Izdaje: Kancelarija za mlade, gradske opštine Obrenovac Glavna odgovorna urednica: Maja Ivanković Urednica rubrika: Dragana Belanović Art direktor: Bojan Grujić kontakt: - 011 8724 025 - mladi.obrenovac@gmail.com

1. prvi
pravi
informatior
za
mlade
Obrenovca
No. 3
novina
besplatan
primerak
u
životu
mladih

2. Zdravo drugari,
da li ste znali da je Kancelarija za mlade
GO Obrenovac dobila nagradu Mladgrad?
Takođe, u okviru projekta “Grad znanja”,
mogli ste u toku leta besplatno da
pohađate razne edukativne radionice. U
ovom broju možete saznati nešto više o
tome, ali i o drugim dešavanjima u toku
leta.
Sadržaj:
a Rad bez naknade 3
a Rad i odmor 4
a Volontiranje u Turskoj 5
a Šabački letnji festival 6
a Aqua park u Jagodini 7
a Nagrada Mladgrad 8-9
z Zdravlje 10
a Besplatna sterilizacija i čipovanje pasa 11
s Trud se uvek isplati 12
a Obrenovački omladinski književni klub 13
a Nada, pobednička priča 14
f Test - Koliko poštujemo sami sebe 15
Izdaje:
Kancelarija za mlade, gradske opštine Obrenovac
Kordinator kancelarije:
Duško Krstić
Glavna odgovorna urednica:
kontakt: Maja Grujić
KzM Urednica rubrika:
- 011 8724 025 Dragana Belanović
- mladi.obrenovac@gmail.com Art direktor:
Štampa: grafika Perenčević, 500pimeraka Bojan Grujić
Fotografija na naslovnoj strani: Vukašin Ljuština saradnica:
Fotografija urednice: Nikola Radulović Tamara Dugalić

3. Rad bez naknade
VOLONTIRANJE U SRBIJI
U najširem smislu, volonteri su ljudi koji dobrovoljno i besplatno rade u Prema rezultatima
korist drugih ili za opšte dobro. Mladi ljudi širom sveta svoja prva radna istraživanja Euro-
iskustva stiču najčešće kroz volonterski rad. Jeste, to je besplatan rad, barometar, objav-
ali svako bira kada će i koliko raditi. To je i jako dobar način da se ljenog u novembru
otkrije koji se posao kome sviđa, a koji ne. To je i najlepše kod volonti- 2010, 30% Evropljana
volontira. Od toga
ranja – o svemu odlučuješ sam i, radeći za druge, radiš na sebi. 34% to čini u nekoj
Ova godina u Evropi je proglašena godinom volonterizma. Ideju je sportskoj organizaciji,
podržalo više od 40 različitih evropskih mreža koje su aktivne u dobro- 22% u kulturne, obra-
voljnom radu, računajući na 100 miliona Evropljana volontera. Na zovne ili umetničke
Zapadu vlade daju ogromna sredstva za podršku volonterskim projek- svrhe, 17% u humani-
tarnoj organizaciji,
tima. Školski sistem ima ugrađen deo koji se tiče volonterskog rada. 16% pri nekoj crkvi,
Kod nas je volontiranje slabo zastupljeno. Iako svi podaci pokazuju da 13% u sindikatu, dok
je u Srbiji jako malo ljudi koji žele da volontiraju I da urade nešto za svoju je po manje od 10%
okolinu, ipak ima onih koji se trude I žele da probude svest da svako njih angažovano na
može da učini malo, a da to vredi mnogo. pomoći starima, u
stručnoj organizaciji,
Eko-tim Srbije u pokretu je na Velikom ratnom ostrvu okupio volontere, političkoj stranci ili
koji su se nakon predavanja, priključili akciji čišćenja smeća na obali nekom drugom vidu
Dunava, i razvrstavanju tog smeća prema poreklu. Marija Ristić, član volontiranja. Prema
Eko-tima, Srbije u pokretu, rekla je da i pored toga što se preko 30 volo- podacima tog
ntera javilo da podrži ovu akciju, svest u ljudima o ovakvim problemima istraživanja, u volonti-
ranju su najaktivniji
je i dalje jako mala. ”Dosta mladih želi da pomogne, da volontira, ali Holanđani – 54% –
jednostavno nemaju tu naviku. Potrebno je malo više podsticanja da dok su najmanje
nešto urade”, objasnila je Marija. aktivni Grci – 12%.
Svest kod mladih o volontiranju se
polako sve više budi i mnogi
imaju želju da pomognu, ali to još
uvek nije dovoljno. ”Znam dosta
ljudi koji samo pričaju o tome
kako treba da se volontira, kako
je to divno i humano, ali mali broj
njih se stvarno aktivira i odvoji
vreme da nešto uradi. U Srbiji
mladi nemaju naviku da volonti-
raju”, objasnila je Dragana Lalić,
jedna od aktivistkinja Eko tima.
Raditi volonterski jeste izazov
– i ovde ima rokova i pritisaka, pa
se iz prve ruke može osetiti prava
radna atmosfera. Na kraju, volo-
ntiranje je zabavno – radi se
nešto što se voli i zbog toga se svi
osećaju odlično.
Tamara Dugalić

