1. MAKROEKONOMSKI PODACI I TRENDOVI
SRBIJA, AVGUST 2012.
Nobody’s Unpredictable

2. Sadrţaj
OSNOVNE METODOLOŠKE NAPOMENE
POPULACIONI PROFIL SRBIJE
EKONOMSKI PROFIL SRBIJE
ŢIVOTNI STANDARD
EVROATLANSKE INTEGRACIJE
MEDIJSKA SLIKA SRBIJE
KUPOVNE NAVIKE POTROŠAČA U SRBIJI
2

3. METODOLOGIJA
 IZVOR PODATAKA:
 Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku
 Statistički godišnjaci i druge zvanične publikacije
 Podaci popisa 2002 , 2011 - prvi rezultati i procene Ipsos-SM
 Anketa o ţivotnom standardu 2011. godine
 Ekonomski institut: Makroekonomske analize i trendovi
 Pored zvaničnih statističkih podataka, vaţan izvor informacija su predstavljale
publikacije sledećih internacionalnih organizacija:
 Baza podataka – UNICEF: TransMONEE projekat, Firenca, Italija,
 Baza podataka – WB: Indikatori razvoja,
 Baza podataka – WB: Razvoj biznisa,
 Baza podataka – UNDP: HDI.
Zahvaljujući dobroj saradnji sa zavodima za statistiku, obezbedili smo sveţe podatke
koji su pripremani za najnovije verzije gore pomenutih baza podataka, koje će biti
publikovane sledeće godine.
3

4. METODOLOGIJA
Procena podataka:
Kako mnogi podaci nisu obuhvaćeni zvaničnom statistikom, bilo je
neophodno koristiti ekspertsku procenu baziranu na postojećim
podacima ili njihovoj vezi sa podacima koje je trebalo proceniti.
Na primer, procena podatka o broju stanovnika bazirana je na
podacima vitalne statistike o natalitetu i mortalitetu.
Projekcija podataka za period 2011 - 2014:
Slično proceni, prilikom projekcije podataka za budući period korišćeni
su različiti modeli ocenjivanja poznati u statističkoj teoriji. Najviše je
korišćen regresioni metod. Pored toga korišćene su poznate veze
izmeĎu odreĎenih indikatora, npr. prilikom računanja realnog GDP-
ja, korišćen je nominalni i GDP deflator.
4

5. POPULACIONI PROFIL SRBIJE
5

6. Srbija ima 7,2 miliona stanovnika
2,5 miliona domaćinstava
Prosečno domaćinstvo ima 2,9 člana
Popisano 2011= 7.12 i nepopisano 0,08
miliona
U 2011 manje stanovnika za 37,000
6
6
Izvor: Republički zavod za statistiku

7. Populacioni profil Srbije 2012.godine
na osnovu popisa 2011.godine
URBAN
 59% stanovništva Srbije živi u
Srbija stari brže nego što se povećava urbanim naseljima
očekivano trajanje života!
 Opada broj
stanovnika, oko 35,000 OSTALO
godišnje  41% stanovništva živi u seoskom tipu
 Opada broj članova naselja
domadinstva  Ovakav odnos je posledica
 Opada % ruralnog preseljavanja ruralnog stanovništva u
stanovništva gradove.
 Trend je dugoročan i sigurno de se
nastaviti u bududnosti
7

8. Indeks starenja stanovništva
-Odnos starog (60 i više godina) i mladog (0-19 godina) stanovništva
145
Ukupno Muškarci Ţene
126
123
120 120
117 117 118
115 115
109
106 106
101 103
99 100 100 101
92
89
85 85 85 87
84 84
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2012E
GraĊani Srbije su u proseku najstariji u Evropi, indeks starenja je najviši u Evropi, ali…
 oni su kupci … ima dosta stranih penzionera (unose par milijardi €)
 oni su gledaoci
 oni su glasaĉi
 65+ je svaki 5 ili 6 graĊanin Srbije
 65+ je svaki peti koji moţe i da glasa...
 svaki treći koji uvek glasa
8
 …i verovatno će se pojaviti još veći problem obezbeĊivanja penzija Izvor: Republički zavod za statistiku

9. Prosečna starost stanovništva
Ukupno Muškarci Ţene 43
42.4
42.5 42.6
42.2
42
41.7 41.8 41.7
41.5 41.5
41.1
41.2 41.3
40.9
40.6 40.7
40.3 40.4
40.2 40.2
39.9 39.9
39.6 39.7
39.3 39.4
39 39 39.1
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2012E 2015E
 Medju tri nastarije nacije u svetu
* Za 2012 i 2015 procena IPSOS SM
Izvor: Republički zavod za statistiku 9

10. Indeks rasta stanovistva 2012/2002
10

11. Stanovništvo po polu i starosti, 2012, procena u ’000
% Ţene % Muškarci
0,9 mil
preko 70 80+ 178 107
70-79 350 258
1,3mil
60-69 465 399 preko 65
1,7 mil
preko 60 50-59 540 515 2,8 mil
Najbrojnija preko 50
generacija 50-59, 40-49 485 472
koja u sledećih 10
godina ide u penziju
30-39 499 507
– PIO!!!!
20-29 454 474
10-19 375 397
0-9 344 367
 Proseĉna starost stanovništva iznosi 41 godinu – a oĉekivana stopa doţivljena 72 (EU-
80)
 ...ali to ne znaĉi da graĊani Srbije doţivljavaju dublju starost od drugih ... Već da ih se
manje raĊa. 11

