Obaveštajac informator za mlade br. 1
•
0 gefällt mir•544 views
Izdaje: Kancelarija za mlade, gradske opštine Obrenovac Glavna odgovorna urednica: Maja Ivanković Urednica rubrika: Dragana Belanović Art direktor: Bojan Grujić kontakt: - 011 8724 025 - mladi.obrenovac@gmail.com
Empfohlen
Empfohlen
Weitere ähnliche Inhalte
Ähnlich wie Obaveštajac informator za mlade br. 1
Ähnlich wie Obaveštajac informator za mlade br. 1 (20)
Mehr von Kancelarija za mlade GO Obrenovac
Mehr von Kancelarija za mlade GO Obrenovac (13)
Kürzlich hochgeladen
Kürzlich hochgeladen (6)
Obaveštajac informator za mlade br. 1
- 1. prvi pravi informator za mlade Obrenovca prvi pravi informator za mlade Obrenovca novina u zivotu mladih -novina u zivotu mladih - No. 1 besplatan primerak Aktivizmom među najboljima - intervju sa Živkom Stanković - str4 “Razgovaraj uz pomoć Sunca”, članak o solarnom punjaču za mobilne telefone - str6-7 “Iskrivljena slika u ogledalu”, Intervju sa doktorkom Aleksandrom Pajović o anoreksiji - str8 “Nežan put”do uspeha, Intervju sa Dejanom Marković, džudistkinjom - str9 Saznaj koliko si kreativan, test o kreativnosti - str10
- 2. ,,Obaveštajac'' je informativni bilten za mlade koji je neprofitan. Osnivač i izdavač "Kancelarija za mlade Gradske opštine Obrenovac", ul. Kralja Aleksandra Prvog 63, Obrenovac, uz podršku Centra za prava deteta, Nemačke organizacije za tehničku saradnju GTZ (GmbH) i Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Konsultant na projektu Aleksandar Gubaš, glavna i odgovorna urednica Maja Ivanković, urednica Dragana Belanović, asistent urednice Srđan Ranković, art direktor Bojan Grujić, saradnik na projektu koordinator kancelarije za mlade u Obrenovcu Duško Krstić, lektorka Tanja Bogićević. Godina 2010., broj 1, deli se besplatno. Sve informacije o informatoru možete dobiti na telefon Kancelarije za mlade u Obrenovcu 011/8724-025 i email kzm.obrenovac@yahoo.com. SADRŽAJ LAP - lokalni akcioni plan za mlade - str3 Aktivizmom među najboljima - intervju sa Živkom Stanković - str4 “Razgovorom do životne pobede”, Intervju sa Zoranom Milivojevićem, psihoterapeu- tom, o depresiji - str5 “Razgovaraj uz pomoć Sunca”, članak o solarnom punjaču za mobilne telefone - str6-7 “Iskrivljena slika u ogledalu”, Intervju sa doktorkom Aleksandrom Pajović o anoreksiji - str8 “Nežan put”do uspeha, Intervju sa Dejanom Marković, džudistkinjom - str9 Saznaj koliko si kreativan, test o kreativnosti - str10 “Obaveštajac”i Kancelarija za mlade - str11 Fotografije mladih umetnika - str12 Ćao drugari, Ja sam Vaš lični Obaveštajac, stvoren za mlade i one koji se tako osećaju. Pričajmo o svemu, raz- bijmo tabue i dobro se provedimo! Neka ,,Obaveštajac'' bude novina u Vašem životu!
