1. Konferencija Dijaspore
14. Oktobar 2011g
Vrnjaĉka Banja
DMT1 - Diabetes Mellitus Tip 1
Aktuelni tretman DMT1 u adolescenciji
Prim dr Rada Petrovic MrSciMed

2. Diabetes mellitus tip 1 je najĉešće endokrinološko oboljenje deĉjeg uzrasta
- Specifiĉnost tremana i involviranje porodiĉnog sistema u samotretman uz visoku koheziju
terapeutske trjade je prvi preduslov vodjenja bolesti i osnovni naĉin spreĉavanja komplikacija -
- Razvoj strategija za optimalan terapijski pristup, zavisno od uzrasta pacijenta, ĉini da je
Diabetes Mellitus Tip 1 oboljenje koje ima individualizovanu terapiju
- Pedijatar ima obavezu za podršku razvoju emotivnih kapaciteta svih ĉlanova porodice
- Evaluacijom odnosa metaboliĉke kontrole i porodiĉnih interakcija, moguće je proceniti kvalitet
voĊenja bolesti, potom ciljano usmeriti edukativno terapeutske aktivnost
- U preiodu tranzicije u odraslo doba pojavljuju se novi zahtevi za pedijatrijskog
dijabetologa, a timski rad zdravstvenih struĉnjaka postaje imperativ
PRIKAZ: Upoznavanje medicinske javnosti i pediijatrijskih struĉnjaka sa aktuelnim
stavovima u tretmanu adolescentnog Diabetes Mellitus-a tip 1( DMT1) u skladu sa vazećim
preporukama u pedijatrijskoj dijabetologiji (ISPAD )
-Ima za cilj da prikaţe metode radia i instrumente u tretmanu DMT1 u adolescenciji
-Aktivnosti terapeutske trijade na kreiranju optimalnih uslova za rast i razvoj obolelog
adolescenta
Smernice globalnih akcija u godini nezaraznih bolesti i dijabetesa, sadrţi UN- rezolucija od
sept 2011 64/265 aktuelni poziv za svet, omogućiti socijalne uslove bez diskriminacije

3. SAVREMENI STAVOVI o DM
Diabetes Mellitus
Dimenzije oboljenja - WHO,UN, IDF
Epidemilogija DM
Definicija-patofiziologija DM
Terapija DMT1 u dece
Medikamentozna - supstitucija Insulin,
Nemedikamentozna -Terapija 5 E - za dete za roditelja
- Dijagnostika kvaliteta tretmana DMT1
Metaboliĉka kontrola HbA1c
Adolescenti sa DMT1- edukacija, tranzicija nada -
- Porodica—psihosocijalni aspekt -
- Samotretman- Instrumenti
-nove.tehnologije
- - Smernice -peer model- kampovi
- razvoj self kapaciteta
- prevencija ponašanja uzimanja rizika

4. Uvod i cilj izlaganja:
Upoznavanje sa aktuelnim stavovima u tretmanu
adolescentnog Diabetes Mellitus-a tip 1 - DMT1
u skladu sa vazećim preporukama u koje primenjujemo u našoj
pedijatrijskoj dijabetologiji - Nacionalni vodič 2002, WHO, IDF , ISPAD ,
EASD, ESPE, ADA, LW
Razvoj strategija za optimalan terapijski pristup, zavisno od uzrasta
čini da je DMT1 u dece oboljenje koje ima individualizovanu terapiju
Pedijatar, diabetolg, ima dužnost da primenjuje pincipe
medikamentnog tretmana i obavezu za podršku razvoju emotivnih
kapaciteta svih članova porodice u nemedikamentnom tretmanu –
Sve aktivnosti terapeutske trijade imaju za cilj
-sprečavanje komplikacija i
- kreiranje optimalnih uslova za rast i razvoj obolelog adolescenta
- omogućiti kvalifikovanu tranziciju u odraslog pacijenta

5. Diabetes Mellitus - DM
IDF procena od DM boluje 285 miliona ljudi
7 milona novih sluĉajeva/god ( 246 mil pre 4 god),
2 osobe obole na 10 s, a jedan ĉovek umire
UN rezolucija 61/225 doneta 20. Dec 2006
proklamovan WDD Svetski Dan Dijabeta 14. Novembar sa idejom upozoriti
svetsku poulaciju na rastuću opasnost koja utiĉe na ljude, porodice, drţave,
na liĉnom planu dovodi do komplikacija, komorbiditeta i prerane smrti,
na globalnom udarac na svetsku ekonomiju, identiĉan kao energetska kriza
Globalna ekonomija- cena tretmana DM-456 bilion USD(124,6-2030g)

6. Diabetes Mellitus - DM
DM -jedan od Milenijumskih svetskih ciljeva
Millennium Development Goals (TBC, Kancer, Depresija , KVB)
2011 godina Dijabeta -samit UN – sept
- NCD -Nezarazne bolesti- USA, Kina, Indija, EU, Rusija
-opterećuje 10 do 18% zdravstvenog fonda niza zemanja- indikuje intervenciju
Globalna ekonomija- troškovi prevencije i tretmana DM- 376 biliona USD
-30% obolelih u razvijenim zemljama raspolaţe sa 80% ukupne potrošnje;
-70% obolelih u nerazvijenim i zamljama u razvoju, uz troškove 20%
DM - Epidemija van kontrole - Hitna potreba
- Za preventivnim programima
- Za jaĉanje i razvoj zdravstvenih sistema
Sveobuhvatni razvojni sadrţaj ukljuĉen u – akcije
- prevencije, edukacija,
- promocija zdravih stilova ţivota, prilagoditi cene hrane, ţivot bez duvana
- u nacionalnom planu za DM, integrisati sve potencijale-struĉne u zdr sistemu,
socilološke u lokalnoj zajednici, uz odgovornost osoba sa DM

7. .
Diabetes Mellitus DM
Prava i duţnosti osoba sa dijabetom -IDF -12 aprila 2011g
Podrţava osnovno pravo da osobe sa dijabetom ţive pun ţivot
- Podrazumeva se da imaju odgovornost i obaveze
- Imaju esencijalnu ulogu u delovanju na jednakom nivou kao partneri u
zdravstveni sistemima i aktivnostima vlada
- Dele ista ljudska i socijalna prava i obaveze kao osobe koje nemaju DM
Charter sadrţi principe ljudskih prava iz Univerzalne Dekleracije o
ljudskim pravima i temelji se na medjunarodnim instrumentima o pravima
- Konvencija o pravima deteta (CRC)
- Konvencija o eliminaciji svih vrsta diskriminacije protiv ţena (CEDAW) i
- Konvencija o pravima ljudi sa nesposobnošću
Urgiramo na sve pacijente i profesionalne organizacije i
nacionalne drţave da rade na primeni tih principa u nacionalnim
planovima za dijabetes -za negu,prevenciju, istraţivanje, edukaciju
i osiguraju njihovu implementaciju u regularno praćenje i recenziju
Cris Delicato – IDF EU, Jean Claude Mbanya-predsednik IDF