12. Stanovništvo po tipu naselja i
starosti, 2012, procena u ’000
Najstariji % Grad % Selo
ţive
u selu 80+ 132 153
70-79 308 300
1,7 mil 60-69 500 364
preko 60
50-59 628 427
Najbrojnija 40-49 568 389
generacija 50-59,
koja sledećih 30-39 628 377
godina ide u penziju
– većinom iz grada 20-29 573 356
Ima kuće na selu
10-19 434 339
0-9 445 267
 Skoro 60% stanovnika ţivi u gradu. A u dve najstarije grupe više je u selu.
 Radno aktivno stanovništvo sa sela se seli u grad tako da se na selu mnogo manje raĊa
dece
12

13. Plan otplate spoljnog javnog duga po kvartalima
(milioni evra)
Veliki skok prispelih rata u Q3 2012,
umeren rast u Q4 i tokom cele 2013. godine
Izvor: MAT jun 2012 13

14. Promet robe u trgovini na malo, 2001 – 2012.
Stalne cene (porosek 2011=100)
Izuzetno veliki pad od 16.5 % realno 2011/10,
Blagi oporavak u decembru kao uticaj sezone,
a zatim opet veliki pad u januaru - mart.
Blagi oporavak tokom izbornih kapanja i
verovatno opet blagi pad sa nastavkom
ekonomske krize.
Izvor: MAT jun 2012 14

15. Spoljni dug Srbije prema duţnicima
(2000-2011, % BDP-a)
Dug drzave stagnira, a dug privrede opada-privreda se razduzuje a drzava
Odrzava nivo zaduzenosti u odnosu na BDP (GDP).
Izvor podataka NBS i MAT januara 2012. 15

16. Dinamika valuta zemalja istočne Evrope prema evru
(%, januar 2011 – februar 2012)
Madjarska, Poljska, Turska i Ruska valuta posle velikog pada se oporavljaju.
Izvor: Evropska centralna banka 16

17. Populacioni profil Srbije: Domaćinstva u Srbiji, 2011
Proseĉno domaćinstvo u Srbiji ima 2,8 ĉlana a pri tom je broj
ĉlanova domaćinstva u stalnom opadanju.
Broj %
Total
2.521.190 100,0
1 504.775 20,0
44,8%
2 625.301 24,8
3 480.181 19,0
4 535.963 21,3
5 205.979 8,2
6+ 168.991 6,7
17

18. Stanovništvo Srbije po nacionalnosti, popis 2002.
83% Ĉak i u Vojvodini je % Srba visok, i
povećava se
65%
Srbija
Vojvodina
14% 17%
9%
4% 2% 1% 2%
0% 1% 1%
Srbi MaĊari Bošnjaci Romi Jugosloveni Ostali
19

19. Procenat gradskog stanovništva po opštinama
Нов и Кнежев ац
Су ботица Ка њижа
Чока
Populacioni profil Srbije
Сента
Сомбор Бачка Топола
Ада Кикинда
Мали Иђ о ш Нов а Црња
Апатин Ку ла Бече ј Нов и Бече ј
О џаци
Србобран
Врбас Житиште 0
Бач Темерин
Бачки Петров ац Жаба љ Сеча њ Do 35
Бачка Паланка Зре њанин
Нов и Сад-град
Тител Пландиште
Беочин Сремски Карлов ци
Ириг Инђ ија Ков ачицаАлибу нар
36 - 50
Шид Опов о Вршац
Сремска Митров ица
Ру ма
Стара Пазов а
Палилу ла Бела Цркв а
51 - 65
Зему н Панчев о
Б огати ћ Стари Град Ков ин
Пећи нци Нов и Београд
Сав Врачар
Шабац
Су рчин ски ездара
Зв Венац
ЧуРаков ица
карица Велико Градиште Preko 65
ВождовГроцка
ац Пожарев ац
Владимирци Обренов ац Голу бац
Лозница Бара јев о
Сопот
Смедерев о
Мало Црни ћ е
Кладов о Nema podataka
Коцељев а Уб Ку чев о
Кру пањ Лазарев ац Младенов ац Жабари
Смедерев ска Паланка Ма јданпек
Мали Зв орник Осечина Ла јков ац Петров ац
Аран ђ елов ац Велика Плана
Ва љев о Неготин
Љу бови ја Топола Рача
Мионица Љиг Лапов о јнац
Св ила Жагу бица
Баточина Бор
Деспотов ац
Косј ери ћ Гор њи Миланов ацКрагу је в ац-град
Ба јина Башта Ја година прија
Ћу
Пожега Кни ћ Зајечар
Чачак Пара ћ ин Бо љев ац
Ужице Реков ац
Лу чани
Ча је тина Варв арин Р ажањ
Ари ље Кра љев о Трстеник С окоба ња
Ћић ев ац
Вр њачка Бања
Књажев ац
Прибо ј Нов а Варош Кру шев ац Алексинац
Ив ањица Александров ац
Св р љиг
Палилу ла
Медиана
Пријепо ље Рашка Бру с Мерошина ени јКрст ња
Црв Нишка Ба
Блаце П антеле
Сје ница Проку пље Дољев ац Бела Паланка
Пирот
Нов и Пазар Зв ечан Ж иторађ а Гаџ ин Хан
Ку ршу мли ја
Бо јник Бабу шница
Ту тин Власотинце
Србица Лесков ац Димитров град
Лепосав ићВу читрн Поду јев о
Лебане
Медв е ђ а Црна Трав а
Косов ска Митров ица
Исток Владичин Хан
Зу бин Поток
О били ћ
Приштина-град Су рду лица
Пећ
Клина Глогов ац о Поље ска Каменица
Косов
Косов
Гњи лане
Ђ аков ица Вра ње
Лип љан
Босилеград
Орахов ац Урошев ац Витина Бу јанов ац
Дечани Су в а Река Штрпце Тргов иште
Нов о Брдо Прешев о
ШтимљеКачаник
Призрен
Гора
20