- 3. Akcioni plan za mlade Kroz širok konsultativni proces i učešće svih zainteresovanih strana, a pre svega mladih, izrađen je Akcioni plan za mlade Gradske opštine Obrenovac (AP), koji je usvojen od strane Skupštine opštine Obrenovac 30. aprila 2010. godine. U postupku izrade AP učestvovalo je 14 institucija, 33 udruženja građana, 5 podmlatka političkih partija, veliki broj mladih i stručnjaka iz različitih oblasti. AP je podeljen na tematske oblasti: obrazovanje; kultura, sport i rekreacija; slobodno vreme, aktivizam i volonterizam; zapošljavanje; socijalna politika; informisanje i mobilnost; aktivno učešće mladih u donošenju odluka; zdravlje i ekologija; bezbed- nost. Za svaku oblast su utvrđene mere i identifikovani odgovorni za sprovođenje tih mera iz svih sektora, a definisani su i rokovi za realizaciju i prioritetne aktivnosti za 2010. godinu kao prvu godinu realizacije. "Mlade Obrenovca vidimo kao ogromni resurs i razvojnu kompo- nentu našeg grada. Izradom i usvajanjem plana za mlade opre- delili smo se za politiku naklonjenu mladima koja će da koristi čitavoj zajednici i društvu. Naš zadatak je da kreiramo servise koji će obezbediti prostor, prilike i podršku, kako bi mladi ostvarili svoje potrebe i prava", kaže Željko Jovetić, predsednik opštine Obrenovac. "Moramo mobilisati sve potencijale u Obrenovcu, posebno mlade i najkreativnije članove zajednice, za stvaranje novih materijalnih i duhovnih vrednosti, za otvoreni i samoodrživi razvoj, aktivnu ulogu u procesu evropskih integracija i razvitka demokratskog društva i pravne države, stvaranjem uslova za afirmaciju mladih u našoj opštini kroz konstruktivan i partnerski odnos sa omladinskim organizacijama. Smatram da je Akcioni plan veoma važan, zato što je njegov cilj da unapredi i poboljša život mladih, omogući da svi mladi imaju pravo na jednake šanse, informisanje, na lični razvoj, zapošljavanje u skladu sa sopst- venim karakteristikama, ali i da odredi ulogu društva prema mladima, moguću ulogu mladih prema društvu, kao i uspostavljanje partnerskih odnosa.", naglašava Jovetić. Srđan Ranković Ukupan broj mladih uzrasta 15-30 godina, selektovan prema polu po popisu iz 2002. godine iznosi 15.091, od toga 7.369 mladih ženskog i 7.722 mladih muškog pola 3
- 4. Intervju sa Živkom Stanković, đakom generacije Tehničke škole u Obrenovcu Aktivizmom među najboljima Prema mišljenju većine, moje vanškolske i vannastavne aktivnosti ne treba da se uzimaju u obzir, već samo ocene i izostanci Kako okolina gleda na tebe i tvoje uspehe? Pre proglašenja đaka generacije, kada su ljudi čuli čime se sve bavim, bilo im je sve to glupo jer nisu videli poentu u tome. Pogo- tovo ne u volontiranju. Nije im bilo jasno kako neko može da se odrekne svog slobodnog vremena, zarad nečega od čega nema materijalne koristi. Da li si imala problema zbog toga što si najbolja, a romskog si porekla? Ljudima koji me poznaju nikada nije predstavljalo problem. Neki su mi kasnije priznali da su zazirali od mene zato što sam romskog porekla, zato što imam crvenu kosu, zato što imam probušene uši na više mesta, ali kasnije su shvatili da sam sasvim normalna. Sa druge strane, imala sam dosta problema sa nasiljem baš zbog toga što sam romskog porekla. Preko programa SYLP 2009. godine si bila u Americi i odabrala da slušaš predavanja iz oblasti građanskog aktivizma. Da li si stečena znanja mogla da primeniš ovde? Tamo smo naučili šta je zapravo građanski aktivizam, kako da budemo aktivni građani, kako da dopri- nosimo društvenoj zajednici. Svi smo se složili da je jedan od glavnih problema u našem društvu, gener- alno, ne samo u Obrenovcu, već u celoj Srbiji, privući mlade ljude da rade nešto za šta nemaju materijale koristi. Ti si u Petnici pohađala časove