1. Bankarstvo 5
1. BANKE I BANKARSTVO
Osnovni ciljevi ovog poglavlja su: 1) da definiše polje izučavanja nauke o
bankarstvu; 2) da se definiše pojam banke; 3) da pruži kraći prikaz razvoja
bankarstva; 4) da se navedu osnovne vrste banaka i njihove karakteristike;
5) da se prezentiraju u osnovnim crtama bankarski sistemi jednog broja
zemalja, i 6) da se ukaže na neke specifične oblike i načine bankarskog
poslovanja.
Teorijska analiza bankarstva se pretežno odnosi na istraživanje uloge, zna-
čaja i ponašanja banke kao važne institucije finansijskog i šireg ekonomskog
sistem zemlje (1). Na bazi teorijskih uopštavanja formulišu se dometi i okviri
delovanja banaka u različitim društveno-ekonomskim sistemima i različitim
stepenima razvoja određenog ekonomskog sistema. Različitim društveno-eko-
nomskim sistemima odgovaraju specifični koncepti banaka, koji bi trebalo da
obezbede optimalna rešenja, metode i mehanizme finansiranja privrednog
razvoja.
1.1. Nauka o bankarstvu i bankarsko poslovanje
Pojmovno, „bankarstvo“ u svojoj osnovi obuhvata izučavanje bankarskog
sistema i bankarske prakse, kao i izučavanje opštih pitanja kreditnog sistema i
kreditne prakse (2).
Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke. Ona, kao jednu po-
sebnu grupu primenjenih ekonomskih nauka, obuhvata: 1) izučavanje funkcije i
uloge bankarskog sistema i načina organizovanja bankarstva u jednoj nacional-
noj ekonomiji; 2) kreditno, depozitno i ostalo bankarsko poslovanje, sa stanovišta
načela, strukture i sadržaja tih poslova; 3) odraz teorije i prakse monetarno-kre-
ditne i devizne politike na kreditno-bankarski sistem, sa stanovišta uticaja na
ekonomsku politiku zemlje i međunarodne ekonomske i finansijske odnose (3).
Kao naučna disciplina bankarstvo treba u prvom redu da ispita opšta ekonom-
ska dejstva koja proizlaze iz funkcije banaka u kreditnom i bankarskom sistemu
MTVU lekcije

2. 6 Banke i bankarstvo
jedne zemlje. Nauka o bankarstvu istovremeno je posebna disciplina nauke o
finansijama i organski je povezana sa ostalim finansijskim disciplinama.
Polazeći od činjenice da su banke monetarne ustanove i novčana preduzeća,
čija je osnovna posrednička funkcija da snabdevaju reprodukciju potrebnom
količinom novca i kredita, bankarstvo kao podsistem u okviru finansijskog,
monetarnog i kreditnog sistema predstavlja jasno determinisan sklop odrednica
kojima se bavi nauka o bankarstvu. Ova naučna diciplina u istraživanju sfere
bankarstva primarno se bavi:
1) teorijskim uopštavanjem funkcije banaka u bankarskom i kreditnom
sistemu;
2) izučavanjem načina organizovanja banaka u ekonomiji zemlje;
3) istraživanjem funkcije i uloge bankarskog sistema u privrednom sistemu;
4) sagledavanjem depozitnog, kreditnog i ostalog bankarskog poslovanja, sa
stanovišta načela i kriterijuma racionalnosti i efikasnosti u privređivanju
banaka;
5) analizom sadržaja i strukture bankarskih poslova definisanih poslovnom
politikom i materijalnim mogućnostima banke (finansijskim i kreditnim
potencijalom banke);
6) analizom parametara i agregata (vrste plasmana, kamatne stope, rokovi
plasmana, oblici jemstava, kvalitet pasive i aktive bilansa banke i dr.) koji
su odlučujući za poslovnu politiku i rezultate poslovanja banke (4).
Prema navedenom delokrugu istraživanja, nauka o bankarstvu daje objaš-
njenja sadržaja i strukture bankarskog sistema i bankarskog poslovanja. Tako-
đe, objašnjava princip i način obavljanja bankarskih transakcija i operacija, te
funkcionalnih odnosa u poslovanju banke, koje imaju odraza na finansiranje
potreba komitenata banke i celokupne reprodukcije (5).
Bankarsko poslovanje izučava se sa stanovišta sadržaja, funkcije i odno-
sa u privrednom životu zemlje, gde je u savremenim uslovima banka, preko
novca i kredita, brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja društvene
reprodukcije (6). Cilj tog izučavanja je upoznavanje karaktera, funkcionalnih
osobenosti i tehnike rada po poslovima udruživanja i racionalnog korišćenja
novčanih sredstava društvene akumulacije, kreditnih poslova, poslova mobi-
lizacije, koncentracije i ubrzanja cirkulacije novčanih sredstava, monetarnog i
kreditnog regulisanja, poslova platnog prometa i određenih uslužnih poslova,
kao i kontrolnih funkcija.
Osnovne funkcije klasične banke su usmerene na formiranje adekvatnog
finansijskog potencijala, optimizacije agregatne i strukturne alokacije kredita,
MTVU lekcije

3. Bankarstvo 7
organizaciju novčanih transfera, obezbeđenje finansijskih usluga i saveta i
povezivanje domaćeg i međunarodnog bankarstva (7). Međutim, savremene
banke predstavljaju multisrevisne finansijske organizacije, pošto pored osnov-
nih funkcija obezbeđuju širok spektar drugih finansijskih usluga privrednim
i drugim subjektima.
Kako je pribavljanje i usmeravanje sredstava osnovna posrednička funkcija
banke, to delokrug poslovanja banke određuju sledeći poslovi: 1) moblizacija
slobodnih novčanih sredstava i multiplikacija novca (prikupljanje depozita, pri-
bavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca); 2) investiranje, alokacijska
funkcija i upravljanje (plasman sredstava u formi kredita i drugi oblici plasma-
na); 3) posredovanje na finansijskom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcije
platnog prometa) (8).
Nedodatak novca je koren svih zala. Dž. B. Šo
Finansijski sistem i finansijski sektor ima bitnu ulogu u funkcionisanju
svake novčane i tržišne privrede, pošto se preko njega obezbeđuje protok (tran-
sfer) kapitala između pojedinih subjekata (kompanija, stanovništva i države), u
nastojanju da se kapital, uz posredovanje finansijskog sektora, usmeri na one
subjekte, projekte i programe za koje se očekuje da će ovaj kapital upotrebiti na
efikasan i racionalan način, za šta, kao univerzalna mera, služi profit. S tim u
vezi, u okviru bankarskog sistema obavljaju se dve osnovne vrste transakcija:
1) finansijske transakcije po osnovu tekućeg poslovanja privrednih subjeka-
ta - transaktora (finansiranje tekućeg poslovanja - tekuće finansiranje), i 2)
finansijske transakcije kojima se prenosi finansijska štednja od suficitarnih
ka deficitarnim privrednim subjektima - transaktorima (finansiranje razvoja
- razvojno finansiranje) (9).
Finansijski sistem, kao deo ukupnog privrednog sistema, predstavlja odgo-
varajući skup institucija, instrumenta i mehanizama, putem kojih se ostvaruju
mobliziacija, koncentracija, transfer i alokacija finansijskih resursa i novčane
štednje društva (10). U svemu tome banke, kao finansijski posrednici, imaju
veoma značajnu ulogu. Međutim, razvojem finansijskog tržišta, uloga banaka
kao primarno kreditno-depozitnih finansijskih posrednika, sve se više ugro-
žava od strane berzanskih firmi, institucionalnih investitora i drugih para-
bankarskih institucija.
MTVU lekcije

