstavljaju vrijednosno, novĉano izraţeneutroške faktora u nekom poslovnom procesu koji nastaju iskljuĉivo zbog stvaranja proizvoda iusluga. Obuhvataju najveći dio rashoda budući da je veći dio rashoda u poslovanju preduzećavezan za stvaranje uĉinaka (proizvoda i usluga).2. Klasifikacija troškovaKako su troškovi raznovrsni i mnogobrojni, njihovoj klasifikaciji prilazi se u zavisnosti od ciljakoji se ţeli postići, tj. sa kog se aspekta posmatra problematika a time i podjela troškova. Ciljklasifikacije je da se troškovi grupišu kako po vrstama , tako i po njihovim karakteristikama. Bezobzira na razliĉit pristup tumaĉenju troškova, njihovo klasifikovanje po vrstama se vrši sa ciljemda se utvrde elementi cijene koštanja i njihova struktura po kvantitetu i kvalitetu. Time seobraĊuju podaci za njihovo planiranje, ali i omogućavaju efikasno upravljanje troškovima.3Najĉešći kriterijumi za klasifikaciju troškova su prema: faktorima proizvodnje (troškovi materijala, radne snage, sredstava za rad) mjestima nastanka (troškovi izrade, reţijski troškovi) vezanosti za nosioce (pojedinaĉni i zajedniĉki troškovi) naĉinu prenošenja na nosioce (direktni i indirektni troškovi) zavisnosti od obima proizvodnje (fiksni i varijabilni troškovi) vidu izraţavanja (naturalno-utrošci i u novĉanom vidu-troškovi).2.1. Podjela troškova u odnosu na dinamiku obima proizvodnjePrema obimu proizvodnje, tj.stepenu reagovanja na promjene obima proizvodnje troškovi sedijele na fiksne i varijabilne.2 Perović-Jovanović,M.i Kisić,S.(1995.),Ekonomika preduzeća,Savremena administracija,Beograd,str.1073 Niĉić,M.(2008.),Upravljanje i kontrola troškova,Alfa-graf NS, Novi Sad, str,23-24 6
    • Slika 1. Podjela troškova prema njihovoj zavisnosti od stepena korišćenja kapaciteta4Fiksnim nazivamo one troškove koji u ukupnom iznosu ostaju isti nezavisno od promjene obimaproizvodnje. Oni nastaju u trenutku instaliranja kapaciteta.Varijabilni troškovi su oni troškovi koji se u masi mijenjaju zavisno od promjene obimaproizvodnje. Ukoliko nema proizvodnje, nema ni varijabilnih troškova. Oni se povećavaju sapovećanjem i smanjuju sa smanjenjem obima proizvodnje.53. Fiksni troškoviFiksnim nazivamo one troškove koji u ukupnom iznosu ostaju isti nezavisno od promjene obimaproizvodnje, tj.njihova osnovna karakteristika je konstantnost(neelastiĉnost). Fiksni troškovi sene povećavaju u njihovom ukupnom iznosu kada se proizvodnja povećava, niti se smanjuju kadase ona smanjuje. Oni ostaju isti ĉak i kada je proizvodnja maksimalno povećana a i u sluĉajukada se obustavi svaka proizvodnja. Zbog svoje neelastiĉnosti fiksni troškovi se još nazivaju istalnim troškovima.4 Perović-Jovanović,M.i Kisić,S.(1995.),Ekonomika preduzeća,Savremena administracija,Beograd,str.1085 Markovski.S.,(1991.),Troškovi u poslovnom odluĉivanju, IDP-nauĉna knjiga, Beograd,str.28 7
