Prof. dr Goran Pitić, Ograničenja u vođenju ekonomske politike, daleko od optimalnog Ekonom:east, jun 2011.

1. 32 Ekonomija i društvo BR. 578 | 16. JUN 2011 |
Ograničenja u vođenju ekonomske politike
Daleko od optimalnog
Bremenitost političkih razlika koalicije uzrokovala je da od formiranja Vlade Srbije
reformske mere budu suboptimalne, a ponekad i međusobno suprotstavljene.
Nedovoljno izgrađene institucije dodatno otežavaju efikasnije korišćenje instrumenata
Dr Goran Pitić
P ostoji bar pet ozbiljnih ograniče-
nja tradicionalnom pristupu vođenja
ekonomske politike. Prvo, vlada nema
ču i na produktivnost kroz usmeravanje
potrošnje u infrastrukturu, istraživanja i
obrazovanje; promene u nivou budžet-
tno zavisi od kvaliteta institucija (koje či-
ne formalna ograničenja - pravila, zako-
ni.., kao i neformalna - norme ponaša-
savršeno poznavanje strukture ekono- ske potrošnje ili oporezivanja utiču i na nja, konvencije…). Vlade najčešće imaju
mije i mogućih rizika u budućnosti. Dru- agregatnu tražnju), 3) štampanje i uprav- puno ciljeva, a ograničen broj instrume-
go, preduzeća i domaćinstva imaju sop- ljanje tokovima novca (izbor monetar- nata. Zato su pitanje izbora i definisanje
stvene strategije i reaguju predviđajući, nog i deviznog režima; pitanje održava- prioriteta svakodnevica u radu vlade. Na
bolje ili lošije, mere ekonomske politike. nja vrednosti novca, kretanje kamatnih primeru Srbije očigledno je minimiziranje
Treće, ponašanje privatnog sektora zavi- stopa, obezbeđenje likvidnosti...), 4) pro- troškova makroekonomske nestabilnosti
si od toga da li će ih kreatori ekonomske izvodnja robe i usluga (zdravstvo, obra- uz fokus na rast zaposlenosti.
politike ubediti da će se držati najavlje- zovanje, javna preduzeća..), 5) rešavanje Čini se da su i u delovanju srpske vlade
ne ekonomske politike (pitanje kredibi- ili pokušaji da se reše raznorodni pro- navedena ograničenja u vođenju eko-
liteta, nekonzistentnosti politike u dina- blemi u privredi i društvu (razni resori u nomske politike izražena po svim se-
mici vremena, odnosno razlika između ex Vladi imaju odgovornost za razna pita- gmentima i da je ona daleko od vođe-
ante i ex post optimalnosti). Četvrto, kre- nja), 6) pregovaranje sa drugim država- nja optimalne politike. Bremenitost po-
atori ekonomske politike mogu da ne po- ma (pitanja trgovinske liberalizacije, uče- litičkih razlika koalicije uzrokovala je da
seduju potrebne informacije za donoše- šća u međunarodnim organizacijama...). od formiranja Vlade reformske mere bu-
nje kvalitetnih odluka. Peto, u vođenju Ekonomska politika ima i različite sadr- du suboptimalne, a ponekad i međusob-
politike i donošenju odluka oni ne mora- žaje u različitim regionima (u SAD naj- no suprotstavljene. U sadašnjim, prediz-
ju nužno da slede opšti društveni interes više diskusija se vodi o kretanju kamat- bornim uslovima, pojačavaju se ograni-
niti da vode optimalnu politiku (elastični nih stopa koje postavlja FED, kao i o pla- čenja koje nosi ovaj politički trenutak.
na nekonzistentnost u vođenju politike nu budžeta; u Evropi akcenat je na struk- Nedovoljno izgrađene institucije dodat-
tokom vremena bilo zbog uticaja istra- turnim reformama: reforma tržišta ra- no otežavaju efikasnije korišćenje instru-
živanja javnog mnjenja, kratkog manda- da, konkurencija na tržištu robe, refor- menata. Elastičnost po pitanju nedosled-
ta ili zbog pretnje gubitka većine u par- ma penzija..; u Latinskoj Americi dugi niz nosti u vođenju ekonomske politike se
lamentu; zbog pritiska interesnih grupa- godina glavna tema bila je kako suzbiti pojačava vremenom (primer prosvetara
cija; zbog pritiska reizbora i prirodne mo- inflaciju). Ekonomska politika označava i ili poljoprivrednika). Neizvesnost u po-
tivacije da budu ponovo izabrani; zbog različite stvari u različitim vremenima (sa slovnom okruženju se povećava (kreta-
svojih predubeđenja ili ako to favorizu- pojavom krize, fiskalna politika dobila je nje inflacije, kursa, kamata, odnos države
je većinu koja ih politički podržava - Ve- izuzetno na značaju u odnosu na deve- prema privatnom kapitalu i pitanje svo-
ber je to objašnjavao time da su političa- desete; masivni fiskalni i monetarni sti- jine, dometi borbe protiv korupcije) što
ri u rascepu između etike odgovornosti i mulusi postali su neizostavan deo paketa otežava predviđanja privrednih aktera i
etike namere). mera; preispituje se i uloga centralnih ba- onemogućava ih da u partnerstvu sa Vla-
Glavne zadatke kreatora ekonomske po- naka u kontekstu iskustava koje nam do- dom dođu do tzv. kooperativne ravnote-
litike mogli bismo da grupišemo u šest nosi kriza, itd.). Tinbergen je davno po- že (superiornije i optimalnije u odnosu na
kategorija: 1) postavljanje i primena pra- stavio pravilo da je za postizanje n ne- postojeće stanje). A sadašnje stanje po-
vila ekonomske utakmice (okvir u kome zavisnih ciljeva ekonomske politike vladi tvrđuje Kejnzovu intuiciju da je pitanje
privredni akteri donose odluke), 2) opo- potreban bar jednak broj instrumenata za poverenja ključna varijabla u ekonomiji
rezivanje i postavljanje prioriteta u jav- realizaciju tih ciljeva. D. Nort je ustvrdio opterećenoj nestabilnostima.
noj potrošnji (budžetske odluke utiču na da efektivnost instrumenata ekonomske Autor je profesor Fakulteta za ekonomiju,
prihode domaćinstava i preduzeća; uti- politike, a time i tržišna ravnoteža, direk- finansije i administraciju, FEFA