4. 8 Banke i bankarstvo
Finansijsko obrazovanje
Današnji svet finansija je mnogo kompleksniji u poređenju sa onim jednu gene-
raciju ranije. Pre četrdeset godina, prosto razumevanje kako funkcionišu čekovni
i štedni račun u lokalnoj banci i štednoj instituciji, možda je bilo dovoljno. Sada,
potrošači moraju da budu sposobni da prave razliku između širokog spektra fi-
nansijskig proizvoda i usluga i pružalaca tih proizvoda i usluga. Ranijim, manje
zaduženim generacijama, možda nije bilo potrebno sveobuhvatno razumevanja
takvih aspekata kredita, kao što je uticaj složenog interesa i posledica pogrešnog
vođenja kreditnog računa. Alan Grinspen, guverner FED u 5 mandata.
1.2. Pojam banke
Pojam reči banka je dosta star i u literaturi se najčešće navodi da potiče od
italijanske reči „banco“ koji označava klupu (tezgu, danas šalter) na kojoj su
se vršili razmena novca i ostale novčane operacije plaćanja i naplate u vezi sa
prometom koji se obavljao na trgovima, vašarima, domaćim i međunarodnim
sajmovima (11).
Banke se najkraće i najčešće defnišu kao finansijske organizacije koje se, kao
svojom osnovnom aktivnošću, bave primanjem depozita i davanjem kredita
(zajmova) (12). Međutim, ova definicija, iako srazmerno tačna kada se radi
o osnovnim klasičnim funkcijama banke, ima svojih nedostataka, pošto se
njom obuhvata primarna funkcija i poslovanje velikog broja banka, ali ne i
svih vrsta banaka, pogotovo ne u savremenim uslovima. Zato se ovde navode
i druge definicije.
Banka (ital. banco, franc. banque, nem. i engl. bank) se može definisati i kao
novčani zavod, kreditna ustanova, čija je osnovna aktivnost uzimanje i davanje
kredita, odnosno posredovanje u oblasti kredita, kao i obavljanje određenih
novčanih poslova za račun svojih komitenata (13).
Banke su poslovne firme. Kao i proizvođači frizbija, lanci brze hrane i izdava-
či, bankari kupuju sirovine, malo ih dorade, „kažu magične reči“, i onda „isko-
či“ neki novi proizvod. Ako imaju sreće, oni mogu da prodaju gotov proizvod
skuplje nego što ih je koštala sirovina. Za bankare, osnovna sirovina je novac!
(Izvor: Lawrence S. Ritter, William L. Silber, Gregory F. Udell, „Principles of Money,
Banking & Financial Markets (10 th Edition), Addison-Wesley Longman Inc., Reading,
Massachusetts, 1999, str. 217).
MTVU lekcije

5. Bankarstvo 9
Banka je organizacija koja, primenjujući princip društvene podele rada, traj-
no obavlja svoje aktivnosti u društvenoj reprodukciji u oblasti prometa sredstava
plaćanja: emisije novca, prikupljanja depozita, davanja kredita, trgovine novcem
i sredstvima plaćanja (trgovina zlatom, valutama, devizama), obavljanja novča-
nog prometa u kupoprodajnim transakcijama robno-novčane privrede (14).
Banka je međunarodni naziv za specijalizovanu organizaciju finansijskog
posrednika između različitih sektora (privrede, stanovništva i dr.), koja priku-
plja novčana sredstva, daje kredite, izdaje hartije od vrednosti, obavlja devizne
poslove, platni promet u zemlji i sa inostranstvom, pruža usluge finansijskog
konsaltinga i upravljanja raznim fondovima, kao i brokerske i dilerske usluge
po nalogu svojih klijenata (kupujući i prodajući hartije od vrednosti) (15).
Zakon o bankama Republike Srbije (član 2) definiše banku kao akcionarsko
društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Sr-
bije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove (16).
Na osnovu svega iznetog, može se dati jedna sublimirana definicija da je ban-
ka specijalizovana privredna organizacija, finansijski posrednik, koja prikuplja
slobodna novčana sredstva po raznim osnovama i plasira ova sredstva u raznim
vidovima, pre svega kroz odobravanje kredita i kupovinu hartija od vrednosti,
odnosno pruža druge vrste usluga svojim komitentima, ili obavlja finansijske i
druge transakcije za svoj račun, a u cilju ostvarivanja prihoda, odnosno profita
po tom osnovu.
Iz Zakona o bankama
Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za
rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati
i druge poslove.
Strana banka je pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa
propisima države porekla, osnovano i upisano u registar nadležnog organa te dr-
žave kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje
obavlja depozitne i kreditne poslove.
Filijala je organizacioni deo banke, bez statusa pravnog lica, koje obavlja poslove
koje može obavljati banka u skladu sa ovim zakonom.
Predstavinštvo je organizacioni deo banke u inostranstvu ili strane banke u Re-
publici Srbiji, bez statusa pravnog lica, koji ne obavlja poslove koje može obavlja-
ti banka, već poslove istraživanja tržišta, i koji predstavlja banku, odnosno stranu
banku, čiji je deo.
Izvor: Zakon o bankama, Sl. glasnik RS, br. 107/05, od 2.12.2005. godine
MTVU lekcije

6. 10 Banke i bankarstvo
1.3. Razvoj bankarstva
Istorijski gledano, trgovina se kao delatnost razvila pre pojave banaka i
bankarskih poslova (3200-3000. g. p. n. e.), ali je razvoj trgovine doveo i do
pojave bankarskih poslova koji su imali za cilj da omoguće i olakšaju trgovin-
ske odnose na širim prostorima. Prema nekim izvorima, u Vavilonu su se u
periodu od VII do V veka p.n.e. pojavili tragovi koji ukazuju da su se pojedina
lica, kao stalnim zanimanjem, bavila prikupljanjem i čuvanjem hrane i drugih
proizvoda, koje su davali u zajam. Pozajmice su se davale u naturalnom obliku
i sa dodatnom kamatom, koja je imala uglavnom zelenaški karakter, a vraćale
su se u periodu naredne žetve.
Prema drugim izvorima, prapočeci bankarstva se povezuju sa drevnim
gradom Urom koji se nalazio na pola puta između Bagdada i Persijskog zaliva
i to sa njegovim crkvama i hramovima (17). Jedan takav hram je bio hram u
Dublal-Muhu u Uru (koji je postojao od 3000. g. p. n. e. do 560. g. n. e, iako je
više puta rušen i obnavljan) koji je počeo sa depozitnim poslovima u kojima
su se uz naknadu čuvali novac i druge stvari od vrednosti, da bi se kasnije
razvio platni promet i kreditiranje. Ovaj hram je vodio tekuće knjigovodstvo
svog poslovanja, uključujući i obračun prihoda i rashoda (mesečni i godišnji),
knjigovodstvo troškova za perionice i tkačnice koje su bile u svojini hrama (u
knjigovodstvu su se nalazila i imena 1.397 robova), kao i trgovačkih poslo-
va koje su obavljali crkveni trgovci, a ukupni rezultati poslovanja su, takođe,
obrađivani (radi se o prapočetku konsolidovanog bilansa). Inače, prema tada
važećim propisima svaki posao je morao da bude pismeno potvrđen, knjižen, a
u određenim slučajevima garantovan (overen), tako da se gotovo devet desetina
poznatih dokumenata pisanih klinastim pismom odnosi na privredne poslove
(liste i obračuni knjiženja, kupovni, najamni i kreditni ugovori svih vrsta).
Pored hramova, bankarskim poslovima se počinju baviti i privatne ban-
karske kuće koje se javljaju za vreme dinastije Hamurabija (1830-1530. g. p. n.
e.), o čemu svedoči mnoštvo pisanih dokumenata. Najpoznatija od ovih kuća
je bila „Sinovi Egibija“ u Vavilonu (1120-480. g. p. n. e.) koja se nije bavila sa-
mo privatnim depozitnim i kredtinim poslovima, nego i onima koji su imali
javni karakter.
Iz oblasti Azije i Mediterana trgovina se prenosila i u Grčku, a sa njom su
se razvijali i bankarski poslovi i neke vrste banaka. S obzirom na to da je u
antičkoj Grčkoj svaki grad-država imao svoj novac, menjači novca - trapezari
(nazvani po klupama, odnosno stolovima na kojima su obavljali finansijske
MTVU lekcije

