2. Šta je, zapravo, zdrava ishrana?
Ukoliko bismo pitali nekoga da li
se hrani zdravo, odgovor bi bio
pozitivan. Većina ljudi živi u
ubeđenju da se hrani zdravo,ne
sluteći da pravi kardinalne
greške.
3. Pitamo li se nekada: zašto su bolnice
pune? Da li smo ikada razmišljali o
tome da preduhitrimo i sprečimo
bolest? Zašto je imunitet labilan? Pa,
kada kažete da bi trebalo promeniti
način ishrane, naiđete na odbojnost i
stereotipnu rečenicu: nema to veze
sa ishranom.
5. Koliko ljudi ima pravilnu predstavu o
ishrani? Koliko ljudi ima kulturu
ishrane? Razočaravajuća je činjenica
da je mnogo ljudi neupućeno, a deo
onih koji znaju po koji recept za zdrav
život ne želi da prihvati, SVE DOK IM
ŽIVOT NE BUDE UGROŽEN.
Bezbroj bolesnika koji su preživeli
teške bolesti, srčane udare, promenili
su način ishrane!
6. Da li je toliko bilo teško?
ZAŠTO TO NIJE MOGLO
BITI UČINJENO RANIJE?
BOLJE SPREČITI,
NEGO LEČITI!!!
7. Pre svega: šta unosimo u
organizam?
Naši roditelji brinu da li u
automobil sipaju DIZEL ili
BENZIN, ali se ne pitaju šta
unose u organizam! Zar ne?
Uglavnom jedemo ‘’šta nam prvo
padne pod ruku’’.
8. Da bi organizam funkcionisao potrebna
je energija koju dobijemo iz namirnica
koje su pune proteina, vitamina..Šećeri
su najveći pokretači.
Kada god nešto pojedemo, proces
skladištenja masti se aktivira, tj.
masne ćelije
započinju stvaranje masti.
Zato je potrebno imati jasno definisane i
raznovrsne obroke!
Najpoželjniji razmak između obroka
Je 3 sata. Metabolizam ne oprašta
Ni ako jedemo često, niti ako
preskačemo obroke. Šećeri se dele
Na proste, uglavnom štetne i složene
dobroćudne.
9. Unosom prostih šečera, izlažemo
organizam opasnosti od bolesti,
gojaznosti, dok složeni šećeri u
umerenim količinama pomažu rast i
razvoj organizma.
Proteini tj. belančevine utiču na
rast organizma i održavanje i
oporavljanje tkiva. Naše telo ne
proizvodi niti skladišti proteine, te
je važno redovno unositi ih.
10. Eliminacija doručka je najteži prekršaj
u ishrani, jer jedino jutarnji unos
hrane aktivira masne ćelije da bez
oklevanja ispuštaju iz svog skladišta
masti i to vrlo intenzivno. Najlakši
način da izbegnemo sve probleme je
pridržavanje unosa hrane u toku dana
(od 7 do 19h, sa pauzom od 3-4 sata
između obroka), a naročito je važno
uneti u toku prepodneva najveću
količinu različitih hranljivih sastojaka.
11. NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U
TOKU DANA TREBA BITI
NAJMANJE 1 SAT PRE
OSMOČASOVNOG SPAVANJA
(POGODNO OD 23 DO 7H ZBOG
HORMONA RASTA KOJI UTIČE NE
SAMO NA DECU U RAZVOJU, VEĆ
I NA STARIJE LJUDE) KOJE JE
BAZA ZA ZDRAV ŽIVOT BEZ
UMORA I JAK IMUNITET!
12. Najvažnije je unositi hranu u umerenim
količinama, a pritom obezbediti organizmu
sve hranljive sastojke. Višak je isto što i
manjak! Isuviše kuvanog povrća dovodi do
pojave širokih kukova. Suviše mesa dovodi
do smanjenja bokova, butina i blagog
povećanja ramena i grudnog koša. Mnogo
skroba (testenine, krompir, hleb..) dovodi
do pojave velikog stomaka, butina i
zadnjice (zavisno od pola i godina starosti).
Večita je zabluda da iz ishrane treba
izbaciti hleb. NETAČNO! Treba izbaciti
beli hleb koji se direktno pretvara u masti.
13. Organizmu je potreban integralni hleb od
brašna dobijenog od žitarica punog zrna,
koji reguliše nivo svih supstanci u
organizmu. Mada, pravi hleb danas se ne
može kupiti, jer je pun aditiva i veštačkih
boja. Zato bi trebalo bake i mame da se
zainteresuju i pokažu svoje kulinarske
veštine!
‘’Šta god da je otac bolesti, majka joj je
loša ishrana’’- kineska poslovica
14. U jednom obroku mora biti zastupljeno 50%
neke od integralnih žitarica u celom zrnu
(integralni pirinač, pšenica, ječam, raž,
ovas, kukuruz, heljda i druge žitarice).
Oko 5% ručka treba da se sastoji od
supe u čijem su sastavu žita, mahunarke,
različito povrće. Supe ne smeju biti
isuviše slane. Kao dodatak supama se
koristi morska so, miso...
Svaki obrok treba da sadrži 20-30%
povrća (bez hemikalija). Mahunarke su
zastupljene sa 10 do 15% u jednom
obroku. Azuki i mungo pasulj, leblebije,
sočivo, soja...