4. Volonterski kampovi
Nov način putovanja
za malo novca
Volonterski servis Srbije
Koordinatorka Volonterskog servisa Srbije, Jelena Ristić smešta volontere u
Beronja, objasnila nam je šta su u stvari volonterski kampovi, inostranstvo, a zauzvrat
kako i gde može da se ode i koji se poslovi rade. prima volontere iz celog
sveta. Na programima
Koje vrste poslova obavljaju volonteri u kampovima? na Obedskoj bari,
Kosjeriću, Tršiću, Srems-
U kampovima možete da pomognete u obnovi manastira u kim Karlovcima, oni rade
srcu Rusije, da radite sa kornjačama u Meksiku, učestvujte u na podsticanju ruralnog
oživljavanju svakodnevnog života ljudi iz kamenog doba u Fins- i eko turizma, čišćenju
koj. Volonteri su tako učesnici u svakodnevnom životu, a ne divljih deponija,
turisti. Programi su veoma različiti: ekološki, socijalni, umetnički, približavanju drugih
različita rekonstrukcija i izgradnja, poljoprivredni, koji se bave kultura i naroda lokalnim
kulturnim nasleđem, rad sa decom i osobama sa posebnim zajednicama, a volon-
potrebama. teri iz Srbije uzvraćaju,
tako što to isto rade po
Kako se život u kampovima organizuje? Evropi i svetu.
Postoji radni deo, koji ne traje duže od 5-6 sati dnevno, 5 ili 6
dana nedeljno. Osim toga, kampovi uključuju i slobodne aktivnosti. To mogu biti razne ekskurzije,
odlasci na koncerte, plažu, susreti sa lokalnim stanovništvom, posete obližnjim znamenitostima i
institucijama.
Ko može da se prijavi za volontiranje?
Volonter moze da bude svako. Student ili penzioner, zaposleni ili nezaposleni, neko od 60, a i
neko od 14 godina. Svako ko ima volju da malo pomogne, druži se, upozna nova mesta, treba
da se prijavi i ode u neki od kampova.
Da li se dogodio neki incident sa nekim od volontera iz Srbije, tokom boravka u kampovima?
Do sada smo imali samo jedan incident, u kampovima. Naime, jedan volonter, koji je otišao u
kamp u Švajcarsku, odlučio je da ne želi da se vrati u Srbiju. Tražio je čak i azil tamo, ali su ga jako
brzo deportovali nazad.
Gde se volonteri iz Srbije prijavljuju za
kampove?
Prijavljivanje se vrši u Volonterskom
servisu Srbije i treba da se plati clanarina
od 4100 dinara i put, a smeštaj i hrana za
dve do tri nedelje kampa su
obezbeđeni.
Tamara Dugalić
4

5. Volontiranje u Turskoj
Intervju sa Ivanom Moljkovićem
Kako si otišao u Tursku?
Za volonterski servis sam čuo još prošle godine. U pitanju je evropska organizacija za volon-
tere. Ovo je bio moj prvi izlazak iz zemlje. Opština je platila deo puta, a volonterski servis hranu
i smeštaj. Takođe, plaćene su bile i ekskurzije. Bio sam u Troji, Galipolju, Istanbulu. I svaka
opština je platila obilazak grada. Na taj način privlače turiste da ponovo dođu.
Šta ti se najviše dopalo?
Ono što mi se najviše dopalo jeste to što je akcenat bio na druženju, a ne na radu. Radio sam
tri sata dnevno. Čistio sam plažu i farbao ogradu na stadionu. Bio sam u Lapseki, na obali
Mramornog mora, preko puta Galipolja. Mali grad. Svega 30.000 stanovnika. Problem je bio
što niko ne priča engleski, ali su svi bili fini i druželjubivi. Imamo predrasude o Turcima a oni su
super. Nisu svi niski i crni, nemaju svi brkove i žene ne nose marame. Nisam imao nijednu nepri-
jatnu situaciju.
Kakav je bio smeštaj?
Bili smo smešteni u bungalovima. Svaka soba je dvosobna. Kupatilo je zajedničko. Ovaj
smeštaj služi za porodice koje borave u Turskoj preko leta. Bilo je nas trinaestoro. Bilo je ljudi iz
Koreje, Francuske, Kanade, Poljske, Ukrajine, Slovačke, Hrvatske, Turske. Mnogo sam naučio i
saznao od ljudi sa kojima sam bio. Usavršio sam svoj engleski za pet dana. Sklopio sam
prijateljskva i sada razmišljam da posetim Slovačku i drugaricu koju sam upoznao u kampu.
Kakvo je tvoje mišljenje o volontiranju?
Moje mišljenje je da hoću da volontiram, ali i da za uzvrat dobijem nešto. Postoji velika razlika
u pogledu na volontere u Srbiji i u svetu. Tamo se volontiranje veoma ceni prilikom upisa na
fakultet, konkursa za posao, ali kod nas ne. Ovde mladi volontiraju zbog sebe, ali ne znaju da
li će im to zaista značiti i koristiti u budućnosti. U Turskoj sam radio mizeran posao i za uzvrat su
mi pružili dobro druženje ali i upoznavanje sa raznim mestima i kulturnim znamenitostima.
Maja Grujić