7. Bankarstvo 11
transakcije) su imali značajnu ulogu u olakšavanju prometa među gradovi-
ma-državama i trgovcima. Kasnije su se trapezari počeli baviti i davanjem
novca na zajam uz kamatu. U Grčkoj se razvilo i nekoliko vrsta banaka, a
među najpoznatijima su bile one u hramovima, kao i gradske i privatne ban-
ke. One su uzimale uloge uz kamatu, davale zajmove sa kamatom, a bavile su
se i poslovima platnog prometa sa drugim gradovima i zemljama koristeći se
kreditnim pismima.
Kamatne stope
U Antička vremena u meditaranskom bazenu postojao je tzv. “brodski zajam“ kao
vrsta finansiranja na bazi podele rizika i profita, gde su investitori u robu natovare-
nu na trgovački brod snosili rizik njenog transporta i prodaje, da bi po tom osnovu
ostvarivali stopu prinosa od 20 do 30% u mirnodopskim vremenima, pa sve do
100% u vreme ratova i piraterije na moru, ali su, ne retko, i sve gubili. U staroj Grčkoj,
Atinjani su pozajmljivali svojim gradskim vlastima novac po kamatnoj stopi koja nije
bila niža od 20% godišnje. U starom Rimu, 443. godine pre naše ere, zabeležena je i
prva mera ograničenja kamatnih stopa na nivou 8,3% godišnje. U ranom hrišćanstvu
kamata nije bila dozvoljena, ali su reformisti Kalvin i Luter 1547. godine priznali kao
hrišćanski dopustivu kamatnu stopu do 5% godišnje. (L. D. Shall and C. W. Haley,
„Introducition to Finacial Management“, McGraw-Hill, New York, 1988, str. 56-61.
i „Credit Management Handbook“, Credit Research Foundation, Richard D. Irwin,
Inc., Homewood, Illinois, 1958, str. 2).
Bankarski poslovi u Rimu su se razvili uglavnom na grčkim iskustvima, a
bankari (nazivali su se argentarius-i) su se bavili primanjem depozita, davanjem
kredita i platnim prometom. Svojevrsno berzansko i novčano tržište postojalo
je kod Kastorove crkve (na najvećem rimskom javnom trgu - Forumu).
O urbem venalem et mature perituram, si solum emptorem invenerit – O podmitljiva li
grada, koji će brzo propasti, samo ako se nađe kupac. Prema Salustiju, numidski kralj
Jugurta izrekao je ove reči odlazeći iz Rima gde je uspeo podmititi mnoge ugledne i
uticajne građane („Latinski citati, izreke i poslovice“, Ušće, Beograd, 2002, str.110).
Raspadom rimskog carstva i kasnije u feudalnim odnosima dolazi do
stvaranja velikog broja moneta, čime na značaju dobijaju menjački poslovi.
Razvojem međunarodne trgovine banke se sve više bave poslovima njenog
kreditiranja, pri čemu su menice u tom periodu bile važan instrument plaćanja,
kao i depozitne potvrde. Pored privatnih banaka javljaju se i javne banke, čiji
je glavni posao bio da pribave depozitni novac za državu, za koji su se davale
MTVU lekcije

8. 12 Banke i bankarstvo
depozitne potvrde. Na osnovu ovih državnih zadužnica dolazilo je i do udruži-
vanja poverilaca u posebne bankarske institute (tzv. Monti ili Montes) od kojih
su neki čak preuzimali upravljanje blagajnom (trezorom) zaduženih država.
U Đenovi je 1407. osnovana banka „Kaza di Sant Đorđa“ (Casa di Sant
Georgio) koja je poznata (mada je od nje starija Banca di Genova osnovana
1320) i po tome što je od nje potekla ideja o stvaranju bankarskog novca kao
merila vrednosti za različite vrste novca i u drugim zemaljama (jedna đenov-
ska bankarska funta odgovarala je „težini“ 12 g. finog zlata). Po osnovu svog
duga država je na „Kaza di Sant Đorđa“ bila prenela ostrva Korziku, Kipar
i delove Krima, a na nju je bilo i preneto pravo oporezivanja, tako da je sa
ovom bankom pregovarao Kristifor Kolumbo, kod organizovanja svog četvr-
tog putovanja za Ameriku (1502), kako bi mu se ukinuo porez na eksploziv.
Inače, poslovni odnosi tadašnjih preduzeća i trgovačkih firmi sa bankama,
kao i samih banaka, od kraja XV veka, počinju da se uređuju na principima
dvojnog knjigovodstva (koje se vezuje za 1494. i Luku Pačioli-a, mada mu je u
određenoj meri prethodila „Knjiga trgovačke računice“ Leonarda Fibenocija
iz 1202.), koje sistematizuje osnovne pokazatelje imovine, kapitala i troškova
(čime su i udareni temelji računa kapitala i uspeha).
Mediči banka
Mediči (Medici) banka bila je najpoznatija banka u doba renesanse u Italiji i jedna od
vodećih finansijskih institucija u Evropi svoga vremena, a ujedno se smatra i prvom
multinacionalnom banka u savremenom smislu te reči. Primala je depozite do iznosa
koji je bio nekoliko puta veće od investiranog kapitala i pozajmljivala novac. Bila je
primarno involvirana u transfer sredstava povezan sa međunarodnom trgovinom
tog vremena. Ona je bila i glavna banka papske Kurije, a imala je filijale po celoj Italiji,
kao i u Londonu, Lionu, Brižu, Ženevi i Avinjonu. Nastala je 1393. g. u Rimu, da bi
bila ubrzo premeštena u Firencu (1397. g.). Bila je partnersko uduruženje porodice
Mediči, koje je funkcionisalo praktično kao holding kompanija, tako da su filijale
imale veliku samostalnost u poslovanju. Banka je prestala da postoji 1494. g. deleći
sudbinu vlasti i uticaja familije Mediči (izvor: Larry Allen, „Encyclopedia of Money“,
Checmarks Books, New York, 2001, str. 194-195).
U drugoj polovini XVII veka osnivaju se prve emisione banke (Sverigen
Riksbank 1668. i Bank of England 1694), dok početak XVIII veka karakteri-
še osnivanje mnogih komercijalnih banaka koje su bile privatnog ili javnog
karaktera, a u XIX veku se u Engleskoj osnivaju banke akcionarskog tipa, od
kojih neke i danas postoje. Dolazi i do formiranja većih banaka, kao što je
MTVU lekcije