20. EKONOMSKI PROFIL SRBIJE
Posle izuzetno brzog rasta privrede u intervalu od 2004. do 2007.
godine krajem 2008. godine dolazi do stagnacije (globalna kriza), a
zatim u 2009. i do znaĉajnog pada.
2010, 2011 godina predstavlja zaustavljanje pada ali ne i oporavka.
2012 Ponovo pad od 0.5 %. (Industrija -3, Poljoprivreda -2)
21

21. Kvartalni bruto domaći proizvod u Republici Srbiji, stope
realnog rasta, promene, prema istom periodu prethodne
godine, % - Novi grafikon sa krajem 2011 i q1 i q2 2012
15
10
5
0
-5
Recesija Pad
-10
I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II
2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
Izvor: Republički zavod za statistiku 22

22. Osnovni indikatori ekonomskog razvoja, Srbija
% Promene u odnosu na
prethodnu godinu 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012E 2013E 2014E 2015E
Bruto društveni proizvod
-3.5 1.0 1.6 -0.5 2 3.5 4
Realni rast 3,6 5,4 3,8
Industrijska proizvodnja 4.7 4.6 1.4 -12.1 3.0 2.1 -3 2 3 4
Poljoprivredna proizvodnja -0.3 -8.1 9 2.5 -1.7 0.8 -2 3 2 2
GraĊevinarstvo 10.9 19.1 4.9 -19.9 -13.6 17.7 3 2 5 10
Trgovina na malo –stalne cene 7.7 22.8 6.5 -12.4 -0.4 -16.5 -1 2 3 5
Izvoz u USD 43.4 38.1 28.2 -23.9 24.0 14.2 1 10 17 20
Uvoz u USD 25.9 41.5 28.9 -29.8 9.7 14.5 6 15 20 25
Ukupan broj zaposlenih -2.1 -1.2 -0.1 -5.5 -2.8 -2 1 2 2
-4.9
Cene na malo – prosek na
12.7 6.5 11.7 6.4 6.6 11 9 6 5 4
prosek godine
Cene na malo– decenbar na
decenbar prosle godine- 11.7 11 8.6 6.6 10.3 7 7 5 5 4
inflacija
Prosečne nominalne neto
24.4 27.9 17.5 8.8 7.6 11.2 10 8 8 7
zarade (plate)
Prosečne realne neto zarade
11.4 19.5 3.9 0.2 0.7 0.2 1 2 3 3
(plate)
Nominalne neto zarade
280 370 400 320 350 350 370 380 400 412
Prosek. €
Izvor: Zvanični podaci republičkog zavoda za statistiku, Nacionalne banke Srbije, Ministarstva finansija i MeĎunarodnog
Monetarnog fonda, kao i Ipsos Strategic procena 23

23. Osnovni indikatori ekonomskog razvoja, Srbija
Apsolutni Brojevi 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012E 2013E 2014E 2015E
Bruto društveni proizvod Mil.
23,305 28,785 32,668 89957 28,006 31,153 31,000 31,600 32,750 34,00
Eura
Bruto društveni proizvod po
3,144 3,857 4,445 3,945 3,955 3.841 3,822 3,900 4,000 4,200
glavi stanovnika Eura
Izvoz mil. eura 5.102 6.431 7.429 5.961 7.393 8.439 8,500 9,400 11,000 13,00
Uvoz mil. Eura 10.463 13.951 16.478 11.505 12.622 14,450 15,300 17,600 21,200 26,00
Zaposlenih hilj. 2,026 2,002 1,999 1,889 1,796 1,750 1,715 1,730 1,790 1,800
Prosecne plate hilj. Din. 21.7 27.8 32.7 31.7 34.1 37.9 42.0 45.0 48.6 52,0
Prosecne penzije hilj.din. 12.2 13.6 17.7 19.8 19.9 23.5 25.3 26.0 28,0 32
Stednja, mil Eura 3,414 5,029 4,881 6,132 7,323 7,600 8,182 9,000 10,080 11,000
Strane direktne investicije mil
3,323 1,821 1,824 1,372 860 1,826 450 1,500 1,800 1,500
Eura
Platni bilans ukupno mil Eura 4,269 742 -1,687 2,364 -929 1,801 -3,500
Deficit deviznih transkcija
-10.9 -18.3 -22.1 --7.9 --8.1 -10.2 -8.1
%BDP
Kurs Eura prema dinaru-
84,10 79,96 81,44 93,95 103,04 102 115 130 140 150
Prosek
Kur $ Prema Dinaru-Prosek 67,01 58,39 55,76 67,47 77,91 80,00 94 107 115 124
Izvor: Zvanični podaci republičkog zavoda za statistiku, Nacionalne banke Srbije, Ministarstva finansija i MeĎunarodnog
Monetarnog fonda, kao i Ipsos Strategic procena, od 2011 nova metodologija obracuna BDP 24

24. KVARTALNI BRUTO DOMAĆI PROIZVOD U REPUBLICI SRBIJI -
DRUGI KVARTAL 2012. GODINE
 Realni pad BDP u drugom kvartalu 2012. godine, u odnosu na isti period
prethodne godine, iznosio je -0.6%. U trećem kvartalu se očekuje nešto
manji pad, ali još uvek u minusu, dok bi četvrti kavrtal trebao da se završi
sa rastom oko 1%. To praktično znači da će se 2012. godina završiti sa
realnim padom BDP od oko -0.5%.
 Ukupni rast BDP (GDP) je 1.6% u 2011. godini.
 Projekcije za 2012. se kreću od -0.5% (NBS) do 1% Vlada Srbije.
 Naša projekcija je -0.5% zbog pokretanja Fiata i usporavanja, a moţda i
zaustavljanja Smedereva.
 Na ovakav pad BDP najviše će uticati pad industrijske proizvodnje od -
3% i lošiji rod kasnih poljoprivrednih useva zbog suše.
Izvor: Republički zavod za statistiku 25