astronomije. Otkud ljubav prema astronomiji? Od svoje treće godine sam želela time da se bavim, međutim, poslednje nedelje pred prijemni ispit stvari su se promenile. U jednom trenutku, prošle godine, desilo se da su vlasti odlučile da ukinu finansiranje Petnice. Nakon toga, shvatila sam da je uzalud nama što imamo toliko talentovanih i toliko ljudi koji vole nauku kada nam sve zavisi od finansija. Pošto sam bila u ekonomskoj školi, odlučila sam da nauku ostavim svojim prijateljima koji je vole isto koliko i ja, možda čak i više, a da ja budem osoba koja će se postarati da njihovu ljubav i njihov rad nikada ne zakoči nešto kao što su finansije. Dobila si stipendiju za Beogradsku bankarsku akademiju i tamo bila prva na listi. Kakva su tvoja očekivanja? Stipendiju je zapravo dobila škola. Učestvovali smo na takmičenju u pisanju biznis planova. Mi smo osvojili drugo mesto. BBA je dala 2000 evra, a školarina košta 3000. Stipendija koju sam dobila je u vrednosti od 1000 evra. Moji roditelji nisu u finansijskoj situaciji da mi plaćaju fakultet. Trudiću se da budem najbolja. Mislim da će ovo biti dobra škola posle koje ću moći da nađem posao odmah nakon fakulteta. Da li imaš ambiciju da odeš iz zemlje? Da li misliš da u ovoj zemlji možeš da se ostvariš? Zavisi. Posao kojim ću se baviti, s obzirom na fakultet koji sam izabrala, obećava. Međutim, ako se stvari promene, pa... trbuhom za kruhom. Maja Ivanković * U 2010. godini bila treća po uspehu na teritiriji grada Beograda. * U 2010. g. dobija priznanje Njegovog Kraljevskog Visočanstva Aleksandra II Karađorđevića za postignut uspeh tokom školovanja. * Prva na listi BBA u 2010. g. * U 2010. g. postaje članica udruženja natprosečno inteli- gentnih MENSA. * Volonter je pri Kancelariji za mlade Obenovca. * Tokom školovanja bila je direktor učeničkih kompanija. * Osvojila je I i II mesto na republičkom takmičenju iz matematike.
- 5. Intervju sa Zoranom Milivojevićem, psihoterapeutom Razgovorom do životne pobede Depresija kod mladih najčešće je povezana sa ljubavlju ili predstavlja stav mladih prema budućnosti Šta je depresija i kako je razlikujemo od tuge? Sigmund Frojd je napravio razlikovanje žalosti i tuge od depresije po tome što kod depresije postoji samooptuživanje. Danas je to dosta nejasno definisan pojam, koji se dosta široko koristi. Kada kažemo da je neka mlada osoba depresivna, to je socijalno prihvatljivo, lepše zvuči nego da se kaže da ima mentalni poremećaj. Koliko je prisutna među omladinom? Mislim da u užem smislu nije toliko prisutna među omladinom. Najčešće je povezana sa ljubavlju, npr. neko je bio zaljubljen, pa je ostavljen i depresivan, žalostan. Druga situacija kad neko rano ostane bez roditelja, pa može da reaguje depresivno. U širem smislu depresija je stanje kada osoba misli da nema budućnosti. Odgovara poziciji u kojoj se nalazi mlada generacija, poziciji da nema perspektive. Osobe nemaju viziju sebe (da zarade novac, završe fakultet, itd) i ne trude se. Onda se javlja ta posebna vrsta depresivnosti koja se ogleda praznim životom, ravnodušnošću, apatijom, osećanjem dosade, a sa tim dolazi i do alkoholizma, droge, zavisnosti od interneta, kompjuterskih igrica... Kako prepoznati depresiju? Depresija u kojoj postoji samooptuživanje praćeno je plačom i intenzivnom patnjom te osobe, pa je lako prepoznatljiva. Međutim, kod drugog oblika depresije glavni znak je nemanje životnih ciljeva, želja i to je mnogo teže primetiti naročito kad mlada osoba beži od toga u zavisnost igranja kompjuterskih igrica. Kako se leči? Kad je izraženo depresivno osećanje koje osobu ometa da funkcioniše, snažna patnja, postoji grupa lekova antidepresiva. Ne izazivaju zavisnost i počinju da deluju za otprilike dve nedelje. Međutim, glavna stvar je