Džuma Namaz, Safet kuduzović

31 Aufrufe

Veröffentlicht am

Bismillaharrahmanarrahim

Džuma Namaz, Safet kuduzović

Islam, Allah, Džuma Namaz, Džuma, Namaz, Ebu Hanifa, Hanefiski Mezheb, Malik, Šafia, Imam Ahmed ibn Hanbel, Sudnji Dan, Petak, Ghusl, kupanje, Azan, Ezan, Ikamet, Novotarije, Bidati, Fikh, Fikhski propisi

Veröffentlicht in: Bildung
0 Kommentare
0 Gefällt mir
Statistik
Notizen
  • Als Erste(r) kommentieren

  • Gehören Sie zu den Ersten, denen das gefällt!

Keine Downloads
Aufrufe
Aufrufe insgesamt
31
Auf SlideShare
0
Aus Einbettungen
0
Anzahl an Einbettungen
7
Aktionen
Geteilt
0
Downloads
0
Kommentare
0
Gefällt mir
0
Einbettungen 0
Keine Einbettungen

Keine Notizen für die Folie

Džuma Namaz, Safet kuduzović

  1. 1. N 3 z 3 N F!
  2. 2. Ssfetrunttzooü DZUIVIA-NAI4AZ Prauni (fikhski)ProPßi
  3. 3. T Nasloulo{ige: DZUMA-NAI4AZ Praoni(filftki) ProPßi Autor: Safetlfudtznrtiö Juiöka korekcliai lektnra: RemziiaHuriö-Beöirouiö lewsulL+. U ime AIIaha,Milostiuog,Sarnilosnqg AUah& k:a2e: eJ IJJIJ,11/r ü lr-ti i--+l l, ü, b{r! g'i lll IrT üjJl lcl !) .hr,.1,,:;o, rr;crj;r!r ; lJJ,rrti;trl c++ilili ir-I" d,' Ül4 F ts! .9 -10 i^Jl ;Jr- (ÖJ*Iit r<! lrf '11l)lllj 9 Djernici, kada se Petkom na namaz pozooete, kupopdaiu ostauiE i na naraz podiE, to Damje boue nd<a u@te! A kadi narnaz obaoite onda se po zemlii razidiE i Allahoou blagodat tratiE i Allala mnogo Epotnqiite, da bßte usppti (PrÜeDodznaöenia Kur'ana' EI-Däuma, 9-10) Allahou Poslanik 6 je kazao: "l(o opqe stpJll glaau / okt/Pa se Petkom, potom Porani na dZt[nu-namaz iduCi pJe ?e, ne kotzstdi piieuozno sdsttro, zatim se piblül lmamu i Pa;li:ao slula, itnace nagradu za suki uöi|gienikomk gtodtnu dana Posb i namaza," Kompjuterskaobrada telcsta: Safet lfuduzorsiö DTP: Emanet studio,Zenica I traz 1500 Hadis - Sabiraöi Srnena
  4. 4. w @ m # @ wfri* -* s ]i. -w (ln/alo p@rowra **ri"*. *u*n, AIIahje rekao: 'Uistinu-'nan'razoaurucuT' ? d razoratai $qa lto k nlzno."AllahouSeroojaniklA es Iale: "htp za lta Ce äoaiek Polagati möun rE Sudliem dattu ite namaz. Ako . bude r:sPralan' brte isPao/1a i primlAta atala Q?/a. Ako namaz bude Potu'aren, bift ,i osbk üela pokuarena i bewydna." ; ' |j - " /r' ' Oöito je da oDalsn PreferencÜalno mi6to priPada Jdira namazu za koga ie Poslanik * rekao: "Parauan tzndt nas I tgilllz (Iicemiera) J? narnaz' ko ga attaai pdrub k neL'ii"'tuo." t Molim Uzisenog Altaha da rlf,s uöini ustr4inim u 1&aaljar{u nanaza, da oößti nata srca i nanliere i da i nas obaspe Soojom neizmiernom miloi6u. Amin! V tüar 'UA11rn4tu,30. 12.20028o[ Buduöi da soaka nüeska obia0a ima sDoJe .un*Än" ftüd;rmenle na koiima PociDa' a be niih iiÄ potprno'A.zuriieanu,tako i ow uzuüenaüera islam' -i"ii"-Ea""t" si prethodnenebeskereligije'ima pord diholunihi lt)oie pral<tiöneosnoue' NaiesencÜatnliii ndftekDentnÜi Praktiöni obrcd. u ßlamu"je namaz. On se tretiru fokusomna komepoöiDa uierai'panuanom izmedu isti5kog uiercuaniai neuierstua' 'Ko oa uspostauiusPostaDioie Dieru' a ko ga zapostaDl 'Ärlr^u,i p suqiu'uieru,iet duholna egzistencÜasuakq mtslimana olisi o rleJooom nanazu kao temeUnom aif,nÄ ,aruuos ukrooanj4 Toie idini ukrski obrcd koii i"Äro"" oJ plsredstoaplemenitogmelekaDLibrila #' 'i,iua' *^" nldostupnth nebeskihsfera' pruo pedeset' potom Pet Puta u iednom danu' Oui aksiomi indiciraju na ataöai i uLogunameza u ßIamskoi doktrini koii predstauliaglaunu oezu t osnounu nit izm;du Uzoßenog Auaha i Niemu pokomih roboDa' Ooat)eza poöba ioö u ranom 4ietinist1ui ost4je sDe'1o smni. NIÄou Poslanik* ie rekao: "Nardqte 4/4i narTnz ) ""A""1: a udante th (ako odbÜu nanaz) u daetoJ odn/," - Ow prioikaDa4jenatoFtnika rv nanvz Ima "bnnu ulogu u Uudskom ziuotu na owm i budutem
  5. 5. * D^uma-namazem"zi({ikfrsk)erc,e.ui *, u;C _W R E s - f t F @ 6 o ttr ai rna nqllepii J? srowr Allahou gotpl) a n41ibolja1? Uood aputa ltPuta Muhammeda 6. N4;Pore strnn 5u nouotarlJie' a s@ka nouotaÜaJb zabluda.a Zaluala pripada AIIahu # Samo Njega obozaoamo i samo od Njiga PomoA taZimo' Niemu se ugeöemo od ,iu ,xin iusu. xog" On uputi, niko ga u zabludune mo2e od,estt a koga On u zabludi utini' niko ga na praoi put ne moZeuPutiti' Sliedoöimo da nema drugog boga oslm.Allaha & i da je Muhammed * Niegou rob i Niegou PosIanLK O ujemici, boite se Aaha istir]f,kom bogoboiaznoku i umirite samo kao mtrslimani: O ludi, bojte se Gospodara swga Koii oas od iednog öoUjeka stlara, i od 4iega ie suPrugt niegoDu stuorio i od njih dpoje mnoge mu.Ekarce i zene rasiao l Allaha se bojte s imenom öljim jedni druge molite, i rodbinske oeze ne kidajte, jer AIIah, zaista, stalno nad oama bdi o vi6mici,bortes6arhhai sovonre-sam!isti"lr;: i"J:;i""J"ril"ir;fl:naqraditi i g j6h€ väm oprcstti A onai ko so pokolavao,pö6döi0e ono öto bud€:€lio" 'EMustim,ß67), Nesai,(1403),Ahned U432), Taialisi,O38), Ibn'Nasr l'leuei u B-sunne, Q5). 5Ajako se natfui u $im hadiskimzbirkana' od nastupazore do lzlaskasunca. 6tuu-DaDud, (Iu6), N:'7.ed, (2/48q Saßia u El'umn (I/209)' . / Bdherd, Ot2o) i u Es-amerus-sugra.ff@2U1, *ara'1-v-ay rapth! oet-tqhrb.(I/497). lnam /'ieu€Dii Sgh Alba i s9rstalisu .ie mü] oiercdostoinaprda4ia ViQieti: Hu/asatul'ah'+am' e1753, &hihr6-&.rnen,O/289-290). tlzuiseni AIIah ie suakom narodu propßao dan u komete se sastdati,iednt drugepodsiecati,upozoraDatii ptsjetati se DarE kada öe AIIahÜ4c[elo öoDieöat8tÜona jedno mj6to sakupiti,potom im po Fatlt suditi' Buduöi da su sedbenici poslieütjes Poslanikai Uieroiesnika* ndboui narod koiiie stuorenna Zemui, simetriönoie da ajinu pripadne n4iboui dan u sedmict, a to ie Petak' Pulanik * o owme danu ka'e: "N4bo[i dan u komeje ga'anulo&.rnceie pebk (/ ryivnu J? shPren Adem, u t!?vtu J? buedenb DZenneh i umroJe u rye/nu' Petkom öe se plhnutl u rag I nasttlPte Sud41idan' Srako it:tD bifu se p/a'fi nastLPaSudriiegdana petkom od zorc do bks/ca sunca,sosrm liudi / d:1na.'6U dtugoi Ned4ii stoji ) PrüeLLAztücenia Kur'ana. Ali'lmran (102)' 2hleDod naöenia fu'ana, En'Nisa' (1)' 3hijeDod znaöenjaKw'ana' El-M2ab' Q0 '71)'
  6. 6. WT-RW:""3da se paka (nastupa Sud4jeg dana) plafe bliski meleki' Wrobaufia4iadzJme-narv nebesa,zem|a, Uietar, planine i mon'7 Allahowg Poslanika $' petkomse otup1aiu muslin,,,ni da obaued2umu- tl, Xeophoarc ie naznaöiti da poloZ4i danai41h nannz, koji ". "^ut u tenelinim simbolom ßlama, aliim 'n nusltnara ot)isio niihoDomdria4iu za sunnet,ier Auah 'i7 är.ä^ *rßeni AUaÄ obiauio Posebnu suru u ',rr|^,1'*ft na zemi one koii se ulad4ju po normama 'tftrr4tanu, suretul-D2umua.8 1,ffi#^,:T";:;"f,:trn,7.1f#ofJ',-*t;"y, BuduA da däuna-namaz ima Posebne proPlse KoJt t brdutnn suijeu ie praktikooa4ie bwmog isk,ma kao nßu swistltzni dxgim namazima i zbog broJnin.proPusa tl'id*Inog sistetna za tiudski Ziwt. ObaDezak Diernicima koii se öine Pri obaDlia4iu otmga Mtmaza naPsao sam 'u du "" , suemu pokore Allahu i Niegouu PostanilsJ *. orso skromno qelo. U nienu ie prezentiran nactn Y U*ig.nt Attah ie rekao: "Kada Attalr i Poslanik Niqot) ?Ibn-MaLze,(1@3), lhnAd Pt43o), tbn-Ebisejbe' (11477)'Be'zar' tslt:gli, Eb"ßAh lskhani u El-azama 01gI), Ebu-Nuajmu E|- 'itt'{"' ApAtL -Asbehani u Ettetgibu aet-tallb' 01501-502) tnam ä"" t Xln Nbani olu ed4lu smattalu qietdostcJnom vi4ieti: Mfibatutz-zudladze,(11129)i Sahthrls-suneaQl32I)' 8 Ebu,Huejre kaZe: "qedili smo sa Poslanikom t kada mu Je aaotieÄ s,rn erpi*r,-.' Buhan, gagTL Muslim. egq Ebu- i,"rrnin i. nt"ru* k-estutakon Hid1rePrimio ßlam lmam Kurlrbi i sär-i dta" da ie ola swa obiavtjenau Medini P korßen su 'ßlanß-ki uöeaiatea.-Vidkti: El4iatntn /i ahkanil-/ft!/2?n'(18191)od irn-nu n tbg" i fzßiruf'lftn'an' Pt430) od inütna Se'nanüa' MeA)tim, inam AJusikaZe da uetina ß/F.''i'skihuöe4hka zastuPa o,w miflleaie'vi4kti: Rü r-matn' Q1136)'vidjeti' takdet: Dzamtul' *a". äai@l d inama Tabeiia, r*ttu Ebi'eud (61246)d ÄÄ n'-an, Er'muharen'r-Edz, (14/438)od imanE lbn-Atiik' ,*"ti.r-f*i4 At81) od inüma BegaDliai Fethu/'kadi4'str' (1777) d bnana Serkar4ia. .,.n(cto ndto odrcde onda ni ujernk ni Djernicanemaju 'praw da po suotnehiru posulpe.A oni lcojisu nepokorni hAttatur i Poslanikuu oöitq sa zablLdi? U drugom 4ietu $ÄIlah d* ka2e: "l tala mi Aospodara tuoga, oni nde '$ igtürski ujerouatidok za sudiju u sporoDima^46obnim wteöe rE prth}af€ i da onda zbog presude trnje u duEama i)PsuoJlinrumalo tqobe ne oskte i dok se sasuün ne üpolrop.ao fieroujanik *, je rekao: "Meni J? objau!/?n t'lfrt'an i s ltian sliöno 4/i"n4 (A.Swnet).q I ia P4iqd na&4ja Kur'ana,EI-Ahzab,O6). :nroPrfuid naöe4h lin'ana En-llisa, (65). ll E}'t-Düt]d,, (4il4), hmed, (4tI3O),Iahad u &hur-meanr' (4/209)' 1 lba-Hiban, (1t18), DarehrhrL6723), Bdh€+.i,(91332),Ibn-Nasr I'knpi u Es-fllnne, esl, Hazimi u Et-brihru, str. (24. Sdh N}Enik oo4j hadis o4jenio u:jerodosteinln.W4ieti:Sahlihutd:amk' (1t51d.