8. 60 godina IDF
Diabetes Epidemija
 Epidemija van kontrole
 Ozbiljan razvojni sadrţaj ukljuĉen u
Millennium Development Goals
 Hitna potreba
 Za preventivnim programima
 Za jaĉanje i razvoj zdravstvenih
sistema
Kljućne ĉinjenice
366 mil osoba ima DM, 435 mil kroz 20 g, 4 mil smrti /g
497000 dece, 75800 novootkrivenih, 3% rast incidence
Diabetes – cena za svet US$456 bill

12. Preko 4 miliona umrlih u 2010 biće uzrokovano diabetesom

14. Udruzenje Diabetes Mellitus Ĉaĉak
– akcija – Globalna setnja GW, WDD 14. nov 2007

15. Diabetes Mellitus - DM
EU- 2010g broj stanovnika, sa DM, procentualno
891 mil - DM 55,4 mil 8,5% kompar 6,9%,
-2030g predviĊa se porast (starenje populacije i komorbiditet)
897mil - DM 66,5mil 10% kompar 8,1%
U Srbiji 613000 osoba, 8,6% stanovništva, komparat. Sa 6,9% na 8%
DECA sa DM(DMT1)
Deca 0-14 g - populacija DMT1 (hiljade) novootkriveni (rast incid.3% god)
u svetu-1,9 biliona dece 479,6 novootkriveni 75,8;
u EU 112,0 17,1
u Srbiji 1,8 0,15
Godišnje dobije DMT1 oko 150 dece

16. Incidencija DMT1 u dece
preko 400 varijacija širom sveta
Prikaz incidencije (No na 100000/godišnje ) IDF- Atlas
najviše Finska 59 i Sardinija sa 45/100 000 /godišnje,
visoka 15 USA,
srednje 8,8 Beograd i 9,6 Crna Gora,
niska 4,6 GB , 4 Grĉka, 3,4 Makedonija, 2,3 Kuba, 2,1 Kina,
najniţe niţa od 1, delovi Juţne Amerike, Japan 0,6(T2DM )
Ĉinjenice rastućeg trenda incidencije,
Finska sa 12 / na 59 incidencija- 4,9x rast 20 god,
ukazuju na rast i do 50% u 10 godina, ukazuju da je
- autoimuno posredovani DMT1 - klasiĉni tip dijabetesa
detinjstva, najĉešća endokrina bolest dece

17. Epidemiologija DMT1 u dece
Diabetes mellitus je rasprostranjeno oboljenje- Dimenzije
oboljevanja za ukupnu populaciju iznose 5 – 12%-DMT2, a 0,3– 0,9%-DMT1
Globalne perspektive dijabetesa, kroz varijacije i trend
incidencije u dijabetesu dece (DiaMond, EURODIAB ACE* Study
Group) ukazuju na oboljenje koje je u evoluciji, sa promenama
koje zahvataju oba najĉešća tipa oboljenja
ADA i WHO klasifikacija tipa 1 dijabetesa, ukljuĉuju
imuno-posredovani i ne-autoimuno-posredovani oblik bolesti, a
epidemiološke analize prikazuju porast icidence MODY i LADA
Pik bolesti sa adolescentnog doba silazi na niţe dobne uzraste
(porast broja obolele dece od DMT1 do 5 god!)

18. Diabetes Mellitus - DM
.
 DM - rasprostranjeno
oboljenje- ĉešći DMT1
SZO saopštava
-DM-Tihi ubica
za 300 mil osoba
Specifiĉnosti pedijatrijske
dijabetologije:
 Pacijent je dete i porodca
 Tretman je dinamiĉan proces –
dijada pa trijada
Osobine DMT1 u dece
– diabetes dete boli

19. BOLNO ZA DETE
- dijagnostika
- terapija

20. Dijagnostika glikemije sa manje bola
CSGM - kontinuirani subkutani holter glikemije

21. Dijagnostika glikemije bez bola – gluko watch

22. . Terapija bez bockanja
PUMPA -CSII- fiksirano mesto za aplikaciju

26. Diabetes Mellitus: definicija i klasifikacija
Diabetes Mellitus predstavlja grupu metaboliĉkih poremećaja koju
karakteriše hiperglikemija kao posledica defekta u insulinskoj
sekreciji, insulinskoj aktivnosti ili obe promene zajedno.
 Simptomi hiperglikemije: poliurija,
Klasifikacija polidipsija, gubitak na teţini, polifagija i
oštećenje vida.
 Tip 1 dijabetesa
 Akutne komplikacije: hiperglikemija sa
 Idiopatski dijabetes ketoacidozom i neketotiĉni hiperosmolarni
sindrom.
 Tip 2 dijabetes
 Hroniĉne komplikacije:
 poremećena glukozna tolerancija retinotpatija sa potencijalnim gubitkom vida,
(impaired glucose tolerance-IGT, nefropatija koja vodi bubreţnoj isuficijenciji,
impaired fasting glucose - IFG). neuropatija periferna i
autonomna neuropatija sa genitourinarnim,
 Gestacijski dijabets kardiovaskularnim, gastrointenstitalnim
simptomima i seksualnom disfunkcijom
 Drugi specifiĉni tipovi dijabetesa Ostale – koţne,vezivno tkivo
NON A NONB

27. DMT1 (raniji termin: insulin zavisni diabetes ili juvenilni diabetes)
predstavlja rezultat autoimune destrukcije celularnog tipa beta ćelija
pankreasa
Markeri imune destrukcije- autoantitela
jedno, a ĉešće više prisutno u 85–90% sluĉajeva DMT 1
At ćelija ostrvaca -ICA, At na insulin – IAA
At na glutamiĉnu kiselinu dekarboksilaze -GAD65 ( terapijska vakcina*).
i At na tirozinfosfatazu (IA-2 i IA-2)
 Stepen destrukcije beta ćelija varira- izuzetno brz u nekim sluĉajevima (kod
novoroĊenĉadi i dece) ili spor (kod odraslih)
 Smanjenje sekrecije od 70%- dekompenzacija i manifestacija bolesti ,progradira i
do kompletnog odsustva sekrecije insulina ( C-peptid)
 Sklonost ka drugim autoimunim bolestima kao što su Gravesova
bolest, Hašimoto tiroiditis, Adisonova bolest, vitiligo i perniciozna anemija
 Autoimuna destrukcija beta ćelija ima multiple genetske predispozicije
(hromozom 6, 11, 7, 1) u odnosu sa faktorima spoljašnje sredine
Neke forme T1DM su nepoznate etiologije- bolest se manifestuje epizodama
ketoacidoze Nasledan tip, nema evidencije za autoimunitet beta ćelije, ne uklapa
se ni u HLA tipizaciju Epizode kompletne insulinske odsutnosti se smenjuju s
periodima bez potrebe za insulinom