6. Šabački letnji festival
Intervju sa Mladenom Trišićem
Kako si se odlučio za ŠLF?
Prošle godine smo Branko Spasić i ja došli do ideje da organizujemo odlazak na festival pošto
u to vreme u Obrenovcu nije bilo baš nekog kulturnog dešavanja. Mi inače posećujemo ovaj
festival i hteli smo to da proširimo i omogućimo i drugima. Ako već opština nije organizovala
da u ovo doba možemo da slušamo muziku u našoj opštini, bar da možemo da odemo u
drugu opštinu. Prošle godine je to bila naša inicijativa, kao neformalna grupa građana, uz
podršku Omladinskog fonda. Ove godine su ljudi tražili da idu jer su bili zadovoljni
prošlogodišnjim iskustvom, tako da je opština organizovala i u dogovoru sa Lastom dobili smo
besplatno autobus. Ove godine smo Miloš Grubač i ja sve organizovali i super smo se proveli i
nadam se da će biti i sledeće godine.
Kako odlučujete kog dana ćete voditi ljude na festival?
Bilo bi lepo kada bismo mogli da organizujemo na više dana odlaske. Prošle godine su bila
dva dana koja su po muzičkom programu dosta odskakala. Prvog dana su bili Hladno Pivo i
Dubioza kolektiv, koji su dosta popularni među mladima, a drugog dana Goblini. Razmišljali
smo šta bi mladi više voleli i odabrali prvi dan. Ove godine je to bilo još čudnije. Jedan dan je
nastupalo Zabranjeno pušenje, zatim Marčelo, Kanda, Kodža i Nebojša. A oni su svi nastupali
već i u Obrenovcu. Deo ljudi je tražilo Eyesburn koji su bili prvog dana. Mi smo smatrali da to
nije prihvatljivo jer je bio ponedeljak tako da bi bio uzak krug ljudi koji bi na to išao. Tako da je
kao dobar odabir došao petak. Zato što Lasti najviše odgovara taj dan, najviše ljudi bi moglo
da ide posle posla. Nastupali su Letu Štuke, Lollobrigida i Psihomodo pop koji su inače široko
popularni. Tako da je to bio izbor ove godine.
Da li ti je bio problem da učestvuješ u organizaciji?
Ljudi su bili manje zainteresovani nego prošle godine. U autobusu su sva mesta bila popun-
jena. Prošle godine smo imali situaciju da su posle dva sata nakog objavljivanja informacije,
sva mesta bila zauzeta. Takođe, bilo je puno ljudi koji su se žalili što ih nije bilo na spisku. Princip
je isti kao i prošle godine. Ko se prvi prijavi, ide. Isti princip je bio i ove godine. Spisak je bio
javan na facebook-u i svako je mogao da proveri. Ove godine je bilo mesta za sve. Nadao
sam se da neće biti nikakvih incidenata. I nije ih ni bilo.
Maja Grujić
6