9. Bankarstvo 13
Banka za industriju i trgovinu u Darmštatu (1848), koje značajno doprinose
industrijskom razvoju. Banke se, pored tradiconalnih poslova primanja de-
pozita, davanja kredita i platnog prometa, sve više bave i drugim finansijskim
uslužnim poslovima, a razvojem finansijskih tržišta u XX veku postaju njihov
najznačajniji učesnik. U XX veku dolazi od razvoja investicionog bankarstva, a
sa globalizacijom i liberalizacijom svetske privrede i do razvoja međunarodnog
bankarstva.
Kolonijalno bankarstvo
Kolonijalno bankarstvo (colonial banking) je termin koji se koristi za otvaranje fi-
lijala/afilijacija banaka iz V. Britanije (British overseas banks, Anglo foreign banks)
u britanskim kolinijama u Australiji, Karibima i Severnoj Americi tokom tridesetih
godina devetnaestog veka, a kasnije pedesetih godina devetnaestog veka u Južnoj
Africi, Latinskoj Americi, Indiji i delovima Azije, kao i na Bliskom Istoku, ali i nekim
zemljama Evrope. Ostale kolonijalne sile su, takođe, na sličan način, kasnije u de-
vetnaestom veku, širile svoje bankarske aktivnosti, a naročito belgijske, francuske
u nemačke banke (Izvor: Barbara Casu, Claudia Girardone and Philip Molyneux,
„Introduction to Banking“, Pearson Education Ltd., Harlow, England, 2006 str. 77).
Do sedamdesetih godina prošlog veka banke u razvijenim zemljama su
imale dominantnu poziciju u finansijskom posredovanju između nosilaca šted-
nje i investicija (18). Komercijalne banke su u tradicionalnom modelu tržišne
privrede imale domimantnu poziciju u: 1) apsorbovanju štednje preko depozita;
2) kreditiranju privrede i stanovništva; 3) ročnoj transformaciji sredstava, i 4)
platnom prometu. U novom modelu tržišne privrede dolazi do potiskivanja
komercijalnih banaka u svim njihovim dotadašnjim ključinim delatnostima,
a posebno je brzi razvoj penzionih i investicionih fondova privukao najveći
deo novoformirane štednje u ove institucionalne investitore i time značajno
promenio tokove kapitala, ali i obrasce investiranja.
Novac u poslovicama
- Zlato ne govori, ali mnogo tvori. Ukrajinska poslovica
- Nemaš groš, uvek si loš. Bugarska poslovica
- Ko oko vrata punu kesu ima, ne može se naći na vešalima. Ruska poslovica
- Ko ima novac i veze, ne mora brinuti o pravdi. Italijanska poslovica
- Retki su oni kojima je poštenje milije od novca. Latinska poslovica
- Novac, ponekad, otklanja nepilike, ali ih i stvara. Kineska poslovica
- Za novac je i boga moguće kupiti. Korejska poslovica
- Ako ti dugujem sto dolara, to je moj problem; ako ti dugujem sto hiljada, to je
MTVU lekcije

10. 14 Banke i bankarstvo
tvoj problem. Američka poslovica
- Kad pas ima novaca, obraćaju mu se sa „gospodine“. Arapska poslovica
- Ako nekom pozajmiš novac, ili ćeš izgubiti novac ili prijatelja. Srpska poslovica
Prestrukturiranje komercijalnog bankarstva je uglavnom išlo u pravcu
njegovog sve većeg približavanja finansijskim tržištima i proširenja spektra
poslovanja, pre svega u domenu investicionog bankarstva, uz smanjenje šted-
no-kreditnih aktivnosti, sa afirmacijom koncepta univerzalne banke. Dolazi i
do stvaranja velikih finansijskih konglomerata, globalne poslovne orijentacije,
koje svoje poslovne aktivnosti imaju u komercijalnom i investicionom bankar-
stvu, brokerskim poslovima sa hartijama od vrednosti, osiguranju i drugim
vidovima finansijskog posredovanja.
Dinar
Prvi dinar u savremenoj istoriji Srbije, dao je da se iskuje Knjaz Milan Obrenović 1875.
g., četiri veka od poslednjeg srpskog srednjevekovnog dinara. Kovanje je povereno
bečkoj kovnici, a alate su gravirali Anton Šarf (50 para i 2 dinara) i Fridrih Lisek (1
dinar). Pola dinara je iskovano u 2 miliona komada, 1 dinar u 3 miliona komada i 2
dinara u 1 milion komada. Sva tri apoena bila su kovana od srebra finoće 835 pro-
mila. (Izvor: „Prvi srpski dinar nakon četiri stotine godina“, Pregled, 22.5.2007. g. ).
Međunarodni bankarski sistem poslednjih godina karakterišu: 1) deregula-
cija međunarodnog i domaćih finansijskih tržišta; 2) poboljšanje komunikacije i
kompjuterske tehnologije; 3) značajni problemi u mnogim bankarskim sistemi-
ma prouzrokovani kvalitetom aktive; 4) sve veće vođenje računa o troškovima,
i 5) distorzije povezane javnom podrškom bankarskim institucijama. Pri tome,
promene u regulatornim okvirima i nadzoru bile su značajan izvor pritiska na
konsolidaciju i restrukturiranje u bankarskoj industriji (19).
Bankarstvo
„Bankarstvo je privredni posao veoma sličan svakom drugom privrednom poslu.
Komercijalna banka je srazmerno jednostavna poslovna organizacija. Banka pruža
izvesne usluge svojim mušterijama (ulagačima i onima kojima pozajmljuje novac),
a zauzvrat oni joj plaćaju u jednom ili drugom obliku. Pokušava da zaradi profit za
svoje akcionare“(P. A. Samuelson, „Ekonomija“, Savremena administracija, Beograd,
1969, str. 308).
MTVU lekcije

11. Bankarstvo 15
Razvojni potencijali ukupnog finansijskog sektora mogu se smatrati vrlo
povoljnim u narednom periodu, pošto finansijski sektor, uz sektor informa-
cione tehnologije i telekomunikacija, spada u najpropulzivnije delatnosti u
savremenoj fazi privrednog razvoja (20). Za sektor bankarstva ostaje ključno
pitanje kakve će se proporcije formirati između bankarskih i nebankarskih
institucija u rastućim ukupnim potencijalima finansijskog sektora.
1.4. Vrste banka
Postoji više kriterijuma po kojima se može izvršiti razvrstavanje banaka,
kao što su: kriterijum po privrednoj oblasti, odnosno grani kojoj banka daje
kredite; kriterijum po principu teritorijalnosti na kojoj se prostire rad banke;
kriterijum po ročnosti poslova; kriterijum po načinu dolaska do sredstava itd.
(21). Međutim, novi odnosi poslovanja koji se javljaju između banaka i njihovih
komitenata u savremenom svetu, ukazuju da se banke često bave i takvim po-
slovima koji po vrsti i užoj specijalnosti ne spadaju u njihovo redovno poslova-
nje, odnosno da se sve veći broj banaka opredeljuje za takav način organizacije
koji ih udaljuje od klasične specijalizacije u poslovanju.
Ipak, još uvek je jedan od najčešće primenjivanih kriterijuma za podelu
banaka onaj koji vodi računa o tome na koji način banke dolaze do sredstava,
odnosno sadržine poslova kojima se neka banka pretežno bavi. Prema ovom
kriterijumu, banke se mogu podeliti na: centralne ili emisione banke, komer-
cijalne banke, investicione banke, granske ili specijalizovane banke, razvojne
banke, regionalne banke, poslovne banke, mono banke, univerzalne banke,
međunarodne (multinacionalne) i mega poslovne banke (22).
1.4.1. Centralna banka
Centralna banka zauzima ključno mesto u nacionalnom finansijskom siste-
mu, s obzirom na svoju ulogu emisione banke ili banke banaka. U najvažnije
poslove i zadatke koji karakterišu rad centralne banke, ubrajaju se pravo emisije
novca i kredita, sprovođenje kreditno-monetarne politike, stvaranje i sporovođe-
nje spoljne likvidnosti i obavljanje određenih poslova za račun države.
Centralna banka ima pravo emisije novca koji predstavlja zakonsko sredstvo
plaćanja u jednoj zemlji. S druge strane, centralna banka davanjem kredita
bankama, odnosno kupovinom od banaka nedospelih potraživanja, stvara
tzv. primarni novac koji, u stvari, nije novac u opticaju, već predstavlja osnovu
MTVU lekcije