28. DMT1- hroniĉna imuno-posredovana bolest
sa subkliniĉkim prodromalnim periodom, karakterisanim
selektivnim gubitkom insulinske produkcije beta ćelija
pankreasnih ostrvaca u genetski predisponiranih osoba
 Geni antigena histokompatibilnost - hromozom 6,
HLAII,
DR 3, DR4, DQw3, DQ8, DQ2alfa Arg52, DQ2beta non Asp 57,
Destrukcija beta ćelija u razvoju DMT1 je posledica disbalansa
iznedju autoimune destrukcije i insuficijentne
regeneracije ćelija ostrvaca
 Regeneracija beta ćelija - Hromozom 7. PAX4
 T aktivacija -Hromozom 1 PTPN22,
 novel non HLA geni udruţeni sa T1DM -Hromozom 6
SUMO4

29. Autoimuna destrukcija beta ćelija ima multiple
genetske predispozicije ( hromozom 6, 11, 7, 1)
u nedovoljno poznatom odnosu sa faktorima spoljašnje sredine
Veza sa HLA sistemom, DR i DQ subregionom
 Hetrodimerni mol HLA-DQ marker T1DM-Kodiran genima DQB1 I DQA1
 Najcesci u Evrpoi DQA10501/DQB10201, DQA10300000/DQB10302DQA i beta
genima
 HLA-DQ aleli - predispozirajući ili protektivni (DR4DQ8)
Zakljuĉak da je porast incidencije rezultat faktora spoljašnje sredine!
Poredjenje haplotipova HLA clas II- Proporcija visokoriziĉnih haplotipova raste u
ranije obolelih, naroĉito u mladjem uzrastu
Finska - 12-% / 59 % incidencija- 4,9x rast,
1939-1965 g, 25% HLAII genotip, a 18% pacijenata 1991-2003 g
Hipoteza- okidaĉ iz spoljašnje eredine (envirovment trigger) zadrţava
imuno-mediated napad na insulin produkujuće beta ćelije

30. Empirijski rizik za oboljevanje od DMT1
Eisenbarth G. 1991
Beverly Balkau .CESP Francuska, 2011

DM Eisenbarth G. 1991 rizik [%] od istog tipa DM
otac 4
majka 2
dete 5
braca i sestre 5
-HLA identicni 17
- haploidenticni 5
- neindenticni 1
identicni blizanci 30-50
neindenticni blizanci 5
oba roditelja 30
 DM Balkau B.2011, Buhara G. 2009 Faktor rizika oboljevanja i PTM ,
PoroĊajna telesna masa PTM ( Kg) niţa od 2,5 kg 2,5- 4 kg viša od 4kg
Faktor rizika oboljevanja 1,4 0.7 1

31. Metaboliĉka kontrola- vrednosti metaboliĉkog parametra,
glikozilirani hemoglobin HbA1c
 Dobra metaboliĉka kontrola, preporuke ADA - Ameriĉke asocijacije za
dijabetes i Evropskog udruţenja (European diabetes tip 1 Policy Group),
ISPAD konsenzus 2005, 2009, u deĉjem dobu treba da omogući pravilan
rast i razvoj bez hiper ili hipoglikemija, uz odrţavanje normoglikemija, sa
poţeljnim vrednostima HbA1c
 U ’’Nacionalnom vodiĉu kliniĉke prakse’’ definisane vrednosti HbA1c za:
- dobru kontrolu: od 4,1 do 6,5% odrasli ispod 7% deca;
- prihvatljivu - od 6,0 do7,0% odrasli <8,5% deca,
- nezadovoljavajuću
- - osrednju : od 7,0- 9% odrasli, 9,0-10 % deca;
- - lošu kontrolu: >9% odrasli, >10% deca;

32. HbA1c
prediktor metaboliĉke kontrole
primena DCCT u %
ADA/EASD/IDF/NESP USA
Konsenzus preporuka SZO merenje
HbA1c mg/dl i mmol/l p
5% 97.mg/dl ...5,4mmol/l
8% 183 10,2
10% 240 mg/dl 13,4 mmol/l
Cilj
redukovati HbA1c sa CGMS i CSII

33. Diabetes Mellitus Tip 1 DMT1
Ciljevi Th: HbA1c - Redukcija - do 6,5, deca 7%, adolescenti 8% - savremeni stav
- preporuka snanjiti rizik za rane i kasne komplikacije
- Mikrovaskularne komplikacije za 10 g trajanja bolesti ( DSMN*)
- Hipoglikemija- ograniĉava ne striktno niţi HbA1c( krvni sudovi, cor, kogmitivne f.)
Kriterijumi i vodiĉi - Dobra kliniĉka praksa Srbija 2002, ISPAD 2009, ADA IDF,
ESPE, EASD,LW( Lorens Wilkinson)
Studije za dokaz – znaĉaj redukcije HbA1c(za1%) –FR niţi
- DCCT 9-7,2 IIT
-JDRF 2008 7,5 - 7,1 CGMS + CSII redukuje HbA1c
-STAR 2010 8,3 - 7,5
Primena CGMS Real time GM ( Vodeća -USA, Slovenija,R Srpska, Kamerun),
primena CSII ( Srbija)
Closing loop terapijski CGMS i CSII pumpa
ATTD 2006 - konzorcijum 12 zemalja
ATTD 2011 - USA 12 pacijeata Boston, Izrael, GB, Italija, Francuska
Aktuelno - Slovenija, prikaz deĉaka od 15 god- raport 19. Maja 2011g Battelino T.