razgovor, psihoterapija. Ako osoba optužuje sebe, ima jednu vrstu prezira ili mržnje prema sebi onda joj pomažemo da promeni stav prema sebi, da sebe prihvati, zavoli, počne da ceni sebe, a ako je osoba bez životnih ciljeva, vizije, i zato životari, onda joj kroz razgovor pomažemo da definiše svoje ciljeve. Razgovor je uvek potreban, lekovi za samo neke pacijente, koji su u malo težem stanju. Kako je samoubistvo povezano sa depresijom? Samoubistvo je povezano sa depresijom kada neko misli da nema budućnosti, da je njegov život besmislen i da je on nešto jako pogrešio u životu, gubi volju da živi i počne da razmišlja o samoubistvu. U tom smislu jako je važno razgo- varati sa ljudima o tome, otvoreno ih pitati:„Da ti slučajno ne nameravaš da se ubiješ?“ Ili nešto slično. Razgovor jako pomaže. Postoji besplatni telefon 0800-201-200 i radi od 18-8h, gde neko ko razmišlja o samoubistvu može anonimno da porazgovara svaki dan. I za kraj, poruka mladima: kako da se bore protiv depresije? Poruka mladima je da definišu svoje životne ciljeve i da rade na tome da ih ostvare. Zado- voljstvo i sreća nastaju onda kad neko ostvari svoje važne želje. Neki ciljevi su udaljeni u vremenu, pa je potrebno istrajavati na putu ka njima. Životni pobednik je osoba koja ostvaruje svoje ciljeve i želje a ne ciljeve koji su joj namet- nuli roditelji i društvo. Ivana Drenjanin 5
- 6. Razgovaraj uz pomoć Sunca Obrenovac je prvi grad u svetu u kom će biti postavljen solarni punjač za mobilne telefone Na gradskom trgu u Obrenovcu, 14. oktobra biće postavljen solarni punjač mobilnih telefona. Ovaj projekat je ideja udruženja građana Strawberry energy. Cilj te grupe mladih je promovisanje obnov- ljivih izvora energije. Postavljanje punjača finansira Javno preduzeće za zaštitu i unapređenje životne sredine. Projekat se realizuje iz programa razvijanja svesti o značaju obnovljivih izvora energije, a Obrenovac će biti prvi grad u svetu koji će imati takav uređaj. O samom punjaču Solarni uređaj će imati šesnaest punjača za 5-6 modela telefona koji su najzastupljeniji na našem tržištu. Imaće solarne panele koji od sunčeve svetlosti proizvode električnu ener- giju. ,,Paneli će biti statični, što je moguće više okrenuti ka jugu.Energiju koju proizvode obrađujemo preko naše elektronike za pun- jenje mobilnih telefona”, kaže Nikola Velenderić, glavni inženjer tima. Zahvaljujući baterijama u kojima će se skladištiti energija, uređaj će moći da radi i kada je oblačno i noću... Punjač je stub, visine 3,5 metara, oko kog je klupa za sedenje korisnika punjača. Na punjaču će biti taster koji će uključivati pun- jenje u trajanju od 15 minuta. Posle tog peri- oda će se ugasiti, iz sigurnosnih razloga. Na punjaču će postojati osvetljenje noću, koje će raditi malom snagom dok se ne aktivira pun- jenje. Tad će se pojačavati. Sve to je na solarnu energiju. Prilikom izrade solarnog punjača nisu korišćeni lako lomljivi materijali. Nema stakla. Najveći je prohromski deo (nerđajući čelik). Punjač je potpuno autonoman i vrlo inteligen- tan uređaj. Članovi tima Strawberry Energy-ja napravili su program koji omogućava uređaju da prikuplja sve moguće podatke o svom radu i šalje im SMS-om. ,,On u toku dana prikuplja sve fizičke podatke o sebi - koliko je potrošio i proizveo energije, kakvo je stanje baterije... Takođe, šalje i poruke upozorenja. Šta god da se dogodi, on će se isključiti ili će isključiti taj deo uređaja u kome se nešto dogodilo. Šta god da se dogodi, neće biti struje i to je to’’, kaže glavni inženjer tima. Dok pune svoj mobilni telefon, korisnici će moći da uživaju i u internetu. Punjač je u potpunosti zaštićen i funkcionalan i tokom vremenskih nepogoda. Proizvođači garantuju da mu štetu ne mogu naneti ni kiša, ni sneg, ni