  7. 7. Dz1t flo:norflaz w DZuma-nonazp*t^i U*n"totp'o?s" tH &* ryffi, Bdni su dokazikoiialudteJunaobaueu:tryt it ?r*d"*..U', t':'P 1:n".':::'":::::*rT::f!: t*ri"ä."t.'Lä"rn'-JnÄ-^oit " uoöitida ie surnet ; kazao: "Kad'aPoslanik* nelto kaze to ie neprikosnoueno f,äiä"t -', iz)ot islama i da.nÜe ispralno"lg"dnt btlo lbda kau ashabi mozerno biratt iznedu 4iihauih täe sta(opei miÄUenjau* u **L sa fiieönz ili dielom .,mißlie4ia' Sto se tiöe tabüna dl:kuYeemo o riihooim i;;tr ;;:^w- x. t"tu^"t, ufiaci su tumaöiti statnuima."laveukihadiskiautotetEbu-Bekfb. HrEeime |fuf,anisurvü3tnaosno|)uraspolozbihargumenata.Nisujerekao:"Niöüeserijetinemoguworcditisarijetima slijeposl[editi mßUeria s.ojih prethodnika, naroöito ako poslanika.* ako su Dierodostoinoprerwene "l5 ldentiöno se radio pita4iima za kaja ne postojekategoriökidokazi. otnme kazaoie omer b, Abdrtl-Aziz16 BiIi su ÄIeko od sl]ih ursta slüePe Pristrasnosti'.Nisu vfdimo da su naJi prethodnici smatrali Sunnet odsürpati od Sunneta kada '" ..po:u':t ryegoua osnolom koia sudi medu liudima.l7 Niko od 4jih nije Djercdostoinost,naiuti da mßlienia ute4iaKa ne mogu zamüeniti objaDu. 14Ibn-AHuI-Ben u Et-muteka, str. (145) sa dobriln lancem rednosadar@imamsatuaf ."p"ry""?y|b_: Kff#,:';':rIfKffi1,*u'ÄLt'*:';,ffi1 Doturdio njegouu uierodostoinost' Jedan od prßutrun ga 1fitD. iit" a" ' ti ptihuata rad po dotiönom hadisu?' lrnam tt bqntn " El'mdJ^ta (1lto6) Halib u El-feMIu tEl'mut4ek*lh lJiu ". r_ta, i rcte: -smatras Ii me ts'öaninom?!, ili si aissal i xai"oi u rek*tl/-ht4raz, en2q sa ispnonimhncem me moZda Didio u ctkvi?! Da Ii sam to sebe oPasao ,. Y"''^'"' zuvrom?!Prenosimhadis," ;;'r;;'"o^ ä,P" "m.'8:?',rmn"*if#;'ii;X|;:Hfl!ffi,L* njetnu?!"r2ponati tabän Mudiahid b. DZefuk-rel@o: ud E afihi et12) i (5/27)Hatibu El-/eturlurEl-mutefehkth,(11508) äakosse prihDatai "*ü" *: ''ü*:^'::: "tr#'hffi#-{,tr"J7^o *., "ra.iuteniprethod^ici r2(J otpme konteksit naLeaije s4juti u Mifrahu/4zeme,$t' Aq sI goDonlidak drtade za suY:-sf " DadmL (96)' Ialikai u smisao oL€ pedak biqi Ebu-Nu4imu ei+'ke' Pnu) i u z'b' üu usuluatikad' Alß) i A/$-94)' Ebu-Nuaimu El-ht4ib' alüan.As&pn'(1|174)'saÜ.jerodostojnimla^cemWenosihca.o/369),lbn.BattahuE/./hne,a/8)'BejhekiuElned]Elu' r3 Ebu&l4jm u El-hirla, (3l3OO),Hatib u E!y'ekiht1lEr+nuqelhlt' (114t1),n u:iercdostqinimlancan Prcnositaca'M)hammedb' sinn' *ai;;; Bü"1" u'El-ndharu, ton;, sa ükrod(lstoinimlElncem tak(fler tabtitLka2aok: "snaiali su (ashabii tabüni)da su na $enbsilaca. Oue njeti se tata*r pipisu;u lbn-AbbasuI inamu Wrnm pult sve doi se drZe SuIneIa " L2likai u 'fulu usutl' Matitrt. aa:ikad' QnO' p*i^i' (141)' NzLttri u E -lqiah' (11132)i tbn'
  8. 8. Dzumß.taffiazpmrnirfiLhsk)noptsi ffiW "'*"*- W @ il 9h' '"^- i Rt'nnernm t,mite oa' u Drouonom ga ' n P ) * - Ku'uno^ i Sunnetom uzmite ga' u Protvnom ga obaDeziuao na slÜedenie nekoga od tslansKln ,ucenJaKa os]rtuia."2o ponaosob, ier nepogÜeiiDost u DJeri pnpaaa samo -,- ö^Aj- --,-Ä-- ia@ke. ',Niie i""ä]iä"|'^r 7r"ä' ^ä" *nrWut u interpretnaniu od imama Safijese prenosenaredneizreke: "Nüe uktsko-Pnunih pitanja' bez ob'iiu" na stepen 4iihole dozsolieno uöenjaku da osta)i rÜeöi Poslanika * zbog znanosti. Najßtaknutüe ßlanske liönostt i osniuaöi Delikih neöijq mß!ie4!a."zt "Ako rtidite u moiim -kniigama 'to se praunihikolanßudozwlilidaihnekosl[ieposlüediilik.flisaSunnetomPoslanika*,'LamiteSunftetaostaoite preferira tljthota müIienia n'ad hadisima Poslanika* mok mßIje4ie "22 "Ako uam sPomenem ßPauan hadis pa ImamEbu-Hanipi","n"., l*lu*."-'J*o'' *;:U:"J,'ff!;,'7!':t:Wy,ä'-#:::i Diercdostginosthadisa to ie moie mßljenie'"tö Isto ow se uiercdostoian Sunnet hog neöiieg mßUe4ja.'2a "Odriöen prenosi od Ebu-Seora.l9 i swjih mßlje4ja koja nisu u skladu sa Suutetom Imam Malik je kazao: "Ja sam toqjek pogodim i Postanika*i slÜedtm hadße'zs pogrüeiim, Kada uidite da se moie miöUeniepodudara sa Battah u E/-/bana G/99), sa oieftxlostoinim lancem Prenositaca Ebu'AIie, Labän, opotuöio ie: Dobro se prih'atite Süneta Poslanika ir i ptakse njegooih ashaba Abdur Rezzak u E/' nlsann4a QIl36?), Ibn'veddah u El-bida' (80)"M2uri u El- ien:ah, (11124, L'alikai u Sehu ltsull-iat/:kad, (1/5q, Ibn'Banah u E/-ibane, (I/77) i Qlsl'g2), Ibn'Adi u El'kami/a P/163), lbn{asr u Es sunne, Q6), Ebu'Nuaim u El hllle e/218)' sa oierodostoinim lancem prenosilaca. U oDome smßlu se naÜode broine dtuge pred4je od ashaba i tabüna' a mogu se Didieti u pretlßüro naDqlenim 4jelima. ls Vi4ieti: Ha.ttretu lbn!'Abidi1, (1/385). hnam lbn'Abidin oDe rüeöi pripßqk imamima öetiri ptat)ne Skole Vidieti, takoder: S|bll evr4jeti: Me@htlu/-dze///, plaq, E/-tlrka'n, (6/244) od lbn Hazma, /alamul-mutekkta (1/75) od lbn-K4jjima 2l vi4Bti: E/-tmtm, Ql26q od imama Safie i Ht/!?1u1'eu/!/a,(9/107)' 2 Bcilreki u E/-medha/u, (l/205) i Hatib u El-fekihu oel'mut4ekkth' (tl3@) sa ispraLnim lancem Prcnosilaca vi4kti, takoaer: E|' tne.lZnua, (1/136), Meaahibul'dielll (1l4O0), Aunul-mab4d' (21323)' ,latuz-Zu*anl. 0/407), ruhfetul-aht)ezi (11456), Subultrs-selam (4/38), tasfilz-znn, (1/826) z Bglheki u E/-medhalu, A/205) i Hatih u E|-lekkL lE/'mut4ekkth' (1ß89) sa takoaer ispta]]'rim lancem prenosilaca' a vajeü: lalamul-mu,ektin, (1l7). ö Ebu-Nu4im u E/-h/q4 Pl1O7). Vi4kti, takoder: /alatnul-mutEk'Kl-la (2/285.satatnJv&Ü, stt. (4648, od rdha Albanija 1s vi4ieti: S//a'u ealann'nube/a, (10135)od inama zehebüa
  9. 9. lmam Ahmed ie got)otio: "Ne sli,jedite Malika, niti Saflu, niti EDzaia, niti Seur1a' odaklesu oni uzeli.'26 g)e po4iele medu mLlf,limanima im4iu negatiDan Imam lbn-Hazm' osntuaö bukoalßtiöke praune lkole' gouoreei o iednom slabom hadßu, ka2e: "Da ie ßpraDan "ruao Aih gu ptihDatio i ne bih ga osta,io zbog nekakDih drugih mßIjenia.'z7 Na drugom miestu lbn-Hazm ie rekao: 'ito "" n* tiöe, niöÜe riieöi nisu (kategofiöan) dokaz osim rljeli AltahoDog Poslanika 4 Da ima isPtuDrra predaja od Uiercuiesnika *' po oDot"'1pitaniu' prihDatili bßmoje i zadouoljilise time.'24 Dakle ooo su staloui osni,aöa pet danas Postoie'ih praunih ikola ehltls-sunnetskih prouenuenc1a Sui su zabranjünli da ih neko slÜepo slÜedi, natoöito ako nilhoDi staDoui nisu u potpunoi skladnosti sa KuJ'anom ili Sunnetom. Iz nauedenih citata takoder uidimo' neosno}anost uojerenja onih koii smatraiu da te ßlanski uöenjaci zagoDarati kod uzußenog Allaha za sDoJe sljedbenikezbog elentualnih propLrstakoie poöine slÜede'i rlihoua mß!1enia, iako su znali da su opreöna Kur'anu ili Sunnetu. 26 Felani, (113). Uzelo iz Sdetu sa/atln-Nebb st (53) Vi4ieti' tall3der: /a/amu/'nu!Ek*äa el2OI) i E1-kzolul'nufd' (1161) od imama Seokanija. 27Vidjeti: E.-md?a//a, (I1l4Oq oA lbn-Hazma 2avi4eti: /bid, (5/75) oAftz na niihoDe medLtsobneodnose, naroötto one uJeßKe o tüoj stlamosti sDiedoti wÜeme u kome Ziotmo' 'to se' dakako, kosi sa konrsergenclom koiu ie wpostaoio islam medu oiemtcima. Ponekad se oDe diDergencÜepraudaiu hadisom öiie porijeklo nije poznato DrhLnskim hadiskim etupeftima. U niemu stoii da ie Poslanik * kazao: "nazita:leryeie ml/ost moJi:'n s!/edbenictma "2e llakon sto je spomenuo smßao citiranog hadßa imam lbn-Hazm' -kÄ2e: "Ow su nßtaune i bezorijedne nieöi' Ako ie razila2e4je milost, onda su slqga i iedinstDo' gnieu i goröira,'ao Negirajuci ispraunost oDoga hadisa imatn Es' -sttbki ka2e: "O& predaia niie poznata hadßkim strutnjacima. Ne poznajem 4ien uierodostoian lanac prenosilaca, niti faliöan, niti apokrifan "3l Nauode se i drugi apot$ifnt hadisi koii podrZauaiu razilaienia kao: "AIah nele kair!/btatt' ltiude zbogrjednog ajeqkqt ProPisa oko koga 5e spore." ",?azllaiery? medu a'shabt'ma1? 4 vi4kti El-!*!t!r/--ntsure stt (38) dd imama zetke6üa, Ed4urerul' muntesbe, stt. (5g) od inama SliuBh, ltutltu|'h4a' Q/66) od inj',na Adilllilüa, E/-esratul-mel7tua' s!r' (10q od ifiEma AIüa Kara, Esnef-meb/ib, str. (52) od inana Beiruja Seih Albani oDai hadis smatra apolüifnim Vi4kti: Es-sll5i/etud<1ai/e, (1176-78) i Dai,/tl41amb, stt. O4). mene, niti uet uzmite hvidieti: E!-thkarn,F/61) od tbn-Hazma. 3tur4lait r4a,tt*aatr, (1/212)dd tnana Malaoüa.
  10. 10. D zufi 4' na'ffiaz Pratni $Lfu ki)Prwßi ffi- %s*mllatt prcma uama. "Moii ashabi su kao zuTzzde na' W nöu, koga god s/tiefuL od ryih blCele na uPutt'.'42 Molim Uzuiöenog Allaha da ujedini mtclimane, da ih okupi oko Ku|ata i Sunneta' da ih satuua suega sto ih razjedinja'a, od.aziD4iLtcise r(ieöima U ßenog AIIaha: "l pokoraDajte se AIIahu i Poslanilo,r Njegouu, i ne sporite se, pa da u raskol odete, i duhom suojim klonete'.'rr U drugom ajetu AIIah *i kaie: 'yaÄa ie oieraiedna ojeta, a Ja sam DaSGospodar, pa samo Mere obotaDEjte'.84l<ada je A|ahou Poslanik * poslao Muaza i Ebu-Musaa kao izaslanike u Jemen, rekao im ie: "Olakla/)4/'1e a ne oleiaLqite, obradute !/irde / ne odbiak ih budtte J?drh-ctrcniI ne razllazlte se."35 A tor 12,rantzan 1423.tod. P J{, 19.flor)enbar2002.god. Anffian-Jotdall 32vileti: Mr/snedul-ftdet6, (4/160) od ünama Dejlen1a, Feldul-kadk (1/212), Ed du'eru/-mmteslte, stt (59), E1'esn/u/'nerrtla' str' (372), tdfu/-h4a e/504), Esnel'meb|b, stt (52) i E -silsl/elud<h4fe' (t/78-79). ! PrijeDodznatenja Kut aM El'En[al (46, 34 PüeDoAzt^tenia Kr'ana, EI'Enblh, P2) 35 Buhati, Po38), Mtßlim, (1733). KoriAtenemetodepri pisa4iu ouqa Qiela Da bi odredeno djelo imalo sooiu DrÜednosttrcba biti konstituirano po odredenlm wusima koie uspostauuaiu kompetentni struöniaci u odredenoi oblasti. Tako pisa4iem owg Qjela korßtene su odredene metode koje su, dakako, sIuZiIe islanßkim uöeriacima u 4ithouom traga4iu za istinom. MoZemo ih s,rstati u naredne skupine: Pruo: Naoedeni su kur'anski i hadßki öerüatsko'pnDni dokazl sa stepenom ispraDnosti hadßa, sluZeöi se ocjenama eminentnih hadiskih stuöniaka, Kao argumenti korßteni su izriölto Dierodostoini (sahih) i dobri (llasen) hadisi. Drugo: Posebra paznia posDecena ie konseruusu islamskih uöenjaka, jer je on, takoder, Dedfikouani i Iegitimni Djerski izr.tor kod uöetliaka ehlLts-sunnetskih FaDnih usnlierenja. Tre(e: Zbog opCe kofisti bilo ie neoPhodno poiasnitt neke propße koji su marüe poznati ili zanemareni i upozorlti na neke propLtste koji se öine petkom. Öeturto:u nekim sitL€/cliamazbog upozorenia ali ne kao dokaz spomenuta su neka 4eojerodostojna predarla koJa uzrofulu pogtegno shatanje i lt'lit)o praktikoDaryie ujerskihprcp|sa
  11. 11. 4jela ol)ßno o dostupnoi itamPi npr: El-istizkat' imama I-bn-/tbdut-Berra; Bedaeus-sanaia, inama KasanÜa; EI- medimua, imama NeueuÜa;Fethul-bati, hafiZa AskalanÜa; El-mugnt, imana lbn-Kudame; MedZmtntul-fetÄoa' Eeihul- lslama lbn-Teimiiie. Sesto: Kod izriöito spomih pitania medu islarnskim praDnicima naDedeni su argunenLi dDüu slrar]d Polom su komentarisani, po naien mß!ie4ju, slabiji od 4jih S(y'lno: Ooom prilikom nuZno ie ßtaöi neka stara djela kao primame izwre koii su bili od posebnog )naöaja, kao öto su: El-et;sat, Et-tenhid' El-medZmua öerhi-muhezzeb, Hulasatul-ahkam, Elminhadzu 5eftu sahihi Mustimin b. et-HadZd2adz' MedzmeLzzeDaid' MedZmtatul-fetaDa, SLnnetul-diwnua, Zadul-mead' Fethul- bari, Et-telhisul-habt, Neilul-eutar, Tul'Lfetul-ahoezi' Od sauremenih Qjela posebnu paZnju zasluZtlu: E4- Serhul-mumtla, E5-silsilettis-sahiha, Sahihul-dzamia' Iruaul galil, El-kaulul-mubin, El-munteka min ehadisil-diumua' Tenkihul-kelam, Osmo: Dielo nÜe naklo4ieno mßIje4iu jedne praune 'kole, oe( je slobodoumno, shodno argumentima' odabiran prioritetnüi stau. nme ie dato $im islanskim uöe4iacima, 'praoo kgie zasluiuiu, ne Prefe tduöi niednq od 4iih nad drugin@. U suprotnom, uskratilo bi se PraDo dÜelu a Qjetu "El-muuafakat," (3/131-132) Prema tome, odabrana mi1üeda nisu neprikosnouena tako da nikoga ne ,obaueUiemo da ih slÜedi. . Daato: Na kr4iu oDoga djela naDedena ie bibliografiia s imenom autora, godinom 4iegote smrti' njestam i. godinom bdania, aka su poü@ti. Izuoti su poredani po abecedram redosliiedu. Deseto: Jedino ie gowr U igenog AIIaha nqrtkosnouena btina, dok su ieä i Qjela ljudi blüe ili <talie od 4je. Prema tome, ooo slctomno Qjelo niie osim jdan u nbu brojnih pokuS4ia lceaclie ßtamske mßli' koia bi podsjetila naiu PoPulacÜu ispraoanom naöinu praldikolanja t)jerskih proPisa, koii ie, dakako, Ptisutan nekolko stolieöa na Balkanu.
  12. 12. T Odlike petka i dZumenamaza Uzuiöeni Allah ie odlikouao Petak i dZumu-namaz posebnim s}oistuima, preferir4iuöi time ou{ dan nad drugim danina i d2umu nad drugim nanazima' Shodno hadisima koii gouore o orli@ma petka i dzume ooe odlike moZemo s,rstati u sljedeöe slorpine: 1. D^uma do d2ume brüe (malje) poöiniene grüehe izmedu tljih Ebu-Hurdre prenosi da ie AIIahoo Poslanik * rckao: "Ao se aMesll upo?u4lbLqiiuü s@i abdest potom ode na ditan4 te bude pa2!1i'w sluiao i Sutubböe mu oprolleno ilo poöni do na.arte d2une.'56 (J dugom hadßu stoii: "Pet dneanrh namaza I d2uma do dtume bnlu stE lto ie marye d uehkth .gÜeha'47 2. Petak je naibolii izmedu ostalih dana Ebu-Hureirc prenosi da ie Verouisnik * kazao: 'N4,ibo71tdan u kome ie granulo sunceie petak U ry?mu ie stuorcn Ade/n, u /tiemu ie urcden / baeden E predQi Ebu-Lubabe se naDodi da ie Poslanik * kazao: '"Petak J? Pog,laaarsalh dana."3g Sejhut-ßIam lbn-Teimüe kaie: "N4jboll dan u sedmici k petak po konsenzusu islamskih ueeniaka, a n4jboli dan u godini ie Kurban-b4jram "au 3, Petkom ima öas u kome se usliöaoa doDa U vezi s oDim momentom Ebu-Hueire nam prenosi sjedeöe Poslanikole * iieöi: "A 4jiemu (u petku) tma cas u kome musltlman ako amoli s/-og/aAzuöenog OaPodara za ndto daäe mu !o,'at 4. Odlazak na d2umu nagad4ie se Dzennetom Ebu-Seid el-Hudri je öuo Poslanika * kada je rekao: "/(o urad/ (sljedecitü pet sttpri u Jdnom danu A//ah öe ga tpball malu dienetlt?: ko PosJ?t bolesnlka, B Muslim, @54, Ebu-DaDud, (1046), Tirmzi, (8q, AMulIah b. Ahmed u Es-sune, (52O),Hakim, (2/544), Taialisi, e$1) Wi dio hadisa. N lbn-Madze, QOIA, hned, Q/a30. Inam Bßin i S4h Nbani su Ianac Fenosilaca oDe pred4h oc$enili dobrim. Viqeti: E zeaald Q1129)i E/-niekah, Q/43O). 4 Vi4jeti: lrtud'muatu/-feb@, 125/28f.). ai Brt]Eln, p35), Mrlslim, (852). fi Muslim,(867), Ebu-Daoud,(1050),TirmU, @9q, Ibn'l'ladZe,(1099)' lbn-Huzqjme,(3/I3O-131),Astuhaniu Et-terylibuIEt'lerhit, Q/509) 37 Muslbn,(233),nrmbL (214), Ahmed,(2/41D,Ibn-Huzejme'(31158)' Ibn-Hibban,(1733),Beiheki,(101187),Ebu'Jala, (64aO' Ebu'ANatE' el2o)'
  13. 13. DZum.a-nantazorar'n!7ß4fu4)I@L % W ffi - d2umuI ko"rro.] W pnsu.ttuqte dZenaz, posll, ode / rcba,"42 operc swJU glaou I okupa se petkom, Potom ponru'na diumu-namaz iduöi pjeit'ce, ne korbteö| sredstuo, ah:m .ie priblül lmamu I pa;!/r:uo s/uia, rmaöe nagradu za s@kr' uötuen/ korak godnu dana Posta I namaza."43 Imam Ali el-l<ai, nauodeai rüeöi nekih uöeniaka kaze: "Ne poznajeno ujerodostojnog hadßa koii obiedini4je (za neko uöi4jeno djelo) ouakue nagrade."aa 6. Ko umrc petkom ili uoöi petka biöe saöuuan kabußkih iskuienja Q lbn-Hibban, (2771), Ebu-Jala, (1044). Imam Hdsemi u E/-med;mea, (21382)turdi da su prcnosioci oDeprcdaje pouldani. Seih Albaniie ntatra dobrom. Vidjeti: Sahrhutteryb, (11288). a3 Nesai, (1380), Tirmi2i, (496), Ebu-Daoud, 445 i 346), Ibn-MadZe, (1096), tbn-Huzejme, (3/132), Ibn-Hibban, e7e1), Nmed, (41104), Asbehani u E,-tergibu lEt-terhb, Q/499-5@), Hakim, (l/282). Imam Hakim i B,.rsiri su ga ocienili ujerodxtainim. Vi4ieti: /t4a/l!/- h4bret!1-maherc, Ql11). lnam TimizL NeueDi i S4h Albani ga smataju dobrim. Vi4jeti: El-medZmua, (4/542), Hu/asatulaJ*am, 4 PotDrda ouomeje predaja Abdullaha b. Amra u kojoj 6e spomt4je da je Poslanik * kazao: "Saaki mrcltman 4jqoDog odlaska na d2wnu Abdullah b. Mesud kaie da je Allahoo Poslanik X rekao: "Ljudi öe m Sudrj;etn danu btt u AllahoLaj blt2ni sh&to ryihowm odlasku na diume. Przn koJi ponnr; potoln naraiiü potom na/"a7nL'46 $ nmizi, (1074), Ahmed, (21169), Asbehani u Et-tasibu L'et-tehib, (11s04). S4h Atbani sa je ocienio dobnm. tnam Mubarekluri je. takoder, ukazao M pojacaDaaje oDosa hadisa u tuhfetul-ah,?zi (4t136). 6 lbn-Madte, (1103), Taberani u E1,kö1/u, (10/78) i tbn Ebi Asim u Es-surne @33) Uk4li u Ed dL/a/a, (4/204) i Büheki u E!-&.aba (3ß9). Iman Muuin i Busin oDu predaju smataju dobrom. Vidjeti: h{ut-tqib, (1/227) i Mlsbahuz-zudzad:a Q/364. Ibn-Kajjin je onon predajom doka2iuao urlednost nnog dlaska na dätmu- nama2. Vi4kti: ^Add-mead, (11311). Dobrcn ju je ocüenio dt. Basim el-DZaEbire u sDojim opaskama na Es-sunne (1/425) od lbn-Ebi-Asima. Medutim imarn Ebu-Hatim er-Razi, Darekutni, lbmhim Hasini i ielh Albani su pnsoodi oDoj predaji. Vi$.eti: /|elu lbtu-öLHaün, Q1211), /le|u Da'ekurni ö/138), El-bejanl L,et-ta'ü (2146), Es-stbletud&k, @1329-331), renanul-mti?ne str. A25 326) i Daiftts-suen st'. (85). U biograßji Mamera b. Ra.lida el- Edlia, koji slo,i kllo powdan prenosilac, istoitari na,ode mahane hadlsa l<oje prenosi od El-EameSa, a citirani hadb yipada orl/oj s,rupini. vidjeti: raLnbuHekzib, (2/271). 5. sDaki korak do dzume-namaza Drednuiese kao Qiela Mi y- petkom ü uoö. petb bftie saöutan kabunkt/t uöi4jena u jednoj godini bkuieqia "a5 EL)ses-Sekafi prenosi da je Weroujesnik* rekao: "Ko 7. Stepen ujernika na Sudnjem danu ouisi o uremenu (2/775) i Sahihu Stnenr't-ftmba A/281) a vidjeti: Mtkatulanesabth B/a34 od AI;a Karija.