7. Inervju sa Ivanom Moljkovićem
Aqua park u Jagodini
Ivan Moljković je aktivista Kancelarije za mlade koji je bio zadužen za zimske izlete na
Divčibare. Pošto su mladi bili zadovoljni, odlučio je da im omogući i izlet tokom leta. Od prošle
godine, Obrenovčani/ke mogu ići organizovano u aqua park u Jagodinu.
Šta Aqua park pruža posetiocu?
Pretpostavljam da ovaj park nije ni blizu evropskim, ali da svako može lepo da se provede. Ima
puno tobogana, veliki bazen za plivače i puno bazenčića za klince. Takođe, postoji bazen sa
slanom vodom kao i kafić u kom možete kupiti piće i piti u bazenu. Park radi do 18h, ali sa
kupljenom kartom, u toku dana možete da ulazite i izlazite iz parka ceo dan.
Kakva je reakcija Obrenovčana/ki koji su bili na izletu?
Svi su uvek zadovoljni. Toliko, da su me već pitali kada ćemo ponovo ići. Odrasli nisu mogli da
veruju da će se tako dobro provesti uz sve što park pruža. Kada sam na facebook-u pustio vest
o odlasku, broj mesta u autobusu popunio se za sat vremena. Velika je zainteresovanost za
izlet. Mogla bi sigurno da se napune dva autobusa.
Koliko ljudi može da primi park?
Dosta je velik. Ove godine sam bio iznenađen jer je već kraj sezone, a sva mesta na ležaljkama
su bila popunjena. U bazenu nije bila gužva, ali na toboganima jeste. Moralo se čekati po
nekoliko minuta da dođete na red. Bila je baš gužva.
Ko finansira odlazak u Jagodinu?
Odlazak finansira opština iz budžeta. Kada bi
čovek išao u sopstvenoj režiji u Jagodinu, trebalo
bi mu od 1600 do 1800 dinara samo za prevoz,
plus 400 dinara za ulaz u park. Preko Kancelarije za
mlade plaća se 300 dinara za ulazak u park i još
100 dinara za prevoz, tj. putarinu.
Maja Grujić

8. Obrenovac – grad za mlade
Gradska opština
Obrenovac dobitnik je
nagrade MLADGRAD 2011
Razgovor sa Duškom Krstićem iz Kancel-
arije za mlade uprave GO Obrenovac
Gradska opština Obrenovac dobila je glavnu
nagradu MLADGRAD u kategoriji za ukupan
doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj
zajednici. Osim ove kategorije, ove godine
nagrade su dodeljene I udruženju "Forca" iz
Požege za lokalnu omladinsku organizaciju za
doprinos unapređenju saradnje između lokalne
samouprave i mladih, kao I opštini Bečej za
dodeljen javni prostor mladima. U okviru dodele "Mladgrada", specijalno priznanje za doprinos
unapređenju položaja ranjivih grupa dobila je opština Bački Petrovac, a posebno individualno
priznanje pripalo je koordinatoru Kancelarije za mlade Prijepolja Admiru Veljoviću.
Cilj ovih nagrada je odavanje priznanja za doprinos lokalnih samouprava unapređenju
položaja mladih na lokalu, kao I dalje podsticanje da se čini što više u toj oblasti. Takođe ove
nagrade za cilj imaju I da se doprinosi samouprava učine vidljivim široj javnosti. Celu akciju su
inicirale Građanske inicijative. MLADGRAD se dodeljuje povodom Međunarodnog dana
mladih 12. avgusta.
Obrenovac je imao predstavnika među nagrađenima I prošle
Građanske inicijative
godine.
tradicionalno organi-
zuju dodelu priznanja
“Prošle godine nagradu je dobio portal youth.rs za ukupan
MLADGRAD. Priznanje
doprinos medija položaju mladih. Ta nagrada je bila značajna.
se dodeljuje lokalnim
Snimljen je filmic o pobednicima. Bilo je medijski propraćeno i
samoupravama koje
dosta ljudi je čulo zahvaljujući tome. Najznačajnije je to što
su najviše radile na
portal funkcionise 4 godine samo zahvaljujući entuzijazmu ljudi.
tome da se poboljša
To je potpuno volonterska organizacija. Ali, neko je sve to sa
položaj mladih u
strane posmatrao. Prepoznat je aktivizam i kroz nagradu i vred-
lokalnoj zajednici.
novan“, objašnjava Duško Krstić, Kancelarija za mlade uprave
Nagrada MLADGRAD
GO Obrenovac.
se dodeljuje od 2010.
godine. Dodelu ovog
Oni koji su posmatrali sa strane rad u oblasti omladinske politike
priznanja organizuju
uočili su napredak, zaključili su das u ispunjeni određeni kriterijumi
Građanske inicijative
I odlučili da ove godine Obrenovac dobije glavnu nagradu za
u saradnji sa Mini-
ukupan doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajed-
starstvom za omladinu
nici.
i sport i Ministarstvom
za ljudska prava i
„Važno je znati gde je mesto opštine. Ona može da da
državnu upravu i
stipendiju, može da podrži sa markicom za prevoz, može da
lokalnu samoupravu,
podrži sportiste, najbolje đake, može da stvori priliku za volonti-
uz podršku USAID-a,
ranje, putovanje, praksu, obuku... To mi možemo da radimo
ISC-a, OEBS-a,
ovde, da stvaramo prilike. A to i radimo“, kaže Duško.
UNICEF-a, UNDP-a,
ILO-a, GIZ-a i
8 NALED-a.

