3. Naša vizija
ekonomski i socijalni razvoj
društva
razvoj zdravih konkurentskih
uslova u javnom transportu
unapređenje odgovornosti
prema svim učesnicima u
saobraćaju
primena tehničkih i tehnoloških
inovacija
4. udoban, bezbedan, pristupačan
javni putnički prevoz
unapređenje kvaliteta usluga
i objekata
proširenje kapaciteta teritorijalne
pokrivenosti
fleksibilnost prema potrebama
korisnika
postavljanje visokih standarda
u poslovanju
Naša misija
5. odgovornost za korisnike i
druge učesnike u saobraćaju
integritet
pouzdanost
stručnost
odgovornost prema
zaposlenima
kontinuiran rad na povećanju
broja putnika koji koriste javni
prevoz
Naše vrednosti
6. 1. april 1947.
AUTOBUSKO PREDUZEĆE SRBIJE LASTA
delatnost: putnički i teretni saobraćaj u zemlji
66 godina iskustva
7. pedesete...
šezdesete...
izlazak na medjunarodnu scenu
gašenje pogona za teretni saobraćaj
širenje mreže poslovnica
proširenje voznog parka i uvođenje novih linija
prateća delatnost - turističke usluge
8. sedamdesete...
integracija sa saobraćajnim preduzećima u zemlji
novi Autocentri i Autobuske stanice
Beograd, Mladenovac, Lazarevac, Stara Pazova,Inđija,
Obrenovac, Barajevo, Zaječar, Sopot
elektronski računarski centar u Beogradu
prvi u saobraćajnom preduzeću u Srbiji
9. osamdesete...
otvoren JU Bandag
nove međunarodne linije
Beograd-Cirih i Kladovo - Kopenhagen
devedesete…
reorganizacija preduzeća
hiperinflacija i sankcije (1991-1996.)
1997. povratak na međunarodnu scenu
Lasta-članica sistema međunarodnog
autobuskog saobraćaja-Eurolines
10. od 2000…
kontinuirana obnova voznog
parka
uvođenje novih linija i polazaka
jačanje infrastrukture preduzeća
rekonstrukcije postojećih
objekata
izgradnja novih objekata
modernizacija svih segmenata
poslovanja
11. 7 profitnih organizacija
6 poslovnih organizacija
Avala, Mladenovac, Obrenovac, Gradski saobraćaj
Protekt, Lasta Bus
3 radne jedinice
Sopot, Barajevo, Aranđelovac
D.O.O. LASTRA LAZAREVAC
D.O.O. OTISAK PUTOVANJE-SPLIT
D.O.O. LASTA MONTENEGRO-PODGORICA
Struktura preduzeća
SP „LASTA“ D.O.O. BANJA LUKA
2 ogranka
Lasta Travel Turizam, Lasta Ugostiteljstvo i trgovina
12. Упоредни приказ БРОЈА ЗАПОСЛЕНИХ / 2001-
2012
Пресек података на дан 31. 12. 2012. године
14. prigradski /grad Beograd
gradski /Beograd
lokalni /Srbija
međunarodni
326 linija
13 linija/dnevni saobraćaj
5 linija/noćni saobraćaj
315 linija
12 linija/Evropa
18 linija/bivše jug.republike
Vozni parkSaobraćaj
15. Ugovoreni prevoz
• radnici/privredni sistemi
• učenici/osnovne i srednje škole
Vanlinijski prevoz (fizička ili pravna lica)
• sopstvene potrebe
• turizam
Saobraćaj
•PDRB Kolubara d.o.o Lazarevac - 41 vozilo
•Železara Smederevo - 35 vozila
•TENT - 15 vozila
•JAT Airways - 13 vozila
•Aerodrom Nikola Tesla – 4 vozila
•Galenika ad - 8 vozila
•Agencija za kontrolu leta – 2 vozila i dr.