12. 16 Banke i bankarstvo
koja će bankarstvu poslužiti za davanje kredita komitentima, na koji način se
tek kreira novac.
Centralna banka sprovodi kreditno-monetarnu politiku, preko eskontne
politike, politike operacija na otvorenom tržištu, politike aktiviranja i dezak-
tiviranja depozita i politike propisivanja obaveznih rezervi.
Eskontna politika predstavlja promene, od strane centralne banke, visine
eskontne (kamatne) stope i drugih uslova pod kojima centralna banka odobra-
va (reeskontne) kredite bankama, uključujući određivanje ukupnog iznosa ree-
skontnog kredita, roka trajanja kredita i vrste kredita (određivanje namene).
Politika otvorenog tržišta ili operacija na otvorenom tržištu sastoji se od
kupovine i prodaje, od strane centralne banke, državnih hartija od vrednosti u
cilju smanjivanja ili povećanja kreditnog potencijala banaka, odnosno novčane
mase i održavanja stabilnog kursa takvih hartija od vrednosti.
Politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita kod banaka se sprovodi od
strane centralne banke na taj način što se za određeni kraći ili duži vremenski
period dezaktiviraju depoziti, odnosno delovi novčane mase, ili se oni ponovo
aktiviraju za normalnu upotrebu i prebacuju u novčanu masu.
Politika propisivanja obavezne rezerve predstavlja utvrđivanje, od strane
centralne banke, određenog procenta i osnovice na koju banke vrše izdvajanja
od postojećih depozita u korist centralne banke, na koji način se regulišu kre-
ditni potencijal banaka, ukupna novčana masa i održava likvidnost banaka.
Povećanje obavezne rezerve banaka kod centralne banke predstavlja instrument
restriktivne kreditno-monetarne politike, pošto se na taj način smanjuje kre-
ditni potencijal banaka, dok se smanjenjem obavezne rezerve sprovodi ekspan-
zivna kreditno-monetrana politika, pošto se na taj način povećava raspoloživi
kreditni potencijal banaka.
Problem centralne banke
Problem centralne banke je u tome što ona želi da ostvari određene ciljeve, kao što
su stabilnost cena uz visoku stopu zaposlenosti, ali na njih nema neposredan uticaj.
Na raspolaganju joj je niz instrumenata (operacije na otvorenom tržištu, promene
eskontne stope i promene u obaveznim rezervama) koji na ciljeve posredno utiču
nakon izvesnog vremena (obično posle više od godinu dana). Ukoliko centralna
banka sačeka da vidi kakvi će biti nivo cena i stopa zaposlenosti za godinu dana,
biće prekasno da bilo šta u svojoj politici promeni - greške neće moći da se isprave.
(Frederic S. Mishkin, „Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta“, Data
status, Beograd, 2006, str. 414).
MTVU lekcije

13. Bankarstvo 17
Posebno značajan zadatak centralne banke sastoji se u održavanju spoljne
likvidnosti zemlje, što podrazumeva da centralna banka stalno prati promene
u platnom bilansu, kako bi se blagovremeno preduzimale odgovarajuće mere
devizne politike i druge mere usmerene na povećanje izvoza i usklađivanje
uvoza sa izvozom, odnosno odliva kapitala sa prilivom kapitala. Posebno je
značajana uloga centralne banke u regulisanju kursa nacionalne valute u od-
nosu na druge valute, što se postiže vođenjem odgovarajuće politike deviznog
kursa i intervencijama (kupovinom i prodajom deviza ) na deviznom tržištu.
Efekat intervencija centralne banke na devizni kurs
Nesterilizovana intervencija centralne banke, u kojoj se domaća valuta prodaje
da bi se kupila devizna sredstva, dovodi do povećanja deviznih rezervi, poveća-
nja novčane mase i depresijacije domaće valute. Na osnovu raspoloživih podata-
ka, zaključak je i da dugorčan uticaj sterilizovanih intervencija centralne banke na
devizni kurs nije veliki. (Frederic S. Mishkin, „Monetarna ekonomija, bankarstvo i
finansijska tržišta“, Data status, Beograd, 2006, str. 484).
Centralna banka vodi računa o deviznim rezervama zemlje koje bi trebalo
da omoguće nesmetana plaćanja inostranstvu, vodi računa o stanju zaduženosti
zemlje prema inostranstvu u cilju održavanja njene međunarodne likvidnosti,
servisira državne inostrane zajmove i zaključuje nove zajmove radi održavanja
likvidnosti zemlje.
Centralna banka obavlja određene poslove za potrebe države (što može biti
i preko posebnih institucija poput trezora), kao što su poslovi u vezi sa zaključi-
vanjem i servisiranjem državnih zajmova, kreditiranje države za potrebe javne
potrošnje (budžeta), naplate poreskih i drugih prihoda u korist države i njenih
organa, a centralna banka se može baviti, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima,
i poslovima platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom.
Odluke guvernera centralnih banaka
Ekonomski analitičar Masimo Đanini tvrdi da je Milton Fridamn jednom prilikom
predsedniku FED (američke centralne banke) rekao: „Vi, centralni bankari, uvek
donosite pogrešene odluke. Ako slučajno donesete neku tačnu, onda je ona u po-
grešnom trenutku, Ako je donesete u pravom trenutku, donesete je iz pogrešnih
motiva“. (Izvor: Milutin Mitrović, „Kriza: Žrtveni guverneri“, Ekonomist magazin, br.
382, 17.9.2007, str. 57).
MTVU lekcije

14. 18 Banke i bankarstvo
U ovom kontekstu treba ukazati na tzv. monobanku kao jedinstvenu banku
jedne zemlje (sa širokom mrežom filijala) koja objedinjuje funkcije centralne
banke i poslovnog bankarstva, kao što su emisija novca, kratkoročno i dugo-
ročno kreditiranje, platni promet u zemlji i sa inostranstvom.
U savremenom bankarstvu ovaj tip banaka nije prisutan i uglavnom karak-
teriše početne faze razvoja finansijskog sistema pojedinih zemalja u razvoju i
bivših socijalističkih zemalja istočne i centralne Evrope (kod nas je bio prisutan
1952-1954. godine).
1.4.2. Depozitne ili komercijalne banke
Primarni posao depozitnih ili komercijalnih banaka je prikupljanje pretež-
no kratkoročnih sredstava po osnovu depozita sektora privrede, vanprivrede i
stanovništva (zbog čega nose naziv depozitne banke) i njihovo usmeravanje,
uglavnom, za određene komercijalne namene (zbog čega se nazivaju i komer-
cijalne banke), kao što je finansiranje proizvodnje i prometa, i to prevashodno
na kratak rok.
Ovaj vid banakarskih institucija je jedan od najrasprostranjenijih oblika
bankarskih institucija, koje raspolažu mrežom filijala preko koje prikupljaju
depozite i vrše komercijalno kreditiranje, ali i vrše poslove platnog prometa
i druge poslove sa stanovništvom (vođenje računa). Depozitne banke imaju
značajnu ulogu na finansijskom tržištu i to, pre svega, tržištu novca, pošto
raspolažu viškovima likvidnih novčanih sredstava.
1.4.3. Investicione banke
Investicione banke su banke koje raspolažu dugoročnim kreditnim po-
tencijalnom i bave se pretežno dugoročnim kreditiranjem investicija (preko
5 godina), a mogu biti specijalizovanog (industrijske banke, poljoprivredne
banke i sl.) ili univerzalnog tipa.
Do sredstava dolaze oročavanjem na duže rokove depozita privrede i
vanprivrede, uzimanjem kredita od drugih banaka u zemlji i inostranstvu i
izdavanjem vlastitih akcija ili obveznica. Po veličini bilansne aktive uglavnom
spadaju u velike banke.
Investicione banke su značajan učesnik na domaćem i međunarodnom
finansijskom tržištu, a za potrebe privrednih kompanija svojih komitenata
obavljaju razne poslove vezane za emisiju i plasman hartija od vrednosti, bave se
konsultantskim aktivnostima u procesu prestrukturiranja kompanija (spajanja
i preuzimanja), ali i finansijskim transakcijama u vezi sa time, upravljanjem
MTVU lekcije

