1. NERVNI
SISTEM

2. NERVNI SISTEM
 Nervni sistem se sastoji od organa:
mozga, kičmene moţdine i mreţe
nerava koja dopire do svih delova u
telu.
 Imitacija nerava jesu kablovi. Oni
sprovode struju, kao što naš mozak
naređuje telu.
 Uloge:
-reguliše celokupno funkcionisanje
organizama
-odgovoran je za naše svesne voljne
radnje (pokretanje), kao i za nesvestan
i automatski rad brojnih unutrašnjih
organa u telu
-zaduţen je i za veze organizama sa
spoljašnjom sredinom (reakcije; toplo-
hladno (čulo dodira)), opasnost (čulo
vida i sluha)
 Nervni sistem predstavlja centar
intelektualnih aktivnosti: u
potpunosti kontroliše naš ţivot.

3. Mozak i kičmena moţdina čine
centralni nervni sistem, centar
koordinacije i kontrole tela.
Milijarde drugih
neurona, grupisanih u
nerve, sačinjavaju periferni
nervni sistem, koji prenosi
impulse centralnog nervnog
sistema, drugim delovima tela.

4. FUNKCIJA NERAVA
 Nerv se sastoji od snopova nervnih
vlakana, to jest od aksona više
neurona, obavijenih omotačem od
vezivnog tkiva. Ta vlakna, pa prema
tome i nervi, imaju specifičnu ulogu: Da
prenose nervne impulse od jednog do
drugog dela organizama i da tako
povezuju centralni nervni sistem sa
celim telom. Nervni impulsi koje prenose
jesu signali različite prirode: čulni
(senzitivni), kada sprovode impulse iz
čilnih organa od receptora
lokalizovanih* u unutrašnjosti
organizama prema centralnom nervnom
sistemu, ili motorni, kada prenose
naređenja od centralnog nervnog
sistema do organa koji ih sprovode, kao
što su mišići ili ţlezde. Postoje nervi koji
su isključivo čulni, senzitivni ili
motorni, ali mnogi nervi jesu mešoviti i
sadrţe vlakna koja sprovode
senzitivne, kao i vlakna koaj šire
motorne signale.

6. NERVNA ĆELIJA
 Nervna ćelija ili
nervno tkivo.
Jedinica građe
nervnog sistema je
nervna ćelija. Nervno
tkivo se sastoji od
specijalnih ćelija
zvanih
neuroni, različitog
oblika i dimenzija, ali
sve te ćelije imaju
zajedničku
strukturu.

7. GRAĐA NERVNE
ĆELIJE
 Svaki neuron ima ćelijsko telo iz
kojeg nastaju dva tipa
produţetaka: dendriti, kratki
ogranci nalik na grane, preko
kojih u neuron dolaze impulsi koji
potiču od drugihnervnih ćelija, i
akson (moţe biti dug po nekoliko
centimetara,a ponekad dostiţe
duţinu od jednog metra), jedan
jedini dugački nastavak, preko
koga neuroni prenose impulse
drugim nervnim ćelijama ili
telesnim tkivima. Završni deo
aksona se grana u kratke
nastavke koji se nazivaju nervni
završetci. Akson je obavijen
jakim omotačem bele boje i
sedefastog sjaja. On ima ulogu
izolatora i omogućava
provođenje nadraţaja velikom
brzinom.

8. NEURON
 Neuroni su
jedine ćelije u
organizmu koje
se tokom ţivota
ne dele, već samo
izumru, te se
njihov broj stalno
smanjuje.
Izumrle nervne
ćelije se
zamenjuju
vezivnim tkivom.

12. SIVA I BELA MASA
 Kod najvećeg broja neurona akson je
pokriven omotačem koji se sastoji od
niza koncentričnih slojeva masne
beličaste supstance sa svojstvom
izolatora, veoma vaţne za pravilno
prenošenje nervnih impulsa. To je
mijelinski omotač, a proizvode ga
specijalne ćelije, oligodendrociti ili
Švanove ćelije. U organima
centralnog nervnog sistema postoje
zone koje se sastoje prvenstveno od
neuronskih tela, dok druge zone
sadrţe pre svega snopove nervnih
vlakana koji su u stvari produţetci
ćelija, aksoni. U prvom slučaju (zone
koje se sastoje od neuronskih tela)
reč je o sivoj masi, jer je to boja
koja preovladava kod neuronskih tela.
Nasuprot tome, grupe nervnih
vlakana kod kojih je svako vlakno
obavijeno mijelinskim omotačem
beličaste boje, sačinjavaju
takozvanu belu masu.