25. Zapadni Balkan: PPP GDP per capita
region prekinutog rasta i krize koja (još) traje
40,000
Srbija
35,000 Crna Gora
Hrvatska
Slovenija
30,000 BiH
Makedonija
Kosovo (*)
25,000 Albanija
20,000
15,000
10,000
5,000
0
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
26
Izvor: ISM procena

26. PROMET ROBE U TRGOVINI NA MALO U SRBIJI, Jun 2012
Jun 2012.
Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji, u junu 2012. godine u
odnosu na jun 2011. godine, veći je u tekućim cenama za 6,6%, a u stalnim
cenama manji za 0,3%.
Period januar - jun 2012.
Promet robe u trgovini na malo u periodu januar - jun 2012. godine, u odnosu
na isti period 2011. godine, veći je u tekućim cenama za 5,1%, a u stalnim
cenama manji za 0,9%.
Procena do kraja 2012. godine
Kako su plate skočile u maju zbog izbora, za očekivati je do kraja godine da
će plate stagnirati i nominalno, tako da će doći do realnog pada prometa robe
za minimalno 1%.
Izvor: Republički zavod za statistiku 27

27. Bruto društveni proizvod
Bruto društveni proizvod u milionima € , republika Srbija bez Kosova i Metohije
60000
Siva ekonomija
50000 Zvaniĉni podaci
40000
30000
20000
10000
0
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012E
• Siva ekonomija učestvuje sa oko 30%.
• Na osnovu projekcije do 2012 učešće sive ekonomije će pasti na nivo oko 25%.
• Beogradski region učestvuje sa 40% u ukupnom bruto društvenom proizvodu, region Vojvodine 26%,
region Šumadije i Zapadne Srbije 20%, a region Juţne i Istočne Srbije sa 14% 28

28. Ekonomska snaga opštine: Vrednost GDP po stanovniku
za 2012. u eurima – PROCENA IPSOS
Нов и Кнежев ац
Су ботица Ка њижа
Чока
€
Сента
Сомбор Бачка Топола
Ада Кикинда
Ку ла
Мали Иђ о ш
Нов а Црња
Do 1.400
Апатин Бече ј Нов и Бече ј
Србобран Житиште
О џаци Врбас
Темерин
1.401- 2.000
Бач Бачки Петров ац Жаба љ
Бачка Паланка Зре њанин Сеча њ
Нов и Сад-град
Тител Пландиште 2.001 – 3.000
Беочин Сремски Карлов ци
Ириг Инђ ија Ков ачицаАлибу нар Вршац
Опов о
Шид
Сремска Митров ица
Стара Пазов а
Preko 3.000
Ру ма Палилу ла Бела Цркв а
Зему н Панчев о
Б огати ћ Стари Град
Пећинци Нов и Београд
Врачар
Су рчин ски ездара
Сав Зв Венац
Ков ин Nema podataka
Шабац ЧуРаков ица
карица Велико Градиште
ВождовГроцка
ац Пожарев ац
Владимирци Обренов ац Голу бац
Бара јев о Смедерев о Кладов о
Лозница Мало Црни ћ е
Коцељев а Уб Сопот
Ку чев о
Кру пањ Лазарев ац Младенов ац Жабари
Смедерев ска Паланка Ма јданпек
Мали Зв орник Осечина Ла јков ац Велика Плана Петров ац
Аран ђ елов ац
Ва љев о Неготин
Љу бови ја Топола Рача Св илајнац
Мионица Љиг Лапов о Жагу бица
Баточина Бор
Деспотов ац
Косј ери ћ Гор њи Миланов ацКрагу јев ац-град
Ба јина Башта Јагодина Ћу прија
Пожега Кни ћ Зајечар
Чачак Пара ћ ин Бо љев ац
Ужице Реков ац
Лу чани
Ча јетина Варв арин Ражањ
Ари ље Краљев о Трстеник Ћић ев ац С окоба ња
Вр њачка Бања
Књажев ац
Прибо ј Нов а Варош Кру шев ац Алексинац
Ив ањица Александров ац
Св р љиг
Палилу ла
Медиана
Пријепо ље Рашка Бру с Мерошина ени јКрст ња
Црв Нишка Ба
Блаце П антеле
Сјеница Бела Паланка
Проку пље Дољев ац ин Хан
Ж итора ђ а Гаџ
Пирот
Нов и Пазар Зв ечан
Ку ршу мли ја
Ту тин Бо јник
Србица Власотинце шницаДимитров град
Лесков ац
Бабу
Лепосав ићВу читрн Поду јев о
Лебане
Медв е ђ а Црна Трав а
Косов ска Митров ица
Исток
Зу бин Поток Владичин Хан
Обилић
Приштина-град Су рду лица
Пећ
Клина Глогов ац о Поље ска Каменица
Косов Косов Гњилане
Ђ аков ица Вра ње
Лип љан
Босилеград
Орахов ац Урошев ац Витина Бу јанов ац
Дечани Су в а Река Штрпце Тргов иште
Нов о Брдо Прешев о
ШтимљеКачаник
Призрен
Гора
29