    • U okviru jednog razdoblja njihova visina ostaje neizmjenjena bez obzira na to da li jeproizvedeno npr.10 ili 20 jedinica proizvoda. Ako su npr. fiksni troškovi iznosili u januaru120km, onda će oni i u februaru iznositi 120 km, bez obzira na to što je moţda u januaruproizvedeno 10 a u februaru 20 jedinica proizvoda (što moţemo primjetiti u tabeli 1).Fiksni troškovi se nazivaju još i periodiĉnim troškovima, zbog toga što se javljaju kao funkcijavremena. Ako npr.fiksni troškovi u jednoj godini iznose 120 km, onda će oni za dvije godineiznositi 240 km i tako redom.Po svojoj prirodi, fiksni troškovi spadaju u nuţne troškove. (to su svi troškovi koje preduzećeima). Uslovljeni su samim postojanjem preduzeća, bilo da ono proizvodi ili ne, pa se zovu itroškovi kapaciteta.6 MeĊutim, ne ponašaju se svi fiksni troškovi na isti naĉin. Neki su apsolutnonepromjenljivi bilo da koristimo 100% ili 0% kapaciteta , a neki su nepromjenljivi samo uokviru iste zone proizvodnje. Stoga se fiksni troškovi dijele na : Apsolutno fiksne Relativno fiksne troškove3.1. Apsolutno fiksni troškoviApsolutno fiksni troskovi –se ne mijenjaju u masi pri promjeni obima proizvodnje ili obimadjelatnosti.U apsolutno fiksne troškove spadaju : Troškovi vremenski obraĉunate amortizacije Kamata na kredite za osnovna sredstva i dio kamate na kredite za obrtna sredstva Troškovi zakupnine Troškovi osiguranja imovine Troškovi istraţivanja i razvoja Troškovi rada viših rukovodioca i dr.7Karakteristike apsolutno fiksnih troškova: 1. Ukupni apsolutno fiksni troškovi (FT) su konstni, ne mijenjaju se sa promjenom obima proizvodnje6 Markovski.S.,(1991.),Troškovi u poslovnom odluĉivanju, IDP-nauĉna knjiga, Beograd,str.287 Perović-Jovanović,M.i Kisić,S.(1995.),Ekonomika preduzeća, Savremena administracija,Beograd,str 110 8
    • 2. Apsolutno fiksni troškovi po jedinici proizvoda (Tf) mijenjaju se obrnuto srazmjerno od smjera kretanja obima proizvodnje tj. kada: Kada obim proizvodnje raste-Tf se smanjuju Kada obim proizvodnje opada-Tf se povećavajuŠto moţemo iskazati pomoću formule :Tf –fiksni troškovi po jedinici proizvodaTF -ukupni fiksni troškoviQ – koliĉina proizvedenih proizvoda 3. Najveći su po jedinici proizvoda sa minimalnom uposlenošću kapaciteta.Ponašanje fiksnih troškova u masi i po jedinici najbolje se vidi u slijedećoj tabeli (tabela 1.) igrafiĉkim prikazima (slike 2 i 3) : Tabela 1. Kretanje fiksnih troškova preduzeća ,,A“ 9
    • Slika 2. Ukupni fiksni troškovi Slika 3. Prosječan fiksni trošakOvdje vidimo da ukupni apsolutno fiksni troškovi iznose 120 novĉanih jedinica i da se oni nemijenjaju pri promjeni obima proizvodnje. Apsolutno fiksni troškovi po jedinici proizvoda semijenjaju tako što njihov iznos konstantno opada sa porastom obima proizvodnje,tj. degresijaapsolutno fiksnih troškova po jedinici proizvoda je velika kod niskog stepena iskorišćenjakapaciteta, a zatim je sve manja i manja, što znaĉi da ako ţelimo da nam fiksni troškovi štomanje opterećuju jedinicu proizvoda, treba da koristimo kapacitet u što većem stepenu.8Apsolutno fiksni troškovi nisu izvor dodatnih troškova kod povećanja obima proizvodnje, a to dase ne mijenjaju sa porastom obima proizvodnje pokazuje nam njihov koeficijent regibilnosti(Kr).Reagibilnost troškova je osetljivost, prilagodljivost ili elastiĉnost troškova u odnosu na promjenuobima proizvodnje. Koeficijent regibilnosti se dobija stavljanjem u odnos procentne promjenefiksnih troškova i procentne promjene obima proizvodnje.