9. U Kancelariji za mlade se trude da obezbede prilike, ali treba
i naglasiti da briga o mladima ne može biti samo stvar Prošle godine, žiri je dode-
opštine. U pitanju je dvosmeran proces. Neko mora i da koristi lio priznanja MLADGRAD u
te prilike. sledećim kategorijama:
Grad Loznica je dobio
„Sve te skromne prilike koristi i skroman broj ljudi. Od 20 mesta nagradu za ukupan dopri-
za koje smo obećali besplatan prevoz na volonterske kam- nos unapređenju položaja
pove prijavilo se njih 12-13. Ali, i to je mnogo više nego prošle mladih u lokalnoj zajednici
godine. Moramo da radimo i na motivisanju nekoga da tu Grad Zaječar je dobio
priliku i iskoristi. To zahteva širu sliku. Celu zajednicu. Treba nagradu za dodeljen javni
postaviti ovu nagradu šire. Da je ovo nagrada celokupne prostor omladinskoj inici-
zajednice, nagrada svih onih koji su bar jednom učinili nešto jativi u lokalnoj zajednici
da se poboljša položaj mladih“, smatra Duško. Veb portal youth.rs je
dobio nagradu za medij
Ali, nije sve ni tako crno. Situacija se vremenom dosta prome- koji je najviše doprineo
nila i mladi su sve više zainteresovani da koriste sadržaje koji unapređenju položaja
im se nude. mladih u lokalnoj zajednici
„Ima pomaka. Prošle godine su u volonterske kampove otišle
dve osobe, ove godine njih 12-13. To je konkretan primer. Zatim, 700 mladih se prijavilo za Ob-
renovac grad znanja. Neće svih 700 i završiti radionice, ali i da se prepolovi i dalje cifra nije mala.
Pravi se pomak. Ja nisam zadovoljan, ali baš to nezadovoljstvo može da nas podstakne da
tražimo više, da stvaramo još šansi“, kaže Duško.
Do ove nagrade došlo se posle napornog rada koji je počeo 2006. godine Koalicijom mladih
Obrenovac.
„Na početku smo tražili tri stvari - budžet za mlade, čoveka koji će biti zadužen za to i neko telo
koje će se baviti brigom o mladima. Tako se došlo do ove forme i počelo se sa osnivanjem
Kancelarija za mlade. Naš zadatak je da ukrstimo perspektivu mladih sa perspektivom države.
Treba balansirati između. Naša uloga je da koordiniramo ono što postoji i da razvijamo kao nove
usluge sve ono što nije postojalo – volontiranje, neformalno obrazovanje. Prošle godine uspeli
smo da usvojimo Lokalni akcioni plan za mlade za period od 2010. do 2015. Od nastanka smo
dosta postigli. Oformili smo Klub za mlade, unapredili smo usluge informisanja, formirali smo
Savet za mlade, nagrađujemo najbolje studente, pružamo mogućnosti za usavršavanje. Tokom
leta smo sprovodili program Obrenovac – grad znanja, koji obuhvata brojne kurseve stranih
jezika i različite radionice“, navodi Duško.
Ali, tu nije kraj radu sa mladima u Obrenovcu. Ova nagrada služi i kao dodatna motivacija da
se u budućnosti dođe do što većeg napretka
„Ideja je da se oformi save-
tovaliste za mlade.
Početkom godine, bio sam u
obilasku Osjeka i Vukovara.
Imao sam priliku da posma-
tram njihove Info centre i oni
imaju tu komponentu save-
tovanja. Nije samo zdravlje u
pitanju, već i razvoj karijere,
informacije o studiranju,
stipendijama... Na jesen
planiramo da pokušamo to.
Takođe, tragamo i za većim
prostorom za Klub za
mlade“, najavljuje Duško
Dragana Belanović 9