15. Jednom do dva puta nedeljno je
potrebno jesti ribu. Suvo i
koštuničavo voće se koriste retko i u
malim količinama! Ulje koje se koristi
jeste hladno ceđeno (susamovo,
sincokretovo, maslinovo...) i koristi
se u umerenim količinama. Morska so
je neizbežna, a od zaslađivača- žuti
šećer.
16. Obično nas zavaravaju reklame i
primamljivi, ‘’našminkani’’ proizvodi puni
aditiva u marketima koje NE TREBA
KORISTITI! Kao ni one ‘’iz kesica’’!!!
Prehrambena industrija je sklona
prozvodnji svakakvih namirnica koje su
samo izvor novca i bolesti! Neprskane
namirnice sa pijace su dobrodošle.
IZBEGAVATI HRANU VEŠTAČKOG
POREKLA! ČOVEK JE PRIRODNO BIĆE!
17. Bolesti krvnih sudova, srca i
moždani i srčani infarkt.
Nervoze, razne neurotske
pojave, smanjenje koncentracije
i druge psihičke pometnje nastaju zbog
nepravilne ishrane. Smireniji, lepši,
energetski jači, pokretljiviji, pa čak i
pametniji ćemo postati ukoliko se budemo
hranili pravilno!
‘’Jednako su bolesni oni koji
odviše u se trpaju, kao i oni
Koji u oskudici gladuju’’- Šekspir
18. To što se naziva belim
brašnom u suštini je
skrob, visokokalorični
šećer. Belo brašno
se proizvodi
isključivo
iz komercijalnih razloga. Žitarice u vidu celog
zrna se mogu potapati u vodu, kuvati, staviti
da klijaju, peći u rerni... Posebno se
preporučuje da se od celog zrna žitarica
sprema doručak u vidu kaše.
19. Ovas se kao lek koristi protiv bolesti bubrega,
mokraćne bešike i važi kao odlično sredstvo za
čišćenje krvi. Dobar je u lečenju šečerne
bolesti. Proso se koristi protiv bolesti
bubrega. Ječam utiče na ispravno okoštavanje
kostiju, deluje antidepresivno i doprinosi boljoj
funkciji nervnih ćelija.
Kamut je drevna
žitarica koja pripada
istoj porodici kao i
pšenica. Amarant je bila
osnovna žitarica u ishrani
Asteka.
20. Mahunarke su najbolji izvor
proteina i često mogu biti zamena
mesu koje ne treba izbaciti iz
ishrane, jer ukoliko dođe do
nedostatka proteina, organizam
iz mišića crpe proteine. Bob, grašak,
boranija, razne vrste
pasulja, soja, sočivo su
neizbežni.
21. Šargarepa, crni i beli luk,
krompir, krastavac,
paradajz, spanać, celer,
peršun, cvekla, rotkva,
krstašice (prokelj, kelj,
brokoli, karfiol, kupus)... Sve su to
namirnice bogate vitaminima koji hrane
organizam.
23. Ali negativno utiče na organizam. Stvara
kiselinu koja je uzrok reumatizma,
bolesti bubrega i kože. Naša krv se
sastoji od jedne petine kiselih materija i
80 % baznih materija. Prema tome, ako
najvećim delom koristimo hranu koja u
našu krv unosi kisele materije, naši
organi za izlučivanja, naročito bubrezi,
trpe veliko opterećenje da više nisu u
stanju da izvrše zadatke koji im se
postavljaju.
24. Isuviše kiselina se nezakonito talože svuda u
našem telu i začepljuju, oblažu i pune
šlajmom, zamašćuju i opterećuju organe.
Od svih prehrambenih namirnica je mleko
jedina čiji odnos kiselina i baza u procesu
metabolizma tačno odgovara njihovom
odnosu u krvi. Kisele namirnice: meso,
masti (biljne i životinjske), rafinirano ulje,
beli hleb, kolači, beli šećer, kuhinjska so,
kisele vrste voća i povrća, belo brašno..
25. Kao prilično neutralne
namirnice važe nekoliko
vrsta voća, kao što su
zrele banane, lubenica,
paradajz,jabuke. Pšenično
zrno stvara 60% baza u organizmu.
Prekiseljavanje znači nedostatak baza,
a pre svega kalcijuma što
utiče na
kosti.
26. Za zdrav život je
neophodan pravilan
sistem. Počev od
zdrave ishrane,
preko dobrog,
kvalitetnog i dugog
sna, do redovnog treninga. Potrebno je
izlagati se suncu, zbog provitamina koji
se pretvara u vitamin i jača kosti.
27. Neophodno je često menjati sredinu i
družiti se sa prirodom. Okolnosti
prisutne u 21. veku nas sprečavaju da
živimo
pravilno,
ali
možemo
pokušati...
Sve što je
potrebno čoveku
se nalazi u
prirodi.
Priroda
nikada nije
napravila sendvič!
28. Osobe koje za doručak pojedu mnogo vlakana
koje sadrže žitarice, manje osećaju umor i
iscrpljenost od onih koji uopšte ne doručkuju
ili nemaju potpun doručak!
Voće i povrće sadži fitohemikalije koje im daju
boju, zato se preporučuje što raznovrsnije i
raznobojnije voće!
Čovek jede 30% da
Bi živeo, a 70% da
Bi živeli lekari!
Postoji 1000 bolesti
A zdravlje je samo
Jedno!