17. 24 h dnevno u 10 objekata
kapacitet karosernice
35 generalnih remonta
automatsko točenje goriva
preventivno održavanje
na 10.000 km
Tehničko održavanje
servis vozila na 40.000 km
elektronska dijagnostika
19. Bus card sistem
IBM COGNOS
Nove tehnologije
BUS CARD SYSTEM
• Smederevska Palanka
• Smederevo
Automatski sistem za prodaju
karata, praćenje i upravljanje
voznim parkom
Softversko rešenje za
analize i izveštavanja
22. Prepravka autobusa koji koriste kao pogonsko
gorivo Dizel na CNG pogon
- SP „Lasta“ a.d. Beograd u svom voznom parku poseduje 995 vozila, vozila godišnje
pređu 76 miliona kilometara i potroše 25 miliona litara goriva. Učešće troškova goriva u
ukupnim troškovima iznosi 32% što je i bio razlog da se opredelimo za korišćenje
komprimovanog prirodnog gasa (CNG). Ovo alternativno gorivo se pokazalo kao dobro
rešenje za snabdevanje javnog gradskog i prigradskog saobraćaja. Prednosti upotrebe
komprimovanog prirodnog gasa kao goriva su : niža cena u odnosu na ostala goriva, niža
cena eksploatacije autobusa, smanjena emisija štetnih izduvnih gasova kao i
nemogućnost fizičkog otuđenja goriva.
- U prethodnom periodu izvršena je rekonstrukcija na osam vozila gradsko-prigradskog
tipa, starosti deset i pet godina. Prvih pet autobusa na kojim je obavljena prepravka bili su
marke Fap sa motorom Mercedes OM 447HLA , oni su izabrani jer je na njima bila najlakša
rekonstrukcija (u Bugarskoj su već rađene rekonstrukcije na tim vozilima). Zatim su
obavljene prepravke na tri autobusa marke Liaz, njihova starost je bila pet godina, a
razlog zašto je vršena prepravka je velika prosečna potrošnja goriva ove marke vozila.
- Sve prepravke rađene su u sopstvenoj režiji, u Autocentru SP „Lasta“ sa postojećom
radnom snagom- inženjerima i mehaničarima.
23. PREPRAVKA AUTOBUSA MARKE „FAP” I „LIAZ“
KOJI KORISTI KAO POGONSKO GORIVO DIZEL,
NA “CNG “POGON
Osnovne radnje koje je neophodno izvršiti kod prepravke:
• Izgradnja brizgaljki i ugradnja svećica u glavama (glavi) motora
• Smanjenje kompresije motora(na 10,5 : 1)
• Ugradnja opreme za CNG
• Ugradnja boca za CNG
Ugradnja opreme za “CNG”:
• Proizvođač: “OMNITEK” (S.A.D.)
• Upravljanje: elektronsko
24. PREPRAVKA AUTOBUSA MARKE “FAP” KOJI
KORISTI KAO POGONSKO GORIVO DIZEL, NA
“CNG “POGON
• Marka i tip autobusa: Fap A-537.2.3.P
• Godina proizvodnje: 2002
• Marka i tip motora:Mercedes OM 447 HLA E2
• Radna zapremina motora: 11 967 cm3
• Prečnik cilindra/hod klipa D/S: 128/155 mm
• Snaga motora: 250/184 ks/Kw
• Max. broj obrtaja: 2200 s-1
• Max. Obrtni moment: 1250 Nm
• Stepen kompresije: 17 : 1
Ugradnja rezervoara (boca) za “CNG”:
• Boce su čelične i ugrađene su ispod poda autobusa u
donjem postroju
• Ukupna zapremina boca : 790 litara (11 x 40lit. I 5 x 70lit.)
• Proizvođač: “VITKOVICE CYLINDERS” (Češka Republika)
• Kapacitet : 120 kg CH4
28. PREPRAVKA AUTOBUSA MARKE “LIAZ” KOJI
KORISTI KAO POGONSKO GORIVO DIZEL, NA
“CNG “POGON
Marka i tip autobusa: LIAZ 5256.26
Godina proizvodnje: 2007
Marka i tip motora: CATERPILLAR 3126 E E3
Radna zapremina motora: 7200 cm3
Prečnik cilindra/hod klipa D/S: 110 /127mm.
Snaga motora: 300/224 ks/Kw
Max. broj obrtaja: 2640 s-1
Max. Obrtni moment: 1440 Nm
Stepen kompresije: 16 : 1
Ugradnja rezervoara (boca) za “CNG”:
• Boce su kompozitne(Tip 4)i ugrađene su na krov
autobusa
• Ukupna zapremina boca : 856 litara (4 x 214 lit.)
• Masa praznih boca : 300 kg.