10. SAVETOVALIŠTE ZA MLADE
Mladi predstavljaju veoma osetljivu populacionu grupu, izloženu brojnim rizicima. Mladalaštvo je
period odrastanja deteta u odraslu osobu.
To je razdoblje avanturizma i eksperimentisanja sa novim oblicima ponašanja. Za ovaj period
karakteristična je identifikacija sa vršnjacima, slabljenje veza sa roditeljima, agresivno ponašanje
i zaokupljenost sobom. Često je rizično ponašanje.
U Sаvetovаlištu zа mlаde su zastupljeni problemi iz rаzličitih oblаsti, kao što su : reproduktivno zdr
аvlje, prevencijа zloupotrebe аlkoholа, drogа i cigаretа, prevencijа poremećаjа ishrаne, zdrаvi
izbori bez nаsiljа... U njemu je moguće rаzgovаrаti sа medicinskom sestrom, pedijаtrom,
psihologom i ginekologom. Sаvetovаlište zа mlаde rаdi u okviru Školskog dispаnzerа u Domu
zdravlja utorkom i četvrtkom od 10:30 do 14 čаsovа i od 16:30 do 20 čаsovа, dok je sa
ginekologom moguće razgovarati sredom od 11 do 12 čаsovа i od 17 do 18 čаsovа.
Savet je moguće dobiti putem telefona ili zakazivanjem susreta. Potrebnа je sаmo zdrаvstvenа
knjižicа. Mladi do 16 godina na razgovor moraju doći sa roditeljima.
Nаjčešće, prvа osobа koja se sreće u Sаvetovаlištu je medicinskа sestrа. Ona zаkаzuje termin
kod potrebnog stručnjаkа. Ukoliko je rаzlog dolaska hitаn, zakazivanje nije potrebno.
Dobri načini za savladavanje stresa su sledeći:
U Lokalnom akcionom planu
kao problemi sа kojimа se mlа
• Dozvoliti sebi da ne budeš savršen-budi ono što jesi
di susreću u oblаsti zdrаvljа
• Odrediti prioritete
navedeni su: nedovoljno rа
• Odvojiti vreme za sebe
zvijenа svest o zdrаvim stilovim
• Pripremiti se na stresnu situaciju
а životа i nedostаtаk podrške
• Zna aktivno da sluša
prаvilnom psiho-fizičkom rа
• Poštuje druge i to traži za sebe
zvoju mlаdih u oblаstimа: rа
• Jasno konkretno i direktno govori
zvojа zdrаve i stаbilne ličnosti
• Preuzima odgovornost za svoje ponašanje
kod mlаdih, rekreаcijа, ishrаnа
• Iskazuje svoja očekivanja i osećanja
i reproduktivno zdrаvlje; nedo-
voljno orgаnizovаn i kontinuirа
Najčešće stresne situacije kod mladih su:
n rаd nа prevenciji bolesti zа
visnosti, seksuаlno prenosivih
• Neprihvaćenost od vršnjaka-vodi u agresivne ili pasivne
bolesti i HIV-а, mentаlnih prob-
osobe
lemа u rаzvojnom dobu, а
• Značajne promene u životu (gubitak voljene osobe,
gresivnog ponаšаnjа i nаsiljа;
promena mesta stanovanja)
neаdekvаtnа zdrаvstvenа zа
• Školski neuspeh
štitа mlаdih, nedovoljno pro-
• Strepnje oko budućnosti
movisаnа zаštitа zа mlаde,
• Nezadovoljstvo izgledom (raskorak želja i realnosti)
posebno zа mаrginаlizovаne
• Prekid veza i prijateljstva
grupe.
• Preterana očekivanja od roditelja i sredine
Dragana Belanović
10

11. Besplatna vakcinacija i čipovanje vlasničkih pasa
Sekretarijat za komunalne i stambene poslove Gradske uprave potpisao je ugovore sa veteri-
narskim organizacijama koje su na osnovu javnog poziva dobile sredstva za sprovođenje
mera stimulacije prve vakcinacije i trajnog obeležavanja mikročipom vlasničkih pasa, kao i za
sterilizaciju ženskih jedinki. Građani će na ovaj način moći besplatno da vakcinišu i čipuju
svoje kućne ljubimce, a deo troškova sterilizacije takođe će biti dotiran iz gradskog budžeta.
Brojne veterinarske ordinacije u Beogradu obaviće potpuno besplatno prvu vakcinaciju i
čipovanje pasa, bez obzira na njihovu starost. Za ove potrebe obezbeđeno je 10.000 vakcina
i 18.000 mikročipa. Uz zakazivanje biće obavljeno i 2.000 sterilizacija ženki, što će iz gradskog
budžeta dotirati sa pet hiljada dinara po jednoj sterilizaciji.
Veterinarske ustanove u Obrenovcu u kojima besplatno možete čipovati i sterilisati svog ljubi-
mca su:
- Privatna veterinarsta stanica ''Dr Kostić'', Drage Vukovića 99A
- Samostalna veterinarska ambulanta ''Bios'', Kralja Milana 18
- Veterinarska stanica ''Aćimović – Obrenovac'' DOO, Cara Lazara 3
- Samostalna veterinarska ambulanta ''Vet Tim'', Karađorđeva 52, Umka