15. Bankarstvo 19
imovinom i portfoliom hartija od vrednosti itd. U poslednje vreme se pod poj-
mom investicione banke i investicionog bankarstva podrazumeva upravo ovaj
profil banke i bankarskih poslova, čija se glavna aktivnost sastoji od savetodav-
nih usluga na bazi provizije (fee-based advisory services) koje su povezane sa
finansijskim transakcijama kompanija (23).
1.4.4. Granske ili specijalizovane banke
Granske ili specijalizovane banke predstavljaju takvu vrstu banaka koje odo-
bravaju kredite isključivo pojedinim privrednim granama ili oblastima (kao što
su poljoprivreda, industrija, unutrašnja trgovina, spoljna trgovina, zadrugarstvo
itd.), mada se termin specijalizovana banka koristi i za banke koje su se speci-
jalizovale za neki određeni vid bankarskog poslovanja (za razliku od univerzal-
nih banaka). Svoj kreditni potencijal uglavnom formiraju na osnovu uloga i
depozita članova koji pripadaju grani ili oblasti koja se kreditira. One mogu
i da obavljaju određene standardne bakarske poslove za potrebe svojih komi-
tenata. Na ovaj način se omogućava koncentracija sredstava i prevazilaženje
teritorijalne imobilizacije cirkulacije banakarskih sredstava. Preko ovih banaka
se u određenoj meri realizuje i državna politka prema određenim privrednim
granama i oblastima.
Posebnim vidom specijalizovanih banaka mogu se smatrati hipotekarne
i lombardne banke. Hipotekarne banke su uglavnom orijentisane na plasman
sredstava svog kreditnog potencijala na srednji i duži rok uz zalaganje hipote-
ke (nekretnina) komitenta kao obezbeđenja za otplatu kredita. U savremenoj
bankarskoj praksi u poslovnom kreditiranju komitenata, hipotekarnu formu
kreditiranja sve više zamenjuje tzv. projektno finansiranje na srednji rok, uz
prezentaciju biznis plana komitenta, gde hipoteka služi kao jemstvo za uredno
vraćanje kredita, a sličnu ulogu u banarskoj praksi ima i tzv. fiducijarni ugovor
(u kome banka kao poverilac postaje de facto kupac imovine komitenta) koji
se koristi kao pokriće obaveza komitenta (24).
Lombardne banke se pretežno bave odobravanjem kredita na osnovu zaloge
pokretnih roba (po pravilu, berzanskih roba), sa mogućnošću da se putem potvrde
o vlasništvu one mogu preneti na banku poverioca.
1.4.5. Razvojne banke
Razvojene banke mogu biti nacionalnog ili međunarodnog (regionalnog)
karaktera. Razvojne banke imaju za osnovnu funkciju finansiranje programa
razvoja i strukturnog prilagođavanja nacionalne privrede kao celine ili nekog od
MTVU lekcije

16. 20 Banke i bankarstvo
njenih sektora, kao što je, na primer, infrastruktura, pod povoljnijim uslovima u
pogledu roka i kamatne stope nego što su standardni komercijalni uslovi.
Izvori sredstava iz kojih se vrši finansiranje mogu biti javni i privatni ili
kombinovani, uključujući i sredstva koja se pribavljaju iz inostranstva, ali su
ona ipak pretežno javnog karaktera (osnivački kapital koji daju država ili razni
državni fondovi i fondovi za posebne namene), ili se njihova moblizacija vrši
na tržištu, uz direktnu ili indirektnu državnu garanciju, koja omogućava lakše
i jeftinije pribavljanje sredstava.
Međunarodne (regionalne) razvojne banke finansiraju investicione razvoj-
ne projekte i programe strukturnog prilagođavanja, kao i razvoja institucija
u zemaljama članicama, odnosno konkretne razvojne projekte privrednih su-
bjekta iz ovih zemalja, s tim da su to, po pravilu, projekti i programi za koje se
sredstva ne mogu pribaviti pod povoljnim uslovima iz privatnih izvora ili na
tržištu kapitala. Sredstva međunarodne (regionalne) razvojne banke pribavlja-
ju se od uloga zemalja članica, ali i zaduživanjem na međunarodnom tržištu
kapitala, gde zbog svog boniteta (za koji praktično garantuju zemlje članice)
mogu da dobiju najpovoljnije uslove, tako da su u mogućnosti da finansiraju
projekte kreditima sa dužim rokovima otplate i nižim kamatama u odnosu na
strandardne tržišne uslove.
Najpoznatije međunarodne razvojne banke i institucije globalnog karaktera
su Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Međunarodno udruženje
za razvoj (IDA) i Međunarodna finansijska korporacija (IFC), dok su od me-
đunarodnih regionalih banaka to Azijska banka za razvoj, Afrička banka za
razvoj, Interamerička banka za razvoj, Evropska banka za obnovu i razvoj i
Evropska investiciona banka.
1.4.6. Univerzalne banke
Univerzalne banke se bave svim vrstama bankarskih poslova, bez obzira na
rok, tako da predstavlja banku opšteg tipa. One su pravi „finansijski super-
marketi“ koji nude kompletan asortiman bankarskih usluga svojim komiten-
tima u koje spadaju, kako fizička, tako i pravna lica. Univerzalne banke su po
svojoj suštini ipak bliže depozitnim bankama, pri čemu u strukturi njihovog
poslovanja, iako mogu da pružaju sve vrste bankarskih usluga (uključujući i
poslovanje sa hartijama od vrednosti i pružanje usluga iz domena investicionog
bankarstva), ipak, preovlađuje određena vrsta bankarskih poslova.
MTVU lekcije

17. Bankarstvo 21
Univerzalne banke, po pravilu, posluju preko razgranate mreže filijala na
celoj teritoriji jedne države, šireći se često i preko njenih granica. Mogućnost
da pruže sve vrste bankarskih usluga doprinosi većem „vezivanju“ komitena-
ta za univerzalnu banku, ali ujedno i daje mogućnosti banci da više utiče na
poslovanje komitenata.
U domaćoj praksi bankarskog organizovanja poslovna banka, sa svim svo-
jim obeležjima, predstavlja tip opšte ili univerzalne banke (25).
Dolar
Dolar (dollar) je naziv za valutu SAD (USD). Naziv dolar potiče od varijante termina ta-
lir (thaler, a kasnije talir) koji je bio često u upotrebi u Nemačkoj (1 talir je bio vredan
3 marke) i Istočnoj Evropi u srednjem veku. Kako se navodi, Škoti, koji nisu baš uvek
bili verni subjekti Engleske krune, usvojili su termin dolar kao izraz antiengleskog
raspoloženja, a taj naziv su doneli i u britanske kolonije na Američkom kontientu.
Dolar se ustoličio kao primarna monetarna jedinica obračuna u 13 kolonija, a Kon-
gres je proglasio 6.7.1795. g. dolar kao monetarnu jedinicu SAD (Izvor: Larry Allen,
„Encyclopedia of Money“, Checmarks Books, New York, 2001, str 98).
1.4.7. Poslovne banke
Ova vrsta banaka ima dosta sličnosti sa depozitnim ili komercijalnim bana-
kama, pa se negde i pojmovno izjednačava sa njima. U mnogim zemljama ne
postoji „čisti“ tip poslovne banke, nego svojevrsna kombinacija sa karakteristi-
kama depozitne i poslovne banke koja do svojih sredstava dolazi prevashodno
udruživanjem sredstava velikih preduzeća (praktično se radi o udruživanju
bankarskog i industrijskog kapitala), tako da raspolaže velikim potencijalom
koji omogućava da finansijski na duže rokove prati veće projekte svojih osni-
vača, ali i drugih komitenata.
U poslednje vreme se sve više govori o mega poslovnim bankama koje su
prevashodno orijentisane na finasiranje velikih industrijskih i trgovinskih
konglomerata na dugoročnijoj osnovi, uključujući i aktivnosti van nacionalnih
granica, dok je karakteristika tradicionalnih poslovnih banaka pre kratkoročno
finansijsko angažovanje u nacionalnim okvirima.
Praksa organizovanja banka u domaćem bankarstvu poznaje i poslovnu
banku, koja samo po nazivu ima sličnosti sa navedenom vrstom banaka, jer
su se one u osnovi najviše bavile kratkoročnim poslovima, kao i depozitne
banke (26).
MTVU lekcije

