2. Uvod u Hitlerov život
RoĊen je u Austrougarskoj, 1889. godine.
Nemaĉki politiĉar i voĊa Nacistiĉke partije.
Posle smrti nemaĉkog predsednika proglasio je sebe za voĊu.
Nacistiĉka partija ojaĉala je tokom perioda krize u Nemaĉkoj,
posle Prvog svetskog rata.
Bio je dobar govornikm i svojom harizmom je oĉaravao mase
ljudi.
U svojoj partiji, kao osnovne oblike izražavanja njegovih
politiĉkih stavova, isticao je nacionalizam.
Nakon obnove nemaĉke ekonomije, upostavljena je nova
diktatura pod voĊstvom Hitlera-koji je vodio agresivnu spoljnu
politiku.
3. Kao logiĉni nastavak, usledio je nemaĉki napad na Poljsku
1939. godine, zbog ĉega su Velika Britanija i Francuska
oblavile rat Nemaĉkoj, ĉime je i zvaniĉno poĉeo Drugi
svetski rat.
Na poĉetku rata Vermaht je postigao odliĉan uspeh i Sile
osovine su okupirale najveći deo evropskog kontinenta i
delove Azije.
....
4. Detinjstvo
Spomenik koji obeležava mesto na kome je roĊen Hitler.
(prva slika)
Hitler kao malo dete (druga slika)
5. RoĊen je u austrijskom gradu Braunu, kao ĉetvrto dete (od
šestoro dece) carinika Alojza Hitlera i žene Klare.Od
šestoro dece preživeli su jedino on i njegova sestra Paula.
Slika 1-Hitlerov otac
Slika 2-Hitlerova majka
6. Rane godine
Od 1905. godine Hitler je živeo boemskim životom u
Beĉu, izdržavajući se penzijom koja mu je pripala kao
siroĉetu i parama koje mu je majka slala.
Dva puta je pokušao da upiše Akademiju primenjenih
umetnosti (1907. i 1908. godine) i oba puta je odbijen uz
izgovor da je nesposoban za slikarstvo i da je najbolje da
svoj talenat iskoristi u arhitekturi.
1907. godine (u 47-oj godini života), Hitlerova majka
umrla je od raka dojke. Tada je po odluci suda u Lincu
svoju penziju morao da podeli sa svojom sestrom. Kada je
postao punoletan, nasledio je novac od tetke.
7. • Od 1910. godine ostao je bez para i živeo je u kući za
siromašne radnike.
• Bio je pod uticajem dela Martina Lutera- O jevrejima i
lažnim noćima.
Na roĊendan Martina Lutera odigrala se ĉuvana Kristalna
noć- 10. novembra.
U svojoj knjizi Hitler je Lutera opisao kao velikog ratnika
i reformatora, rame uz rame sa Fridrihom Velikim.
Tvrdio je da su Jevreji neprijatelji arijevske rase. Smatrao
je da su Jevreji glavni krivci za propast nemaĉkog carstva
i ekonomsku krizu.
Na osnovu burnih scena iz parlamenta austrougarske
monarhije, zakljuĉio je da je demokratski sistem
nedelotvoran.
8. • U maju 1913 godine nasledio je poslednji deo oĉevog
imanja i preselio se u Minhen.
• Preseljenje u Minhen mu je pomoglo da izbegne vojnu
obavezu u Austriji, ali ga je austrijska vojska ipak
uhapsila.
• Nakon sistematskog pregleda ustanovljeno je da je
nesposoban za vojnu službu i dozvoljen mu je povratak u
Minhen.
• Kada je Nemaĉka ušla u Prvi svetski rat, Hitler je tražio
dozvolu kralju da stupi u bavarski puk.
10. Hitler u Velikom ratu
Budući da je bio austrijski državljanin, zakon mu nije
dozvoljavao da se prijavi u Nemaĉku vojsku kao
dobrovoljac. Zbog toga je 3. avgusta uputio peticiju
bavarskom kralju.
Nakon što mu je molba uvažena, Hitler se 16. avgusta
prijavio kao dobrovoljac i rasporeĊen u 16. bavarski puk.
Posle osnovne pešadijske obuke njegov puk je 21. oktobra
upućen na zapanski front.
3. novembra 1914. godine bio je unapreĊen u ĉin kaplara.
Savesno obavljajući svoju dužnost, privukao je pažnju
nadreĊenih oficira koji su ga predložili za odlikovanje.
11. • 4. avgusta odlikovan je Gvozdenim krstom I klase.
• Neposredno pred kraj rata nastradao je zajedno sa
vojnicima iz svog puka, tokom btitanskog napada bojnim
otrovima.
• Po završetku Prvog svetskog rata, Hitler se vratio u
Minhen, gde je ostao u Vojnoj službi sve do 31. marta
1920. godine.
• Versajski sporazum lišio je Nemaĉku brojnih teritorija,
demilitarizovao je Rajnsku oblast i nametnuo ekonomske
štetne sankcije.
• Sporazum je bio jedan od znaĉajnih ĉinilaca u formiranju
društvene i politiĉke situacije u Nemaĉkoj, koja je
prehodila dolasku Hitlera i nacista na vlast.
12. Ulaz u politiku
U julu 1919. godine Hitler je postavljen za policijskog
špijuna u sastavu obaveštajne komande sa zadatkom da
vrši uticaj na vojnike i da se infiltrira u malu politiĉku
stranku-Nemaĉka radniĉka partija.
Tokom inspekcije Hitler je bio impresioniran anti-
semitskim nacionalistiĉkim idejama njihovog voĊe koji
zagovara nejevrejsku varijantu socijalizma.
Poĉetkom 1921. godine Hitler je postao veoma vešt u
držanju govora pred većim brojem ljudi.
