Veći porezi, štednja i razvoj trebalo bi da dovedu do boljitka 2014.godine.

1. Biće nam bolje od 2014. godine
LJ. BEGENIŠIĆ | 10. jun 2012. 20:56 | Komentara: 3
Mihailo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju kaže da će i ova i sledeća godina biti
teške.Veći porez neizbežan. Potrebni i štednja i razvoj
Mihailo Crnobrnja
TEŠKA ekonomska situacija u Srbiji neće se popraviti bar još dve godine. Čak i da se nova vlada
najpredanije okrene proizvodnji, rastu društvenog proizvoda i povećavanju zaposlenosti, što bi
trebalo da joj bude i prva briga, iz sadašnjih teškoća ne možemo se izvući ni ove, a ni sledeće
godine, procena je Mihaila Crnobrnje, dekana i profesora Fakulteta za ekonomiju, finansije i
administraciju.
- Meni se 2014. čini najrealnija kao godina zaokreta ka poboljšanju - navodi Crnobrnja, u
razgovoru za "Večernje novosti".
* Skoro je izvesno da će nova vlada povećati PDV. Koje su koristi, a koje štete od ove mere
i da li je to novo opterećenje za džep građana neophodno?

2. - I meni izgleda da je povećanje PDV neizbežno, jer Vlada mora da smanji "rupu" u budžetu.
Putem povećanja PDV to se može učiniti brzo i efikasno. To je prednost. Nedostatak je što će to
dovesti do porasta inflacije i udarca na kupovnu moć graĎana. MeĎutim, treba napomenuti da će
izlazak iz sadašnje teške situacije imati neku svoju cenu, bez obzira na to da li će ona biti plaćena
kroz PDV, kroz smanjene plate, ili povećanu nezaposlenost. Važi narodna izreka "Ako se ne
plati na mostu, platiće se na ćupriji".
* Da li su Srbiji potrebnije mere štednje, po receptu Merkelove, ili bi zamajac za izlaz iz
ekonomskih teškoća mogla biti potrošnja koja će podstaći razvoj, kako sugeriše njen
francuski kolega?
- Srbiji je potrebno i jedno i drugo. Uostalom, to je upravo formula koju u poslednje vreme
razraĎuju i u Evropskoj uniji. Nema sumnje da su deficiti i dugovi nastali kao rezultat
prekomerne i često neracionalne potrošnje. Pravo rešenje je u smanjivanju neracionalne
potrošnje i povećavanju investicione kako bi se podstakao rast i povećalo zapošljavanje. To je,
meĎutim, vrlo lako reći, a mnogo teže uraditi.
* Jedna od tema oko koje se lome koplja jeste i uloga MMF. Koliko je Srbiji važan
sporazum sa MMF, šta ako do njega ne dođe?
SRBIJA I GRČKA * PRETI li Srbiji potpuni ekonomski kolaps poput onog u Grčkoj?
- Ni ta mogudnost ne može da se isključi, mada u ovom trenutku takva opasnost nije neposredna. Do
toga bi došlo kada se ništa ne bi promenilo, kada bismo i dalje trošili više nego što stvaramo, kada ne
bismo paralelno radili na smanjivanju neracionalne potrošnje i povedavanju ekonomski opravdane
proizvodnje.
- Sporazum sa MMF jeste važan, ne toliko zbog para, već zbog stvaranja pozitivnije poslovne
klime i izvesnog pritiska na vrstu politike koju treba voditi. Sredstva MMF se ne mogu koristiti
za investicije. Ona služe kao podrška stabilnosti dinara. Ali MMF uslovljava davanje sredstava
preporukama ekonomskoj politici, koje su gotovo isključivo usmerene na štednju. I tu se lome
koplja. Da li ili ne zamrznuti plate i penzije, i slično. Moguće je prevladati sadašnje teško stanje i
bez sporazuma sa MMF, ali će biti teže. Dosadašnje iskustvo ukazuje da srpske vlade
jednostavno nemaju potrebnu meru samodiscipline da realizuju neophodne mere.
* Da li ćemo kraj godine dočekati sa kursom od 150 dinara za jedan evro, kako neki
ekonomisti prognoziraju?
- Tendencija slabljenja dinara u odnosu na strane valute će se nastaviti, sa malim oscilacijama
nagore ili nadole, sve dok se ne otklone gorepomenuti problemi koji se odražavaju na ponudu i
tražnju deviza. Narodna banka može da utiče na nivo dnevnih i nedeljnih oscilacija koristeći
devizne rezerve, ali te rezerve jednostavno ne mogu da pokriju sve rupe u sistemu. Nezahvalno
je prognozirati kurs za šest meseci, ali će on svakako biti viši nego danas. Prognoza o rastu evra
do 150 dinara mi se čini preteranom.

3. Sigurno je da pad vrednosti nacionalne valute mora da se prenese i na maloprodajne cene. Ali u
situaciji kada je teško prodati robu zbog pada tražnje, deo tereta će i trgovci primiti na sebe da ne
izgube prevelik broj mušterija.
PEVAJU DVE SIRENE
* SMATRATE li da se promenom predsednika promenila politička klima kada je u pitanju
investiranje...
- Ne. Sama promena je rezultat demokratski izražene volje naroda. Ono što će odrediti, ili
promeniti, političku klimu jeste način na koji će se i predsednik i Vlada odnositi prema
izazovima i problemima koje treba rešavati. Lako je moguće da doĎemo u "kohabitaciju" dveju
glavnih političkih opcija. To samo po sebi nije loše kad je reč o stranim investicijama. Sve zavisi
od toga koliko će skladno da "pevaju dve sirene" u privlačenju investitora. Samo da podsetim,
dosad najveća strana investicija u Srbiju ušla je 2006. godine, upravo u vreme kohabitacije DS i
DSS i stranaka oko njih