1. Puls – odraz srčanog rada na perifernimPuls – odraz srčanog rada na perifernim
arterijskim krvnim sudovimaarterijskim krvnim sudovima
Poseban sistem srca za stvaranje i provođenje impulsa:
 Sino-atrijalni čvor (u prednjem zidu desne pretkomore,
lateralno i neposredno ispod ušća gornje šuplje vene);
 Internodusni putevi;
 Atrio-ventrikularni čvor (u septumskom zidu desne
pretkomore) u kome se impuls zadrži na putu iz atrija u ventrikule;
 Atrio-ventrikularni snop koji provodi impulse iz atrija u
ventrikule;
 Hisov snop, koji se deli u levu i desnu granu;
 Purkinijeva vlakna.
1

2. Fiziologija pulsaFiziologija pulsa
Najpre dolazi do kontrakcije pretkomora i
punjenja komora, a zatim do kontrakcija komora
pa se krv istiskuje u aortu (levo) i plućnu arteriju
(desno) koje izlaze iz komora.
2

3. 12 mesta ; odvoda, 6 bipolarnih koje postavljamo na ekstremitete

4. 6 unipolarnih odvoda kojima se tri ekstremiteta povezuju u jednu električnu tačku,
a druga tačka je elektroda sa vakuum pumpicom koja se postavlja na GK

6. Normalno provođenje implusaNormalno provođenje implusa
Sinoatrijalni čvor
AV čvor
Hisov snop
Grane snopa
Purkinijeva vlakna

7. Provođenje impulsa & ECGProvođenje impulsa & ECG
Sinoatrialni čvor
AV čvor
Hisov snop
Grane snopa
Purkinijeva vlakna

8. ““PQRST”PQRST”
P talas – atrijalna depolarizacija
• T talasa – ventrikularna repolarizacija
• QRS – ventrikularna depolarizacija

9. QT interval u elektrokardiogramu (EKG) je interval od
početka Q zupca do završetka T talasa i ekvivalent je akcionog
potencijala komora, tj. njihove depolarizacije i repolarizacije.
Na njegovu dužinu utiču frekvencija srčanog rada,
godine života i pol.
Produženi QT interval može biti praćen
nastankom sinkopa,
srčanog zastoja i sindromom iznenadne
srčane smrti
koji je i najčešći uzrok smrti kod odojčadi
U osnovi ovih
događaja nalazi se nastanak
ventrikularne tahikardije tipa
torsade de pointes (TdP).

10. doc. dr. Dragana Milutinović 10

11. Analiza EKG-aAnaliza EKG-a
RITAM –razmak između susednih R
šiljaka
FREKVENCA-1500 : sa rastojanjem
između dva susedna R šiljka
OSOVINA SRCA pravac
sprovodljivosti tokom depolarizacije
srca: desno i gore ka levo i dole /

12. Supraventrikularna tahiaritmijaSupraventrikularna tahiaritmija
 Tahiaritmije širokih kompleksa (TŠK) definišu kao tahiaritmije kod kojih je trajanje
QRS kompleksa 0,12 sekundi i više. One ne predstavljaju samostalan klinički entitet
već grupu tahiaritmija u koje spadaju: ventrikularna tahikardija (VT), torsade de
pointes, paroksizmalna supraventrikularna tahikardija sa aberantnim sprovodenjem
(SVT+BBB) i supraventrikularna tahiaritmija sa preekscitacijom.

13. Sinusna aritmijaSinusna aritmija

14. Ventrikularna fibrilacijaVentrikularna fibrilacija

15. Ventrikularna tahikardijaVentrikularna tahikardija

16. VENTRIKULARNA TAHIKARDIJAVENTRIKULARNA TAHIKARDIJA
 Ovo je čest oblik SZ koji najčešće može prethoditi VF.
 VT je prisustvo 3 ili više ventrikularnih ekstrasistola. EKG
slika je u vidu tahikardije (>100/min) širokih kompleksa
(>0.12s). Ventrikularna tahikardija se deli na:
 Po trajanju: održivu (preko 30sec) i neodrživu (manje od
30sec).
 Po obliku talasa: monomorfna (talasi jednaki i iz jednog
„žarišta“), polimorfna (nejednaki talasi, poseban oblik
torsades de pointes).
 Po prisustvu pulsa: sa pulsom i bezpulsna. Samo bezpulsna
predstavlja SZ.
 U odnosu na kliničku sliku : hemodinamski stabilna i
hemodinamski nestabilna.

17. Torsades de pointesTorsades de pointes

18. Ventrikularna ekstrasistolaVentrikularna ekstrasistola
 Komorske ekstrasistole (VES) su neefikasne pa se kod čoveka javljaju
omaglice. Mogu da se jave bez ikakvog reda, ali i kao bigeminija ili
trigeminija. Kod bigeminije svaki drugi otkucaj je prevremen
(ekstrasistola ), a kod trigeminije je svaki treći otkucaj prevremen.
Prognoza komorskih ekstrasistola zavisi od težine osnovnog srčanog
oboljenja. U lečenju ventrikularnih ekstrasistola treba ukloniti uzrok koji je
do njih doveo.