  14. 14. -w 49 petl@m namezuAIIahoo Poslanik * je kazao: "N4tbdab.an!,i namaz kod Allaha je saba,h-namazpetkom u dietnatu.'47 DZuma-namaz i petak imdu brojne üuge specifiönosti kojima se odlik4ju nad druglm namazima i danima.ß Diuma-namaz je obligaha obaoeza Na obaoezu d)ume-nama2a jasno ukazuiu Kur'an, Sunnet i konsenzLtsmuslimana. 47Ebu'Nuajm u El-hllta Q1243244), Tabenni u E|-*eb/,'t/, (1/156) i u El-e"sata (I/65) i Bezzar, (El-Kesf 1129q. Sgjh Atbani u Es-sahiha, (4/91-93), sa je ocijenio Djerodostojnim. Medutim drusi ßkrnski utenjaci su prigoLnrili o)ome hadisu. Vidieti: E1-42ntu tt ehadlsl|' badaL (21128)od Abdus-SelamaAlluia. 4 Sqihul-islan lbn Kajjim je spomenuo trideset i tti odtike diume' namaza i petka. Vidjeti: zdut mead, (11282-326).Imam S4juti ima posebno 4jelo u kome je sabrao odlike petka i diu,ne-natnaza, kok su dostigle stotinu odlika. Medutim, ueliki dio oDih hadßa nije utaneljen u ujerodostajnon Surnetu. Djelo ie atampano dDa pua. Prui put pod imenom E|-/enatu f hasa/sijeum -d:umu, a drugi put ptxi imenom, l/asabu J?am!/-diurnuz. Vidieti, takoder: Bez/u1-nedihud, (6/4). na namaz pozovete, kupoprodaju ostaoite i k Dohrlite,to uam je bolje neka znatel'ae UpozoraDajuöi muslimane od ostaulia4ia dtume Verodesntk * ie kazao: '/1i öe satiet prcstatl naPts|aIi öunu-namaz th öe '4l1ah 4/hota srca zaPeöatttu i nanamim ih uö/n/ti''fl Ebu-Musa prenosi da ie VieroDjesnik * kazao: "Saakom musL:manuie slrog@obauea da kk4/a d:umu- namaz u dZe/nalu ost:m öeh)eice rob4 lene, malodobnlka i bo/ant'ka."5/ U pred4ji Hqse stoji: "D:uma J? obauqna saakom punolietntku.'s2 Islamski uöenjaci su suglasni na obaoezl 4 Prijeuodznaöe4jaLntr'ana, EI DtumIE (E. s Muslim, (865), Nesai, (1369), Ibn Maüe, (8o1), Mmed, (1/239), T4jatbi, (2735). 5I Ebu-Daoud, (1067), Bejheki, (3/17s), Darckutni, Q561) i Hakim, Q1288). InnamHakim, Zehebi i Neueqiga smatt4ju Djercdosqnim. Wkti: E/-medimr./a, (414a3) i Hulasatu/-ah*am, Q1757). Imam Bejheki u B-&aenus-sugr4 0/210) je ukazao na njesoDo -- paja[aDa4je.Medutim, neki uöe4jaci nisu ptihLtatiLioou pted4ju. v Nesai, (1370), Ebu-DaDud,(342), lbn-Hvqjme, (3/110). Ina,n NeDepi kate da otn predaja ßpu4jaDa Mrßlimoue kriErüe. Vi4kti: E/- md2mud, (41483) i Htasatul-ahkam, l2/75q. Sejh Atbani je snmat''aDJercdastojnom.Vi4jeti: Sahihut-9ur7enm-/{esat (1/443).
  15. 15. DLurna'nnffinz omni (fikhskl)nopisi ,* D'urnfu-namgz paaüi(fikfrstr)propisi Rffi %#-s9N diüF d2ume-namazü3 i da onai ko porekne nienu obaDezu *razloga A/lah ce zapeöatiti 4/qrcuo srce."fi U hadiskim izlazi iz okutra ßIama (smata se otPadnikom od Diere).v 'ji*äma lbn-Huzeime i tbn-Hibbana stoji da je Poslanik Ukoliko ipak ne porekne obaoezu d2ume-namaza, all ie 5 rckao: "lb ostaa/ ai dZu/ne bq opraudanog mz/ograon ne obaolja, takaD ie Deliki grijeinik. od koga se ne ie /ke41ia."sz uöeniaka.55 - Ibn-Mesud ka2e da je Vjeroojesnik * kazao: "Htiio sam nadili nekome da Pled@di diemal, a ja da ode/n pqalih" kuCe o h koJTne do/aze na diunu-namaz'$ Posljedice neopraudanog ostaua4ia dZume Diabir b. ttbdullah prenosi da je Poslanik * rekao: namazet "/b Eraqb u Sud417dan neka dolazi na diumu'narnaz'"59 prihuata sujedoöenje, po mßljenju suih islanskih AIIah {4 je u Soojoj PLemenitoi Kniizi naredio obauljatlje d2ume-namaza, kao i Poslanik * u brojnim hadisima. Stoga, ostauljanje ouoga obreda spada medu n4jete grijehe, za koje utußeni AUahzestoko kaz4iaDa. U hadßu Ebu-Däada prenosi se da ie Vierouiesntk* kazao: "/(o oslati dit/.nu-narnaz ai puta, be s3 vidjeti: Et-tetnh,id, Q0/277-278), E/-t:dzma,str. (q, El-easat, U1291), tuidatu|-ahuezi Q/286), Balaets-sanaiz (l/577), ELmdtru4 (41363), El-musni P/l58-159), Medznuad!1-fetara, (11/615) i (211339), hdul-mead, Q/283) i (1/301), Hairztu /btu-Abtifur1, (2/145), FlkJuts-sunne 0/228), Hqrr.l/aJi:an: str, (15). e Vidkti: Mae!!s-sana/4 Q/577) i Es-salatu IE huhnu b kih4 str. (16-t 7) od lbn-Kajjima. 6 llesai, (1368), Ebu'DaDud, (1052), Tirmizi, O00), Ibn-Madte, (1135), Hakin, (t1280), lbn-H@ejme, (3/176), lbn-Hibban, 0/26), Atmed, Q/424), Begaui, A049, Tajalisi, (2435), Meruezi u E/-4itr/ ta, (62), Bqh*i u Es-smenus-suslra, (1/207), Dulabi u El-klna, (158, Asbehani u Et-tagtbu uet-|eäb, (1/517). Imam TitmbL Begaoi, Neteui, Bnsä, HqjseJlri i Askalani oud hadis smatr4iu dobrim. Darckub1i,Hakim, lbn-Seken, lbn-Munzn, Zehebi i lbn-EbiLAiz su sa ocijenili Djercdostojnim. Vi4jeti: /bt4 E|-Ie/h!3, (2/562-563), Hulasaa.l-ahkdm, (2/758), Mistuhllz-zudzadza (lll3r. Serhul- akdetit-n /tao!rj?, (2/773) i E/-ned:nea (2/192). s7lbn'Hueime, (3/176) i lbn-Hibban, Ernerdrid 2/2?5-27A. Sejh Al}dni ga k oclknio ujerodastojnim. Vi4jeti opaske Albanija na Sahlhu /bru|Hraejne 0/176), Szhkuldianb, (2/1058), Sahkur- _- taglb, (l/451) i khiha merandlz-zaman, (1t265). x Musli|r', (652). Hakim. (tl2g2), Tajatisi. Alq. a Bqlpkltd,(3/tU), Datekutni, 0560). N)dul-Hakk, tbn-Kauan i lbn- Mulel&in su je ocüenili slabom. Vi4jeti: Hulasatu/l-Mnl-mnk (1121n. OLE pdaja iako itna ülie nahane u suome !ar7q.r55 vid.iai:E.-bÜ:z*ar2/322 i Meühltul-dzeu 2/1ffi. Däumo-4n744
  16. 16. Diuma-namgz eraLnißikhsk norrisi w - H ,% Ou4je mozemo ponouiti hadis Ebu-Hurejre u kome Poslanik * ka2e: "/11öe so!/et prestatl napustati dZ..rnu. namaz, tX öe Allah rylhow srca zapeöatlti / nemamt/n th uömiX"60 lbn-Abbas '* kaie: "Ko osta9i tri dZume raastopno, t4j je napustio sDoj islam."6l Dalde, Didimo da je ostaoanje diume-namaza, be opraodanog nzloga, postupak kojt ima negatiDne posljedice na oDome i budutem suüetu. To je, Llst,ari, Deliki grijeh (fßkun) koji mo'e poöinioca uöiniti Iicemjerom, Etoje oöita propast.62 Ko nlje obauezan kla4jati dZtunwramaz Prcthodno smo spomenuli oiercdostoinu pred4iu u kojoj se naDodi da ie Poslanik * kuao: "St*2kom iuslinanu Je stroga du2nosl k/a4/211 d2unu-natnaz u dZanatu oslm öelrEn?e roba' :ene, Dzalodobnfta / bo/esntlka.'ü Prena tome, ooe öetü skupine nßu duZne klaniati dZumu-nanaz, dok ie to ostalim muslimanima obligatna duZnost,osim tE Dierski adekuatan razlog.e prenositaca, imam Bejheki najodi druse Derzlje koje je pojacaDajtr. To potrdqje i inam Neveui u El medSmua, (4/443-444. @ Mßlim, (865), Nesai, (1369), lbn-l4adZe, (801), N1med, (1/239), Tajalisi, (2735), Asbehani u E.-tersba (I/518). 61 Ebu-JaIa, (2712), Abdw Rezzak, (5169). HaJi2 Hqsemi i Askalani toüe da su prcnosioci ooe pred4je pouzdani. Vi4ieti: El'medzrnea, (2/423) i Et-telhb, (2/563). Hafz Murcin, Br.rsiti i 34h Albani je smatraju Dktodostojnon. Vidjeti: /1ha,/tu/-h4/etett/-mehee,(3/23) i Sahihlt-tery1b, (1/3o8-s09). 62 lmam Zehebije ostaDlja4jedzume süstao medu uelike güehe, pod rednim brokm sedamdesetpet. Vi4jeti: ELkd)aa str. (2O8). Ihda se zadese diuma i bdram-namaz u ßtom danu Pored prethodno spomenutih skupira, diumu nle obauean klanjati ot@j ko kla4ia Petkom b4jram namaz 6 S oözüom na s}oju isp'aenostoDai hadis ßpu4jaDaBula4jine i MwlimooekriEnk. Vi4jeti:E.-mdZmu4 (41483)i Hulasatul'ah*2m, (2175h. q Vl4etl: E.-er&at ß/18-21),Es-stnenarl-tuba Fl1A4, E/"idzma,str. (44) od lbn-Muraira, E/-/t//2,bti e1289), Bld4ietul-mudtlehid, Q1324,Er-nqqni, A/n, Serhuz-tut/anl (1/315)
  17. 17. je kla4jao sa Poslanikom * u danu kada se spoje doa b4jrama.65 Rekaoje: "Da, klanjao sam." Potom ga upita: "Sta je Poslanik * öinio?" Odgouorto je: "Kla4jao je b4jram i uöinio olakÄIcu u pogledu d2ume, ali ko Zeli mozele KIanJau."" U drugoj pted4ji od Ebu-Huejre se naDodI da je Poslanik * rekao: "A oaome danu spoJ'l/a su se dDa bqtrana, ko ne ,leli n!/e obaaean kla4/etl d2urnu-namaz, a mi öemoje t'ndz-Allah, k1a,,!/at/."67 6 11. 4iram i d;uma, jer se dzuma smata sedmiönim bajramon 6 Ebu-Dauud, (1070), Nesai, (1590), tbn-Madze, (1s26), Ibn H@ejme, (2/359), Hakim, (1/228). Ibn Medini, Ibn-Hwejme, Hakim, Zehebi, Sanani i A[bani oDaj hadis smatraju Djerodostojnim. Vi4jeti: E te/h/3u1-habi. (2/621), Bulusul-neam, stt. (85), SubutLs,se(am, (2/645) i rananu/-mritn4 str. (344). lmam Nercui ga je ocipnio dobdm u El-medzmua, (4/492) i ,t/u1asatul,ahkam,(2/816). Vidjeti, takoder: Be21u1-medthud, (6/45). 67 Ebu-Dauud, (1073), Ibn-Maüe, Q327), Hakin, (2/288 289), Ibn Dzarud, O02), Bejheki, (3/318), Ibn-Abdul-Ben u Et-tenhrdu, A0/272). Hakim, Bwü, Zphebi i ALbani oou predaju smatra)u Llerodostqjnom. vi4jeti: MbbahL2-2ld;ad;a Q1429) i .*hihu /bni Madza (1/392). Medutim, ouom hadisu su pngownli imam Nrrned, Darekuttli, Ibn-DZeDzi,Neue,i i Askalani. Vid.jeti:E1-r:/e/u/-mute/Ehre Q/47o) i Et-tal*lh 0/503) od lbn-DzeDzüa,Elmed;mlla, (4/492) i E.-tex 3u/-habia e /622). -- prenosi da je utinio olak:icu za diumu kada se zadesi sa b4jramom u ßtom danu.ü Nema posebnih razilaZe4ia da onai ko kLanja bairam nije duian klaniati dZLunu-namaz,oeueCse ttodi spor da Ii u tom slut4ju trcba kla4iati podne tli ne. Isla.r.ski u&4jaci po oDom pita4iu imaiu dDa mlSjenia. Prua skupina uöerjaka ka2e da on4j ko klania b4jram-nama2 nüe duZan klaryjati do ikindIe, buduöi da dZun@mljeüa podre-namaz Petkom, pa sa koga spada däuna spada i podne, jer ne moze rob u jednom natnaskom Dremenu biti zaduZen sa doa proPisana rlamaza. Ooo mßljenje se takoder zasftiua na predaji Ataa u trojoj steji da je lbn-Zubejr klanjao kao imam baj@m- nanlaz, potom nije klanjao do ikindlje.7o Druga slotpina uöenjaka kaie da je onaj ko ostaDi dZumu-namaz koristeöi olak:icu, obaoezarl klanjati podne- namaz,7ljer je bajramom postignut ciIJ d2rnte s obzirom na okupljanje muslimana na jedno mjesto i sluia4je @ Buhati.(557a. Malik. (43r), Safia u El unn. (1t274. w Sghul-isiam lbn-t"jnüje na}odi konseuLß ashabd po obm pit;.nju. ^ vidkti: E/./etau, (24/114). * Ebu-DaDud, (t074. Sejh Albani sa k ocüenio uktodostojnim u _. &luhus-sunen. 0 t2g6). 'I Vi4jeti: Ferdu.tl-led2netil<1aine, @/180. t82) (stÄka komßüa za islarnsko misionarshro). D'uffia-nan!4Lpryoni
  18. 18. 4 Diumn-ttamnz praüi fikfrso) propiti DZutflo- naffiaz praü; t{iLfrsk!)orooisi ffi* - ,ftff-%huthe. Medutim, ako je spala obaoeza d1ume. nU. i *aa osta,lja4iem diume spada obaDeza i podne-namaza. obaueza podne-namaza kao kod bolesnika, Zene, roba ili Medutim, ooa predaia ne mo1e biti douoÜandokaz, ier se putnika. sDako namasko DrÜeme, kazu o)i uöeniaci, u drugom predaniu spomülie da lbn-Zubejr nlie bßao odlikuje se jednim propßantm namazom koga nüe klanjati d2umu-namaz, äto ne znaöi da nÜe klaryjao podne dozooljeno ostaDiti. Utußeni AIIah je rckao: "Uistinu je u sDojojkueL kao 'to su to drugi uöinili u diamlji, soako namaz u odredenim uretnenirla propisan"T2 U prilog oDome miSuenju ide pred4ja Ataa u kojoj kaze: "lbn-Zubejr je kla4jao petkom bQram-namaz kao imam, potom smo se iskupili na d;umu-namaz, mealutim on nüe bßao. Zatim smo klanjali pojediraöno. U to Düeme lbn-Abbas je boraoio u Taifu. Kada se Dratio spomenuli smo mu äta se desilo pa je rekao: 'Postupioje po Sunnetu."'7s Iz oue predaje uidimo da je lbn-Abbas odobrio lbn-ZubejroDpostupak, kao ito je odobrio drugima klanja4je podne-nama2a zasebno. Vidimo da soaka strana nastoji shodno raspolo2ioim argumentima osnoDati mßlje4je koje zastupa. Tako prua skpina kao dokaz koristi pred4ju Ataa da lbn-Zubejr nakon b4rama nije klanjao do ikindüe namaza, pa kazu 72 Prüevod znaöe4jarur'ana, En-Nß4 (IO3). 73 Ebu-DaDud, (1071), Ibn-HtElme, (21359-360),Hakim, Q/296-297), lbn-Ebi-Sejbe, (2/7), AbdLt-Rezzak,(3/303), tbn-Munzir u E|-usatu, @/28q, Fakihl u Alttutu Meh*e 6/93). Hakin, NeueDi, Zehebi i Albani ga snÄtraju Djercdostojnim.Vidieti: Hu/asalul-ahkam, (21816' 817) i Sahhus-sune4 (11295). knam Se,kani u Nelul-eatan, P/282) tutdi, da su prenosioci oDepredak powdani. zasebno. Mo^da ie Ata pretpostauto da lbn-Zubejr nije tda4jao, ili ie time mßlio da nÜe klaniao s niima u d2amüL Da ie lbn-Zubiet smattao da ostaDuaniem dzLlme spada i podne-namaz, on bl bar ukorio one koii su kh4iali podne, jer öine no0otarÜu koja se kosi sa Slatnetom, ili bi ih lbn-lL'bas i drugi ashabi ukotili, a to nam od. njih nüe preneseno. Nik isprauno rcöi da su Ata i drugi klanjati d2umu zasüno a ne podne-namaz, jer se diuma po konsenzusu islanskih uöenjaka ne moie obaDiti osim kolektiuno u dZenratu.TaPrema tome, optepoznato je da u soakom namaskom Dremenu ima prcpisani namaz i nue doznljeno pomjertti jedan namaz u drugo namasko wiieme ili ga u potpunosti ostaDiti, osim rE jasan i autentiöan dokaz, a koji ne postoji u ooom sluö4ju. hd4ja lbn-Zubjea moZe se duosmisleno ra2uryjeti, pa zbog swje nQasno(e ne moie biti dokaz, naroöito u ooakuom fikllsko-praunom pitanju. U najmanju ruku slgurnijek klanjati podne4amaz, ugledajuti se na Ataa i druge, potom na lbn-Mbasow odobrcnje njihoDog 74 We ' Subutut-sekm, (2/646).