grad. Potpuno bezbedni su i mobilni telefoni korisnika. “Mi koristimo najkvalitetnije, originalne punjače, za svaku marku, da bi nama savest bila mirna, da bi to bilo bezbedno za bateriju. Ovo su fabrički testirani punjači. Oni su solidne debljine i ne mogu slučajno biti pokidani”, kaže Miloš Milisavljević, vođa grupe Strawberry energy. “Poznato je da 80% energije koju potroši kućni pun gubici koji uglavnom odlaze na toplotu. Samo 20% Solarni punjač ne koristi konvencionalnu struju, pa j Kada bi 10% ljudi u Srbiji punilo mobilne telefone razliku u energiji koja se uštedi, moglo bi da se osve Miloš Milisavljević 6
- 7. U Srbiji se nedovoljno pažnje poklanja obnovljivim izvorima energije. Ono što je prvi korak u pripremanju društva za njihovo iskorišćavanje, jeste pokušaj edukacije ljudi. Pre godinu dana udruženje građana Strawberry energy sprovelo je anketu koja je pokazala da ljudi nisu dovoljno informisani o obnovljivim izvorima energije.“Generalno, ljudi nisu mnogo zainteresovani. Mi možemo da izdamo knjigu, niko je neće čitati. Možemo štampati letke, ljudi će ih bacati. Treba pronaći način da se podigne nacionalna svest o tome”, kaže Miloš Milisavljević, vođa tima. U tu svrhu je solarni punjač i osmišljen. Slobodan Molerović, direktor Javnog preduzeća za zaštitu i unapređenje životne sredine u Obrenovcu,kaže da punjač nema konkretan efekat u smislu značajnije uštede.“Ovaj projekat ima više simboličan efekat zato što hoćemo da pokažemo da struja može da se dobije na drugačiji način, osim sagorevanjem uglja ili konvencional- nim gorivima. Ljudi treba da shvate da struja može da se dobije i uz pomoć vetra, sunca, vode... Čini nam se da je krajnje vreme da počne da se priča o svemu tome.”, dodaje on. Pored toga, solarni punjač ima i socijalni značaj - ljudi se okupljaju na istom mestu radi istog cilja. Najbolji način da se ljudima pristupi je da im se obezbedi neka korist. Benefit punjača ima dve strane. On ima funkcionalnu vred- nost. Postoji konkretna svrha – kada je telefon prazan, moguće ga je dopuniti. Druga strana je edukativna priča. Dok ljudi pune svoj telefon, oni vide da se telefon puni i da sija sunce. Tada shvataju da to nije naučna fantastika. To je nešto što je tu i od čega svaki čovek može imati koristi. To ih može zainteresovati da saznaju nešto više. “Kada smo radili istraživanje tržišta, najveće oduševljenje bilo je kod mladih. Oni će verovatno biti najveći korisnici uređaja. Ono što je moguće da se desi je to da se neko dete zainteresuje za temu i poželi da se bavi obnovljivim izvorima energije. Ako si to postigao, uradio si stvar koja je veća i od tebe samog”, kaže Miloš Milisavljević, vođa tima Strawberry energy. U društvu je slabo razvijena svest o obnovljivim izvorima energije. U našem gradu postoji dovoljan broj sunčanih dana. Međutim, ne vodi se računa o tome, a nafte je sve manje i vazduh je sve zagađeniji. Obnov- ljivi izvori su jedini izvori koje je nemoguće potrošiti i ekološki su apso- lutno čisti. Sunce sija pa sija. Na nama je da izaberemo da li ćemo ga iskoristiti ili ne. Maja Ivanković, Dragana Belanović njač da napuni telefon su % energije uđe u telefon. je preko 90% efikasnosti. e sa našeg uređaja, za tu etli 50.000 kuća u Africi.” - Strawberry energy je tim talentovanih mladih ljudi, pretežno stude- nata. Od 2007. godine bave se istraživanjem i razvojem u oblasti obnovljivih izvora energije, i njihovim promovisanjem. Bili su prvaci Srbije u omladinskom preduzetništvu sa projektom makete kuće koja se u potpunosti sama napaja. Sa projek- tom Javni solarni punjač mobilnih telefona osvojili su prvo mesto u kategoriji stude- nata na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju koje organizuje Mini- starstvo nauke. Učestvovali su na konferenciji Saveza energetičara Srbije, 2009. godine, kada su prvi put napravili prototip punjača. Uređaj je bio postavljen na ovogodišnjem Exit festivalu. 7