13. KIĈMENA
MOŢDINA

14. KIĈMENA MOŢDINA
 Kičmena moţdina je produţetak
mozga, dugačak cilindar u unutrašnjosti
kičmenog stuba od kog polaze periferni
nervi. U stvari, kičmena moţdina je
pravi put koji povezuje veliki mozak i
druge moţdane srukture s perifernim
nervnim sistemom. Na poprečnom
preseku moţe da se zapazi da je njen
centralni deo u obliku leptira. Taj deo
se sastoji od sive mase, koja sadrţi
veliki broj neurona, obavijena je zonom
bele mase, formirane od snopova
nervnih vlakana koja prolaze kroz celu
kičmenu moţdinu: neka nervna vlakna
prenose senzitivne informacije od
periferije do mozga, a druga
transportuju motorne impulse u
suprotnom pravcu. Sva ta vlakna imaju
specifičan raspored i grupisani su u
razne snopoveili vrpce: vrpce koje
prenose motorne informacije nalaze se
u prednjem delu, a one koje sprovode
razne vrste senzitivnih informacija do
viših moţdanih struktura smeštene su u
zadnjem delu.

15. MOZAK

16. MOZAK
 Da li znate gde se
nalazi najbrţi i
najmoćniji kompjuter
na svetu? U vašoj glavi.
Ljudski mozak je
neverovatno
komplikovana računska
mašina. On
prima, obrađuje i šalje
milione poruka svakog
minuta kako bi nam
pomogao da osećamo
stvari, da donosimo
odluke i kontrolišemo
svoj organizam. Naši
čulni organi, kao oči i
uši, sakupljaju podatke
iz spoljašnjeg sveta i
šalju ih u mozak , kako
bi mozak znao šta se
dešava oko nas.

19. Neki ljudi porede centralninervni sistem s moćnim računarom. Mada to poređenje u
stvari nije tačno jer je centralni nervni sistem sloţeniji i od najsloţenijeg
računara, tačno je da isto kao računar obrađuje i proizvodi beskrajno mnogo
podataka prispelih iz raznih izvora. I zaista, on poseduje centralnu jedinicu koja
obrađuje sve te podatke, neke od njih memoriše i šalje adekvatne odgovore do
raznih organa u zavisnosti od toga šta je poţeljno ili potrebno u svakoj situaciji: ta
centralna jedinica je veliki mozak, koji šalje i prima podatke preko moţdanog stabla i
dve srednje stanice, malog mozga i kičmene moţdine, pri čemu su periferni nervi
nešto kao ’’kablovi’’ koji prenose poruke od odgovarajućih organa prema njima.

21. MOZAK
 Mozak, organ nervnog
sistema, je centar kontrole i
komande svih voljnih i
nevoljnih aktivnosti ljudskog
tela. On je takođe odgovoran
za sloţene funkcije kao što su
mišljenje, pamćenje, osećanje
i govor. Mozak odrasle osobe
teţi oko 1.4 kg i sadrţi više od
deset milijardinervnih ćelija.
Veliki mozak kontroliše vitalne
funkcije tela
(disanje, varenje,...); mali
mozak sluţi za odrţavanje
poloţaja tela i koordinaciju
pokreta; moţdane polulopte
(hemisfere) desna i leva
međusobno su povezane
ţuljevitim telima su sedište
svesti i intaligencije.

23. U hemisferama velikog mozga
smešteni su centri različitih
umnih sposobnosti. Levu
hemisferu zovemo verbalna ili
logička, a desnu neverbalna ili
umetnička.

26. GRAĐA MOZGA
 Mozak je deo nervnog sistema
koji se sastoji od sledećih organa
smeštenih u lobanji:
-Velikog mozga, koji je najveći i
najvaţniji organ, jer kontroliše sve
voljne radnje i veliki deo nesvesnih
telesnih radnji, pored toga što
predstavlja centar procesa
mišljenja
-Moždanog stabla, koji se sastoji
od mosta i produţene moţdine. Omo
predstavlja sedište centara koji
regulišu vitalne funkcije kao i jedra
od kojih polaze mnogi lobanjski
nervi
-Malog mozga, koji učestvuje u
kontroli ravnoteţe i oblikuje telesne
pokrete.

27. Mozak se razvija do 16. godine. Važno je da ga vežbamo raznim igrama
za razmišljanje, jer neke funkcije mozga i dalje mogu da se razvijaju.

28. Komflikt leve i desne strane mozga.
Desna strana želi reći boju, a leva odlučuje da kaže reč.
Pogledaj tablicu i reci boju reči, a ne reč!

29. Autor : Dunja Ercegovčević