• Proizvođač:”RAUFOSS FUEL SYSTEMS”
(Norveška)
• Kapacitet : 130 kg CH4
31. PREPRAVKA AUTOBUSA MARKE „FAP“ I „LIAZ”
KOJI KORISTI KAO POGONSKO GORIVO DIZEL,
NA “CNG “POGON
Eksploatacija vozila:
• Prvo vozilo marke „FAP“ je uključeno u saobraćaj
22.12.2011.god.;
• 5 vozila je u saobraćaju (sukcesivno uključivani tokom 2012.);
• Ukupna pređena km do 30.04.2013.god.: 502.020 km;
• Prvo vozilo marke „LIAZ“ je uključeno u saobraćaj
19.10.2012.god.;
• 3 vozila su u saobraćaju (sukcesivno uključivani tokom 2012.);
• Ukupna pređena km do 30.04.2013.god.: 106.891 km;
• Prosečna potrošnja dizela izražena u litrima i CNG-a izražena
u kilogramima je u odnosu 1:1;
• Dizel gorivo je za 47,8 % skuplje od CNG-a.
33. VOZILA NA ELEKTRO POGON
• Jedan od uslova koje Evropska unija postavlja kandidatima jeste
očuvanje životne sredine, odnosno usklađivanje domaćeg
zakonodavstva sa evropskim standardima u toj oblasti. Između
ostalog to znači i postepeni prelazak na hibridna vozila i vozila na
električni pogon koji smanjuju zagađenje i buku, a poznata su kao
„vozila budućnosti“.
• Svetske ekološke organizacije smatraju da su naftni derivati najveći
izvor zagađenja čovekove okoline, pa su iz tog razloga propisi o
kvalitetu emisije izduvnih gasova iz godine u godinu sve strožiji. Iz tog
razloga, počela su da se proizvode vozila sa smanjenim stepenom
emisije izduvnih gasova.
• Najbitnije komponente električnog autobusa su: elektro motor, punjiva
baterija, sistem regerativnog kočenja, punjač baterije.
35. VOZILA NA ELEKTRO POGON
Prednosti autobusa na elektro pogon:
• Elektromotori su efikasniji u pretvaranju energije u energiju potrebnu za
vožnju, zato što električna vozila ne troše energiju dok miruju, a deo
energije izgubljene prilikom kočenja se ponovo koristi kroz regenerativno
kočenje, koje koristi do 1/5 energije normalno izgubljene prilikom
kočenja;
• Istraživanja su pokazala da vozila na elektro pogon koriste 90% uložene
energije naspram vozila sa pogonom na dizel gorivo koja koriste
skromnih 25%;
• Elektromotori su jednostavnije konstrukcije, pa samim tim i jednostavniji
za održavanje;
• Troškovi eksploatacije su 28 % niži od troškova za dizel modele;
• Elektromotori stvaraju manju buku, kako u okolini u kojoj se kreću, tako i
u prostoru predviđenom za putnike, pa se samim tim povećava komfor
putnika;
• Autobusi sa pogonom na elektromotor, poseduju sistem regenerativnog
kočenja koji produžava vek trajanja frikcionih obloga kočnica, a i manje je
zagađenje okoline prašinom od frikcionih obloga.
36. VOZILA NA ELEKTRO POGON
Uprkos potencijalnim prednostima, široko prihvatanje električnih
autobusa suočava se sa nekolika prepreka i ograničenja:
• Složen sistem kočenja;
• Visoka nabavna cena ovih autobusa u odnosu na autobuse sa dizel
motorima;
• Prisutan je i nedostatak javne i privatne infrastrukture za njihovo
punjenje;
• Potrebna je obuka osoblja koje bi se bavilo održavanjem ovih vozila;
• Ograničen radijus kretanja;
• Električni autobusi imaju tačno određenu dužinu kretanja nakon
punjenja baterija, a i samo punjenje je znatno duže;
• Zbog ovih razloga kao i sistema regenerativnog kočenja možemo reći da
su ovi autobusi pogodni za gradski prevoz putnika.
37. VOZILA NA ELEKTRO POGON
U svetu se električni autobusi već u velikoj meri koriste:
• Na početku leta 2000.god., aerodrom u Hong Kongu je počeo da
koristi male elekrtične autobuse za prevoz 16 putnika,
• Iste godine počelo je testiranje u Njujorku 66 putničkih školskih
autobusa na baterije,
• Organizatori Olimpijskih igri u Kini (2008.god.) su koristili čak 50
električnih autobusa, čiji je radijus kretanja bio do 130 km,
• U Velikoj Britaniji će 8 električnih autobusa ući u redovan saobraćaj
ovog leta sa jasnim ciljem da dokaže, ne samo ekološke nego i
ekonomske prednosti električnih autobusa sa induktivnim
punjenjem,
• U Austriji (Beč), austrijska kompanija „Wiener Linien“ koristi
potpuno električne autobuse, na kraju svake linije i po zaustavljanju
na terminalu autobusi se pune preko pantografa u roku od 15 minuta
i vozilo može preći između 120 i 150 km, kapacitet – 40 putnika, a
maksimalna brzina 62 km/h.