  19. 19. ;*r, D2uma'nafiaz prarrnifikhski)vopki Dhufit-naflaz fiau11ifikfrstr)mopisi i w 3 w -postupkaI zbog nepostojanjajasni.l.lokazao.pokrd"nov! Wrn *U ez-Zuhrije rckao: "D2uma je jedan od ili zabrani toga öina, a uzDßeni AIIah najbolje zna. '-namuza."7s lbn-Abdul-Berr kaze da je ooo opei hadis koii Takoder, onai ko propllsti d2umu sa ili bez razloga. niie napaoio razliku izmedu diLnte i drugih namaza' tako dutan ie klaniati öetiti rckata fpÄ*Ä"t"1.*^*iäri ia uriiedi za soe namaze opöenito Ts Prenosi se od lbn- ie rekao: "Ko stlgne na iedan rekat d2ume'stigao je n) omerc da je kazao: "Ko stigne na drugi rckat diume- nalnaz, a ko propLtstidiumu neka klauia eetiri rckata."7s namaza nel<anaklania ioE iedan' a ako dode na teiehud nelca kta4ia öetiri rekata."w Nakon äto ie spomenuo oDe O@ mßIierie su odabrali mnogi Islamski uöe4jaci p,aai. a lbn-Mesuda i lbn-Omera imam lbn-Hazm je kao Eto su: @hul-islam lbn-Tdmüe, koji naoodi konsenzLß 'rekao: "Niko od ashaba nlje kazao suprotno otmme.'8l ashaba po oDom pita4ju, Sanani i drugi.76 Imam Malik b. Enes ka^e: "O&j stao zastup4ju uöe4jaci Islamski uöeniaci su se nztöli kada se zakasni na Mdine' shodno hadisu Poslanika b 'l(o stigne /2aJz(kn jedan rekal d2wne-namaza, da l[ se raöuna dzuma ili ne. Medutim, jasan je hadis Altahouog Poslanika *: ,Ko hadisu.ViQiai:/lelu /bn/-EbLt/am, (1/203),E/'eusat @/102-103)' .stigne na iedan rckat Jdaog na/naza strgao Je na Qt relt: Daetahi (9/210)'E///etu/-mutenah!i?'(l/465)' t/u(asatul' namaz."77Nakonstoi" p,"io"',"in"i,li*lÄr,-*iÄ ffi; flil3-1ff;:i,,,:i:;t;:2;#;.fff ,ff"!:"T, irEul'qal4 e/84'9o). Ata, Taous i Mudzahid su ka2aLL Ko /5 lbn Ebi-Sübe, (1/461), /bdwRezzak, O/235), Ibn-Munzt u E.-erEatu, ptopusti dZurnansku hutbu neka Ha4ja öetiri rekata, jet k dtrma- (4/101), DzeDheri u Musnedul-DZa4 (1/290), Ibn-Hazm u El. namaz st{ratena (na dua rekatd zbog hutbe." Fakihi u Ahl,aru muhalla Ö/75), Taberani u E|-@/a p/306) i (9/3Og),n dobrin 'tu*e, Al$), sa ispraonim lancem prenosilaca. vidjeti: El-mesat Iancem prenosilaca kako turdi imatn Heßemi u Et madZme4 str. (j23) od Abdu aha b. tjvneda. en94. tu AMw-Rqzak u E/-mr..sannefu, F/235), Ibn-Munzir u E/-easatu, 76 Vidieti: El-felaL,a,(23/256), Es-subLl, (2/6aO. Qljol), Malik, (234) i tbn-Huzejme, pl173) sa ispraDnim lancem 77 Buhan, O80), Muslim, (607). lzniman k hadis u kome PosLanikg prenosuaca. kaZe: "Ko st?ne na jaian rckat dätne-narnaza, sttgao ./e na P Vi4kti Et-tunhkt (7/72) od tbn-Aflut-Bena. dZuna" Nesai, 056} Ibn-Madze, Q131, 1133), Ibn-HrEqme, & lta*-nozat< u E/-murarüefu, 0/235) i tbn-Ebi-Sqjbe u El- O/173-174), Hakim, (l/291), Darekutni, (1579-1593), lbn-Mruit, tuen'zqla 0/a6j) Ibn-Muzir u E|-evsatu, (4/1oi) tbn-Hazm u E/- (41103),B4heki, (3/302), Ibn-l'bdul-Ben, O/71). Ebu-Hatim eFRazL mularla, (5/7s), sa Djeft4ostojnim tancem prenosilaca. Vi4jeti, Ibn-Munzir, Datekutni, Ibn-Hibban, Ukaili, Ibn-DteDzi, NeDül lbn- takoder: Ettenh,i4 e/70) i Bulugnll+neam, str. (83). Mulekkin, Bßin, Ibn-Hadter i fejh Albani su piga)orili owme 31 Viq.tt eUrunata B/t51.
  20. 20. Dhmfu-n$flaz waffii (frkfrskilfiopisi w-------_--_-----------.-6 re/cat je.hogt namaza stüao J? na t4./ natnaz,'& Oat mßljefie, pored spomenutih uöe4jaka, odabali su Enes b. Malik. Seld b. el-Musejjib, Hasan el-Basi, Ei-Sabi, Alkame, Ibrahim en-Nehai, Saltm b. Abdullah, Nafia, Salja, lnnea, Ebu-Seur, Sufian es-Seuri, MtLhammed b. Hasan, Zufe Lejs b. Sad, EI-E)zai, Abdul-Aziz b. Ebi- Seleme i drugLa Staie tgqo öiniti prije dZumenamaza Da bi musliman na n4jpotpwüi naöin obaDio diumu- namaz i tako zasluüo AIIahoDom $* milo6Cu neke ili s,e obeöane nagrade, neophodnoje da uöini sjedeee: 1. Da se okupa pije d.zume-namaza Brcjni hadi.si motiußu i obaDezqju muslimane na lcuparie petkom, a u nekim pred4jama se spomi4je wotreba mßtmka i mirisa. e vi4jeti: E|-eusat,(4/101),Et-tenhtd, O/70) i ,tu//uz-Zu*a : (1ß32). 83 vi4ktt Mlt'annefu ,/bru'-EbLfuite,(11461462),/.rusamelu lHir- R"zak e34236), Et-e!,sa|, (4/100-103)i Et-temhd4Q/70). S9h S<iid Sabrk kate da o9o mßUe4je zastupa izazita Leöina islamskihute4jaka. Vi4jeti:Fihut-sutze, (11338),Feta.El-ledäneir'- daina @/227)i E/-.Et/Zt2u/1f&it-s.mq stt. (145-146). tumtaz %el-Hudri ka^e da je AIIahou Poslanik * 'lftr?a4/? petkom Je otutEza (uadZib) stEkom "u Amr b. Sulejm od Ebu-Selda prcnosi da je * rekao: "lrt4EOie petkom k obaLva &Ekom te da oöi9ti zt/be mislakom i da se namtiüe ie u moguönostt:.a5Potom je Amr rekao: "Sto se sDjedoöimda je obav"zno, medutim upotreba I mti.sa, AUah n4jbol,jena da Ii je obaoezno,all spomerutto u hadisu." prenosi da je fieroujesnk * kazao: "/fo iho na diunu naka se oh4ta.a6. (l drugoj pred4ji g kaäe: "Staki punolietnik je obarean iai na a suko ko iy'e na diumu duian 1? ohzpati se."87 pretosi da je Poslanik * rekao: "Obauea muslrhtana J? da se okt+E jedanput seöniiCno, sr.Dju glauu i t/iielo.'ffi Kod imama Nesaüa stoji ",.,i to petkom.'8g (858),Mustim,(u6). (8Aq i Muslim, (8aQ bez rljeti Anva. (887),Mtlslim, (844). 444, IbnJluzejme,A/110), Ibn-Dzatun,e8n, Bejheki, Ebwlluzjm u E|-ln4ib,(8860). SeJhAItuni sa je ocljenio u strojim opaslana tE &hihu /bni-Haz4na P1110). (WB),Muslim, ß49). (13?O, ///'med, O/3O4),Ibn-Ebiseibe(11434).hnam Neueoi Alltani ga snatdu ttktodcÄ'tqnim.Vi4ieti:Hulasatul-al*am, ,fuhilu Suaüke4 (11444)t /n&t/sa/4 0/173).
  21. 21. ffi DLuffia--n4.m4zprorni(ikfrsfu)propisi T -m dobtoLalinim.ea ODo ie lakoder mßlienie lbn-Mesudaes i Ibn-Abbasa%a 4asniDase na nekoliko dokaza. Prui dokaz ie hadis lbn-Diunduba u kome se naDodi datk Poslanik fi kazao: "Ao se abd6t/ petkom lt?Po J? p6tu?io, a ko se okupa uölntb1? bo!1e (te/o'e7 Kada bbmo ptihuatili autentiönost oue predde ona ne bi bUa afirmatioan dokaz pred iasnim hadisima koit &aue4ju na kLQanie petkom. Takoder, ako ka2emo da Ashabi ,+,su takoder razumjeli rÜeöiPoslanika * kao naredbu. Mdullah b. Omer, kada ie pitan o kupaniu petkom, rekao je: "Poslanik * nam ie naredio kupa4je petkom.'q lsti ashab je rekao: "Naredeno nam ie da se kupamo petkom.'gt Ebu-Hueire kaie: "Suaki puno[etnik je obaDezan okupati se petkom, kao öto se kupa nakon ejakulacije.'e2 Dakle, ouo su jasne naredbe iz kojih se zakuuö4je da je kupanje petkom obauezno. Ow mßlienie zastupaiu Omer b. el-Hattab, Ebu-Hur4rc, Ebu-Seid el-Hudri, Hasan el-Basri, imam Malik, lshak b. Ralaoej, lbn-Hazm kao i neki sauemeni uöenjaci.g3 Medutim, inazita Deöina uöeniaka smatra da kuPanie petkom nüe obaDezno a citirane narcdbe smatniu eo fimed, (2/47), Meruezi u E/-dzumta, (27) L'anac prenositaca oDe pred4je ßEnio ie kriteüe BularÜe i M)slima. IsPraDnimga smatra sejh/,|vned Sakn. Vidieti o4ke Sakna na b|'nusned USOA et MenEzi, (29), sa dobrim lancem prenosilaca e2 MaLik, (Ten)irul-haoalik 11124, /bdu-Rezzak, (3/198)' Ibn'Muvir u El-easatu, @/4o). e3 vi4ieti: El-eusat ßß9'42), Mea/lnus-snea (1/91), El'muhaxa e/14, Bdqatul-nadztehtd, (2ß o, El-nin'hadz (6/10q' Ta/hu/' tanb, 0/146-147) i eJ;lul-eot?aO/231). Prena bme, jasno se uidL nepr€r,i ',st mßUelja u kome se kaie da kupalie pekom nije otatE2tro po konsenzusu muslimdna. Vidieri lakoder: Et'lenhd (10/79), talamut-muaekhk, Alln) i rahut'Gs ,' O/147). s V4!et1:Er-nsa/a sr. (so2-3o6) od imama Salije, E|'easat 4/38'43L tttulitnuc-sunen, (1/91), Serhu Sahthil-Bt/had, (2/278'279) od lbn- Battah, Bic4/btul-nudzteh,i4 eßaq, Fethul-tuli eß14, andedll- bn: 6n6q, renairu/-hara/th (1/124-125), /dadtls sa4 e/547), )W1u[ab. (1/231), Serhrz-Zu*anl, (11319) i Keusazl-meani (10fi9) od Muhanmeda Sinkitija. 6 lbdw-Rez2ak, 0/200), sa ispraünim lancem ptenosilaca. q hn Mütuir, (4/42), sa dobnm lancem prcnosilaca. e7 Nesal, (1379), Ebu-Daoud, (354), Timizi, (49V, Ibn-Mad;e, (1100), Nnd, (5/22), Danmi, (1539), Ibn-Huzejme, P/128), Begaui, (336), Bdhpkl (I/295). ODaj hadß u sDome lancu prcnosilaca ima oße ttrahana. Medutim u oDome smblu ima .jaö öest dtugih predaja kgie Wiaöavaju oü4j hadß a ptenose ih Ebu-Hlüeite, Ebu-Seid, Ibn-lbbas. Dzabt. Enes i AH:ur-Ratu'],an b. Semurc sa slabim Isurcimaprenosilaca. Zbog mnogtL]anawdenih pred4ja oo4 hadß hLrim su ocüenili imani Tirmi2i, Begaüi i Sejh Albani. Vidjeti: tufvtt'su|ne, (1/431) i Sahthu /bni-t*zeJina e/128). Ebu-Hatim ga srnatra Qkrcdostdnim, jer prihata sue hadße koje prenosi Semure od ltasarla el-BasJ':üa.Vi4jeti: Hulasatul-tud't:1-nutit (1/219). Slabim Sak ocüenio lbn-RuÄdu Aidqi?d!1-nudtlehtd, (2/349).
  22. 22. Däurfla-flümaz prt r"i f,4fukilp &i .^ K N q% l se lz hadlsa zakljuöuje da je kupanje boue od abdesta, ali da nije obauezno, onda bi to zraöilö da ni abdest nije obauezan za diumu, jer je, po o)om hadbu, abdest na nzem stepenu nego kupa4je. Ooe rüeöi bi tada, bez dwjbe, btle neispraDne,jer bi se kosile sa Kur'anom, Sunnetom i konsetEusom isLamskihuöenjaka. Ako se ka2e da drugi dokazi ukaz4ju na obauezu abdesta za narnaz opeenito pa i za dzumu, reöi öemo, da drugi dokazi, takoder, ukazqju na obaoezu kupanja. Kako o,a Ued4ja ne moze spLlstiti obauezu abdesta za d2umu na stepen sunneta, tako ne moze ni obaoezu ktparla. AUah rajboue zna, ali ouim hadisom se Zeli uka2ati da je kupanje petkom Drednüe od abdesta, a ne Zell se time osporiti neka od obaueza. Kada se u Djercktm [zuorin-Laspomene da je neito bo[e od neöega, ne mota u)üek znaöiti da öi4je4je bo$eg 4jela nüe obauezno. Dokoz tome su rüeö Utuäenog AIIaha: "Kada bi Zidoui i fui,öani ujercuali to bi im bilo bolje'e8 U drugom ajetu AIIah 1k je rekao: "O Ijudi, doöao Dam je Poslanik sa istinom od uaÄeq Gospodara, Djerujte to uam je bolje !'4 Obraöajuti sä sljedbenicima ftlige Uzußeni tryi kaZe: "Mesih, Isa, sin Meüemin, samo je AIIahou poslanik, i Rijeö Njego}a koju k Meüemi dostauio, i Duh od Njega zato Djervite u Aaha i NjqoDe poslantke i ne goDorite:, Trojica su| w hiJeDod znaöe4jatur'ana, AIi Imran, (110, @ PüeDod naöela Kr'ana, En-Nisa, (170). 'iE" n .t " se Pokaiu a 1n ie bolie"tot lz citinnlh 'J& ne smü" se razumiefi da ie neDierstuodobro all da iit lo*"A" bolje. Oni samo ukaz4iu na DrÜednost -Aäinania u Allaha Üi' -d1i.- ^.-)-i- ^^),tt,h, ^ i;l gai dotez ouih uteniaka ie predaia Abdullaha b w ".*!?*.'*l?l'-1:: t:::: ::: ^:*:^:. b, Affanje zakasnlo na d2umu, pa ga je Omer : 'U koje to urijeme dolazß?" "Danas sam bic 'slen i nisam otßao kuci sDedo d2urnanskog ezana. äpiä "" samo abdestio," odgot)orioje. Omer mu reöe: "ZH i-^o abdest, a znas da nam je Poslanik * naredio "102 '. (l komentaru ouoga hadisa imam Neueui kaie: 'Osqan se ni,je okupao za diumu, a Omer ga niie ulalio, uA ga je podüao, te su tako kla$ali d2umu Da k lqrynje bilo obauezno, ne bi. mu Omet dozwlio da hJa4jadok se ne okupa."1o3 ' Medutim, iz orE prcdaje se zakljuöuie da je Omer ulrorio Osmana i to rüeöima: ".., a znaö da je Poslanik * 1@ P4leuodznazenia Kuana, En-Nßa, (17D. 101f4ieooa znaie* Ku'ana, Et-Teübe, O4). l(P Bdrr'l*.',,t,ß?B), u*ti^, tuss. I@ Vdiai: E!-mti?Jtdd",(6/108). Sliano ot()me kdzao k ir:|am Safid u eronmppotütom 4jelu Er-nsala str. O05).