29. Spoljno-trgovinska razmena: smanjenje deficita
Spoljno-trgovinska razmena Srbije, 2006 – 2012.
(milioni evra)
Tendencija uvoza moţe
se u ovom trenutku
oceniti kao blago
rastuća.
Skok desezoniranog
indeksa u julu, u
odnosu na junski indeks
sadrţi i kompenzaciju
incidentnog pada u
junu, ali je ipak – ako se
izuzme ovogodišnji
januar – najveći
desezonirani indeks
nakon oktobra 2008.
Indeksi za nekoliko poslednjih meseci pokazuju mogući godišnji priraštaj od 3% do 5%,
ukoliko ne doĎe do dalje osetne redukcije izvoza i unutrašnje traţnje (posebno investicija), što
bi smanjilo traţnju za uvoznim proizvodima a i oteţalo njegovo finansiranje. 30

30. SPOLJNO-TRGOVINSKA RAZMENA, 08.2011.
 Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period
januar-decembar 2011. godine iznosi:
- Izvoz 8.439 miliona eura - porast od 14,2% u odnosu na isti period
prethodne godine;
- Uvoz 14.450 miliona evra - porast od 14.5% u odnosu na isti period
prethodne godine.
- Deficit 6.010 miliona evra porast od 14.9%.
 Godišnji rast izvoza ostvaren je ponajviše zahvaljujući metalima,
poljoprivrednim proizvodima i električnim ureĎajima.
 U decembru prošle godine izvoz beleţi meĎugodišnji pad, prvi put od 2009.
Najvećim delom zbog smanjenja rada Smederevske ţelezare.
Najvažniji partneri Nemačka,Italija i Rusija. Odmah zatim bivše Jugoslovenske
republike. Brže raste trgovinska razmena sa vodeće tri zemlje nego sa bivšim
Jugoslovenskim republikama.
Izvor: Republički zavod za statistiku 31

31. Spoljno trgovinska robna razmena u EUR,
Republika Srbija, 1999.-2012.
Najviše se uvozi iz Ruske Federacije i Nemačke, a najviše se izvozi u Bosnu i Hercegovinu.
EXPORT IMPORT
1999 1283 2700
2000 1698 3641
2001 1921 4757
2002 2870 5957
2003 2441 6589
2004 2832 8623
2005 3608 8439
2006 5102 10463
2007 6432 13507
2008 7428 16478
2009 6834 11505
2010 7517 12195
2011 -8439 14450
2012 -8900 15300
32
Izvor: Republički Zavod za statistiku Srbije 1999-2009, a za 2010. procena ISM

32. ŢIVOTNI STANDARD
33

33. Ţivotni standard stanovnika Srbije
Ţivotni standard stanovništva je prilično neujednačen i po teritoriji i po tipu naselja.
Posmatrano po gradovima, najbolji ţivotni standard imaju stanovnici Beograda, a zatim
sledi Novi Sad i ostali gradovi u VojvodinI. Najlošije se ţivi na jugoistoku Srbije i selima.
Prosečna neto plata za period I –XII 2010 iznosila je 340 €.
U ovom trenutku, siva
Proseĉna neto plata za
ekonomija obezbeĊuje
Ţivotni standard period I –XII 2011 iznosila
znaĉajno veliki iznos
stanovništva je priliĉno je 340 €. Najveće
gotovinskog novca (oko
neujednaĉen i po teritoriji proseĉne plate u
100 miliona USD
i po tipu naselja. Republici Srbiji su na
meseĉno). Ovo, iako
Posmatrano po teritoriji grada Beograda i
pozitivno utiĉe na
gradovima, najbolji ţivotni iznose 480 €. Najniţe plate
standard graĊana , ima i
standard imaju stanovnici su u Jugoistoĉnoj Srbiji –
niz mana, izmedĊu
Beograda, a zatim sledi 290 €, što je za oko 25%
ostalog i zbog negativnog
Novi Sad i ostali gradovi u manje od republiĉkog
uticaja na broj
VojvodinI. Najlošije se ţivi proseka. Vojvodina 360 €.
potencijalnih kredita
na jugoistoku Srbije i Zapadna Srbija 310
usled nedostatka ĉvrstih
€, Šumadija 330 €, Istocna
selima. u Jugo-istočnoj Srbiji – 270 €, što je za oko 25% manje od republičkog
Najniţe plate su dokaza o ekonomskoj
Srbija 320 €
proseka. Vojvodina 334 €. Zapadna Srbija 290 €, Šumadija 300 €, Istocna Srbija 320snazi domaćinstva
€
U ovom trenutku, siva ekonomija obezbeĎuje značajno veliki iznos gotovinskog novca
(oko 100 miliona USD mesečno). Ovo, iako pozitivno utiče na standard graĎana , ima i
niz mana, izmedju ostalog i zbog negativnog uticaja na broj potencijalnih kredita usled
nedostatka čvrstih dokaza o ekonomskoj snazi domaćinstva
34

34. Prosečne mesečne zarade po zaposlenom,
Republika Srbija, 2012
 Prosečna plata (bez poreza i
doprinosa) za period I-06
2012. iznosila je 370 €.
360
 Najveće prosečne plate u
Republici Srbiji su na teritoriji
grada Beograda i iznose 480
480 € što je iznad republičkog
proseka.
320  Najniţe plate su u jugo-
310
istočnoj Srbiji – 290 €, što
je za oko 25% manje od
330 republičkog proseka.
 Vojvodina 380 €. Zapadna
Srbija 310, Šumadija
290 3300, Istočna Srbija 320
35

35. Fond bruto plata po stanovniku po opštinama 2011
RSD
Najbogatiji: Do 4.000 RSD
Beograd, Novi Sad,
4.001- 6.000
Kolubara, Kostolac
6.001 – 8.000
8.001 – 11.000
Preko 11.000 RSD
Nema podataka
Nasiromašniji:
Jug, granica sa Kosovom
36