- 8. Intervju sa Aleksandrom Pajović, doktorkom opšte medicine Iskrivljena slika u ogledalu Anoreksija se javlja kao posledica odnosa majka-dete ili kao posledica odnosa pojedinac-društvo Šta je to anoreksija? Anoreksija je gubitak apetita uzrokovan emo- tivnom nestabilnošću. To je poremećaj unosa i potrošnje energije. U 95% slučajeva se javlja kod žena i devojčica. Zabeleženi su slučajevi u prvoj godini života za šta se daje objašnjenje odnos majka-dete, a ako se javi u kasnijim godinama najčešći je razlog odnos pojedinac-društvo. Javlja se između 12-25 godine. Može se razlikovati anoreksija nervoze, anoreksija bulimija i restrik- tivna anoreksija. Koji su preduslovi za nastanak anoreksije? Anoreksija se tiho uvuče u život. Primeti se tek kad je razvijena. Javlja se kod osoba koje su previše okrenute ka sebi. One se u ogledalu vide kao debele osobe kojima će se svi smejati, neće biti društveno prihvaćene. Dosta piju laksative i diure- tike čime remete sistem organa za izlučivanje. Koriste preparate za mršavljenje. Jedan od faktora može biti i pritisak preambicioznih roditelja koji insisitiraju na fizičkom izgledu deteta. Takođe, traume iz detinjstva kao što su nasilje u porodici i seksualno zlostavljanje, mogu dovesti do anoreksije. Koji su simptomi anoreksije? Najčešći simptomi anoreksije su gubitak težine, hormonski poremećaji, opadanje kose,krvarenje desni, apsolutna povučenost ili teatralnost u smislu provokativnog oblačenja da bi se pokazalo telo, depresija, ideje o samoubistvu. Šta je Pro-Ana? Pro – Ana je zajednica koja govori o anoreksiji kao stilu života, a ne bolesti. To je„pokret“ koji podržava anoreksiju i samim tim otežava lečenje. Uobičajeno je da je reč Ana personifikacija anoreksije za prijateljicu.„Moja prijateljica Ana“ je izraz obolelih od anoreksije koji koriste kad pričaju pred roditeljima, a„Moja prijateljica Mia“ koriste za bulimiju. Ovi„pokreti“ sprečavaju lečenje koje izvesno vodi u smrt. U jednom trenutku kada se pređe granica nema lečenja. U inostranstvu se leči u specijalizovanim ustanovama, gde je zastupljeno više lekara specijalista - psihi- jatar, endokrinolog, internista, psiholog, nutricionista. Kod nas se leči na odeljenjima psihijatrije i endokrinologije. Potpuno se oporavi 40% pacijenata. Kod značajnog broja dođe do poboljšanja, kod nekih se smenjuje sa bulimijom. Prosečna smrtnost je 3%, što je šest puta više nego smrtnost u običnoj populaciji. U kojoj meri je prisutna kod nas? Prisutnost pothranjenosti na teritoriji Obrenovca nije u velikom slučaju zabeležena i uglavnom nije posledica anoreksije, mada blizina velikog centra, Beograda, nosi rizik za prisustvo ove bolesti. I za kraj dr Pajović poručuje: "Gledajte oko sebe, budite ogledalo drugome." Ivana Drenjanin 8
- 9. "Nežan put" do uspeha Ona je džudistkinja koja na našim prostorima teško pronalazi sebi ravnog protivnika. Prošle godine zauzela je treće mesto na svetskom prvenstvu u sambou, bila je državni prvak i prvak Balkana. Ima 17 godina, a već je ostvarila zadivljujuće rezultate u borilačkim veštinama. Ona je Dejana Marković. "Već sa 5 godina krenula sam sa ozbiljnijim borbama. U to vreme nisam znala da li je to sport kojim želim da se bavim. S obzirom na to da je cela porodica u ovom sportu, zavolela sam ga. Postižem dobre rezultate i u sambou, ali znate kako - džudo je moja prva ljubav", kaže Dejana. Prvo značajnije takmičenje bilo je prvenstvo države u Nišu, gde je sa 10 godina osvojila drugo mesto. U aprilu ove godine stigla je do finala državnog prvenstva. Baveći se ovim sportom, obišla je 10 zemalja sveta, među kojima su