  23. 23. DLufiß-flgmaz waxni tfi(fuki) propisi , . D,uffia-flaffiaz eraüi tfikfrsfu)propßi w-Hce-W4 t F @ naredio I panie." lsto tako, Omet nje mogao narcdüi *^"d*,^, upotreba misDaka i mirisa, AIIah n4jbolje zna kupa4ie Osnanu, ier bi u tom sluiaiu, mozda,..2akasnio da ti je obarezno, ali tako ie spomenuto u hadisu." na d2wnu-namaz, a ne bi bilo ßpnDno propwtiti nama2 zbog kupa4ia. Pored toga, n" ,nutt au i" o" un ^oÄ oDa skupina uöe4iaka kaZe da je u ooome hadlsu biti Draeen,jer kupa4je iako ie obaäno, nge wjet za nardeno kupanie petkom' a za oDu naredbu se Deze Dalanost dän1e po konsenzusu ittu "rin "rariälru.'u uPoteba misuaka i mi sa' ibJ znaöi da su ldentificituni u Takoder, osmanje spomenuoaa je blo zaposlen,i. imao FlPßL PoLEdanose zna da upotreba mirisa i misDaka je opnrfuanie, zbog koga ,. ^U.' ^ö""1iö"ti.'p.'tt^ niie obar'vznaI to po konsenzusuuieniaka toT da kupa4je za d2umu nije obauezno ne bi se oko toga Velika su razilaZenja medu uöeriacima oko znaöe4ja Dodto oD4j dijalog izmedu Omen i Osmana, prekidajuci ooog hadisa. Vidimo da je prcnosilac hadßa Amr time hutbu i ne bi ga Omer podsjeöao na naredbu ktttegortöki potutdio obauezu kupanja, ali ne obauezu Poslanika X. Poznati ßlanlskt praunik Ishak b. RahaDeii misuakai mirßa, jet hadis nije jasno obaoezao na ryjihoou drugi, su upraoo ouim hadßom dokazioali da ie kupanie upotrüu, Takoder, neki tinguistiöai arapskog jezlka petkom obauezno.tE dozLeau4iu poDe2IDa4ied)üu ili oße üeöi Dezntkom,bez Treti dokaz or.)ihL&eriaka ieste prethodno spomenuti 4iihowg sudionßtua u propßu 1ß lpak' ooa prcdaia ie hadis Amra b. Sulejma u kome Vierouiesnik * kaze: "Ktr?a4/e petkom Je obauezno (oadüb) soakom punoletntku, le da oi/sti zube misrakom i da se namt|ziqukohkoJ? u mosluönosti,.,to6 .potomie Amr -';!ff""ifä,.ff: "ffi: ^#h1#;rl"Jl*!"";; rekao: "Sto se tiöe kuparia sDiedoöim da je obauezno, dranra, sa ujerodostojnim lancem prenositaca,biljeti da je Ebu- Htlteirc snatrao upotrebu mirßa petkom obaüeznim. Ouo je takDder mßlkDk neltih uöe4jaka butualistiöke praüne tkole. Ut4leti: Fettll tua: (2/362) od lbn-Hadzera i fi.thul-lan; (8/88) od 1oaVidkti: Mealtmu-s!|1en, (1/91), El-ist!2kaa e/272), &;r'Aietu/' Ibn-RedZeba. Takoiler, neki uteljaci iz poznijih g,enetac1a nud;I"Ji4 eß48). F'n".traju wotrebu misvaka obaDeznom. Weti: E|-frua, 0/117), tü vi4ieti: E|-easat, 4143, nzrhul-teslit, 31146147 od hafba hakiia i .. fi#ul-tadL (5/341), E.-ins{ @/40} AanLl-mabud 0/94). Fethu/-hn, 2/362. t@ Weti tZUrut-*n: (2t364, Amdetul-kan: (6/169), ,tudus san, 106Buhari, (880), MßIim, @46). (4547).
  24. 24. Diuma-namnzq DZu ftia- namnz prallnitlikfirtd prorrki_ q#'l dielomtöno aatidan dokaz uöe4jacima t oii tuzu aui6 Korisnoje yl?n:ftuti da uz.kq?rye za diumu i.dei. kupanie petkom niie obaoezno.Ios 6!!qöa oQeta.Ila Utußeni Allah ie rekao "O sinoüi Prema tome, kupanie za dzumu je u najmanju ruku AdenoDt' lÜepo se obucite kada u diamliu podtttlll 15 poturdeni sunnet koga Poslanik * nikada nije ostaoiotta Komentt4uöi oDd ajet hafiz lbn-Kesir ie rekao: n[ti neko od ashaba, osim iz opraudanog raztoga. Zbog ,polualno je za namaz obuti najljepöu. ^oQjetu, a posebno toga, Diemicima ne preost4je nego da slijede ouu pruk"i,, za d1umu i bajram, te se namirisati.4lo "S::X''"r:;r:iy',";:'T:k"#::,,3;,#1 .!?uo'sunnetu Poslanika* nattazimona brojne naznaöitida onajkose**"";ä"., ;ii: :; e#?:[tr;:::::T"ä:::!H:r:"n.^ff"!Jä]i), dzenabeta' sa namjerom kupanja za petak nlie duzan T"ä ä.r, za dittnu dn6ru mlmo suatodneune o4/?öe ponow se kupati za diumu.ll, *, konstr..,,rr7 1@Ooo ie stau Deöine praDnika. Vi4ieti: fethu/-taz, (3/t0) i El mlntadz, (6/108). rto Nüe Dkrodostojan hadis u kame se kaie da je posknik E ponekad ostaDLjao kupa3je petkom. Tabenni, (12/242). Vidieti: renkkul kelam, stt. (422). tt1 Buha , (7288),MLßlim,(1337). 112Kupa4je petkam je zbog zbos petka. Tako, on4j ka se okupa nakon namaza nüe bDßio naredeno po konservusu, osim lbn-Hazma koji tDtdi da je kupanje zbog dana, ne zbag namaza. vi4jeti: E/-!s12h.7. (2/227), Et_temh!4 e4/15j),,"Zthu/, barl e/358) i E/-muha//a G/266). 1t3 Ouo mßljenje zastupa letina istanskih uöenjaka kao Sto su: Ibn- Omer, Mudzahid, Mekhut, Ebu-Hanife, t4atik, Su[an Seüri, Ebu- zinad, E,zai, Safia, Rebia, Ebu-SeDt, rshak, /rlmed i drusi. vi4jeti: Sunenu Ebl-Dauud, str. @9), E/-euat, (4/43-44), Er L,esL (t/253) od imama Cazatüa, El-madzmua, (1/387), Er-mus : (t/140), El-hau/ kath (1/375) ad imama Maerdüa, El_tad;u uel- ikr 0/312), E/'e;bahu Den-nazah (1/22) od Suiutlja' tuuus- sa&n, str. (51-53) od dr. Husama Affane. Drusi uteniaci smat4ju da nüe do}oljno samo kdno kupaje üeC dDa. oL)o mßÜeaje zastupaju Taals, Ibrahim, fatade, Hasan, ZulvL lbn'Hazm i dr' Od savemenih uöeriaka odabrao ga ie Seih Albani vidieti: E/' muhal/a Q/42-47) i Ternamu/'mlme str. (126'128) t14Vi4kti: ad4ietul-mudjtehtd, (2/35E. 115P41eo'cdznaöeqja Kufana, El-Earaf (31). 116Vi4pti re6tn/'furanil-*tn' e/219) vidjeti, takoder: E.-lesh!:/u 11 ultnit-retzll 0/287), Fethr/l-kadL str' (583)' TqstuL/k'mr Ralunan, str. (443). t17 Ebu-Dauud,OO78), tbn-Madie, (1106), Malilt (24o), Ibn'Huzeime, PtI32). hnam Busbi ga k oc1enio Djetcdostoinim u Ez-zeMldu' Qß6r. S,h Albani sa k Fn MuslimoDim f.iterÜima svstao medu ujefttostajne hadise. ViQeti: OqAul-melam, (76)
  25. 25. Dzu ma'namaz nar)ni ßKfrskilpropisi DZtltlfi-latruLz erani 6k ki)oTcpis; W ffi qFß-------'- @U drugoj predaji Poslanik Y je rckao: "/fo "i Tl,.lltati pruüna?!" OdSot'o::? im je: "A//ah ie zabn b p.opttno oölsti i okupa petkom, obuöe nql/epiu oqbitl 'anlt t!?/a ujeroulesntka."l2o ne bude upra2rybuaop.azne pqCe 1 ne /i?zdtoJ:iduoJlA dok sjale, blöe mu oproiteno ono ito poänl do naredne d2:ume"1ta . Imam BLlEri le u suome "Sahthu" u poglau[u d2une naslouio delinu: 'Oblaöe4je najjepöe odjeöe," potom je naueo hadis lbn-Omera u kome se spominje da je Omer Didio lüep suileni ogrtaö, pa je korßultoDao Poslanika A za mßljenje da ga kupi za dZumu-namaz i kada dota2e izaslanici. Poslanik & nüe osporio Omerou priJedlog, uet mu je rekao: '7o 1? o11böa o h koJi su propali na buduöem su/'etu."l19 2. Donositi salauate na Poslanika * Eus b. Er,s prenosi da je Poslanik * rekao: "N4/bo!/i dan J? petak u 4/?mu je stuoren Adem I u 4liemuje r.tr7l.o.Petkom öe se puhnuti u rog I stE öe pomribli. Zato donosrte sa/atnte na mene petkom uie neglo oblCno J?r onl dospi?/-qtiudo mene" Potom su ashabi upitali: "O AIIahoa Poslantöe, kako dospüe4ju do tebe, a ti öeii tra lbn-Madie, (1107), Ibn-Hu2qme, (3/t5Z). Iman Busin i iejh Albani oD4 hadis smataju autentiönim. Vi4jeti: E zeL,ai4 0/336) i Enes b. Malk prenosi da je Poslanik * rckao: "Oh/qite salauatl/m na mene Petkom / uoöi petka' jer ko donesena mene 1?dan A//ah öe na 4/?g@don/et/ d6et u/atala.421 VEe hadisa goDori o uiiednosti salaData na Poslanika t pdkom, a n4jßpraun1i ieste prethodni hadß lbn-Eusa, kako türdi imam Ahmed.I22 3. Uöiti suru EI-Kehf Poslanik * podsticao je ashabe na uöenje sure EI- I@1fsuakog petka. U hadisu Ebu-Seida el-Hudrüa stoii da Qn Nesai, (1373), Ebu-Davud, (1047), Ibn-Madze, (1094), Ibn-Huzeime, (3/118), Ibn-Hibban, (910), Asbehani u Et-terslbu L,el-te.h/b, (1/497498), Hakim, (1/278). Po acikni Hakima i Zehebüa o'4i hadis ispuljaoa Buhanjine i M)slimoe kriterüe. Imam NeL€,oii qih Albani sa snat4ju ojelostojnim. Vi4ieti: El'me.Jimua, (154q, Hulasaal-ahkan, (2/814) i opaske Albanija na Salx:hu ,.. lbm.Huzgjna (311I g. "' Bqheki u Sululnanq (3tllo), sa dobrim lancem prcno.ilaca. vidjeti: Sahihu/<xamta, (1/263). sLiöno tome bilvze Hakim, ,-- Q/241)i rbn-Mad2e,(t637). '' W4kti: E/na4/e, (2/b2g) od inana Bejhekijd i D2elad-eham. sE. Q27) od lbn-Kajjina. &lt/hus-srnea Q/326). 1Ie Buhan, @AE, MusLim,(2O6q. Uporediti J.ethuuan; p/2&2g,
  26. 26. Dz uma-namaz praajJltltllki)Fo pisi--_'-q Wru je Vjaoojesnik 4 rekao: l(o prouai pe/hom suru E/-fteh1l diumu-natnaz, rduö| pJ?ü.e ne kolistedr' 'pa,",*'" :'"6'*:, *:- ::, l:!!::.':::" :':*!::'stirp, noA nae71u za s.Eki trtlUeni kokk g<xlnu dana zt6h i namaza "tz' 5, DoDttl i ibadetiti DiÄenego obiöno Doua je naiiaöe oruZie uiemika i bez ryje biDa potpuno nemoöan.126Moguönost primanja dot"E u rßkim üenenima i jestima ie Deta nego obiöno. Ebu-Hurqre üenosi da je Poslanik g kazao: "U llltemu (lj. u petku) rina öas u kome mus/r'lnan dok doui ako zamo/1 st'oga biae mu sujetlo do naredne däume."123 4. Poraniti na diumu-namaz A ahouom wljom, ouaj doskoro zapostauljeni sunnBl oziDljaoa se u mnogtm podnebljima. Tako uidimo starüe i mlade kl4njaöe kako rane u dZam|je prije diume-namazq. Njima, uz Allahouu pomoö, ptipada ono ito je VJercojesnik !4 spomenuo u hadßu kojeg prenosi Ebu-Huejre: "l(o sp okrlpa pelkom kao ito se kupa od dienabeta, poton ponni kao da Je prnb Z,tuu deoq ko ode u drugom satu na nagradu kao on4)i ko pmese kauu za i/tau, a ko ode u tdem satu kao da je pnhlo Zrtau ouce. Ka ode u öelorlom satzt kao da J? pmio Z/tDu kokoit a ka ode u petom satu kao da 1b prnlo J;2./?,pa tiada se popne /inam na mtnber dodu meleki da s1ui41u oPomenu"l24 U hadßu Eusa se spominju sljedete Poslanikoue * üeöt: "/(o opere sDoju grkuu / okupa se petkom, polom t23 Hakim, (1/564). Hakim i Zehebi sa ocjenjuju Djercdostojnimpo MuslimoDim kriterüina. Nesai u El,amelu/Jeami P52), Bejheki (3/249) i oDoje ajesoDa Derzüa.ODaj hadis ima mno:tDo puteua koji pojaöao4jujedni druse. Sejh Albani sa smatra ujeradostojnin. Vidjeti: El-tna, (3/93). Medutim, neki uöe4jaci smatraju da su ooo rüeöi Ebu-Seida el-Hudrüa. Vidjeti: E|-telhlsul-habh e/594) i tae4irl-Neb , str. (48-51) od dt. Nutuddina Airra. t24 Buhari, (8A1), Muslim, (850). 125Nesai, 0380), TirmbL (496), Ebu DaDud, (345 i 346), Ibn-Madze' (1096), lbn-HDeime, 0/132), Ibn-Hibban, (2781), Ahmed, (4/104), kbehani u El leryzbu uet-terhlb, (l/499'5aq, Hakim, (1/282). hnam Hakim i Btlsiti su sa ocüenili Dierodostoinim Vi4ieti /thaft!1-hqiercti/-meheleQl11). Imam Timizi, NeDeDii seih Albani ga smatraju dobnm. Vidjeti: El-medZmE, (4/542), Hulasa2tl- ahtam, (2/775), i Sahihu Sune T-rirmb!; (11281). 16 (J ouome smislu se nauodt hadb koga biljezi Taberani u El- e6atu,0/s71), Bejheki u Ei-iuaba (6/429), AbduL-Keim Ka2Dini u El-tedor,tu /t a,lbari fazain, (21450), Ramehnnui u El nLlladisul-fasl (I/337), sa ujerodostajnim lancem prcncilaca, u kome Poslanik * kaie: "NaJhemoönii su oni toJl su nemo(ni da dotE, a nqlkttii su oni koj.i !|UaE sa nazlLEtkm se/aJ/E." Vi4kti:, Sahlhu/-dZamk, (1/238). BiUeZi Buhari u El-edebu/' mu/Hu, (1042), sa ispra,nim lancem $enosilaca kontekst citlranog hadis kao njeöi Ebu-Huejre. Viqe: SahhLldü!/- murd: str. (394 i Es-s!/s//ea.6-nhüa, (11152-153).Ibn'Ebi'Sejbe 9a nauodi kao rijeöi Omeft b. el-Hattaba u E/-muennqlz ot23u.