18. 22 Banke i bankarstvo
1.4.8. Multinacionalne banke
Multinacionalne banke karakteriše bankarsko poslovanje u više zemalja
preko mreže filijala i afilijacija koje su osnovane u raznim zemljama sa osloncem
na sofisticiranoj informacionoj tehnologiji. Po svom karakteru one su slične
univerzalnim bankama pošto, po pravilu, pružaju sve vrste bankarskih usluga,
ali sa akcentom na platnom prometu sa inostranstvom, poslovanje sa raznim
valutama na međunarodnim finansijskim tržištima i kreditiranje međunarod-
nih privrednih transakcija. Raspolažu velikim potencijalom koji im omogućava
da finansiraju i najveće poslove.
Osnivači i akcionari multinacionalnih banaka su rezidenti različitih država,
s tim da su to uglavnom privatna fizička i pravna lica, za razliku od međuna-
rodnih razvojnih banaka koje su multinacionalne po karakteru svojih osni-
vača (koji su države ili javni entiteti) i koje posluju u više država, ali karakter
njihovih transakcija ima razvojnu, a ne komercijalnu dimenziju.
1.5. Nebankarske finansijske organizacije
Za razliku od banaka kod kojih postoji direktna posrednička funkcionalna
veza između prikupljanja i plasiranja sredstava, postoji jedan broj finansijskih
organizacija kod kojih je ta veza mnogo manje izražena, ili čak nije uopšte
prisutna, i koje se klasifikuju kao nebankarske finansijske organizacije ili in-
stitucije, odnosno kao pomoćne finansijske organizacije (27). Inače, u osnovi,
finansijski posrednici se dele na depozitne i nedepozitne finansijske institucije
(28). U depozitne finansijske institucije spadaju, pored banaka, banke i štedi-
onice (štedno-kreditne zadruge, kreditne unije i sl.), a nedepozitne finansijske
institucije obuhvataju širok i heterogen spektar institucija, kao što su razna
društva (finansijske kompanije) za plasiranje kapitala, investicionih fondovi,
osiguravajuća društva (kompanije), penzioni fondovi, i razni drugi finansijski
posrednici.
Štedionice (čiji su osnivači građani, komunalne ustanove i sl.) se bave priku-
pljanjem i razvijenjem štednje najširih slojeva stanovništva, preko razgranate
poslovne mreže. Sredstva prikupljene štednje drže se na računima i depozitima
kod banaka (na koji način banke dolaze do sredstava) ili kod centralne banke.
Odobravaju kredite (često preko banaka kod kojih drže depozite) pod relativ-
no povoljnim uslovima štedišama, ali i za finansiranje komunalnih potreba
lokalne zajednice. Slično posluju i štedno-kreditne zadruge.
MTVU lekcije

19. Bankarstvo 23
Poštanske štedionice su posebna vrsta štedionica koje svoje ekspoziture
imaju u svakoj pošti i na taj način su u mogućnosti da mobilišu velika sredstva
najširih slojeva stanovništva, posebno s obzirom na sigurnost koju nude šte-
dišama. Poštanske štedionice uglavnom ne daju kredite direktno, nego preko
banaka kod kojih drže svoje depozite.
Društva za plasiranje kapitala (investment trust) su organizacije koje su
osnovane sa ciljem da svojim osnivačima, najčešće akcionarima, omoguće što
sigurniji plasman kapitala, uz što veći prinos izborom odgovarajućeg portfolia
hartija od vrednosti. Posebna vrsta su investicioni fondovi otvorenog tipa, koji
imaju širu bazu akcionara/ulagača i čije se akcije slobodno kupuju i prodaju
(za razliku od zatvorenih investicionih fondova), predstavljajujći, praktično,
ispravu o vlasništvu određenog dela portfolia hartija od vrednosti u koje su
investirana sredstva fonda.
Osiguravajuća društva (i reosiguravajuća društva) po prirodi svog posla su
u obavezi da drže značajna sredstva u rezervama (tzv. tehničke rezerve ) kako bi
mogle da izmire obaveze prema osiguranicima. Kako bi očuvale supstancu tih
rezervi, osiguravajuća društva (pogotovo ona koja se bave osiguranjem života)
ih plasiraju na finansijskom tržištu kroz kupovinu raznih hartija od vrednosti,
po kom osnovu ostvaruju prihod od investiranja i spadaju u najznačajniju gru-
pu tzv. institucionalnih investitora. Nije redak slučaj da osiguravjuće društva
ostvaruju veći profit od inverstiranja slobodnih novčanih sredstava rezervi,
nego od obavljanja osnovne delatnosti, tj. osiguranja.
U pojedinim finansijskim sistemima osiguravajuća društva mogu, direktno
ili indirekno, da daju kredite osiguranicima, pre svega hipotekarne kredite, ali
i po osnovu avansnog finansiranja šteta dok se ne obradi odštetni zahtev.
Na sličan način kao i osiguravajuća društva privatni i javni penzioni fondovi
plasiraju sredstva, dobijena na ime uplate svojih članova, kroz kupovinu hartija
od vrednosti na finansijskom tržištu, s tim što oni imaju posebna statutarna
ograničenja u pogledu kvaliteta, tj. sigurnosti hartija od vrednosti koje moraju
da budu od bonitetnih emitenata. Oni se u pojedinim finansijskim sistemima
mogu javljati i kao kreditori u sporednoj funkciji, pri čemu kupovina obveznica
(državnih ili korporativnih) predstavlja praktično vid kreditiranja emitenta,
čiji je efekat u suštini isti kao i odobravanje bankarskog kredita.
MTVU lekcije

20. 24 Banke i bankarstvo
Iz Zakona o bankama
Lice u finansijskom sektoru je banka, društvo za osiguranje, pokrovitelj emisije
hartija od vrednosti, društvo za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzio-
nim fondovima, brokersko-dilersko društvo, privedno društvo koje obavlja poslove
finansijskog lizinga, kao i drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskom
delatnošću u zemlji ili inostranstvu.
Izvor: Zakon o bankama, Sl. glasnik RS, br. 107/05, od 2.12.2005. godine.
Pored navedenih organizacija, postoji još jedan broj organizacija različitog
osnovnog poslovnog profila, čija je zajednička karakteristika da raspolažu,
koriste i plasiraju značajna finansijska sredstva, kao što su: lizing kompanije,
kompanije koje se bave plasmanom novca i kapitala, ustanove za potrošačke
kredite, stambene zadruge (građevinska društva), ustanove koje se bave fak-
toringom i forfetiranjem, klirinške kuće, robne i novčane berze, finansijski
posrednici (brokeri i dileri) itd.
Ključne reči:
nauka o bankarstvu, banka, bankarstvo, bankarsko poslovanje, vrste banaka, cen-
tralna banka, depozitno-komercijalna banka, univerzalna banka, investiciona banka,
razvojna banka
Rezime:
1) Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke. Ona obuhvata: 1) izuča-
vanje funkcije i uloge bankarskog sistema i načina organizovanja bankarstva
u jednoj nacionalnoj ekonomiji; 2) kreditno, depozitno i ostalo bankarsko po-
slovanje sa stanovišta načela, strukture i sadržaja tih poslova; 3) odraz teorije i
prakse monetarno-kreditne i devizne politike na kreditno-bankarski sistem sa
stanovišta uticaja na ekonomsku politiku zemlje i međunarodne ekonomske i
finansijske odnose.
2) Banka je specijalizovana privredna organizacija, finansijski posrednik, koja pri-
kuplja slobodna novčana sredstva po raznim osnovama i plasira ova sredstva
u raznim vidovima, pre svega kroz odobravanje kredita i kupovinu hartija od
vrednosti, odnosno pruža druge vrste usluga svojim komitentima, ili obavlja
finansijske i druge transakcije za svoj račun, a u cilju ostvarivanja prihoda, od-
nosno profita po tom osnovu.
3) Prestrukturiranje komercijalnog bankarstva je uglavnom išlo u pravcu njegovog
sve većeg približavanja finansijskim tržištima i proširenja spektra poslovanja,
pre svega u domenu investicionog bankarstva, uz smanjenje štedno-kreditnih
aktivnosti, sa afirmacijom koncepta univerzalne banke.
MTVU lekcije