12. “Trud se uvek isplati - to je pravilo!”
Intervju sa Milicom Alavanjom, karatistkinjom iz Obrenovca
Koliko dugo treniraš karate?
Već trinaest godina, od '99. Tata me je jednom, posle vrtića odveo da pogledam trening lokalnog
karate kluba. Već sledećeg dana sam bila član kluba
Koji su tvoji najznačajniji uspesi?
Osvojila sam preko 70 medalja na lokalnim, regionalnim, državnim i međunarodnim takmičenjima.
Najdraže mi je srebro sa Balkanskog šampionata 2008. Ta medalja mi je posebno draga. To je prva
medalja koju sam osvojila za reprezentaciju Srbije. Pored mojih uspeha, sada su mi najdraži uspesi
dece koju treniram.
Osim sporta, čime se još baviš?
Pored karatea, volontiram u Crvenom krstu, član sam Demokratske stranke, volim da putujem,
učim jezike i naravno idem u školu. Završila sam srednju Ekonomsku u Obrenovcu. Uspešno sam
upisala prvu godinu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru međunarodni odnosi.
Zbog toga sam veoma radosna. To je jedini fakultet koji me je zanimao. Moji drugari su imali više
opcija, ja samo FPN. Dopada mi se program, predmeti, ljudi, sve mi se dopada.
Život sportiste pun je odricanja. Kako postižeš da izađeš na kraj sa svim obavezama?
Potrebno je dosta odricanja, ali pravilnim raspoređivanjem obaveza sve može da se stigne.
Mada, ni dobar raspored nekada nije dovoljan. Imala sam sreću da su moja porodica, dečko i
prijatelji uvek imali razumevanja za moje obaveze. Njihova podrška mi mnogo znači.
Koju poruku bi poslala svojim vršnjacima?
Verujte u sebe! Ne odusajte ni kada je najteže. Ništa u životu se ne dobija, za sve je potrebno
dosta truda, ali trud se uvek isplati - to je pravilo. Moj životni moto je : “Uvek može bolje”. Zaista je
tako, uvek može bolje. Čovek uči dok je živ. Svaki korak je novo saznanje, svaki tren jedna misao
više. Uvek treba raditi na sebi, težiti ka boljem.
Dragana Belanović
12

13. Obrenovački omladinski književni klub
"Kad svemir zaćuti"
Prvi godišnjak književnog kluba
Otkako je Obrenovački omladinski književni klub počeo sa radom provlačila se ideja o
mogućem objavljivanju knjige. “To se, jednostavno, sa povećanjem broja radova članova
kluba, nekako nametalo” , kaže Milica Stanisavljević, idejni tvorac I koordinatorka kluba.
"Kad svemir zaćuti" je prvi godišnjak književnog kluba. Čine ga tematski različiti prozni i poetski
radovi članova kluba. Pored njih, svoj doprinos nastanku ove knjige dali su i najtalentovaniji ljudi
koji su učestvovali na konkursima kluba. Klub je do sada raspisao dva poetsko-prozna konkursa.
Na prvom konkursu radovi su prikupljani nezavisno od teme, a na drugom je tema bila "Nada".
„ Odziv je bio veliki, što nam je bilo posebno drago, jer smo u bazi skupili veliki broj kvalitetnih
radova koji su zauzeli svoje mesto u zbirci”, kaže Milica.
Na knjizi su radili isključivo ljudi iz kluba - koordinatori i članovi. Objavljivanje ove zbirke su
omogućili Sportsko kulturni centar Obrenovac, Kancelarija za mlade opštine Obrenovac i Beo-
gradska knjizevna zadruga.
“Očekuje se da knjiga bude dostupna čitaocima od polovine septembra”, kaže Milica i dodaje
da ce po njenom objavljivanju biti organizovana promocija u našem gradu. Pored toga,
zahvaljujući Beogradskoj književnoj zadruzi, zbirka će biti promovisana i na beogradskom Sajmu
knjiga.
Milica ističe da je prezadovoljna saradnjom koja postoji u klubu I dodaje da su im dalji planovi
vezani za zajedničku promociju zbirke kao i prikupljanje radova za narednu. U međuvremenu,
oni planiraju I da obraduju čitaoce organizovanjem knjizevnih veceri. Međutim, pored toga
pripremaju i jedno iznenađenje o kome će tek biti reči.
Obrenovački omladinski književni klub osnovan je februara 2011. sa ciljem da motiviše mlade
ljude da se aktivnije posvete svom stvaralačkom talentu, kao i da prezentuju svoje radove, kroz
radionice kreativnog pisanja kao i održavanje književnih večeri. Idejni tvorac i koordinator
Obrenovačkog omladinskog književnog kluba je Milica Stanisavljević, a saradnici su joj Kristina
Pavlović i Matija Trajković
Dragana Belanović
13