35. Diabetes Mellitus Tip 1
Terapijski tretman u pedijatrijskoj dijabetologiji
Većina obolele dece na poĉetku bolesti ima klasiĉne simptome,
polidipsiju, poliuriju i gubitak telesne teţine TT
Manji broj ima blage, neodreĊene simptome koji traju duţe i do
nekoliko mes
 Svaki novootkriveni bolesnik od DMT1 uzrasta 0-18g zahteva
hospitalizaciju radi potvrde dijagnoze, neodloţnog poĉetka
terapije i postizanja kliniĉke i laboratorijske stabilizacije i
edukacije bolesnika i roditelja o tretmanu dan na dan i
principima terapije insulin zavisnog dijabetesa
 Terapija se sprovodi supstitucijom insulinom (vakcina)

36. Diabetes Mellitus Tip 1
Terapijski tretman u pedijatrijskoj dijabetologiji
 principi terapije insulin zavisnog dijabetesa
 Medikamentna terapija - supstitucija insulinom
 Nemedikamentna terapija – porodica i dete
 Samokontrola bolesti

37. Ciljevi terapije T1 Diabetes Mellitus-a
u deĉjem dobu
Nacionalni vodiĉ klinicke prakse
 trajno odsustvo simptoma dijabetesa-
 prevencija ketoacidoze i hiperglikemije
 normalan rast i polno sazrevanje uz spreĉavanje gojaznosti
 optimalan kvalitet ţivota i emocionalni razvoj
 prevencija ili otkrivanje hroniĉnih komplikacija
 otkrivanje udruţenih bolesti - tiroidee, celijakija, psihogeni poremećaji
ishrane
U terapijskom pristupu kliniĉki tretman obolele dece predviĊa
redovne kontrole u definisanom vremenskom periodu na
- kvalitet samokontrole bolesti- prediktor HbA1c
- skrinig na mikrovaskularne komplikacije

38. Ucesnici u terapiji DMT1 – pedijatrijska
dijabetologija
 Terapijska dijada  Terapijska trijada
- porodica dete i roditelji - dete samostalno odlucuje od 13 g
- dijabetoloski tim - - roditelji
lekar, sestra,
- terapeutski tim
nutricionista,
psiholog

39. Terapijski tretman DMT1 u pedijatrijskoj dijabetologiji
. Samotretman oboljenja DMT1
 SamovoĊenje oboljenja - DMT1
 Samokontrola bolesti tretman u kućnim uslovima
- kontrola nivoa glikemije (odgovarajućim samomeraĉem)
- glikozurije (posebnim test trakama),
- kontrola urina na prisustvo acetona i mikroalbuminuriju
 Samoaplikacija insulinske terapije
u skladu sa registrovanim vrednostima glikemije

40. DMT1 insulinska TERAPIJA
Insulin u prevenciji DMT1 - kod HLA osoba sa At * i istom k.gr
Insulin u terapiji - KA 45-70% dece sa DMT1, poĉetna doza po rehidraciji
Vrste insulinske terapije
Konvencionalna CT,IIT, Pumpa –CSII Kontinuirana
Insulin -Poĉetna doza po rehidraciji KA, i.v. pH krvi niţe od 7,33
. I doza 0,25 IU/Kg na 6-8 h (0,1IU/Kg)*
Dnevna doza (Dd) - optimum 0,5 -1,0 IU /kg, Honeu moon *,At*
- Terapija DAN NA DAN – CSII, danas Pen terapija
CT - 2x dnevno 2/3 Dd ujutru, 1/3 brzo delujući insulin uz 2/3 insulatard, .
pre spavanja 1/3 Dd sa istim odnosom
IIT – pre obroka 3xActr,ili uz obrok brzi analog, nivo zavisi od BG, . .
U 22h dugodelujući insulin IT (Insulatard) ili Analog - Levemir, Lantus)
korekciona doza 100 za analog, 83 za humani insulin/Dd,
primer : dete prima Dd 26 j , pred ruĉak 6 j Actrapida, ima gli 18- koliko dodati Actrapida
; Doza za ruĉak=6+ (18 -7)/kor.d
Isulin u zdravim i bolesnim danima- povećenje doze u febrilnosti
Insulin u KA – po šemi uz IV rehidraciju, naknada teĉnosti i doze

41. DMT1 Insulinska terapija
IIT Intenzivna
3x ACTRAPID ili Novo RAPID u 22hITard
IIT Taylor Terapija 3x NovoRapid( uz/i po obroku)
u 22 h dugodelujući analog Levemir/Lantus
CSII- Pumpa- bazal bolus
+ CGMS - CLOSING LOOPS Ljubljana

42. Terapija insulinskom pumpom

43. Terapija
CLOSING LOOP – CSGM + CSII
monitoring glikemije + pumpa

44. BG Analiza
BG Podaci
Terapija

45. Trend BG za odredjeni vremenski period

46. Metaboliĉka kontrola
Realno angaţovanje - Grafiĉko predstavljanje
Stabilna Nestabilna
.
visoka
.
. niska

47. BUDUĆNOST
GENSKA TERAPIJA?
TRANSPLANTACIJA?
TABLETE INSULINA?
PUMPICA?

48. SADASNJOST ......

49. Charter standard tretmana dijabeta za sve zemlje – april 2011g
Vizija
 I Pravo na negu- tretman – dijagnostika, informacije, leĉenje, tranzicija
 II Pravo na edukaciju i informcije- oboleli i roditelji obolele dece visok kvalitet self nege i
edukacije za samotretman i psihološku potporu
 III Pravo na socijalnu pravdu tretman uz oĉuvanje dostojanstva , na svim nivoima od
preškolskog doba kasnije, uz primenu savremenih tehnologija , samomeretnje i administraciju
lekova u oĉuvanoj ţivotnoj srediniModu da kreiraju i participiraju u organizacijama pacijenata
uz podršku zdravstvenih i zdravstveno pretećim telima civilnog društva
 OBAVEZE osoba koje imaju dijabetes INSULINSKA TERAPIJA
 Dele informacije
 Vode plan samotretmana
 Usvajaju, primenjuju i prate zdrave stilove ţivota kao terapeutsku obavezu
 Dele sa zdravstvenim timom iskustva o svim problemima vezano za tretman
 Obaveste školu i socijalnu sredinu da imaju dijabet i da mogu dobiti potporu ako je i kad je
potrebna
 Poštuju preva drugih osoba sa dijabetesom i sih provajdera i zdravstvenih radnika

50. Tretman deteta obolelog od DMT1:
Pedijatrijski dijabetolog, sa timom
 intervju sa detetom i porodicom uz praćenje registrovanih:
- rezultata merenja glikemije, glikozurije , eventualno acetonurije, proteinurije;
- terapijskog toka, doza insulina (varijacije i ukupna dnevna)
 registruju se telesna visina i teţina, prati brzina rasta
 meri se visina krvnog pritiska, AT, pri svakom kliniĉkom pregledu
 pregled oĉnog dna (FOU) za sve puberteske bolesnike, u predpubertetu posle
11 god, maksimalno posle 5 god trajanja bolesti, uz fotografisanje oĉnog dna
prema mogućnostima
 kliniĉko otkrivanje neuropatije - ispituje osećaj bola, dodira, vibracija,
obavezno posle 8 do 10g trajanja bolesti, jednom godišnje, u slucaju pozitivnog
kliniĉkog nalaza ili loše kontrole (HbA1C>9) ĉešće
 skrining test na proteinuriju semikvantitativnom metodom pomoću test traka
na svakom kliniĉkom pregledu (dva do tri puta godišnje), a postojanje kliniĉki
znaĉajne proteinurije potvrditi kvantitativnim merenjem ekskrecije proteina u 24-
ĉasovnom uzorku urina
 biohemijsko odreĊivanje celokupnog i LDL-holesterola, praćenje hepatograma,
bubreţnih funkcija, min. jednom godišnje