36. PROSEČNE NETO ZARADE PO GRADOVIMA, jun 2012
• Posmatrano po gradovima, natprosečnu neto zaradu u junu 2012. godine,
statistika je registrovala u Novom Beogradu 63000 dinara Lazarevcu
62000, Lajkovac 59000, Smederevo 53000, Vršac 50000 i Pančevo
48000
• Prosečna mesečna zarada ispod proseka Republike, u Junu 2012. godine,
zabeleţena je u Šapcu (36000 dinara), Zrenjaninu (37000 dinara), Uţicu
(40000 dinara), Valjevu (35000 dinara), S. Mitrovici (41000 dinara),
Subotici (37000 dinara), Zaječaru (38000 dinara), Nišu (36000 dinara),
Kraljevu (39000 dinara), i Leskovcu (32000 dinara).
• Ako se izuzme Beograd kao najveći urbani centar, natprosečne plate imali
su gradovi u kojima su smešteni veliki rudnici ili veliki industrijski kopleksi
koji dobro posluju. IznenaĎuju veoma visoke plate u Smederevu, mada
fabrika na radi.
37

37. Stopa nezaposlenosti, Republika Srbija bez
KiM, 1999-2012.
35
32
29
30 26 28 28
27 27
26 26
27
26 26
25
24 24
25
21 21 26
19 19 25.5
19
20
16 22.2
15 14
15 13 13
12 12
10 Registrovana stopa nezaposlenosti (na osnovu evidencije) , % u odnosu
na aktivno stanovništvo
5
Stopa nezaposlenosti, Anketa o radnoj snazi, % u odnosu na aktivno
stanovništvo
0
1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012E 2014E
Na osnovu Ankete o Radnoj snazi stvaran broj nezaposlenih je oko 730 000; niţi od broja formalnih tj.
registrovanih nezaposlenih. Mnoga lica koja su prijavljena na Birou rade u sivoj ekonomiji (a sebe
smatraju nezaposlenima) Rast nezaposlenosti posebno je veliki u 2011 i 2012. godini.
38

38. 0
10
20
30
40
50
60
70
80
Januar 2009
Februar 2009
Mart 2009
April 2009
Maj 2009
Kosovo
Jun 2009
Jul 2009
Avgust 2009
Septembar 2009
Oktobar 2009
Novembar 2009
Decembar 2009
Januar 2010
Februar 2010
Mart 2010
Ekonomija
April 2010
Maj 2010
Jun-10
Jul 2010.
Aug-10
Sep-10
Okt-10
Nov-10
Dec-10
Januar 2011
Korupcija
Februar 2011
Najznačajniji problemi, svi odgovori
Mart 2011
Apr-11
Maj 2011
Jun-11
Jul-11
Avgust 2011
Septembar 2011
Kriminal
Nezaposlenost
Oktobar 11
Novembar 11
Decembar 11
Januar 12
Višestruki odgovori;
Februar 2012
Nizak standard, siromaštvo
Mart 2012
April 2012
ovom trenutku suočava, problemi zbog kojih ste Vi lično najviše zabrinuti?
Koji su po Vašem mišljenju najznačajniji problemi sa kojima se Srbija u
Maj 2012
Baza: Ukupna ciljna populacija
12-Jun
12-Jul
39

39. STRUKTURA POTROŠNJE U SRBIJI
Ţivotni standard stanovnika svakako uslovljava
navike u korišćenju svih proizvoda. Udeo hrane
i pića u potrošačkoj korpi je oko 40.3%, što je
daleko niţe od udela tih proizvoda u periodu od
pre 10 godina. Tadašnji udeo hrane i pića u
potrošačkoj korpi je bio oko 53%.
U pogledu strukture lične potrošnje
domaćinstva, na hranu i bezalkoholna pića
odlazi oko 40.3%, od čega oko 2,3% odlazi
samo na bezalkoholna pića.
Troškovi stanovanja su oko 18% sto je
značajan rast u odnosu na prošlu godinu.
Procentualno je u Vojvodini u odnosu na
Beograd i Centralnu Srbiju najmanji udeo lične
potrošnje na hranu i bezalkoholna pića. Razlog
tome su najveća primanja i viši standard i
potrošnja iz sopstvene proizvodnje. Što je
ţivotni standard veći, udeo hrane i pića se
smanjuje u korist većeg udela
obrazovanja, zdravstva, restorana, kafića, puto
vanja....U apsolutnim brojevima je to ipak
daleko veća suma novca u odnosu na oba 40

40. Struktura potrošnje domaćinstva, Republika
Srbija bez KiM, 2012., Prvi kvartal
Region
Region Južne
Beogradski Region Šumadije i
Total i Istočne
region Vojvodine Zapadne
Srbije
Srbije
Lična potrošnja - ukupno 100% 100% 100% 100% 100%
Hrana i bezalkoholna pića 40,3 41,1 36,2 40,2 46,4
Alkoholna pića, duvan i
4,1 3,1 3,8 5,2 4,7
narkotici
Odeća i obuća 5,0 3,5 6,2 4,9 5,4
Stanovanje, voda, el.energija,
17,7 18,9 18,3 18,5 13,9
gas i ostala goriva
Oprema za stan i tekuće
4.6 3,3 4,9 4,7 5,8
održavanje
Zdravlje 4,5 5,6 4,2 4,1 3,9
Transport 8,4 7,1 9,9 8,4 7,7
Komunikacije 4,2 4,4 4,1 4,3 3,9
Rekreacija i kultura 3,5 3,7 4,4 2,8 2,5
Obrazovanje 0,6 0,6 0,7 0,8 0,1
Restorani i hoteli 2.0 2,4 1,9 2,2 1,7
Ostali lični predmeti i ostale
5,1 6,3 5,4 4,0 4,1
usluge
Sa porastom ţivotnog standarda, udeo potrošnje na hranu u ukupnoj potrošnji domaćinstva će opadati
41
Izvor: Republički zavod za statistiku 41