14. Nada
U smiraj dana, kad sunce mirno zaspi i zvezdice pozlate nebo, moje misli lete nekuda daleko i
iz mog tužnog srca kreće pesma. Naviru reči kao i rojevi pčela i ja tiho, prosto nečujno,
zapevušim staru pesmu, dozivajući vreme da se vrati. Moja pesma se provlači kroz krošnje
podivljalih šljiva, šipražje koje godinama niko nije krčio, i kao čarobnim štapićem oživljava
prošlost...
Sunce se ponovo rađa. U daljini, na zelenim poljima, lagano, kao da ne žele da remete ovu
besprekornu tišinu, sanjive glave suncokreta se bude veselo i remete ovu besprekornu tišinu,
sanjive glave suncokreta se bude veselo i pozdravljaju vredne ratare, koji su uveliko na svojim
njivama. Kukurikanje petlova budi i najmlađe ukućane i opominje ih da uzmu torbe i krenu u
školu. Pucketanje šporeta nagoveštava da je mleko već skuvano, a miris vruće proje se uveliko
širi kućom.
Na drvenom stolu poređane aluminijumske kašike kojima će se kusati domaće kiselo mleko, i
lončići puni vrelog mleka, na kojima se već uhvatio sloj ukusnog kajmaka. Kroz kuću se čuju
užurbani koraci majke koja deci dodaje bele, ceđom oprane košulje, oivičene vezom, i onda
sa drvenih kuka na vratima, skida tkane torbice u kojima će poneti malo proje, komad sira i
tablicu za pisanje.
U dvorištu je sve mirno. Stoka je namirena, samo par volova poslušno stoji upregnut u jaram,
čekajući dedu da natovari džakove žita.
Sve to posmatram iz prikrajka, lepa, veličanstvena i najbelja u selu. Sećam se dana kada su
me ozidali od blata i prekrili pločastim kamenjem, a onda pred svadbu, kada se ženio
domaćin, okrečili u belo. Moje prozore okitili su crvenim muškatlama oko kojih bi leti zujale
pčele. Sa jedne od njih, one najbujnije, otkinuli su cvet da zakite bukliju.
Sećam se svadbe. Prepuno dvorište okićenih i u stajaće, svečano ruho obučenih svatova,
igralo je u kolu, dok je stari svirač razvlačio harmoniku u ritmu. Zatim pamtim prvi dečiji plač,
osmeh, bele pelene i prve nevešte korake, kojima smo se svi radovali...
Moju pesmu prekinu lavež pasa lutalica. Otvorih oči i ugledah samo gusto šiblje. Sa tugom
shvatih da je sve ovo samo uspomena koja mi vraća minule srećne dane. Iako stara i
bespomoćna u gustoj travi suze lijem, još uvek gajim nadu da će moje dvorište oživeti, da će
kuća mirisati na zgotovljena topla jela, da će se vratiti smeh i priča pod stari orah, gde će se
piti domaća rakija i služiti slatko i kafa.
Vratiće se moji najmiliji da skinu ove teške, guste zavese, pune prašine sa mojih prozora i puste
sunčeve zrake da probude već usnule stvari, koje nemo svedoče o danima sreće.
Martin Zendeli - pobednički rad na konkursu „Nada“
14

15. Koliko poštujete sami sebe?
Samopouzdanje i samopoštovanje usko su povezani i utiču jedno na drugo. Promene u
jednom, mogu uzrokovati promene u drugom i obrnuto. Kako biste saznali koliko poštujete sami
sebe, ispunite sledeći upitnik.
Pročitajte svaku stavku i zaokružite jedan od predloženih brojeva, u zavisnosti od toga u kojoj
meri navedena tvrdnja tačno opisuje vaše ponašanje, osećanje i mišljenje.
0 – potpuno netačno
1 – uglavnom netačno
2 – ni tačno ni netačno
3 – uglavnom tačno
4 – potpuno tačno
1. Uopšteno govoreći zadovoljan/a sam sobom. 01234
2. Želeo/la bih više poštovati samog/u sebe. 01234
3. Osećam da nema puno toga čime bih se mogao/la ponositi. 01234
4. Ponekad se osećam potpuno beskorisnim/om. 01234
5. Sposoban/a sam raditi i izvršavati zadatke podjednako. 01234
6. Uspešno kao i većina drugih ljudi. 01234
7. S vremena na vreme osećam da ništa ne vredim. 01234
8. Osećam da sam isto toliko sposoban/a kao i drugi ljudi. 01234
9. Osećam da posedujem niz vrednih osobina. 01234
10. Sve više dolazim do spoznaje da jako malo vredim. 01234
11. Mislim da vredim barem koliko i drugi. 01234
Rezultati:
Izračunajte rezultat tako da izbrojite zaokružene brojke. Napomena: stavke 2, 3, 4, 6 i 9 boduju
se u suprotnom smeru na sledeći način:
1=3
2=2
3=1
4=0
Ukupan zbir predstavlja Vaš rezultat na lestvici samopoštovanja:
manje od 23 – nisko samopoštovanje
23 – 34 – prosečno samopoštovanje
više od 34 – visoko samopoštovanje
15

16. Radovi plaznika fotoradionice 2011
Nemanja Tacić
Milica Petrović
Vera Mirković
Jovana Tešić
Suzana Mijatović
Biljana Stojanović