38. NEKI OD MODELA ELEKTRIČNIH AUTOBUSA
Sor EBN 10.5 Youngman JNP6122UC EV Ebus Siemens
Primove – Bombardier Viseon New Flyer Xcelsior
39. ANALIZA MOGUĆNOSTI UVOĐENJA VOZILA NA
ELEKTRO POGON I HIBRIDNIH U SP “LASTA“
Mesečna kilometraža
Prigradske Lokalne Gradske Ukupno Napomena
Gradski 490.734,40 490.734,40
Avala 503.400,60 5.911,40 0,00 509.312,00
Sopot 90.456,50 47.342,70 0,00 137.799,20
Barajevo 68.714,20 72.977,50 8.976,00 150.667,70
Mladenovac 370.862,60 93.314,40 30.017,30 494.194,30 od 52.792,8 km samo Ar.-Bgd i Ml. -Bgd preko Avale na hibrid
Obrenovac 200.010,20 110.131,90 15.046,90 333.162,40 7.973,40 međumesne sve do 100 km obrt
Smederevo 75.941,80 96.337,90 34.680,50 206.960,20
Sm.Palanka 54.964,00 0,00 5.598,00 60.562,00
Kragujevac 0,00 0,00 177.730,80 177.730,80
St.Pazova 150.603,60 46.912,50 0,00 197.516,10
Inđija 60.789,00 16.962,60 0,00 77.751,60
Titel 0,00 0,00 396,00 396,00
Valjevo 81.014,80 0,00 38.866,20 119.881,00
∑ 2.956.667,70Ukupna mesečna km koju bi prelazila i elektr. i hibridna vozila
1.499.920,60Ukupna mesečna km koju bi prelazila elektr.vozila
5.715.212,00Ukupna mesečna kilometraža SP "Lasta"
• Za vozila na elektro pogon granica je 100 km za 1 obrt.
• Kod linija kod kojih jedan obrt je malo veći od 100 km predviđena su hibridna voz.
• Sva vozila PO Gradski, PO Obrenovac i RJ Kragujevac (sem linija KG-Bgd) mogu da koriste autobuse na
elektro pogon.
• Voz.drugih PO mogu biti na elektro pogon na gradskim i lokalnim linijama, dok na prigradskim linijama se mogu
koristiti hibridna vozila (elektro pogon i na dizel gorivo).
• Na međugradskim i međunarodnim linijama nije razmatrano korišćenje ovih autobusa jer su kilometraže velike.
40. ANALIZA MOGUĆNOSTI UVOĐENJA VOZILA NA
ELEKTRO POGON I HIBRIDNIH U SP “LASTA“
Ukupna mesečna km koju bi prelazila hibridna vozila 1.456.741,10 25,49%
Ukupna mesečna km koju bi prelazila elektr.vozila 1.499.920,60 26,24%
Ukupna mesečna km koju bi prelazila vozila na dizel 2.758.550,30 48,27%
Ukupna mesečna kilometraža SP "Lasta" 5.715.212,00 100,00%
26%
26%
48%
Ukupna mesečna km koju bi
prelazila hibridna vozila
Ukupna mesečna km koju bi
prelazila elektr.vozila
Ukupna mesečna km koju bi
prelazila vozila na dizel
41. ANALIZA MOGUĆNOSTI UVOĐENJA VOZILA NA CNG
POGON U SP “LASTA“
Ukupna mesečna km koju bi prelazila voz. na CNG 2.956.661,70 51,73%
Ukupna mesečna km koju bi prelazila vozila na dizel 2.758.550,30 48,27%
Ukupna mesečna kilometraža SP "Lasta" 5.715.212,00 100,00%
52%48%
Ukupna mesečna km koju
bi prelazila voz. na CNG
Ukupna mesečna km koju
bi prelazila vozila na dizel
42. VOZILA NA ALTERNATIVNA GORIVA
• Kjoto protokol predviđa da se emisija ugljen-dioksida do 2020.god.
(u odnosu na 1990.god.) smanji za 20 % kao i da nivo upotrebe
alternativnih izvora energije dostigne 20 %;
• EU – Bela knjiga 2030.-2050.god., sektor transport, posle 2050.god.
nalaže u gradovima EU isključivo automobile, autobuse i komunalna
vozila na alternativna goriva;
• Mogućnosti finansiranja za vozila na elektro pogon su pristupni
„zeleni“ fondovi kao i politika stimulisanja čistog JGP-a (primer
London).