  27. 27. Ww Dzu|flL'namaz praüi (fikfrski)propisi W --.-,W W ö -äw ruGospoda/.aza neitq usLiaöe rTiegouudouu.r27 A drugo; W. postanik* kazao: "foJe a4/eme od //namotn lz/aska pred4ji stoji: "Ako musltman u lome aasu bude molio tij ^irXo do zau/,ietka namaza."134 ,toga Gospodaraza bllo kqe dobro, daie mu q.1.'t2a Seid b. Mensur biljeii da su se ashabi Poslanika * lslamski uöenjaci se razilaze oko uremena u kome se skuoili i prßjeöali sata u kome se ne odbüa doDa. Soi su prima oDadoua. Haflz Ebu-Betub. el-Muruir nauodi osarn -*'sloZiti da k to jedan od posljed4jih sati u petku.135 razllCitihmßljenja.t2gMedulim. ra2ild2enjeje mnogo L)ece od spomenutog, pa ie hafi2 o"ä;":r, "L" i" "ai"., ow fikhsko pitanie' s obzirom na suoie ptedaie' u pobrciao i sakxpio oua mßUenia kojih tma öetrdeset dDa nvrogo öemu liöi pitaniu Lejletul-kadra 136Tako ie ndbolie iznüeoii dokaze suake skupine ponaisob.l3o od Poslanika Pdkon tokom ciielog dana doDiti za ahirctska I x prcnesenisu broini hadisi u t)ezi s oDim satom. Jedni owsnetska dobra zbog eDenhJalnemoguönosti da o)ai sat su pouzdani a drugi nisu r spo,mi4ju,-LturÄ "r"^." . btde u bilo koiem dÜelu dana' posebno nakon ito imam tmam Ahmed kaze: "N4fuße hadisa koii nouor" o ouoÄ" $dne na minber pa do zalaska sLnca'ier za ta Dremena ^^*^t. najjaöi dokazi, a uußeni AIIah najbolje zna salu spominju Drüeme poslüe podne i poslije ikindije- P@LvJc namaza."t3t Ooo mßljenje zastup4ju mnogi ashabi, kao i 6, Klanjati dobroooljne namaze plie rastupa diumanskog uöenjaci pruih i potonjih generaclja.132Zasnfuaju ga na uemetut pteddi Enesa b. Malika u kojoj se nauodi da je Poslanik * rekao da je to jedno od posed4jih uremena nakon ikind[je-nam22a.t33 (] hadisu Ebu-Musaa el-ESaija stojl da , t27Buhan,p35),t4,ßrim,(Bs2). i";T;f#^2:i;i',?;f:Ji,#!A,:'*"#T)ri;^^123Mrstim, (852), Nesai, (1388), Ebu-Dapud, (104f,, Tirmi2i, (4gO). ls Muslim, rlij,. 12svi4jeti: ,sahthut-terytib,01296-297). 135Haliz tskatani u El-/etha p/89) lanac prenosilaca oDe predaje 134(Jporediti ,21hu1-ban:,(3/81 9O). @tknio je ßpra)nim. 131ODoie prenio imam Tnmizi od imama Nlmeda. Vidjeti: El-dSamiia, 136 Medutün, neki uöe4jaci tL'rde da nema autentiönih argumenata 0/278). koji ukazu]u da se oDai öas poniera poput lzjletul-kadra, Deöse 132Vidkti /btir', Fet u/-bari P/89) i El-Mlnhad;, (6/116-It7). iz spo@jeg znaöenja prettßdnih hadisa zakljuöuk da je oD4j B3 Tirmizi, (489), Nesai, (1388), Ebu DaDud, QO4O, Hakin, (1/279). tas fiJcsneprirode. vi4jeti: Zadul-mead, (1/3OO),Huketulah*am, Po nßljenju Hakima, Mun2irija i Zehebüa oDa predaja ispu4jaDa e/7SS) i Hedzn_Nebu, $. O9) od dt. Nutuddina Aitra.
  28. 28. W-Nafa ka'e: "lbn-Omer bi oduio s namazom prije d2wne, a poslije üe bi klaüao dua rekata, potom je kazao da je Poslanik * tako öinio,137 Ebu-Hurejre preno5i da je fieroujesnik * kazao: "Ko se okqa potom ode na dZm4 /n klaqia kolko bude u moguönasti I bude iuti.) dok mam ne zaarä s hubom, atin k/a?b a 4/rha b&c mu oprogteno ono ilo poöüti r2malu du/e d2tune."138 Imam Neu@i u komentaru citiranog hadisa kaZe: "e njemu je dokaz da je klaryja4je dobrouoljnih namaza pije izlaska imana rE minbefl3e sunnet i to je mßlje4je tdine uöe4jaka.',ao Na osnoou pretladno spomenutag jasno se uide ptopLlsti kla4jaöa koji razgouar4ju isF,red dZamüe i ne ulaze u 4ju sue do ezana. SLnnet Poslanika I je poraniti na dZumu-namaz i ibadetiti sloedo ezana na jedan IIi uise od spomenutih naöina. TakodeL nema potpore u Sunnetu da neko od dZernatlüa ili imam uöi KLEan 137Ebu-Dauud,(1128),Alvned, (21103)i lbn-Ebisejbe,(11463),Hafiz Iraki,NeüeDi,AtünedSakir i aejhAlbanisu latac prenasilacaoDe Fed4je oc'enili ujercdostojnim. Vldkti: //ejlu/-euta4 A/255), Halasatul-ah,l@n,e/A12413), opaske Saki.a na El|nusnd, P1241 i eh/hrls-sunen,(1/3@). 138Muslim,ß5n. t39Z6ei ,ä" nashrpadZunaßkq vemena,jer je postantk* izlazio na minber neposrednopo nasnJpunanaskq uemena. Ie Weti: E1-mr1'tM4@/121)t Ftuuls-sunne,(I/22n. ghsom ili drZi NedaDarie prije d2ume-namaza, time one koii Zele ibadetiti zasebno. Meilutim, smetlie nakon zawetka dZume PouöaDati sDÜet i ujerskimproPisima oPöenito,lal brqj kla4ida za üwnu-narruz kod tntine prcpisa, islanr.l,ki uöe4iaci po owme onom pita4iu inaiu razliöita mßIienia. ODa iako su brojna,le mnoga nisu zasnoüanana argumentinTa. ZhaS toga, ueeina niih ne Dos&nu Dozomost, oe( öemo spomenuti samo oDog pitanja, s odgouorom na neka od oDih Pruo mßLk4ie ie da se dZuma-nanaz ne moze osim tE prisustuo öetrdeset osoba koie su' obalqne klaniati diumu. Ouo mßIie4ie se temeui D2abira: "Poztato 1? t2 Sunneb da se d2uma k/ary1?jtaa/.o lina öebdeset tildi JA se snatrAir Wietl: Feta.El-raänetd4Eitna @l2aq ßra'ItrE komislia za lsla''r.sko mßionaßttx'). peb:Etestmillienia. lr'.i,ieti: l@L'r'eab, O/231)' E!-gahu/' nunaa Ol53), E|+dtaib' stt. (44).
  29. 29. Däumo-natnaz üematom,"|43 U lancu prenosilaca owga hadßa ina Abdul-'kiz b. Abdw-Rahman el-Balisi za koga in:.arl Bejheki kaZe da je nepouzdan i da nije ispraono dokaziuati jegoDim predajama,t44 lbn-Hibban kaZe: "1. ono ito prenosi od poujerljiuih." potom konstatLie da n dozwljeno uztnati njego^e pred4je za dokaz.las Dareku6i ka2e: "Prenosi nßtaue hadise," Nesai tudi: "Nije poDjeriü." Imam Alvned rüegoDe hadße smatra apokrifnim. lmam Neueui i hafb lbn-Hadier oD4i hadß i druge u ooome smislu smatr4ju neujerodostojnim.lß PreqT tome, oDa predaja ne mo1e postuüti kao dokaz. Sliöna nioj je pred4ja umame u kojoj se pripisqje Poslanilal * da je rekao: "Ne argdt diutna asün sa öetrdeset!udi."147 143Darekutni, (1563), Bejheki, A/17n. 1e vidjeti: B-sunenul-latbra, A/17V. Dtumo- nßtaunom hadßu stoji da je UiercDidnik ,"Za pd6el ludi ie dluna, ne ispod 1oga4ß skupina uöe4jaka, takoder se sluZi pred4iom b. Malika u koioi se rauodt da su prue dzume u Mdini a brcj klanjaöa je bio öetrdeset.l4e prd4ja, uprkos sDoioi isPraunosti,ne moze za dokaz,jer u njoj nema nßta lto ukaz4jeda öetrdeset klanjaöa usloo za ispraunost dzLme' Naproti,, postoje hadisi koii uka2l4iu suoiim naöenjem da d2umu moäe klariati skupina herna öetrdeset kla4jaöa. prenosi da je Poslanik lB jednog petka üzao potom je pristigla kara0ana sa trgooaökom robom (15U), Teberani, (8/2 ). Nakon Sto ie na'eo ol)u Darekutni k rckao: "Mafer b. tubeir Aedan od W & * 145vi4eti: E.-md2n!hm, (2/t2t). ü6 Vi4jeti: E/-mdim!!a, (4/502), Hulasatul-ahkam, (2/769), &-rethl3ul.l habh e/567), 8ulugu/-meran, stt. (86), Hulasatul-be&l/-munit, (1/210), l{qilu/-euta P/231), E:-äerhul"munia 614A. 147Halz Askalani je ouu pred4ju spomenuo u Et-te/hbz/-/Eb/i7a (2/567) i kaZe da nema suok osnoue, (tj. nena hnca prenailacQ, a optepoznato k da uaka preaaja be sDoga lanca prenosilaca nena ni n4jmaaju DijednNt kod hadiskih sttuö4jaka. Istu predaju hafe je spomenuo od Ebu-Dedaa, koja, tal@det, nena s,gje Drüe&utsti. Vi4kti: /b/d k pop^o slab." Io su potutdili bnam Heisemiu (2/3 ) i ha tbn-HadZeru Et-Ielhisa (2/567)i Et- (I/134-135). Imam Nelmi ga smatn slabim. Vi4ieti: El- (4/504) i Hllasatu/-ahhzn, (21770). NePowdanim ga I lbn+lein, imam lhrnd b. |lanbel, Ebu-Zwa, Ebu' Nesai, Ebu-DaDud i drugi. Vidjeti: El<1tu|u t4-bAlu' , Ti4rzibr//-kanal, Aß2-36), Et-tabzb, (11134'135). Ebr-Dauud,(1069, Ibn-DZand, (291), tbn'Huzdme, (3/112-113), Daretuai,i,(1569),Bdt9ki. O/176), Hakim, 0/281) i ocqenioga t2lerodottgjnimpo l4uslimoDim bitariJina. S 4iim se sqlasio tnaln ZE6L Meättim, is$aw:(l k da ie o@i hadls dobat kako hafrzAskalaniu Et-bhltbu, eE68).
  30. 30. tzurtlo-rlaflnz tuvruIz W @ iz Sama, pa je $ijet pohitao k 4joj, a sa Poslanikom y je ostalo samo d)anaest ljudi. Zatim je Uuisent Atall objauio: 'AIi oni kad. kakuu robu trgouaöku ili ugledaju, pohrle mu i tebe ostale sama da stoiiÄ450 Dakle, oidimo, da je Poslanik * osüao samo sa duanaest ljudils1 i nüe ram preneseno da je prekin6 d2umu dok se oni ne Drate. Takoder, nüe prene,senoda su se ashabi uopee Drcttli tr@.konito su napustili dZamüu, Isto tÄko, da je bilo obaDeüp prßusttownje öetdeset Uudi izlaskom uvtine njih pokuaila bi se d2wna-nantaz, a nemamo dokaza da su je ponauuali. Imam Matik ko sti ooaj hadis kao dokaz da se diJma-namaz klania ako ima doanaest üudi.152 Ebu-Derda prenosi da je Pos[anik * kazao: "Ako u j&pm /7!./bs/ubudu lroJ1?a,a ne budu obau!/all naDtaz a dZemat4 i4hn je oakdao ry!ina.453 Citirani hadis je opöeg karakterc i uüedi za sue namaze ttu Prijetod znaöella Ku ana, El-DZun@, (It). Hadis bi1ee Buhan, (936) i Mustin, (863). 151 U jdna:j iznimnoj pred4ii staji da je sa postanikom * ostato öetrdeset ashaba. Darckutni, (1567), Bejheki, ß/182). Iman N€Jl€viga je eiknio slabim u Hulasatul-ahkam, (2/771). 152 vi4ieti: E/"/nri1had' 6/126I 153 EbuDaüud, A4l, Nesai, (Aq, N1med, A/196), Ibn-H^?jme, eß71), IbnJiibban, (2101), Bejheki, O/54, Besad, O94), Hakirn, (1/211). lbn-Huzdme, lbn-Hibban i N@eDi su ga oc1enili prenosi da su Omeru napisali pßmo i o dZlunLpa im ie odgo,orto: "Kla4iaite koliko "154Na osnouu oDih argumenata i komentara hadise uidimo neosnouanoatmßlieryia da se ne moZe obaoiti osim w pfisustuo öetrdeset skupina uöetiaka tüdi da ie za dZumu-nana2 n4inlanje ti öouieka, PoziD4irlci se na prethodnu ODo mßIjenje su odabrati Eeihttl-islam Ibn-Usejmin i drugi.tss Medutim, dokazi oDe . ia^@ su jaöi i dakako ispraonüi od Prethodne mogu biti prni2ni argunßnti,ier se u soim tim ne spomi4je ograniöalank na odredani broi. Adul-Hakk, S4juti i drugi re)<Iida nema nijednog hadisa koji precizira odredeni broj.tfi tome, ow fikhsko-pravno Pita4ie mozemo mßUenjem koje zaganara da diumu'namaz mogu doa ili oäe klaniaöa. Däernatskinanazi mogu biti od A)a kla4jaöa po lcotßenzLlsu ßIanskih Vidieti: E|-meümua, (41182) i B-ierh.u/'ntntd fun Att""i sa smatradobrim. Vi4ietl'Elrntlkah' Q1335). ,p. AUql i :/Dn+'t!rairu E.'et'&at, (4131-34' Sqh je oüü predaju üüenio üiercdo.st/l,inomu H4aib' (21318) El&1'Ik, slt. (45). Eg-ialul-matntb, (5152-53). l'kilul-eaba F/233).
  31. 31. izdooiiti diumu od ostalih namaza trcba predociti jasan i )gatelju Poslanik * rekao: "Kada nastulpl namasko [spraDan argumenL a islanßki uCenjaci potDrduju 'riä"-" paut t" e,"n I lkamet, a neka r@sprcdL,odi starll nepostoianie takuih dokaza. Ouo je stau imama Taberüa, ä us duoJi?e.taz Iman Buhari je na osno,u oDoga nekih uöenjaka bukualistiöke-praDne skole, Seokanlja i wtisa naslooio poglaulje: 'DDojica i uise su dtemaL"163 nekih saoremenih uöe4iakalse oui praldlöni hadßi su iasna pott)rda da su za Odabrano mßljenje poturduju btojni hadßi koji dZeflvt doDoljna doa kla4jaöa, a ponetaDarljen broja naoode da je Poslanik * kla4jao sa lbn-Abbasom u D,otEtaLjase i 4jihooa nagrada, kao öto se spomlnje u d2ematu,159 a u drugom hadisu sa lbn-Mesudom.!60 hadbu ubejja b. t<aba da je Poslanik * kazao: "Namaz Takoder, dokaz je hadis koji prenosi Ebu-Seid kada k drpJiiceJ? bo!/1iod namaza ,oojednca, a namaz trcJi:ceje Poslanik * Didiojednog öoujeka da klanja samostalno, pa boli d lzamaza dDoJä.eI ito lh bude alie to Jb A/lahu je rekao: "Zar neöe neko da podteli sadaku klalltiAiuöl s draie.,le U jednom hadßu, na ölju se Djerodostojnost r!lt/m?",pa je jedan od ashaba klaryjao s njim.l6l hadlski 6truö4jaci kritiöki osoröu, stoji da je Poslanik * rd@o: "Duojba i aße su dZenat"165 Dakle, za obaDlia4ie nalnzEzru dzematu dououne su doije osobe, a za diumu- r57 vidkti: Nejltl,eLtaa 6/23J] i Ef ferhut-munrh, 6/52. 158Vi4jeti: El mr.r'E(4 ö/78), B/dq/?tut-mud;teh!;1,(2/s34), /yejlut-e1tat, AlB3) i Ei-iehul-mumtia, (5/52-53), E/-edzabe, stt. (44-45). 15eBuhan, 69q, Mustim, (763). 1@Mwtim, 1t73). 161Ebu-DaDud, (574), Ti.mizi, (22q, /nmed, e/ar, Darmi, (1368), Ibni-Hu2ejme, (3/63-64), Ibn Hihban (Et-MeDarid 436). Ibn-Ebi. Seibe,Q/112), Taberani u El kebt:ru,(6/25a), Beiheki, (2/303), tbn Dzarud, (33o), Hakim, (t/209), Ibn Hazm, (4t2sq. Hakim i Zehebi su ga ocljenili qjerodostojnim po Mustimouim tuiterüima. Inam Tirmizi i Mun2iri ga smataju dobrim. Heßemi turdi da su prenosioci oDe pred4je pouzdani. Viüeti: E.-med;mea, (2/45), Ed. d/7c./eQ/173) od lbn-Hadtera i n'r/etu/-ahue2/, e/q. 162 BulBri, (658), MtßIim, (674). la Weri: Et-teaitl. (1/432) od imama SLlutüa. 1ü Nesai, (U2), Ebu-Daud, (554) i Teberani, (18/36) sliöno tome Imam Neqeoi sa je ocijenio ojerodostoinim u El-htlasa, (2/65). Heßeni brdi da su prenosioci koA Tebennüe pouzdani. Vi4ieti: Et-medlmea, (2/1ü). S,h Albani ga smatra dobnm. Vi4ieti: ,9ahtfuts-sunea Q/279). t6 tbn-l,tadsc, (gB2), rbn-Ebi-Seibe, e/265), Ebu-Jata, (13/189), Tabehni u E/-eLrsaal, (6/364), Darckutni, (1075'1076), Hakim, QßU), Bdheki, P/69), Hatib u E.-ta/zh, (8/415). zb<ry slabosti oLP pred4je Di4jetL MedZmeuz-zeL,ali4,(2145), Et'k(usu/-hab4 P/1066100V, Misbahuz-zudtad;a Q/] 19), rhsb.!/-rq?' (21198) i ,.autsa/4 e/24a250).