Mađarska, Italija, Rumu- nija, Finska. "Najveći utisak na mene je ostavila Finska gde sam prošlog leta provela 7 dana u okviru Olimpijade mladih. Rado se sećam i prvenstva Balkana 2008. g. u Rumuniji, gde sam osvojila prvo mesto. Dosta sam se spremala za ovo takmičenje, pripreme su bile veoma teške, ali trud se isplatio." Da je život sportista težak, potvrđuje činjenica da im treninzi počinju u 8h ujutru kod naselja ,,Topolice”, gde trče 6km, što je samo uvertira u ostali deo treninga. Dodatna otežavajuća okolnost je da trening vodi njen otac. "Svi kažu da mi je lako kad mi je trener otac, ali nije tako. Ako svi rade 30 trbušnjaka, ja radim 40. Ako se bunim dobijem još 5 gratis”, objašnjava kroz smeh naša sagovornica. "Pred prvenstvo Balkana treninzi su bili toliko naporni, da sam često trčala i plakala. Ali kao što sam rekla, trud se isplatio." Ove godine bila je treća na državnom prvenstvu za seniorke do 23 godine, koje se održavalo u Beočinu. Na ovom turniru borila se sa devojkama koje su teže od nje, koje imaju preko 70 kg. Da bi mogla da učestvuje, popila je 2 flaše vode, ali kako kaže "Sve je to deo sporta”. "Neki ljudi ne razumeju zašto se devojka bavi borilačkim sportovima. Kažu mi često, nije to za tebe, za tebe je odbojka. Oni ne znaju da džudo nije samo muški sport. Potrebna je snaga, ali se mnogo toga rešava kroz nadmudrivanje protivnika." Nekad se događaju i nepredvidive situacije. Na poslednjem treningu pred Balkansko prvenstvo Dejana je povredila ligamente, zbog čega će veći deo godine provesti oporavljajući se od povrede. "Najteže mi je bilo kada sam shvatila da neću moći da učestvujem na Balkanskom prvenstvu. U protekla tri meseca dala sam sve od sebe. Toliko sam bila spremna da sam trenirala sa muškarcima, a ne sa devo- jkama. Ali i to je deo sporta." Gips će morati da nosi četiri nedelje, posle čega sledi dug oporavak. Osim Balkanskog prvenstva, koje se održava u Kikindi, propustiće i dva svetska prvenstva u Maroku i Bugarskoj. Džudo na japanskom znači "nežan put", a ovo je sigurno njen - nekad nežan, nekad trnovit, ali zasigurno, put do uspeha. Stefan Marković 9
- 10. 1. Kada je reč o prihvatanju novih ideja, ti si a) potpuni skeptik b) uglavnom prijemčiv/a c) podložan/na automatskom prihvatanju 2. Osećaš strast prema a) onome što trenutno radiš b) ideji koja će ti promeniti život c) trenutno ni prema čemu 3. Poslednji put si uradio/la nešto neuobičajeno a) ovog meseca b) prošlog meseca c) ne sećam se 4. Koja rečenica najbolje opisuje tvoj način mentalnog funkcionisanja a) radiš samo kada dobro misliš b) veoma retko si koncentrisan/na c) budiš se tek na kraju radnog dana 5. Kada ti je poslednji put bilo dosadno a) ne sećam se b) prošle nedelje c) danas Najviše odgovora pod A: KREATIVNI MISLILAC Imaš specifičan pristup rešavanju problema, što je dobra osnova za originalne ideje. Tvoja radoznalost znači da se ne plašiš da postaviš pitanja koja možda zvuče glupo. Sklonost da sve dovodiš u sumnju čini te prijemčivim za sveže ideje i nov način gledanja na stvari. Ponekad si zaokupljen/na onim što radiš pa zaboravljaš ostatak sveta. Ako imaš sreće, tvoji prijatelji će imati razumevanje za tvoju strast. Najviše odgovora pod B: RASEJANI MISLILAC Ima dana kada je tvoje genijalno “ja” zatrpano banalnim životom. Dve stvari ti smetaju da razviješ svoj kreativni potencijal: nedostatk vremena i samopuzdanja. Moraš sebi da priuštiš luksuz da dozvoliš mis- lima da slobodno lutaju. Ako ti je svaki trenutak programiran, tvoj mozak nema kad da izrodi genijlane ideje. Postoje tehnike za usavršavane kreativnosti. Istraži ih. Najviše odgovora pod C: PRAKTIČNI MISLILAC Niko ne može da te optuži da si sanjalica. Mrska ti je i sama pomisao da mentalnu energiju trošiš na nešto što ti ne