51. Dete – razvoj sposobnosti i
svesti o tretmanu bolesti
U ranom uzrastu – bira prst za samokontrolu
Ne participira u ishrani i aktivnostima svesno, već impulsivno
Od polaska u školu sauĉestvuje u kreiranju obroka, fizickoj
aktivnosti, mestu davanja insulina
 Od III razreda samostalno meri glikemiju, daje terapiju
 U V razredu kontroliše kvalitet doziranja insulina, odlucuje o
vrsti terapije
 U VII razredu dete sposobno da samostalno reguliše lakse
terapijske probleme
U 15 g, samokontrola potpuna u regularnim uslovima

52. Adolescenti
Porodica
Psihosocijalni aspekt
Nove tehnologije
Prevencija ponašanja uzimanja rizika

53. Savremeni koncept
nemedikamentoznog tretmana DMT1
Osnovne komponente- koncepcija o edukaciji, ishrani i
fiziĉkoj aktivnosti
5E algoritam strategija za voĊenje dijabetesa (Rosenbloom, 1992):
ishrana (Eating)
znanje o bolest i(Education)
fiziĉka aktivnost – veţbanje (Exersize)
emocionalno stanje (Emotional state), motivacija
ţivotno zadovoljstvo i radost (Earnest)

54. Savremeni koncept
nemedikamentoznog tretmana DMT1
 Edukacija - baziĉni elemenat nemedikamentozne terapije.
Nivo znanja o sopstvenoj bolesti adolescenata i edukacije roditelja
(za mlaĊi uzrast) koreliraju sa niţim nivoom HbA1c
Savremeni koncept tretmana podrazumeva
 Evaluacija emocionalnog statusa pacijenta, srazmerno uzrastnom
dobu, prati se:
- Adherencija- prihvatanje bolesti, stepen prihvatanja preporuka za
dnevni tretman samokontrole i terapije
- Porodiĉna organizacija i kvalitet interakcija, struktura i relacije-
kohezija i adaptabilnost, prediktivni faktori kvaliteta metaboliĉke kontrole
(Swift, 2000)

55. PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI DIJABETESA ADOLESCENTNOG DOBA
Adolescencija (mladost) razvojni period posle detinjstva a pre adultnog doba
Integriše sve razvojne potencijale deteta, rezultanta pedagoško-emotivnog
ulaganja roditelja, sa socijalnim uticajima društvene stvarnosti i vršnjaĉke
komunikacije - interakcije (Rot, 1994)
Period u kome većina individua razvija unutrašnji (intrapsihiĉki) i spoljašnji
(interpersonalni) svet, kao razliĉite domene liĉnog iskustva (Bjekić, 1999)
Doţivljaj sebe u adolescenciji se razvija izmeĊu sveta detinjstva i novog,sa mnogo više
samostalnosti, kao proces integracije prošlog i budućeg, uz utemeljivanje
liĉnog identiteta
Prati ga razvoj selfa (samstvo, privatni, unutrašnji svet, iskustvo) skrivena suština
pojedinca - slabiji self lošija adaptabilnost i metaboliĉka kontrola
Osnovni razvojno-psihološki zadatak adolescencije –razvijanje sposobnosti za
uspostavljanje kontakta, za stvaranje granice takvog kvaliteta koja
omogućuje spajanje i odvajanje, integrisanje polarnosti
Rezultat uspešnog razvoja, sinteze ranijih razvojnih faza, je stabilan i pouzdan
identitet, doţivljaj sebe kao neponovljivog bića i donošenje odluka za dalji ţivot.
Diferencijacije od uticaja porodice - U potrazi da pronaĊe sebe, svoj autentiĉni
identitet, suoĉen sa krizom roditeljskog autoriteta, prolazi proces odvajanja,
―drugo raĊanje‖

56. Adolescenti oboleli od T1DM
Dijadni odnos terapeut – porodica, u adolescentnih pacijenata
prerasta u trijadni odnos: adolescent – porodica - terapeut.
 u pedijatrijskoj dijabetologiji, aktivan odnos pacijenta koga od uzrasta posle
13 godina, ĉini u većem obimu liĉnost adolescenta - promena u odnosu na tretman
oboljenja u ranom uzrastu, gde pacijenta ĉine dete i roditelji, tj. porodica
 terapijski problemi. osobine adolescentnih T1DM pacijenata
 povećanje ukupne dnevne doze insulina - Relativno smanjenje osetljivosti na
insulin je fiziološka pojava, dejstvo kontralateralnih hormona (HR, kortizol)
 efekat psihosocijalnih relacija - Uticaj roditelja opada na raĉun vršnjaĉke
grupe. Dinamika razvoja ţivotnog stila, identifikacija sa grupom vršnjaka i moguće
prihvatanje ponašanja uzimanja rizika, ĉine da se susrećemo sa takozvanim
lošim voĊenjem bolesti
 dobro psihološko zdravlje uslov za dobru metaboliĉku kontrolu
 U adolescenta sa dijabetesom mogući su razvojni problemi koji imaju akcenat
na psihološkim nezavisnim varijablama, razvoja selfa, strukture liĉnosti , a
reflektuju se na socijalne relacije- psihoemotivnu vezu sa roditeljima, socijalni
proces interreakcije, komunikacije ĉlanova porodiĉnog sistema
 Funkcionalna porodica je najoptimalniji milje za individualizaciju

57. Prihvatanje bolesti i osobine adolescentnih
T1DM pacijenata
 Kod adolescenata, za razliku od odraslih
ĉlanova terapeutske trijade, prihvatanje
bolesti- bolje,ograniĉenje kvaliteta ţivota niţe
(Hvidore study group, Mortensen, 2002)
 Mladi sa višim psihofiziĉkim potencijalom
lakše prevazilaze probleme u voĊenju bolesti -
self-koncept, bolja metaboliĉka kontrola se postiţe
razvojem kompetentnosti o toku i komplikacijama
bolesti

58. Prihvatanje bolesti i osobine adolescentnih
T1DM pacijenata
 Uz self-koncept razvoja liĉnosti, bolja metaboliĉka kontrola se postiţe
razvojem samosposobnosti, kompetentnosti u vidu znanja o toku i
komplikacijama bolesti
 Liĉna angaţovanja i navike, socijalne interakcije, kao psihosocijalni faktori,
dominantan su ĉinilac adekvatnog tretmana
 Liĉni izbor stepena pripadnosti porodici, adolescentu omogućuje da
adekvatno postane nezavistan, razvije individualnost uprkos hroniĉnoj
bolesti i da „bolest normalizuje― (James, 1997)
 Tenzije sa kojim se susreće u samotretmanu bolesti, u nekim sluĉajevima
mogu biti uzrok samoizolacije- Rizici odrastanja su manji, uz jaĉanje
samstva (selfa) u pravilnom porodiĉnom okruţenju