  32. 32. propis kao i za autentiönih dokaza nqjboe zna. Ezan za däumu-rnmaz Nakon nasbJpa namaskog uremena poslanik * bi staot66 na minberl67 koji je imao samo ti stepenice,168i 16 Imam Safija kate: 'Do nasje dolta Dijestod SeLene b. EkrE da k Poslanik * stajao na treöoj stepenici dok je drZao huthu.. Vidkti: E/-utn, (1/200) od imama Safrk. tnan NeueDi i Ib^. Mukkkin su je ocüenili Dkrodostojnom. ViCJeti: E/-medärua, (4/526), Hulasatu bdnil-nuL e/215), Et-telhbul-hat k e/sza), Ä2trS4rt/-/r!1,8,(2/73), Nqilul-eutar, Aß21, Metutün. koliko znano, oDa pred4ja nema Bpojenog lanca prenosilaca na koji bismo se mogLi osloniti, a Allah l* n4jboüe zna. 167 P4ie toga Poslanik * &zao k hutbu sa jednog patnirag npa kgji je @ilio lrao dikte Mkon Stoje WoDjesnitu * MpmDljen minber. Buhari, (3585), Nesai, (1395). I8 lbn-I"ladie, 0a3r, /ivned, (I/268-26q, Safia u Et-musndu, str. (65), ltbdu-Rezzak, (3/182), Abd b. HL'm4d, (U203), rbn-Hwejme, O/laq, Bejheki, A/189), Düa u Elahadhl+nuhtarc, ß/393-394) Hakim, (1/28O2e1), Lalillü,i u.i*ha usu/t/-/btr/@4 U7O2). Hakinl i Zehebi srattdu da oD4j hadis odgoDaft Buha4jinim uDjabna. Dobdtn su ga octenili imam Busiri u Mitt'ahlE-zr/dhdze, (2t16) i &jh A{bani u Sahthlts-&ae4 G/423424) i sDojim opaskanE na fad/.tt-salati a/en-/Wti, stx. Aq od inama Däehdemija. Sejh laem prema ashabima poselamio ih iieöima "Es- alejkum." Tako su Postupali Ebu-Bekr i Omer.l@ De'ira islaJ,'skih uöe4iaka smatn da ie sunnet prßuhe sa minbera.lTo ezan d2ume-namaza u PoslanikoDo * Saib b. Jezid kaie: "Ezan ie uöen petkom nakon Sakit a predeiu ntatm Djercdostoinom. Vidieti opaske tE E/-mr/sne4 A1103, hnam Hdsemi u El-medZrlea, 72) tudi da su ptenosioci oooga hadisa pouzdani. Ptti ko ie minber sa Däe od tn stepaice, (sa !€50, bio ie l'1en"an je ZiDio u Drijeme lauaDlie. Vi4ieti: fethul-ban, Q/399) i (6177). (1144q, iü-Rezzak, A/193, od Sabüa od X I@o mutsel. Takodet ga biqeäi frlüu'Rez2ak, O/192) Ataa kao mutsel. lbnMadäe, (1119) d Dtabin. U l,.ncu ]@d lbn-Madze ima lbn-Lehia koii ie nepouzdan u El-eusat4 eß81) i Bejheki, P1205) u 4jem lancu irna Isa b. lbdullah Eßari koii k takoder nepowdan. : r'@äneuz-ze&id ell%) i 7a'btitllt-lehzlb, (2/105). Nema da sl pta oDih ptd4ja ul<azqk tE utemelk4k owsa &jh Nhe'''''riga je ocijenio dobrim. Vidkti: Adabul.hatib' :*, OOU, *lA*-'"nen 0ßn), Eladiaitutunqafta' str. Oa) i OlA04l). Hadßu su prigowiLi imam Bqiheki, ostate natnaze, zbog koji je izdu4j4ju, a ZejIeI i Busln. WdJe: Es-suzeneul'tubra, O/2O5). ah*an, ed7g4L Nastu-de, el215'206) i Mi'bahuz- '2.@dh, (11370). mi4ieqiezastupaJuEbu-Hadk, Malik, Safra,Nvned I drugi. llidiefl El+ndrrua, (482n, Adabtl-halb, sfr. A04 i nblt 5- surae, (11234).
  33. 33. W Dtunrfu-namszetuni(frkhski)eftrein 6 öto bi imam stao na minber, Tako je bilo u fl4t tgz ier hadis lbnJeida u Buhariiirpi hadiskoj zbirci da ie to uöinio Osman &.176 lbn-ltbdul-Berr t<onsenzLlsuöe4iaka da je Onlan prui praktikouao ln Vdira muslimana danatryiice slijedi oou tako se u dua hatema, mekanskom i medinskom, eana File d2wne-namaza. b. Jaida nam goDoi da je u Diieme fi EbuBefua i Omera uöen samojdan ezan, Etp bi imarn sjeo na mhber.tTa Zbog por'utanog i zabaDjenosti suijeta sa ttgouinom na pijaci, Osman je uueo posöan ezan koiim ie na dZumu-namaz. Zato ie naredio uöenie otDga na pijaci. ODaj ezan je uöen zbog nu2de i zbog i rE snatra noDotarijom, a pored toga Poslanik !* je raredio da slljedimo 4iego| SLrnnet i Praksu prawdnih uladara.lTe OD4ieje nuZno naglasiti da El-mösut eßl) od imana Serhasija, El-hiznu.Et- (1/241) od lbn-Ruida, Et-böu .E/a7i:14e/17q, El-tbttcan' od inana Satibüa,E1-/er/4A155-56). Et-tetnlni4 G0/247) i El-mllennef 0/470) i Q/263) od I E|-tuJirnurEr-alDd G/241)i El-btitatn, (21303). .je spometuto u poduten hadisu u kome se tld'oodi da se * obruöao ashabina, tal@ da su se 4iihooa sca pa su tazili da ih posaoien4e. Jedan od tih saDkta t a k oponn@ siJede4ia Poslanikane X $akse, potom pralße jqoDih üaDednih üladan. Ebu-DaDud, (4607), Timi4 e676), Poslanika *, Ebu-Bekra i Omer.a.rzlt<"aai" Osm"n[, Man (treö praoedni uladar), praaeo ulast t pooecaoabroj musltmana, raredio je uöenje trdeg ezat@rz2i to ; Ez-Zarail .73 pa je nakon toga sLüedera O"mrno,i Praksa."174 _ . Nüe pdtuntljiuo mßUe4je koje se nauodi u pojedinim djeLima da je MLEDija prut uao oug ezan,l7i -ni1i ,u ßprcune prcd4je koje kazLlju da je to uöinio Omer b. el- t71 AnetoDu prd4u, tat(/der, bi@i Ahmed b. Menia u El_mlsned4 a qjercdostojnomk sma/:.a hafiz Askatani. Vi4kti: El metabrut- altb, a/6q. 172 hetim ezanom se u sL1ri misli na dnrgi, jet se pod pnim i Augim spodnzumjeua Wi ezan i ikamet. ODo je ponato u Sunne,u', kao iköi postanika *: .tzmedr suaka da ezana (tj. Emedu ezana i ikameta) je namaz i to k ponouio tri ouÄ, potom je retao, za onaga ko 2eli." Buhari, (624), Mustirl' iB3S). Na osnoou oDoga hadisa imam Nesaije u E/_madrtüa, e/2n) nasloDio qklinu: "Nanaz i2medu ezana i lkaneta." Ouo je jof jasnlk spomenuto u pred4ji Ukajta gqe kae da je Osman ö naredio ute4k drugog ezana petteom, a bieri je Buhai, (g1S). uporcditi E/-/erh, A/5+SS,
  34. 34. asha.bi nisu uDodili noDotarüe u ujeru ueC su u stopu slljedili Sl/,]net Allahooog Poslanika X. Stoga je dobro u stüede4jupnre n4jbolje generacüe oDoga ummeh i nema ponosa muslimanima dok se ne Drate izuomoh ßLamu koga su praktikouali ashabi. Prema tome, ako se ukaie poteba za drugin ezanom da bi se obauüestili oni koji ne ö4ju ean h d2amije, uöiöe se u 4iihowj blbini poseban ean kao itt je nafedio Osman &. Buduti da je ou! ezan useden sa potrebom i ciUem, neophodno je uöi ti ga Dan dZamüe, npL na püaci iti drugom mjestu.tn Ako bi se oba ezana tbn-MadZe, (43-44), Ahmed, (41126-127),Darimi, (95), Ibn"Veddah u El-brir'a, 06), Lalileai u Serhu Lral -/aaihad,Q/75-76) i (2/104, 1U6), IbnEbi-Asim u B-stü4 154),MZuni u ES-len;ah,(1/170. 171), Ebu-Anr Dani u E -dsateal-..'aßb, Q98) i u E|-/rta1, An 124), Taberani u El-törizr, (18/254-259), Ibn-/niul-Berr u Et- tanhldu, (21/278-279) i u Dhmiu bsi'ni|-itnl t'e /adl ti 0667), Ibn8attah u E1-!ba4 A/79), HereDi u,kmmul-kela,ni rE ehlki (4164),Ebu-N@jm u E/-m!.stahted:u, (1/35), Hakim, Ql95-96) i ü Elrndhala str. 0940), Hatib u MaEddlhul-euram, str. (44A9), Taha,i u Serlu mag/d/t:1-asaj;(3/221-223), B4heki u De/ailut rubu.ae, (6/541), Ibn-D,euzi u Telbitu /blb, stt. (13-14). lman Tinnl2i, Bezzar, lbn-Abdul-Ber, Haklm, Düa l"Iakdisi, Ibn-Teimlie, Zehebi i qjh Albani su oDaj hadß ocüenili u:jerodostdnim. Vidjeli: DZamiu 4irnil-ilni rE ladlu stt. (474), Medt Etul-febua, (4/399), Sliva ealamia-nr/bel4 (18/190), ,9h,ku/-dlamr4 0/499) i ,rpukahl, (81107-108). t@ Uporcdldrlett irnana Satlb1au El-iatßama eßü). flarflaz dZamüL tako da ih ne öuiu osim onih koii se uet u 4joj, ili onih u nePosrednoiblizini, onda dnrgi bi inao sDoje sorhe. Ow naöi da ukoliko se praksa Osmana &, rrcophodt'toie prui ezan dZamle, potom drugi nakon öto imam siedne na Medutim, uöe4ie oba ezana u d2amiii nije niko od ashaba- Prui ko ie tueo uöenie ezana u däamüi bio je Hßan b. Abdul- i to potetkom dnrgog hid*etskog stoueöa. haneftjski uöe4jak Kißmü kaZe: "Ne uldim z kod uöe4jaka öetiri PraDne ikole o uöeniu oooga t u diamiji osim öto naDodi autor diela 'El-hidder&2 ta praka naslijedila od prethodnika, potom su utenjaci prenosili o,o mßÜellk iz sPomenutog 4iela. sam da nemaju dokaza pa prhjegauaju dotiöne prakse.a I El-kabam, (2/303-304) d lrnama Satibija, Fedul-ban; ,*ernzzwan- ale.-MutEtta, (1I329) i Eladzaikhn -nafia' (15), Hisan b. AHuI+Ielik k iedan od Dladan umeDßke Naslljedio k hi/;fet posredstuom s,oga bata Je2ida. k posw 1% god. po H. V4ieti niegouubiogratiJuu Sgeru i @lamm-rulbela, (6/153-154) i fanhul-hul4a st. (195'197) d i,najrr.a Sqjutija. El-hidlb je kornentar dkla E|-bid4b lqa k napisao ALib. Ebi.EekrelMeryinani kdi ie urnro 593. god. Vi4jeti:fi#uLhn, eß35) od MuhantnedaKßmbiia Deiubendüa.
  35. 35. Däuna- (l sauretneno doba, kada se na skoro diamüama nalaze razglasni uredaji, tako da gotouo urbanog mjesta u koje ne dospijeua glas muezzina, nq| potreba za ponaDlja4jem ezatla,jer nema efekta. On411" öqje prui öLie i drugi ezan, a ko ne d4je prui ne öqk 1i drugi. za razliku od Osmanowg ezana kDjim su poziuani oni koji ne ö4ju ezan iz dzamije. Poslanik * nas je obauezao da slijedimo pralla 4jegoDih uputenih uladara (hulefair-raßidina), ali p4k toga je spomenuta Poslanikooa * praksa.lu prema tomq datas je prcöe uratiti se Sunneht Uje@)jesnika * i uöit) za dZumu samo jedan ezan kao i za ostale prcpisarc nanlaze, a ako se ukaZe potreba, onda se nratiti pralcji treaq pnuednog uladara Osmana b. Affata $,,185 a UzDiseniAIIah n4jbolje na. Inam Safija u s)ome poznatom Qjelu "El-umm" kaie "DraZe mi je da se petkom uöi ezan nakon Sto imam ude u dzamüu i sjdne na minber. Kada zauü muezzin sa eanom, neka imam otpoöne sa hutbom i neka se ne dod4je tome, ... kako god bilo, dra2e mi je praktikouatj ono Sto se öinilo u Poslanikow * urijeme.ts5 Iu U Dezis kotfte4taronouoga hadisautljai: nhfetul-atu;ezi B/52).11ü Weti: Fet/rul-ban,(8/221)od imantalbn-Redteba. l Kntubi naDodi da ie AIüa b. Ebi-Talib dok ie u Kuft txazio utede samo idt6g ezana za '187 Omer je rekao: "U urfietne Postanika * Bilal ie naleonEtoUiercuiesnikÜ qiedrc na minber,pa bi zaoßio sa hutbom muezin bi ikametio, a prui 'je wedena sü)ar."l8a (l drugoj pred4ji lbn-Omer "Prui qan je no,otarÜa, a soaka notntarÜa Dodi u iakok ljudi smatrali lijePom."re boznati tabän lbn-Sihab ez'Zulviie rekao: "Trebase kupoprodaja u ow Diieme (zbog koje je Osman ouaj ezan) potom treba ostauiti Prui Osmanoo : E|4:amiu I ah/arnil-fur'aa 08/100). Tahb u Ef-fevalAa$. e2q LB @anrrswt) . Prenesenoiz Eldz.'lbealn-naia, str. (11). oDu Pred4iu.ie zabilie2io lbn'Ebi- *!be, Ql4?o),sa isprarnin lancemprenosilaa. :V&a, kako stgii u Falrul-ban: (A1219)d lbn-RedZebaLanac penosilaca o& pd4ie ie uietdost?ian Vdieti: Atans-shah' Q1476).Dtugi dio dE Ptd4ie "a gd@ nowtariia. " biwe lbn' Ilast l4eruei u Es-s!!ve, @3), Ibn-Battah u El-ibre' (1192), ': Ialikai u fuhu r&zli/4:atlb{ Q/91), WeH u El-ndtbh+ Qll@), sa bplaünim tarßafl p@losilaca. l,uur-Ruak, 81178)i IbnEbiS&, Ql28)' e ukrodostdnrn ' l'.ncetn Dü.'rcf'i,d,cl.. 146Vt4ieti:Etunm, (tl|g,t
  36. 36. Däuma-namaz Dok bi Bilal uöio ezan poslanik fi bi tihim glasom ponaoljao za njlm, a kada bi pozuao ..hajje ala-sala1j, ujeroDjesnik * bi rekao: "I-a hau/e L,e la kuarcte tlh bii//ah." Isto bi kazao nakon Eto muezztn pozoue na ,,h4jje alel-felah.tsl Ukaz4juCi na orijednost ponaoljafia 16 muezzinom, Poslanik * u nekoliko hadisa obe1ao i" D2ennet onome ko tako postupi.tsz Kroz tsatki sadia oDe studüe nßmo u mogutnosti obraditi 9oa prauna pitaryja uezana za ezan, ali 6emo spomenuti nekoliko propisa koji su od etike ezana, a öesto su zapostauljeni i rüetko praktikooani. 2!@: Da muezzin staui dua prct/ u da uha, kako ie iinio Bitat b. Rebah.tg3lmam NeDeDii iejh Muhamm;d b. Salih Osejmin turde da su to dt)a kaZiDrsta.ls4Imam Sanani ka2e da se time misli na dE palca.ts5 U pou2danim pred4jama nüe precizirano o kojim se pßtima rcdi, ali je Mjprlrodnije da se to tinl sa dua ka2iDrsla.a DZuttto- najboue zna. Islanski uöetüaci kazu da za ooaj postoje dua razloga. Pruo, da u tom sluöaju glas bba prodomü|]% i drugo, da bi onai koii ne muezzi@ zbog udajenosti, buke ili Etoie gluh, Je nastupilo rnmasko urijeme.leT Da pri ügowru rijeci: "h4iie ales-salah" i -felah" oloene sDoju gla1u udesno i ulÜew, kao predaoanjä selama, ODd postuPak spomi4ie u kojoj se naDodt da je BiIaI uöio ezan i okretao glaou desno i lä@o izgouarduti "h4iie ales-salah" i alel-felah."198 Komenttüuöi ouu pred4ju imam kaäe: "U rjoj je dokaz da ie sü1net Pri uöeniu bd njeä 'h4jje ates-salah' i 'h4iie alel-felah'|es i glauu u desnu i liievu stranu, dok stopala i truP oDome smislu naDodi se hadis od Poslanika *" ali ie riegoDa spona. Ibn-MadZe, Q17), Hakim, (3/607-608), u Es-sqi"'u, (2/142). Slabün su ga ocijenili imam Busü tuhtE-ztldiadsa 1l9O), hafiz Askalani u E|-/etha e/115) i Albani u .h7au/-9a14(1/249) i Mökätul'mesabih, (1/206). IeI Buhart,611 i 613), Mtßlim, (38D. t.e2-Muslim, OAr, Hakin, (tt2M). Vidjeti: Medzmeuz-2e!E/.2tI/332).ts Tirmizi, (197) i ocijenio ga je ispra,nim. Ibn-Mad2e, etl), Atvned, (41308), Ibn-HIE4me, Q/203), Hakim, (1/202), Ebu-ADDane, (1/329). U owme smislu tauodi se DiSe hadisa kgi p9höa,aju jedni druge. Vtdjeti: l:eahut-.bad e/jßI S1h Albani ga smatra qJercdostojnim.Vidjeti: Es-sanerut-mustetab, (1/163-I 64). Ie4 Vidkü: rujtkru/-ahlet: (I/522), Sabutur-setan, (t/21o; t E -dahu/- Fethal-ban, e/116). Mealutim, prauu mudrost staulja4ja u uii zna samo UzoiSeni AUah zato k Pohuablo o}ai suUlet bez obzira na savemene nzglasne iuü& koji u linoderno doba negiraiu neke od spomewrih @2logazbog kojih se to nekada öinilo. (6"t), Muslim, 003). ales-salah"i "h4jje alel'felah skmCenose zoDe "eI-munab, (2/54, 15 Vt4jeti:Stibu/rr5-se/aln,(j/2BO).