41. Prihodi domaćinstva i lična potrošnja
domaćinstva (struktura)
Prihodi domaćinstava u novcu (struktura) u Lična potrošnja domaćinstava (struktura) u
Republici Srbiji u prvom kvartalu 2012. Republici Srbiji u prvom kvartalu 2012.
3.5 2.0
1.0 1.0
3.3 0.6 5.1
1.6 1.2 4.8 4.2 40.3
8.4
1.9 43.9
4.5
4.6
33.4
17.7 5.0 4.1
2.4
Prihodi iz redovnog radnog odnosa Hrana i bezalkoholna pića
Prihodi van redovnog radnog odnosa Alkoholna pića, duvan i narkotici
Penzije (starosne, porodiĉne, invalidske i ostale) Odeća i obuća
Stanovanje, voda, el. energija, gas i ostala goriva
Ostala primanja od socijalnog osiguranja
Oprema za stan i tekuće odrţavanje
Prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova Zdravlje
Primanja iz inostranstva Transport
Prihodi od imovine Komunikacije
Pokloni i dobici Rekreacija i kultura
Obrazovanje
Potrošaĉki i investicioni krediti
Restorani i hoteli
Ostala primanja Ostali liĉni predmeti i ostale usluge
42
Izvor: Republički zavod za statistiku

42. PRIHODI DOMAĆINSTVA I LIĈNA POTROŠNJA
DOMAĆINSTVA
U prvom kvartalu 2012. godine proseĉna meseĉna raspoloţiva
sredstva po domaćinstvu u Republici Srbiji iznosila su 52050 dinara.
Od ukupno raspoloţivih sredstava 94,3% ĉine prihodi u novcu, a 5,7%
prihodi u naturi.
Najveći udeo u novĉanim prihodima imaju prihodi iz redovnog radnog
odnosa – 43,9%, i penzije – 33,4%.
Izdaci za liĉnu potrošnju domaćinstava u Republici Srbiji iznose 49421
dinara, od ĉega je najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna
pića, 40,3% i izdaci za stanovanje 17.7% sto ukupno ĉini 58%
potrošnje.
43

43. KRETANjE KUPOVNE MOĆI U REPUBLICI SRBIJI
 Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i Nove Prosečne,
odnosno Nove Minimalne potrošačke korpe u maju 2012. godine je
nepromenjena u odnosu na isti period prošle godine.
 To znači da su prilično izjednačeni prihodi i rashodi u poslednjih 12
meseci.
 Nova Prosečna potrošačka korpa za mesec maju 2012. godine iznosila je
57.790 dinara i veća je preko 2200 dinara, u odnosu na Novu Prosečnu
potrošačku korpu iz jula meseca 2011. godine.
 Nova Minimalna potrošačka korpa za maj 2012. godine iznosila je 30.580
dinara i veća je za 1500 dinara, u odnosu na Novu Minimalnu potrošačku
korpu iz jula meseca 2011. godine.
 Plate su imale sličan tempo rasta, što je uslovilo stagnaciji standarda
stanovništva. 44

44. ODNOS PROSEĈNIH ZARADA I POTREBNIH TROŠKOVA ZA
POKRIĆE NOVE PROSEĈNE POTROŠAĈKE KORPE
 Za pokriće Prosečne potrošačke korpe u maju mesecu 2012. godine bilo
je potrebno 1,43 prosečnih zarada, a za pokriće Minimalne korpe bilo je
dovoljno 0,76 prosečne zarade.
 U januaru 2011. godine za pokriće Prosečne potrošačke korpe bilo je
potrebno 1,56 prosečnih zarada, a za pokriće Minimalne korpe bilo je
dovoljno 0,83 prosečne zarade.
 U julu 2010. godine za pokriće Nove Prosečne potrošačke korpe bilo je
potrebno 1,44 prosečnih zarada, a za pokriće Nove Minimalne korpe bilo
je dovoljno 0,76 prosečne zarade.
 Ovo ukazuje da se standard nije značajno promenio u poslednje dve
godine.
45

45. Kupovna moć u Republici Srbiji, komparativno –
potreban broj plata, 2000 – 2011
Tabela prikazuje koliko je prosečnih neto zarada u Republici Srbiji
bilo potrebno izdvojiti za nabavku odreĎenih roba široke potrošnje.
Sep. Jul. Jul. Jul. Jul. Jul. Jul. Jul. Jul.
2000 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
Friţider 4,5 1,0 0,9 0,6 0,5 0,6 0,6 0,6 0,7
Elektriĉni
3,8 1,0 0,8 0,7 0,5 0,6 0,6 0,5 0,6
štednjak
Mašina za
6,4 1,2 1,0 0,8 0,7 0,7 0,7 0,7 0,8
pranje rublja
Kolor TV (56
4,5 0,8 0,6 0,4 0,7 0,5 0,3 0,3 0,5
cm)
Škoda
223,8 48,8 36,0 45,5 31,5 26,2 24,5 23,3 24,8
Fabia 1,2
46

46. Pregled kretanja kupovne moći u Republici
Srbiji, u periodu jul 2008. – jul 2011.
Od januara 2011. godine počelo je objavljivanje Nove Prosečne i Nove Minimalne
potrošačke korpe, koje su izračunate od januara 2008. godine po novoj metodologiji.
Odnos potrošaĉke korpe i
Nova Potrošaĉka korpa
Proseĉna meseĉna zarade
neto zarada po
godina- zaposlenom (bez Proseĉna Minimalna (3:2) (4:2)
mesec poreza i doprinosa)
1 2 3 4 5 6
Jul 2008. 33,058 43,999 23,361 1.33 0.71
Jul 2009. 32,553 47,835 25,297 1.47 0.78
Jul 2010. 34,591 49,722 26,158 1.44 0.76
Jul 2011. 39,127 55,876 29,823 1.43 0.76
Maj 2012. 40,440 57,970 30,580 1.43 0.76
47