Na skupi održanom 29. jula 1921. godine Hitler je
predstavljen kao firer Nacional-socijalistiĉke partije.
13. Hitlerovi vatreni govori, koji je govorio u pivnici,
napadajući Jevreje i socijal-demokrate, poĉeli su da
privlaĉe sve veću pažnju ljudi.
Njegovi sledbenici postali su Rudolf Hes, Hermang
Gering i armijski kapetan Ernst Rem.
14. Pivnički puk
Hitler je 8. novembra 1923. godine zajedno sa
pripadnicima SA upao na javni skup koji je vodio Kar,
objavio da je osnovao novu vladu.
Ubrzo posle uhapšen je zbog izdaje, a Alfred Rozenberg
postao je privremeni voĊa Hitlerove partije.
U zatvoru Hitler je imao povlašćen položaj i primao veliki
broj pisama od svojih obožavalaca.
U decembru 1924. godine Hitler je pomilovan i pušten iz
zatvora.
16. Knjiga koju je posvetio ĉlanu tajnog društva Ditrihu
Ekartu i predstavlja njegovu autobiografiju prožetu
ideološkim stavovima i naĉelima.
Prodata je u 240 000 primeraka.
Godinama je izbegavao da plati porez od svoje knjige, sve
dok nije bio imenovan za kancelara, pa je dostigao cifru
od 405 500 namaĉkih rajhsmaraka, ali mu je dug oprošten.
17. Dolazak na vlast
VREME GLASOVI POZADINA
MAJ 1924. 1.918.300 HITLER U ZATVORU
DECEMBAR 1924. 907.300 HITLER PUŠTEN IZ
ZATVORA
SEPTEMBAR 1930. 6.409.600 POSLE EKONOMSKE
KRIZE
JUL 1932. 13.754.800 NAKON KANDIDATURE
MART 1933. 17.277.000 ZA VREME MANDATA
18. Međuratni period
U posleratnom periodu Hitler je dobio posao u pokrajini
Bavarska kao istraživaĉ politiĉkih grupacija.Ubrzo je
primetio radniĉku partiju i bio fasciniran njenim
programom i žarom njenih ĉlanova.
Hitler je 1925. godine osnovao SS, odred svojih liĉnih
telohranitelja.
Nakon izbora u maju 1930. godine nacisti su postali druga
po veliĉini partija u Nemaĉkoj.
19. Atentat na Hitlera
8. novembar 1939. godine.
10 minuta nakon Hitlerovog odlaska iz pivnice, odjeknila
je eksplozija.
Istraga je utvrdila da je za antentat odgovoran Georg Esler.
Prilikom pretresa Georga Eslera pronaĊena je znaĉka
komunistiĉke organizacije, eksploziv...
Bez suĊenja Esler je poslat u koncentracioni logor
Dahau, gde je pogubljen 9. aprila 1945. godine.
20. Drugi svetski rat
12. marta 1938. godine Hitler je proglasio Nemaĉku i
Austriju pod jednom državom-Anšlus.
Hitler je naredio invaziju na Ĉehoslovaĉku 10. marta
1939. godine i istovremeno zatzažio od Poljske da vrati
teritoriju oduzetu Nemaĉkoj u Versaju.
1. septembra 1939. godine Nemaĉka je napala Poljsku.
Velika Britanija i Francuska su to iskoristile i objavile su
rat Nemaĉkoj.
U maju 1940. godine Nemci su osvojili Holandiju i
Belgiju.
21. Francuska je poražena.
Aprila 1941. godine Nemaĉka je napala Rumuniju i
Jugoslaviju i uskoro zauzela ceo Balkan.
U blizini Moskve, nemaĉke snage bile su zaustavljene
veoma oštrom zimom i dobro organizovanom odbranom.
To je bio najveći Hitlerov neuspeh u Drugom svetskom
ratu, jer je planirao da osvoji Rusiju u tako kratkom
periodu.
22. Holokaust
IzmeĊu 1942. i 1945. godine ubijeno je oko 3,5 miliona
Jevreja u koncetracionim logorima.
Osim Jevreja, Sloveni, komunisti, homoseksualci, Romi,
hendikepirane osobe, mentalno zaostale osobe, anti-
nacisti, poljski intelektualci i dr. su bili ciljevi u ovom
zloĉinaĉkom projektu. Eliminacija svih njih nazivala se
holokaust.
Hitler je bio idejni tvorac ovog projekta.
25. U severnoj Africi, saveznici su zaustavili Nemce u
njihovom pokušaju da osvoje Suetski kanal i Bliski istok.
Nemaĉka finansijska i vojna pozicija je uzdrmana, kao i
Hitlerovo zdravlje.
Neki istoriĉari su mislili da boluje od Parkisonove bolesti.
Nekoliko realista u Nemaĉkom vojnom vrhu želeli su da
smaknu Hitlera sa vlasti. Krajem jula 1944. godine Klaus
fon Štaufenberg podmetnuo bombu u Hitlerov štab, ali je
Hitler preživeo.
Nemaĉka je vojno poražena, ali Hitler je odbijao pomisao
na predaju, ili pregovore o predaji.
Odbio je svaku pomisao na izbegliĉki status, već je izvršio
samoubistvo u trenucima beizlaza i poraza.
26. Nešto posle ponoći 29. aprila, završio je diktiranje svog
privatnog i politiĉkog testamenta i odluĉio da se oženi
svojom ljubavnicom Evon Braun.
Samoubistvo su izvršili zajedno, 30. aprila, negde oko
15:30 ĉasova. Hitler je odgrizao ampulu cijanida i pucao
sebi u glavu, dok je Eva samo otrov popila. Njihova tela
kasnije su iznesena u dvorište, posuta sa 200 litara benzina
i spaljena.