59. Porodica obolelog adolescenta
Funkcije porodice- ĉinioci: makrokulturalni(uzrast, pol, razred, etniĉka i religiozna pripadnost, navike u
ishrani-dijeta i porodiĉna struktura) mikro-kulturalni( socijalna sredina, oĉekivanja i socijalni kontakti,
uzrastno zavisni odnosi sa terapeutskim timom, porodiĉna podrška, razvoj individualnosti (Greene et al.
2002)
 Kvalitet porodice i roditeljstva se meri stepenom adolescentove prilagoĊenosti,
kompetenciji za samovoĊenje i samokontrolu bolesti. Samoaktualizacija roditeljstva u
hroniĉnoj bolesti je posebna kategorija, roditelj je uĉesnik u bolesti u poziciji terapeuta -
dan na dan i pacijenta
 Evaluacija roditeljstva ogleda se kroz efekat sprovedenih i usvojenih ţivotno
vaspitnih aktivnosti, ĉiji je pokazatelj psihofiziĉki razvoj, osposobljenost deteta,
samosposobnost za prihvatanje stava - obogatiti sopstveni ţivot i ovladati sa
svojim dijabetesom
 U analizi uspešnosti tretmana T1DM prati se sprovedena i primenjena edukacija,
višedimenzionalnost vaspitnog procesa (Brković) i uspešnosti roditeljstva, uspešni razvoj
adolescenta, razvoj selfa
Kriterijumi uspešnosti u samokontroli DM, u odnosu na funkcionisanje porodice:
 adekvatni auksološki parametri deteta - rast, razvoj (TT, TV, BMI),
 kognitivne funkcije (uspeh u školi),
 funkcionalna porodica sa optimumom interrelacija , kvalitetan partnerski odnos
Osnovni i glavni cilj terapije je prilagoĊen adolescent- kompetentan za samovoĊenje
i samokontrolu bolesti, izraţeno kroz registrovanje - poţeljnih vrednosti HbA1c

60. Psihosocijalni aspekti dijabetesa
- funkcija porodice i interreakcije
 Kruţni – cirkularni model, klasifikacioni sistem
saĉinjen od 16 tipova porodica u tri generalna tipa - nivoa:
balansirana porodica,
porodice srednjeg nivoa balansiranosti i
ekstremna porodica
 Porodiĉna
kohezija – povezanost ĉlanova porodice u porodiĉni sistem
Ĉetiri nivoa kohezije rangirana od ekstremno niske do ekstremno visoke:
. dezangaţovana, odvojena, povezana, umreţena.
adaptabilnost -ĉetiri nivoa adaptabilnosti:
rigidna, strukturisana, fleksibilna, haotiĉna
 srednji nivo porodiĉne kohezije i adaptabilnosti najprihvatljiviji
za optimalnu funkciju porodice i individualni razvoj
 U svakoj dimenziji ekstremni nivo je viĊen kao problematiĉan uvek,
ĉak do nivoa porodiĉne patologije
- U ekstremima, adolescentovo ponašanje postaje disfunkcionalno,
sa psihološki lošim prilagoĊavanjem, oštećujući normalni razvoj

61. Rad i sprovedeno istraţivanje je utemeljeno na
opštoj pretpostavci
da je psihosocijalna dimenzija bolesti znaĉajna
komponenta u tretmanu T1DM adolescenata
 Povezanost biomedicinskih i psihosocijalnih karakteristika T1
DM adolescenata
 Psihosocijalne karakteristike porodice i uzrast i pol ispitanika
 Demografske i psihosocijalne karakteristike porodica obolelih
adolescenata
 Broj ĉlanova porodice i psihosocijalne karakteristike ispitanika
 Školsko postignuće T1DM adolescenata u odnosu na
biomedicinske i psihosocijalne karakteristike
 SlikaT1DM adolescenata o sebi u školskom i porodiĉnom
kontekstu i biomedicinske karakteristike bolesti

62. Ispitanici pacijenti Endokrinološkog odeljenja Univerzitetske Deĉje Klinike
adolescentnog uzrasta od 12 do 18 godina, na tretmanu od T1DM duţem od dve godine, ĉija su
oba roditelja (roditeljski par) ukljuĉena u tretman
- Uzorak obuhvata 61 ispitanika-T1DM adolescentnog pacijenta i njegovu porodicu
 Uzorak  Tok istraţivanja
 Istraţivanje je sprovedeno u toku 15 meseci, od
decembra 2000. godine do marta 2002. godine
Uslov za uĉešće u ispitivanju:
Sa odabranim T1DM pacijentima, a po
 trajanje tretmana od T1DM duţe kriterijumima istraţivanja, tokom njihovih
od 2 godine redovnih kontrolnih poseta Dijabetoloskoj
 ispitanik nema u dokumentaciji ambulanti, i/ili hospitalizacije na
registrovanih psiholoških Endokrinološkom odeljenju, obavljan je
poremećaja individualni i porodiĉni intervju
 kompletna porodica sa oba  Evaluacija kvaliteta samokontrole, registrovanja
roditelja biomedicinskih varijabli i kvalifikovanja
 u porodici nema drugih hroniĉnih metabolicke kontrole, adolescent i porodica
oboljenja ni registrovanih upoznati sa svrhom ispitivanja psihosocijalnih
psihopatoloških poremećaja, karakteristika i naĉinom odgovaranja na upitnike
premorbidno i po pojavi dijabetesa i skale
Primenjeno pismeno ispitivanje svakog ĉlana porodice.
 Ispitanici su odgovarali na upitnike i skale
procene;
 pismeno ispitivanje 60 do 120 minuta

63. Uzorak - sociodemografske karakteristike
Distribucija po polu i uzrastu
Veliĉina porodice – broj dece
Vrsta škole i uspeh ispitanika
Distribucija po polu i uzrastu
Distribucija po uzrastu
Polna zastupljenost ispitanika
3% 5%
ispod 13
zenski 13 do 18
30 31
muski preko 18
92%

64. Veliĉina porodice – broj dece
Tabela 5.3. Veličina porodice Broj članova porodice ispitanika
Broj članova f %
30
Tri 5 8,2
25
četiri 27 44,3 20
Pet 10 16,4 15
f
šest 11 18,0 10
5
Sedam 6 9,8
0
Osam 2 3,3 Tri Pet Sedam
N 100,0
Broj dece u porodici Red rođenja u porodici
50 35
42 35
40 30
25 23
30
f 20
20 f
15
10
10 6 10
1 2 2
5 1
0
1 2 3 4 5 0
1 2 3 4