21. Bankarstvo 25
4) Postoji više kriterijuma po kojima se može izvršiti razvrstavanje banaka. Jedan
od najčešće primenjivanih kriterijuma za podelu banaka jeste onaj koji vodi ra-
čuna o tome na koji način banke dolaze do sredstava, odnosno sadržini poslova
kojima se neka banka pretežno bavi. Prema ovoj kriterijumu, banke se mogu
podeliti na: centralne ili emisione, komercijalne, investicione, granske ili speci-
jalizovane, razvojne, regionalne, poslovne, mono, univerzalne, međunarodne
(multinacionalne) i mega poslovne banke.
Pitanja:
1) Šta izučava nauka o bankarstvu?
2) Šta je bankarsko poslovanje?
3) Šta je banka?
4) Kako se razvijalo bankarstvo?
5) Koje su osnovne vrste banaka i njihove karakteritike?
6) Koje je mesto i uloga centralne banke?
7) Kojim poslovima se bave investicione banke?
8) Kojim poslovima se bave granske ili specijalizovane banke?
9) Kojim poslovima se bave razvojne banke?
10) Šta je to univerzalna banka?
11) Kojim poslovima se bave komercijalne/poslovne banke?
1) „Ekonomska enciklopedija“, Savremena administracija, II tom, 1984, Beograd, str. 85.
2) Golijanin, dr Milan, „Bankarstvo Jugoslavije“, Privredni pregled, Beograd, 1979, str. 18.
3) Golijanin, dr Milan, „Bankarstvo Jugoslavije“, Privredni pregled, Beograd, 1979, str. 17.
4, 5) Dr Vojin Bjelica, „Bankarstvo“, Stylos, 2001, Novi Sad, str.4-5.
6) Golijanin, dr Milan, „Bankarstvo Jugoslavije“, Privredni pregled, Beograd, 1979, str. 19.
7) Dr Srboljub Jović, „Bankarstvo“, Naučna knjiga, Beograd, 1990, str. 27.
8) Đukuć, dr Đorđe, Bjelica, dr Vojin, Ristić, dr Života, „Bankarstvo“, Ekonomski fakultet
Beograd, 2004, str. 2.
9) Dr Jovan Dušanić, „Poslovno bankarstvo“, Consseco institut, S. Sarajevo - Beograd, 2003,
str. 15.
10) Dr Srboljub Jović, „Bankarstvo“, Naučna knjiga, Beograd, 1990, str. 14.
11) Dr Predrag Trifunović, „Banke - organizacija, poslovanje i politika“, Službeni list SFRJ,
Beograd, 1980, str. 7-8.
12) „Banka je komercijalna institucija koja prima depozite i odobrava zajmove“, „Oxford
Dicitionary of Finance and Banking“, Oxford University Press, Oxford, 2005, str. 30;
„Banke su finansijske instutucije koje primaju depozite i odobravaju kredite“, Frederic S.
Mishkin, „Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta“, Data status, Beograd,
2006, str. 51; Komercijalne banke su finansijski posrednici sa državnom licencom da daju
zajmove i primaju depozite, uključujući i depozite na osnovu kojih se izdaju čekovi, David
MTVU lekcije

22. 26 Banke i bankarstvo
Begg, Stanley Fischer, Rudiger Dornbrusch, „Economics (Sixth Edition)“, McGraw-Hill,
London, 2000, str. 379.
13) Ekonomska enciklopedija, II tom, Savremena administracija, Beograd, 1984, str. 162.
14) Dr Stevan Kukoleča,„Organizaciono-poslovni leksikon“, Zavod za ekonomske ekspertize,
Beograd, 1990, str. 98.
15) Dobrivoje Milojević, „Leksikon finansijskih tržišta“, Savrmena administracija, Beograd,
1996, str. 23.- Banke (sublimirana definicija): „Međunarodni naziv za specijalizovanu
organizaciju (finansijskog posrednika) koji prikuplja novčana sredstva, daje kredite,
izdaje hartije od vrednosti, obavlja devizne poslove i platni promet u zemlji i sa inostran-
stvom i dr. Neophodna institucija koja svojim kreditnim funkcijama, posredovanjem
u bezgotovinskom plaćanju i na drugi način doprinosi razvoju proizvodnje i prometa
u svetu. Delatnost joj je finansijsko posredovanje između različitih sektora (privrede,
stanovništva i dr.). Na sekundarnom tržištu kapitala banka dobija sve veću važnost, gde
pruža brokerske i dilerske usluge po nalogu svojih klijenata (kupujući i prodajući hartije
od vrednosti). Pružanje usluga finansijskog konsaltinga i upravljanja raznim fondovima
(npr. penzionim). Mogu obavljati poslove sekjuritizacije, tj. konverzije potraživanja u
hartije od vrednosti i dr.“
16) Zakon o bankama, Sl. glasnik RS, br. 107/05, od 2.12.2005. g.
17) Dr Miljko Trifunović,„Međunarodni platni promet i monetarni sistem“, Savremena
administracija, Beograd, 1983, str. 84-85.
18) Dr Milutin Ćirović, „Bankarstvo“, Bridge Company“, Beograd, 2001, str. 9.
19) Folekrts-Landau David, Mathieson Donald, Schinasi Jones,„International Capital
Markets“, IMF, Washington, November 1997, str. 132.
20) Dr Milutin Ćirović, „Bankarstvo“, Bridge Company“, Beograd, 2001, 17-18.
21) Dr Predrag Trifunović, „Banke - organizacija, poslovanje i politika“, Službeni list SFRJ,
Beograd, 1980, str. 8.; Dr Uroš Ćurčić, „Bankarski portfolio menadžment“, Feljton, Novi
Sad, 2002, str. 18; Barbara Casu, Claudia Girardone and Philip Molyneux, „Introduction
to Banking“, Pearson Education Ltd., Harlow, England, 2006, str. 50-74.
22) Dr Predrag Trifunović, „Banke-organizacija, poslovanje i politika“, Službeni list SFRJ,
Beograd, 1980, str. 8; Dr Đorđe Đukić, Dr Vojin Bjelica i Dr Života Ristić, „Bankarstvo“,
Ekonomski fakultet Beograd, 2004, str. 9.
23) Ingo Walter, Roy C. Smith, „Investment Banking in Europe“, Basil Blackwell Ltd., Oxford,
1990, str. 39.
24) Dr Đorđe Đukić, Dr Vojin Bjelica i Dr Života Ristić, „Bankarstvo“, Ekonomski fakultet
Beograd, 2004, str. 13.
25) Dr Vojin Bjelica, „Bankarstvo“, Stylos, Novi Sad , 2001, str. 14.
26) Ibidem, str. 14.
27) Dr Predrag Trifunović, „Banke - organizacija, poslovanje i politika“, Službeni list SFRJ,
Beograd, 1980, str. 39-44. i Dr Vojin Bjelica, „Bankarstvo“, Stylos, Novi Sad, 2001, str.
15 –21.
28) Dr Dejan Šoškić, Dr Boško Živković, „Finansijska tržišta i institucije“, Ekonomski fakultet
Beograd, Beograd, 2006, str. 46.
MTVU lekcije