garantuje uspeh. Pozitivna strana takvog stava leži u tome da ti retko doživljavaš neuspeh, a negativna se krije u tome što retko koristiš sve svoje intelektualne potencijale. Spadaš u pametne ljude koji nisu dovoljno fleksibilni da bi smislili novu ideju. Test pripremila Bojana Ašković 6. Kada jednom oformiš mišljenje o nekome a) ne menjaš ga b) spreman/na si da ga promeniš c) retko ga kasnije menjaš 7. Kada te muči neki problem, ti a) čekaš da ti sine neka ideja b) izbegavaš ga c) uporan/na si dok ga ne rešiš 8. Imaš neke pomalo uvrnute osobine koje a) pretvaraš u svoje adute b) prihvataš kao svoje jedinstvenosti c) kriješ da bi se lakše uklopio/la u društvo 9. Tvoje najotkačenije ideje su a) često tvoje najbolje ideje b) previše otkačene za većinu ljudi c) za neke sasvim prihvatljive 10. Ako te neka tema zanima a) želiš o njoj da saznaš sve što možeš b) proučavaš je dok ne zadovoljiš radoznalost c) nikada te ništa posebno ne zanima 11. Kada ti neki predlog ne uspe a) trudiš se da otkriješ razlog neuspeha b) zaboravljaš tu neprijatnost i krećeš dalje c) danima očajavaš Kreativnost predstavlja mentalni proces koji uključuje stvaranje novih ideja, pojmova ili rešenja problema. Ovaj test će vam pokazati koliko ste kreativni. 10 Saznaj koliko si kreativan
- 11. OBAVEŠTAJAC Informator za mlade OBAVEŠTAJAC rezultat je rada na projektu“Unapređenje modela informis- anja mladih u lokalnoj zajednici putem vršnjačke edukacije”. Projekat realizuje Centar za prava deteta, uz podršku Nemačke organizacije za tehničku saradnju GTZ (GmbH) - projekat "Jačanje struktura za osnaživanje i participaciju mladih u Srbiji", Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije i lokalnih kancelarija za mlade. U radu su učestvovali predstavnici četiri opštine – Vračar, Obrenovac, Kikinda i Ruma. U maju je u okviru projekta organi- zovan seminar 'Učešće mladih u kreiranju informatora kancelarija za mlade'. Seminar se sastojao iz dva modula. Tokom prvog dela učesnici su naučili osnovne stvari o prikupljanju i plasir- anju informacija, novinarskim žanrovima, pisanju vesti i stilu pisanja. Drugi deo je bio posvećen prelomu teksta, stilistici i planiranju izrade informatora. Predavači su bili novinarka Dragana Petković i Aleksandar Gubaš, voditelj Dečjeg informativno-kulturnog servisa DX. Cilj ovog projekta je poboljšanje informisanosti mladih ljudi kroz informator koji bi trebalo da izlazi četiri puta godišnje, kao i osposobljavanje mladih da aktivno učestvuju u pokretanju info servisa. 11 Kancelarija za mlade Obrenovac Kancelarija za mlade Uprave Gradske opštine Obrenovac je lokalni servis mladih građanki i građana čiji je osnovni zadatak da odgovori na potrebe i prava mladih u našem Obrenovcu. KZM nudi brojne usluge mladima: pruža prostor, tehničku, materijalnu i finansijku podršku omla- dinskim organizacijama i inicijativama mladih; omogućava volontiranje u lokalnim orga- nizacijama i institucijama, odlazak na međunarodne volonterske kampove i razmene; nudi praktične informacije o uslu- gama i mogućnostima za mlade u Obrenovcu, informacije o studijama, seminarima, konkur- sima, putovanjima, zapošljavanju, treninzima i volontiranju; organizuje različite radionice, kurseve jezika, umetničke radionice, radionice o zdravim stilovima života, pokretanju sopstvenog biznisa, naprednog korišćenja računara... Detaljnije informacije možete dobiti na adresi Kralja Aleksandra Prvog 63 / SKC Obrenovac, putem telefona 011 8724025, mail-a kzm.obrenovac@yahoo.com ili na sajtu www.mladi.obrenovac.rs Dragana Belanović
- 12. Vukašin Ljuština Bogoljub Marinković Nikola Radulović Katarina Stefanović Fotografije polaznika foto-radionice, izlag- ane na izložbi koja je održana 10. septem- bra 2010. godine u SKC-u Obrenovca.