65. Vrsta škole i uspeh ispitanika
Vrsta škole koju pohađaju ispitanici Škola
30
30
25
20
17 25
15 seoska
Osnovna
10 9 gradska
Srednja
5 gimnazija
5 36
0 strucna
seoska S1
gradska
gimnazija
strucna
Školski uspeh ispitanika
30 27
25
19
20 odličan
15
15 vrlodobar
10 dobar
5
0
odličan vrlodobar dobar

66. Uzorak -biomedicinske karakteristike
Dužina trajanja bolesti T1DM Vrsta insulinske terapije
29
30
25
20 31%
14 konvencionalna
15 f
10 intenzivna
10 8
69%
5
0
do 2 godine od 2 do 5 od 5 do 10 preko 10
Metabolička kontrola - HbA1c
18%
manje od 9
46%
9,01 do 10
vece od 10
36%

67. Uzorak
sociodemografske i biomedicinske varijable
Min Max M St. dev.
Uzrast 11 19 15,34 1,97
Broj članova porodice 3 8 4,87 1,28
Broj dece u porodici 1 6 2,23 0,90
Školski uspeh 3 5 4,20 0,81
Visina 144,50 182,00 166,15 9,06
Tezina 34,00 83,00 58,42 10,59
Trajanje bolesti 2 15 5,74 3,29
Doza insulina po kg 0,52 1,71 0,99 0,25
HbA1c 7,80 11,50 9,34 0,86
N 61

68. Sociopsihološke karakteristike porodice T1DM
adolescenata FACES adaptibilnost N
Rigidn strukturira fleksibil haoticn
a na na a
dezangazov
3 1 3 1 8
ani
FACES
odvojeni 6 6 12
kohezivnos
t povezani 7 20 27
umrezeni 1 13 14
N 3 8 10 40 61
Hi-kvadrat = 49,948 (df=9); C = 0,671; p<0,001
Adaptabilnost porodice Kohezivnost porodice
67.60% 47.10%
70% 50%
60%
40%
50%
Rigidna Dezangazovani
40% 30% 20.60%
Strukturirana 17.60% Odvojeni
14.70%
30% Fleksibilna Povezani
14.70% 20%
5.90% 11.80% Haoticna Umrezeni
20%
10%
10%
0% 0%
Rigidna Strukturirana Fleksibilna Haoticna Dezangazovani Povezani

69. Izražavanje emocija roditeljskog para
Sreća u partnerskom odnosu
40 28%
36 da
35 ne
72%
30
25
20
Partnerski odnos roditelja
f
15
10 7
6 6
5 3 3 49% 51%
da
ne
0
prilično malo srećan vrlo izuzetno savrseno
nesrećan nesrećan srećam srećam srećam
DAS 32 f % Najveći broj partnera je srećan i
Izrazito mnogo ţeli i sve će učiniti da traje 0 0 zadovoljan partnerskim
Jako ţeli i sve će učiniti da traje 21 34,4
funkcionisanjem (59%), i ţele i
spremni su da uĉine puno toga
Jaka ţelja i ispunjavanje svog dela odgovornosti za vezu 26 42,6
(34,4%) ili bar ono što je deo
Ţeli da veza traje, ali sa angaţovanjem kao do sada 8 13,1 njihove odgovornosti (42,6%) da
Ţeli da veza traje, ali odbija da učini više nego do sada 3 4,9
njihov partnerski braĉni odnos traje.
Dakle, partnerska dijada roditeljskog
Veza ne moţe da uspe i ne moţe ništa da učini 3 4,9 para adolescenata sa T1DM je
N
61 100,0 perspektivna.

70. Rezultati
1. Postoji povezanost trajanja dijabeta i pojedinih elemenata braĉne dijadne kohezije:
ĉešće pokazuju svoja neţna braĉna osećanja roditelji adolescenata koji duţe boluju
PotvrĊena povezanost tretmana bolesti sa braĉnom kohezijom roditelja,
doza insulina viša kod adolescenata gde je lošija braĉna kohezija roditelja
Nije utvrĊena povezanosti metaboliĉke kontrole T1DM adolescenata sa karakteristikama
porodiĉnog funkcionisanja
2. Školska uspešnost obolelih adolescenata
opada što bolest duţe traje
raste sa povećavanjem porodiĉne kohezije
3. Slika o sebi, svojoj porodici, roditeljima, kao i sopstvenom školskom funkcionisanju
- pozitivnija je ukoliko su porodice brojnije
- nije povezana
sa trajanjem bolesti,
sa uspostavljenom metaboliĉkom kontrolom merenom HbA1c

71. DISKUSIJA REZULTATA ISTRAŢIVANJA
Opis proseĉnog adolescenta obolelog od T1DM
 Na osnovu ispitanog uzorka, tipiĉan adolescent oboleo od Diabetes
Mellitus-a Tip 1 ima 15 godina, ţivi u nuklearnoj porodici najĉešće sa dvoje
dece, a svaka ĉetvrta ima troje dece, najĉešće je prvoroĊeno dete. T1DM
ima od devete godine ţivota. Proseĉno prima 0,9 UI/kg dnevno, dok je
regulacija bolesti neadekvatna (HbA1c je 9,34%). Dobro je razvijen –
telesna razvijenost je dobra, auksološki parametri odgovaraju uzrastu.
Ĉešće pohaĊa srednju struĉnu školu i ima vrlo dobar uspeh. Ţivi u
povezanoj porodici u kojoj je postignuta visoka kohezija i visok stepen
meĊusobne pomoći. Sposobnost adaptacije porodice je slabija. Roditelji se
dopunjavaju i uglavnom su zadovoljni. U svakoj trećoj porodici braĉna
funkcija je neadekvatna, a u petoj je smanjeno osećanje sreće kod
roditeljskog para.
 Odnos srećnih roditelja prema manje srećnim je 4:1

72. Psihosocijalna dimenzija adolescentnog dijabetesa
 U osnovi terapije dijabetesa adolescentnog uzrasta
je prihvatanje samoodgovornosti mladog pacijenta
za tretman svoje bolesti
 Dokazana veza školskog postignuća T1DM
adolescenata
u odnosu na biomedicinske
(duţine trajanja bolesti) i
socijalne karakteristike
(izbor opredeljenja u budućnosti, izbor srednjih
struĉnih škola ĉešći nego izbor gimnazije)