%ΔFT-procentualna promjena fiksnih troškova u posmatranom, u odnosu na predhodni period%ΔQ- procentualna promjena obima proizvodnje u posmatranom, u odnosu na predhodni periodKoeficijentom regibilnosti se utvrĊuju grupe troškova sa stanovišta njihovog ponašanja premapromjenama obima proizvodnje. Tamo gde je ovaj koeficijent ravan nuli radi se o fiksnimtroškovima.98 Niĉić,M.(2008.),Upravljanje i kontrola troškova,Alfa-graf NS, Novi Sad, str,60-629 Niĉić,M.(2008.),Upravljanje i kontrola troškova,Alfa-graf NS, Novi Sad, str.85 10
    • 3.2. Relativno fiksni troškoviRelativno fiksni troškovi (TRF) imaju karakter fiksnih troškova u okviru odreĊene zoneproizvodnje (ne mijenjaju se po jedinici proizvoda), dok prelaskom u drugu zonu oni poprimajupromenljiv karakter.10 Zbog svoje vezanosti za odreĊenu zonu proizvodnje nazivaju se još izonalnim ili intervalnim troškovima. Kako najveći dio relativno fiksnih troškova ĉine troškoviorganizacije proizvodnje, zarade radnika zaposlenih u pripremnoj fazi, tehniĉkoj kontroli,odrţavanju, zarade rukovodilaca proizvodnje, znaĉajan dio troškova materijala pogonske reţije,dio usluga drugih itd., ovi troškovi se nazivaju i troškovima organizacione strukture.11Zona obima proizvodnje je interval izmeĊu dva stepena korišćenja kapaciteta. Svaka zona obimaposmatrana sa stanovišta relativno fiksnih troškova ima svoju gornju i donju granicu. Donjagranica je ona ispod koje obim proizvodnje ne moţe da se spusti a da to ne izazove smanjenjerelativno fiksnih troškova, a gornja granica je ona iznad koje obim proizvodnje ne moţe da sepoveća a da to ne izazove povećanje relativno fiksnih troškova.Postojanje TRF uslovljeno je nuţnošću postojanja nekog minimuma organizacije tj. minimumaopreme koja odraţava spremnost preduzeća za proizvodnju odreĊenog obima. Dok se nepostigne odreĊeni obim proizvodnje u tom intervalu ti troškovi su fiksni. Ukoliko ţelimo dadodatno povećamo obim proizvodnje neophodno je uĉiniti nove organizacione napore (dodatnapriprema proizvodnje, odrţavanja, ĉuvanja itd.), što prouzrokuje dodatne troškove. MeĊutim,kako je nemoguće nabavljati opremu i angaţovati ljude u beskrajno malim veliĉinama, novaulaganja izazivaju nagli rast troškova i omogućavaju proširenje proizvodnje u odreĊenom većemrasponu u novoj zoni poslovanja i TRF ostaju nepromjenjeni i u toj novoj zoni sve dok se neiscrpi i njen kapacitet. To znaĉi da su u novoj zoni proizvodnje fiksni troškovi nepromjenljivi dogornje granice zone, kada se prelaskom u novu zonu mijenjaju, po pravilu povećavaju i ponovozadrţavaju na istom nivou do prelaska u novu zonu. Tim prelaskom u novu zonu, na poĉetkuiste, veći su nego prema bilo kom korišćenju kapaciteta predhodne zone.10 Niĉić,M.(2008.),Upravljanje i kontrola troškova,Alfa-graf NS, Novi Sad, str.6411 Perović-Jovanović,M.i Kisić,S.(1995.),Ekonomika preduzeća,Savremena administracija,Beograd,str 112 11