47. ODNOS PROSEĈNE MESEĈNE ZARADE,
PROSEĈNE I MINIMALNE POTROŠAĈKE KORPE
Neto zarada Proseĉna Potrošaĉka korpa Minimalna Potrošaĉka korpa
57970
55876
49722
47835
42300
39127
34591
32553
29823 30580
25297 26158
jul 2009. jul 2010. jul 2011. Maj 2012.
48

48. Segmentacija potrošača po kupovnoj moći u
Srbiji, 2012
Segment opopulacije koji može da kupuje i
skuplje proivode
Segment populacije koji
ima probleme sa dnevnim
preživljavanjem
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
decili - 10% populacije. Prvi decil najsiromašniji, 10 decil najbogatiji.
Linija predstavlja proseĉna primanja
49

49. SIROMAŠTVO
 2012: ispod linije apsolutnog siromaštva je 10% stanovništva Srbije
 800.000 potrošača u Srbiji je siromašno po svim kriterijumima i nemaju dovoljno para ni za
hranu.
 2.000.000 u stanju je da kupuje hranu i ispunjava obavezu prema drţavi (komunalije porezi i
lična higijena)
 1.300.000 potrošača podmiruje osnovne potrebe i čak moţe nešto uštedeti i putovati na jefinije
destinacije.
 1.500.000 potrošača nema potrebe da preterano vodi računa o svakodnevnoj potrošnji, tako
da mogu da zadovoljavaju svoje potrebe i sa brendiranim proizvodima.
 1.300.000 potpuno lagodno ţivi, a samo oko pola miliona moţe da kupuje i najluksuzniju robu.
 Pad siromaštva je u jugoistočnoj Srbiji a najveći rast u Beogradu, gde je siromaštvo manje od
3%
 Ruralno stanovništvo je i dalje siromašnije od urbanog
 Siromaštvo je postalo ruralni fenomen, kao i u drugim zemljama u tranziciji
 Najveći problem predstavlja činjenica da je veliki broj stanovnika u zoni blizu siromaštva
50

50. PROCENA PROSEČNE ZARADE BEZ POREZA I DOPRINOSA U
SRBIJI, (NETO ZARADA), U 2012
 Projekcija prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, (neto zarada),
u 2012. godine iznosiće 43,000 dinara. U odnosu na prosečnu neto zaradu
isplaćenu u 2011. godini, prosečna neto zarada nominalno će biti veća za
13%, a realno veća za 5%, odnosno ostaće na istom nivou.
 Ovakav visok rast realne zarade ne znači istovremeno i rast kupovne moći
jer će broj zaposlenih biti manji za 2-3% tako da će masa isplaćenih plata
porasti za oko 3%. Penzije će pratiti plate.
 Kako nema pokrića za ovakav rast plata u rastu BDP, to znači da će se
budţetski deficit i u ovoj godini povećavati.
51

51. JAVNO MNJENE I
EVROATLANSKE
INTEGRACIJE 52

52. Generalno, da li bi ste rekli da je Srbija krenula ....
Baza: Populacija Srbije 18+ (Izvor: ISM mesečni Omnibus)
Veliki rast optimizma gradjana
Neto efekat Pravim putem Pogresnim putem
73%
72%
70% 68% 70%
67% 67% 67%
65%
70 63%
65% 64% 64%
58% 58% 66% 69%
56% 56% 55%
53%
53% 53% 53% 53% 51%
49%
46% 49% 50% 51% 50%
46% 47%
50 51%
54% 55% 45%
51%
45% 47%
41% 45% 38%
35% 39% 33% 35%
34% 34% 34%
32%
38% 37% 29%
26% 27% 27% 34%
30 31% 32%
31% 30% 20%
27% 28% 29% 28% 28%
25% 28% 26% 25% 21%
23% 25% 23%
21%
21% 25% 21% 22% 21%
21% 20%
18% 18% 17%
10
0%
4%
-10 22%
10% 10%
12% 13%
16% 16%
20% 19%19%
21% 21% 21%21% 21% 22%
25% 24% 24%
-30 28% 28% 28% 27%
30%
33%
36% 35%
39% 38%
40% 41%
NEZADOVOLJSTVO - žele se 44% 46%
-50 46% 47% 47%
maksimalan strah promene 50% 49%
52%52%
od krize NIVO - kao februra 04 (teško do 56%
Vlade), januar 05, januar 06, jun
-70 06
Jan-09
Feb-09
Mar-09
Apr-09
Maj-09
Jun-09
Jul-09
Avg-09
Sep-09
Okt-09
Nov-09
Dec-09
Jan-09
Feb-09
Mar-09
May-10
Apr-10
Maj-10
Jun-10
Jul-10
10-Aug
10-Sep
10-Okt
10-Nov
10-Dec
Jan-11
Feb-11
Mar-11
Apr-11
May-11
Jun-11
Jul-11
Avg-11
Sep-11
Oct-11
Nov-11
Dec-11
Jan-12
Feb-12
Mar-12
Apr-12
May-12
Jun-12
Jul-12
53

53. Najveći problemi stanovništva Srbije?, Jul 2012
Nezaposlenost 74%
Korupcija 35%
Nizak standard 24%
Kriminal 21%
Opšte siromaštvo 13%
Ekonomija 12% Višestruki odgovori; Baza: Ukupna
ciljna populacija
Stalni rast cena 11%
SVI ODGOVORI
Kosovo 8%
Propala privreda 7%
Penzije 7%
54