73. znaĉaj psihosoc dimenzija na razvoj liĉnosti T1DM adolescenta
Analizirana je korelacija parametara metaboliĉke kontrole,
HbA1c, vrste terapije i dnevne doze unsulina sa
psihosocijalnim karakteristikama adolescenta i porodice
 PotvrĊeno - postoji njihova povezanost
 Postojanje znaĉajne korelacije kod terapijskih parametara, visine primenjene dnevne
doze insulina (korelacija ukazuje na negativan odnos), i duţine trajanja bolesti u
deteta sa braĉnom kohezijom (pozitivna korelacija) dozvoljavaju ovakvu tvrdnju
 Pozitivna korelacija porodiĉne kohezije i adaptabilnosti sa brojem ĉlanova porodice
 Uticaj biomedicinskih varijabli bolesti na evoluciju dijadnog odnosa roditeljskog para
- potvrda je uticaja bolesti na liĉnost roditelja
 MeĊusobne iterakcije u porodiĉnom sistemu interferiraju sa determinantama
tretmana
Rezultati ovog istraţivanja potvrĊuju da su
psihosocijalne komponente veoma znaĉajne u tretmanu T1DM
metaboliĉka kontrola (u širem smislu) zavisi od funkcionisanja porodice
 Kvantifikovana je povezanost biomedicinskih parametara bolesti sa
demografskim i psihosocijalnim karakteristikama porodica adolescenata

74. Smernice za istraţivaĉki i praktiĉan rad u tretmanu DMT1
adolescenata
 Razvoj strategija za optimalan terapijski pristup,
zavisno od uzrasta pacijenta, ĉini da je
Diabetes Mellitus T1 oboljenje koje ima
individualizovanu terapiju
 Uslov terapije T1DM u adolescentnom dobu, je
podrška razvoju edukativnih i emocionalnih
kapaciteta svih ĉlanova porodice
 Evaluacijom kvaliteta metaboliĉke kontrole i voĊenja
bolesti, ciljano usmeriti edukativno
terapeutske aktivnosti

75. Potrebe u edukaciju obolelih od DMT1
 Neophodno da provajderi imaju odgovarajuca znanja, vestine i
odgovarajuce uslove za terapeutski tretman oboljenja
 Rezultati DAWN studije , akronim od (Diabetes, Attitudes-
ocekivanja, Wishes-zelje and Needs-potrebe), ukazuju na
potrebu za edukativnim modelima po tipu peer
aktivnosti za smanjenje psihosocijalnih problema
 Uticaj EDUKACIJE NOVIH TEHNOLOGIJA
na vodjenje bolesti, prihvatanje preporuka za
samotretman,je znacajno u pedijatrijskih pacijenata

76. Adolescent
TRANZICIONI PERIOD KA ODRASLOM
Osnovni i glavni cilj terapije je prilagoĊen
adolescent- kompetentan za samovoĊenje i
samokontrolu bolesti, izraţeno kroz registrovanje
- poţeljnih vrednosti HbA1c
- dobar trend BG nivoa ( dnevni i nedeljni)
- optimalne metabolicke kontrole - graficki prikazano
- Metabolicka kontrola kvantifikovana - graficki prikazana
GRAFICKI KVANTIFIKOVANO U STABILNIM VREDNOSTIMA

77. Jelena uzrast 13 g, DMT1ima 4 g

78. Marijana uzrast 16g , DMT1 ima 11 g

79. Stefan uzrast 15 , DMT1 ima 5 g
maj 08 sept 08

80. Predlog aktivnosti –prevencija
 Korišćenje vršnjaĉke edukacije i rada u grupi ,
kao i PC tehnologije u pedijatrijskoj dijabetologiji je efektivno
i odraţava se na pacijentovo pozitivno prihvatanje
terapijskog tima i DMT1kao oboljenja
 Adolescenti su radoznali i saradjuju u
samozakljuĉivanju o terapijskim intervencijama
 Aktivnosti terapeutske trijade imaju za
cilj spreĉavanje komplikacija, kreiranje optimalnih
uslova za rast i razvoj obolelog adolescenta

81. Edukativna radionica
– Analiza samotretmana DMT1- deca i roditelji

82. Kamp
– Aktivno uĉenje,vršnjaĉka edukacija , provera samostalnosti, nivoa
i organizacije samotretmana DMT1-
Vrdnik – 30 godina , Zlatar,Guĉa,Grza, Goĉ , 2009, 2010, 2011, Kušići 2011
Terapija, sport, zabava – razvoj –stratifikovati aktivnosti- medicinski kamp

83. EDUKACIJA LETNJA ŠKOLA LETOVANJE
PREDAVANJA BAZENI
DAVANJE SPORTSKE
INSULINA AKTIVNOSTI
VOĐENJE IZLETI
DNEVNIKA
TAKMIĈENJA
KOREKCIJA
DOZE

84. DIABETES MELLITUS
LETNJA ŠKOLA
ZAŠTO NASTAJE DIJABETES
ZNACI DIJABETESA
INSULIN
TEHNIKA DAVANJA INSULINA
HIPOGLIKEMIJE
HRONIĈNE KOMPLIKACIJE
ZASLAĐIVAĈI
ISHRANA
ŠKOLOVANJE I IZBOR PROFESIJE
KRITERIJUMI DOBRE REGULACIJE DIJABETESA
FIZIĈKA AKTIVNOST I SPORT
NEGA
SAMOKONTROLA
KAMPOVANJE
ZDRAV RITAM I REŢIM ŢIVOTA
ALKOHOL
SOCIJALNA UKLOPLJENOST
POTOMSTVO
POPODNEVNA POPULARNA PREDAVANJA

85. KAKO SE ORGANIZUJE I VODI LETNJA ŠKOLA
ZA DECU SA DIJABETESOM IZLETI
IZLET DO MANASTIRA JAZAK
PLANINARENJE
IZLET DO ETNO-KUĆE
DOGAĐAJI NA IZLETIMA:
ICTUS INSECTI
- PRAVNI ASPEKT
(PĈELE, OSE, STRŠLJENI)
-PISMENA POTVRDA O NE KORISTITI DEZODORANS I PARFEM
VAKCINACIJI ZA TETANUS
HIPOGLIKEMIJE
-PSIHOLOŠKO TESTIRANJE ZA
PONETI DEKSTROZU, KEKS, VOĆE
VASPITAĈE
INCIDENTI
-PISMENA SAGLASNOST RODITELJA
ZA SLIKU DETETA U MEDIJIMA - neterapijska samoaplikacija insulina,
BG aparat testiranje krvi!!!

86. DIABETES
CAN BE TREATED
DIABETES INTEGRISANI ZDRAVSTVENI SISTEM,
CAN BE PREVENTED PODRŠKA ZAJEDNICE

87. Smernice globalnih akcija u godini nezaraznih bolesti i dijabetesa,
sadrţi UN- rezolucija od sept 2011 -64/265
Osnovni je aktuelni poziv za svet da
- reaguje na dijabetes u oblasti ljuskih prava sa namerom
- spreĉti stigmatizaciju, omogućiti socijalne uslove bez diskriminacije

88. Odrastanje je
zajedniĉki
proces svih nas
 Lepota zivota
nam je cilj
HVALA