    • Tabela 2. Kretanje relativno fiksnih troškova Slika 4. Ukupni relativno fiksni troškovi Slika 5. Relativno fiksni troškovi po jediniciKarakteristike relativno fiksnih troškova su : Progresija – obim proizvodnje iz niţe u višu zonu raste sporije od relativno fiksnih troškova Degresija – relativno fiksni troškovi rastu sporije od obima proizvodnje pri prelasku iz niţe u višu zonu i sporije opadaju opadaju od smanjenja obima proizvodnje pri prelasku iz viših u niţu zonu Remanentnost – znaĉi da se troškovi zadrţavaju na istom nivou ili se vrlo blago smanje pri padu obima proizvodnje u okviru iste zone obima.1212 Niĉić,M.(2008.),Upravljanje i kontrola troškova,Alfa-graf NS, Novi Sad, str.64 - 68 12
    • ZAKLJUČAKIz svega navedenog moţemo zakljuĉiti da je smisao poslovanja – profit. Profit je razlika izmeĊuukupnih prihoda i ukupnih troškova. Troškove moţemo klasificirati prema razliĉitimkarakteristikama, a prema zavisnosti od obima proizvodnje troškove dijelimo na fiksne ivarijabilne.Fiksni troškovi su takvi troškovi koji ostaju nepromijenjeni bez obzira na to kako se mijenjaopseg proizvodnje. Apsolutni fiksni troškovi - nastaju zbog postojanja preduzeća. Postoje bezobzira da li preduzeće radi ili ne. Oni se ne mijenjaju, odnosno nezavisni su od stepenaiskorištenja kapaciteta. Relativni fiksni troškovi ostaju nepromijenjeni u ukupnoj sumi samo upojedinim zonama poslovanja.Veliĉina fiksnih troškova danas je neuporedivo veća u poreĊenju s vremenom kada jemehanizacija bila malo zastupljena. U uslovima kada se proizvodnja u preduzećima obavljalauglavnom manuelno, sasvim je neznatan bio iznos fiksnih troškova.Razvojem savremene organizacije u preduzeću, kao i tehniĉkim i tehnološkim razvojem, uĉešćefiksnih u ukupnim troškovima mnogo se povećalo i postalo je vrlo znaĉajno.Imajući na umu da se svaka promjena u obliku i strukturi proizvodnje u ponašanju preduzeća, natrţištu, i na planu unutrašnje organizacije odraţava na ekonomske efekte proizvodnje , tj.krozpromjenu troškova, upućuje na nuţnost promjena u dinamici svih relevantnih faktoraproizvodnje. 13
    • BibliografijaKnjige: Markovski.S., (1991.), Troškovi u poslovnom odluĉivanju, IDP-nauĉna knjiga, Beograd Niĉić, M. (2008.), Upravljanje i kontrola troškova, Alfa-graf NS, Novi Sad Perović-Jovanović, M.i Kisić, S.(1995.), Ekonomika preduzeća, Savremena administracija, BeogradInternet: Dinamika troškova , (20.10.2012.), https://docs.google.com/view er?a=v&q=cache: hCBszQz0dccJ:www.etfos.unios.hr/upload/OBAVIJESTI/obavijesti_strucni/Dinami ka_tro%25C5%25A1kova_word_29-03-2010.pdf Trošak, (21.10.2012.), http://www.moj-bankar.hr/Kazalo/T/Trošak Troškovi, (21.10.2012.), (https://docs.google.com/viewer?a=v&q=ca che:mafY 5Tw US3 MJ:inf o.grad.hr/!res/odbfiles/1474/600.osnove_ekonomike2.ppt Fiksni troškovi, (20.10.2012.), http://hr.wikipedia.org/wiki/Fiksni_troškovi 14
    • Popis slika i tabelaTabele:Tabela 1. - Kretanje fiksnih troškova preduzeća ,,A“Tabela 2. - Kretanje relativno fiksnih troškovaSlike:Slika 1. - Podjela troškova prema njihovoj zavisnosti od stepena korišćenja kapacitetaSlika 2. - Ukupni fiksni troškoviSlika 3. - Prosjeĉan fiksni trošakSlika 4. - Ukupni relativno fiksni troškoviSlika 5. - Relativno fiksni troškovi po jedinici 15