  37. 37. nanuz W @ muezzina ost4u rJsmjeretTiprena kibli."2N lbn-Huzelna nakon öto je raeo cittanu preddu u slpme "Sahifur, naslouio je poglaolje: "MuezzinoDo okrctatlje glaue, ali ne cijelog tüela dok izgouara 'h4jje ales-salah' i 'h4ije atet felah.-zot Prema tome, okreta4je ätaDog tüela ili samo tnpa nema osnoDeu Djercdostojnom Sunnetu Pos[anika *,m2 a UzDtieni AIIah ndboue zB. TrcCe:Da rakon zaor'etka ezana uöini öetbi stuarip13 Pruo, da dorrcsesalauat na Poslantka *.204 Drugo, da doui UieroDjesniku* za EI-Vg5,iIe,a to k n4jLEuisenüemjesto u DZennetu koje pripada n4jboljem Allahouom robu i poslaniku Muhammedu *, doDom koia glasi: - , , . - . , . i . o . , 1 .-4=.b]jJt t A-r)t U* j,l ij[ö, äy:rr , i;l'Jr ,]t.,: tr.'riü' .4eJ 6-rJ' 'r r.z Lrr4..:!rJ 2@ vi4jeti: E/-mthhad:, (4/1U) i Et-m4k n, (2/jO2) od im;,i.a Knubija. n1 vi4jeti: Sahlru /bnt-HlEdme 0/202I 2o2 Vi4eti: Subul.tt-sekm, (j/27t) i renamu/-mi,.Le, str. (jSO). 43 Ooo Drijedi za mue2zina i za sDekoji äJu ezan M Muslim, AU), Nesai, (677), Ebu-DaDud, AB), Nned, (21165), Bejheki, (1/410), BesaDi, G24, Ibn-Suni, (93). Rabbe hazihid-dauetit-tammd1, De9-salatil' ati Muhammedenil-Desilete Del-fadilete, oebashu mahmuden elle2i Deadtehu." Alkhu moi Gaspodaru orggla öasnqt Pozria 1 r.6postaa!/enogrnanaza, Podan' Muhammedu 'nagradu / uzadelzo obdano n11?sto.'26 da prouöi sliedete rijeii: , , ! ' , . " . . : h " . l ' ' ; ' . . . . , ' . . " . . ' t,Jr') J i''n ü; Jl j.J.4J- i;r-J i,!'ul.ri) Jrr-{-:' .lu',>l-1'.t 'j;; ":;- 't u; en Ia ilahe illäIlahu oahdehu Ia lerike lehu Muhammeden abddu ue resuluhu Rditu billahi oe bi Muhanlmedin resulen oe bi|-ßlamt dina." "SaJdocan da nema dtugrog bqta osun Allala' igt Jdrhog koJzne/na suöug@ u uksti I saJzdoöiim Mttlammd tlegou rob i poslank. Zadouo!/An sam je Allah Gapodar Muhammd poslanlk i blam :"206 (4719), Nesai, (679), Ebu-DaDud' (529), Tirmbi' e11), Ibn' (72s), Atmed, Bß54, tbnJiLt2eine' (11220)' tujheki, (11410),Ibn-süi, (9s). MßIim, OA386, tlesai, (677-678)'Titmbi' (21O)'Ebu-DaUud (523525), Ahned, (21168),Beih*i' (11410)'Besaui' (22)' Ibn' &,r.i, (93).
  38. 38. Cetofto, da dooi UjeroDjesntk* rckao: ikameta ne odbib."2o7 izmedu eana i ikameta, jet .ie uoute, Jea se dora r2medu eana i 6' bi se rEkon nastuPa namasKog popeo na minber, a muezzin bl potom uöio Nakon ezana Poslanik & odr'ao bi hutbu koju bi u dua dijela, nakon öega bi se prcutio ikamet i dZuma-tamaz. Prcma tome, n[e bilo mogutnosti sunneta nakon ezana, niti nam ie Pteneseno WA i 4jegoDih ashaba da su klaniall namaze nakon ezana?ß Mnogobroini hadisi sunnete nakon d2ume, ali ni u iednom od ni simbolLönoukazano na nanaz Posliie ezana, kaZe: "Klanjao sam sa Poslanikom * dDa prtje i dn poslie podne, doa rekata nakon dzumq kata nakon akäama i dDa nakon iaciie."2t0 Vidimo Ibn-Omer u owme hadisu spomenuo sunnete pfiie a prelutio je nanaz Piie dZume. osnoou oDoga hadisa inam Bulari u stnme " je naslouio Poglaulie "Namaz prge i poslüe Propß kk4ja4ja stnneta prije diume_namaza Astaljena praksa Deöine danasnjth muslimana je da nakon prouöenog pruog ezana kla4jaju diumanske sunnete dDa ili öefirt rckata i rüetko da neko kla4ja uße od toga. Medutim, klanja4je dobrowljnog nama2a u. ouome uremenu nije utemeueno u Djerodostojnom Sunnetu Poslanika *, niti u 4iemu ima spomena o diumanskim sunnetma piie nama2a. t' Y'o:,*, t521), Tirmizi, (212), Ahmed, (3/trs), rbn-HtE4me, (1/222), Ibn-Hibban, P/lO1), Ebu-Jata, (3/295), Bejheki, (j1410), Nesai u Ametu/lzuml, (65_69), tbn-SLrrliu Ame/ulJbum4 eO2). Inam nmizi i *jh Albani su oDu pred4ju ocüenili oktodostojnom. Vidjeti: Es_smelul_mustebb, (1/tgB-2O0 ad Albanlja i tdzaletur-ragtbi/-muenemi 0/ t54-j56). tmam Nelet)i i haf2 Askalani su ga ocüeniti dobrim. Vi4kti: Serhu ryAd:s- .e/iun, (3/228) od tbn-Usqmina i tryela&iulefra/; e/364) od lslrÄla:lLh Drusi hadis koji poturaaje o@ zta@e Djerodostojnim k @ijenio ittlam Ne}eoi. Vi4jeti Et_eta. str. (44) i Sahthut- uahkS-s4t:ib, str. 0 UL /Ya (1ß31) i NeJitul-eu|aru,81255). Bü:Ei, A165), Mtßlim, O29). Vtüeti:FetluLtun, Ql1321). '211 Zeleti time ukazati da nema hadisa gooore o nanüzu NÜe diume' oeö se u r'idieti:Sututetu!4ä.lmua,str. (10'11) od 5<iturlbla''ia lbn-T4müie, ]<aai 4jeti haliza tnkiia i lbnl<4ijima u Zdul-meada 01329) i Iho Sto smo spomenuli u prethodnom hadisu lbn'Je2ida koga biwi Buharija.
  39. 39. Däumo-namaz Djercdostojnim prdajama naDode samo sunneti naton clüwne-naia2a.21z Isto ooo imam Bulari je uöinio-',', pqlaulju bdram-namaza, naslolilsl cjelinu: Namaz pr11p-1 poslüe bürama," potom je naueo hadis lbn_/tbbasa ,, kome se kaie da je poslanik X izino da klarta Ramazatwki b4jram, a nije ktariao prtie ni posiiia njega.213 Prema tome, imam Buhari nlje Zelto oui^ ukazati na rcnaz prüe i poslüe bajrama, oe6je Zelio rcCi cta nena rEunaza pije i poslüe bajrama, na Sto aludira citbani hadis.214 Imam NeDeDije u Mwlimouom ,,Sahihu" naslouio qjelinu: "Nanaz nakon diwne,'215 a imam Muslim zabiuezio je nekoliko predüa koje gouore o sunnetima nakon diume-namaza. Medutim, ni u jedraj d ouih pred4ja nema spomena o kla4ja4ju dobrowljnih ramaza pije d2ume. Da je poslanik * uistinu kla4jao oue sunnete, to bi nam bilo preneseno u ujercdostojnim predajama kao öto je sluöaj sa drugim dobroooljnim nanazima. 212 vi4jeti: Zadul-mead (1/332). 213 ViQeti: Fettutt-tua (3/1387). 214 vi4jett Zadut-ma4 G/332). 215 viQeti; Er-mhhads, (6/140). flamaz uöe4jakakoji zagor:aryiusunneteprÜe dhune-namaza mßljerfe se zasniDa na nekoliko dokaza koii su 216 ili apokt'tfni, ili ngiasni, ili Pak oPci te kao mqu posluäti za dokaz ier oPonir4iu posebnim hadisima. dokaz je hadß Abdullaha b Mugaffela u kome da ie AIIahoD Poslank * rekao: "/zmedu sraka (i. izmedu slakog ezana i ikametaflT je " i to je ponovio tri Puta, a potom dodao: " , za /to Ze/i kla41ätt'."2t8 ntar: Ow ie opöi hadß koii nÜe Dalidan kao jq podli,jeZeposünim praktitnim hadisima koii da ie Poslanik * nakon proueenog e2ana Poieo i nüe ostauljao asha.bima Dremenaza naIna2' bi se ooai hadis odnosio na dZumuqatnaz, desila bi kontradi,ktomost izmedu Poslanikouih * rÜeti i a to k nemogute, Kako da Poslanik & obaDljesti ih snmattr4iuurhulski hadiski stllrt4iaci kao lbn-Munzt' Ibn- i drusi. vid.jai:ElaL'sa4@197)i Fekulhn' (41426)' Nesai k na osno,u oüoga hadisa u E/-mudZl&, (1/223) poglallje: "Nanaz izntdu ezaia i il<ameta'" a sliötto 't.,rc i Buhai u B-.phthu, str. (143). &nbn, 624) Mtlslin, (838).
  40. 40. DZumo-natnaz ashabe o d2umanskim sunnelima, potom im ne ostä,,; moguönost da ih klanj4ju?! Takoder, nekl islaa141 autortteti koji postup1ju po spoljainjem araöenju oLega hadisa pa klanj4ju prije dZwne, ostauljajuraa po ni",la pa ne kla4i4ju pije akiam-namaza.zlg Nenn, kolttl| znamo, autentiönog argumenta koji izLtzima akiam ; opCeg znaöeia onoga hadisa.22o Naprotiu, hadisi k; jasno potDrdLlu namaz prlje aklama nalaze se ',, najujercdostojnüim hadiskim zbitkama.22l 2Ie Wktt E/-lht!)b. li tal:Lt-muhta. (j/Ae-gl), /yastur-rqe e/j4|-141), E/-l'ahn!/-taih (1/266), Ha,kru /bn-Abt1üi1, (r/376), E/-nars; (l/157) od imama S"rhasija, Se/hu letht:t_kddt:. (r/445), Bedaeu, sa/7ab, (1/287). 20 (.1kdnom faliönom hadßu stoji: ',/zmedu sLakogt eana I t?ameh t;na nana2, oslm aktana." B4heki (2/667) i Datekuhi, (1O2g) kqi ga Je ocüenio stabim. Hafiz Askalani u Et-te/hba e/4g4) kde''Oud predaja k stdba." Nelspta,nom ju je ocüenio i iejh Albanit, Datful^1Zania str. 34a i pripis4je je Bezzaru (|334). ii4pti i A. stlstletud-da!;te,Ofi 62). 2I Enes b. Malik kate: "KIa4jaIi smo u Dt|eme AUahoL.apostanikay nakon zalaska sunca, a prlje akÄam-namaza. poslanik *, nas je uidio i nlje nan zaba4jiudo niti naredilao da ktanjamo.- ^tßlin (836), Nesai, 6Ai), Ebu-DaDud, (1141), rbn-Maüe, (962. Takodet, Bulai, (625) od Enesa u o@me smblu. AbduLah b. Mugaffel kaZe da je Poslanik * dDa puta ponoDio: "/flaqAtu p4je "*SuÄ._." au bi treü put kazao: "on4./'ko Zetl," bojeti se da to [judi ne pihuate Lao sunet. Buha'i, Ajü), Ebu-DaDuA,eUO), tbn_Hibban,(4/457) Ibn-Hüzejme,(2/26D, Bejheki, (2/6€,6),Darer.rl|jli, AßO. Däurfln-nafißz dokaz je pred4ja lbn-Abbasa u kojoj se naDodi VercDjesnik & lcla4jao pije dZwne-namaza öetifi sa jednim selamom.z : Poztati hanefijski ucedaci Zdtei i NnL hafiz Askalani i Sejh Albani kategoriökt su odbacili Po mßtjeriu ouih hadiskih struönjaka ottai je potpuno slab (Sedidud-daft).223To ie stepen skbe i apol<rifneprcdaje, koja se shodno hadiskoi ne mo2e pojaöati bez obzira na broi puteua se prenosi. Inlam Neoeüi tDtdi da ie ouai hadis i bezurljedan.zaPotom su imam Ner'euii 54hul- Ibn-K4jjim ouome hadisu naili öetirt mahane lz sejasno Didi 4jegoDa neosnouanos].zs Hafiz Hejsetni je uka2ao na 4jegouu slabost.26 Trdi dokaz je pred4ia u koioi se spomi4je da ie eLoatafani doiao na diumu-namaz dok ie Poslanik , (1139),Taberani.(12674). Nasht -rqb, (2/206),Serhu Smeni E -Dauu4 91471),E/' | (2/597)i Datfus-sunen,stt. (87, I Hu/asatul-ahkam, (2/813). I Hulasaal-ah'bm, (2/813) t Zadul-nea4 (1/336-337). Izmedu malana u l',ncu prenosilaca otmga hadßa se nalazi Ebu- Mube4tsirb. Uhejd Hittlsi l<uti k'aa inam At'tned smal'a IaZoDom.Vi4kti: E.-/atnilu .f duafaiHlidzal,(6/4I 7), M2arzut-ialidal, (qll E/-n4snl /Ad4n4a, (2/2A), El'M/tu1'hasb' (11213)od ltrramaTarabibüa,fadbat-dEn, e/?l5). VidjetLE|-medZma,el 195).
  41. 41. ffi**, -üZao hutbu, pa ga je upitao: ,'Da li si klaAbo rd@ta p4iie negrosi doäad" "Nßam," odgooono jJ. 11 KomentaE Ouaj hadis sa ouim dodatkom ,,pnib n^ si dako" je izniman. Hafiz Mizzi i tbn_Kajjin trrde d;T qrtar U lancu prenosilaca ologa hadisa imam Idrß el-Basti, za koga lbn-Mein ka^e da ie opaki i drugi hadiski stnrö4iaci smatr4iu nepouzdanime se Äuodi od Ebu-Hwejr&3s i lbn-Mesuda,ä6 sa Et-tariht/./+ör?, (1/282), DrdaulAkql': Ql10O)' E/' a Q1135), Ed<1udau lE/-meaz!k/n, (I/18) od imana Sllaktu|-Be'zea Fa9, Ed<Jualau tEl-mettukn' (1/99) od M/zanu/-iai;ca/,(1ß3q' El-kat /u llddu4a 01333)' I El-ediuiibeah-nafa str- (28). Takder da ie oÜa Pre'LaJa tila ispftDna bila bi Prenesena d gim' miftlo putem oüoga pol@ateajaka buduti da ie Srnnet Poslanika & sacLüan Povdanim pute,ima a ne posredstuom izopaöenih latooa' u E1-e6at4 e1172). flamaz toga Poslanik S mu reöe: "/fla4/;Z/ dra kratka rekaUö t@ji izmßUa hadße.zl Seih Albani ow Prcda4ie apotcrifnim.232 dokaz ie pred4ia Alie u kojoj se kaze da ie * klanjaoPriie i poslliedZume-namazapo öetiri : (J lancu prenosilaca ologa hadisa ima b. /tbudr-Ralunan es-Sehmi koga imam u oDoj predaji desio tnsüfun lizmjena sloua za sfu1| tÄöke za tatku i sl.), pa je umjesto t Ati" "-i t"Äi, koPista napisao tedZi ,61 (dogao).22s Citiratt haÄ P:1les? ie brcinim poLEdanim putelima, pruenstigno kd Buharik i MLtslima, ali se jedira u oüome preda4ju spot:i4ie r[eö "doiao," dok je u drugim ojerodostojnin lrclaiama spomenuta rüeö "sjeo." Oistinu, da se iesila kako spomi4je oud hadls, poslani.k* bi pitao sugeashafu a ne samo Sulgjka, Sejh Albani oou predlju, takoda, smatfa iznünnom?2g . Lelunf aoKazJe pred4ja u kojoj se pripßqe, Aßl t.a.. <la Je ka2ala: "Klanjao je poslanik * dua rckata Düe düLtmeu swjoj ku1i."230 27 tbn-Mad2e, (1124). Hali2 haki ka1e da je ot4j lanac prenosilaca ^ ^ isp.,{)an. Vidjeti farha!-rerrtb. 3/t65. a vi4jeti: .AA!/mad. (r/334) i Et_tet bu/-hahr, (2/594. 'e Vi4kti: tu!;ttls-sunea str. ß6. 230Ebu-tlasan u Et-/Edis, eoq. Uzeto iz El-edsaralrtana, *. eA.Vi4kti, takoder: E.-kaatul_muba $. ASq. Vi4hti: Dafaur4kqllr: (1101), El-mlsn/ fddu4a' eß34)' E/- h'ntlu JrdArda, (61191),Lbarul-mlzan' Ö1138)'El4zethu oet' tadl, Q/326). Bezar u E/-musndu. Han2lbn'Hadzetu Fethul-ban"(21426)kzze: Bitidi oa Bez2arsa slahim lancem endsilaca " hnam Esrcm e^E i{lf]nio slabim vifieti' ttkodeL 'kdvlzzukani (11478)' ia}xjnfflni-u An-erstu, (4/196). Ibn-IIadZq u fi/ln//-hn' e1426) Irane:"Ou4ilanac Penosilacak slab i ,r'v.kinxt'" t

×