Слободанка Цветковић, Проблематика валоризације медицинске документације у Историјском архиву Пожаревац
•Als PPT, PDF herunterladen•
0 gefällt mir•341 views
Empfohlen
Empfohlen
Weitere ähnliche Inhalte
Andere mochten auch
Andere mochten auch (11)
Mehr von Arhivistika
Mehr von Arhivistika (20)
Kürzlich hochgeladen
Kürzlich hochgeladen (14)
Слободанка Цветковић, Проблематика валоризације медицинске документације у Историјском архиву Пожаревац
- 2. Самоуправни споразум о преузимању целокупне документације Опште болнице Пожаревац склопљен 1985. године Преузето око 640 м/1, сва одељења, претежно историје болести Преузимања у више наврата од 1985. до1995. године Хронолошки оквир преузете документације1929-1993. Листа категорија донета 2004. године Није извршено одабирање архивске грађе и излучивање безвредног регистратурског материјала због некомпетентности архивиста за валоризацију пре свега историја болести Сређено у архиву по одељењима, разврстана по годинама и месецима Данас чини око 15% онога што се чува у Архиву; заузима 19 једностраних полица, најобимнији фонд Стваралац није поштовао своје уговорне обавезе о плаћању уговорних обавеза, уговор није обнављан више година Документација није могла бити враћена јер нису имали услова за њено чување
- 18. Највећи проблем је вредновање историја болести Некомпетентност архивиста за оцену историја болести према важећим Листама категорија Недовољна прецизност Листа категорија (нпр. трајно се чувају “историје болести од значаја за научна и медицинска истраживања” Недостатак воље и сарадње од стране ствараоца (“оправдања” - недостатак простора, недостатак кадрова за архиву, недостатак средстава...)
- 19. Успостављање сарадње са руководством Опште болнице Пожаревац; ранији контакти и планови за сарадњу нису уродили плодом (2007. године израђен заједнички пројекат заштите медицинске документације) 2004. донета Листа категорија; У плану је израда нове прецизније Листе Враћање документарног материјала млађег од 30 година Инсистирање на сређивању, одабирању и излучивању тог материјала код ствараоца, као и оног који је настао после Ангажовање медицинских радника за одабирање архивске грађе која је у архиву
- 20. Да ли чувати све историје болести (аргументи за и против) Који су критеријуми за одабир историја болести у случају одабирања? (информација коју садржи, потреба за том врстом документације) Да ли после 30 година историје болести преузимати у архив или да остану код ствараоца? Доступност медицинске документације за истраживања(30, 50, 70, 100 година)? Заштита података о личности
- 21. Француска, бивши СССР, Хрватска Искуства наших архива - већина није преузимала, или је преузимала медицинску документацију у малим количинама - неки архиви нису преузимали историје болести, већ су остале код ствараоца - Листе категорија по угледу на оријентационе листе М. Петровића, понегде детаљније разрађене Неусаглашеност Листа категорија у погледу рокова чувања историја болести (негде се чувају трајно све историје болести, а негде само поједине историје болести трајно, друге са ограниченим роком)
- 22. Доношење Закона о архивској грађи и архивима Оштрија казнена политика према немарним ствараоцима архивске грађе Израда јединствених оријентационих Листа категорија за целу Србију, како за медицинске установе, тако и за све друге области - формирање стручног тела (од стране Архива Србије или Архивистичког друштва) које би се бавило израдом оријентационих Листа категорија Интензивна сарадња тог тела са Министарством здравља у примени јединствених Листа категорија на нивоу целе државе и адекватној заштити архивске грађе Инкорпорирати у медицинске законе, али и у друге законе који регулишу све друге области, одредбе које се односе на чување и заштиту архивске грађе Доследност архива у примени својих прописа
- 23. Скренути пажњу на: Важност постојања адекватног архивског законодавства Важност добро организоване и уређене заштите на терену Неопходност честих и квалитетних контаката са регистратурама, сталне едукације како архивиста, тако и архивара по регистратурама Недоследност архива у примени прописа - политика краткорочних финансијских ефеата могући “камен спотицања” у будућности
Hinweis der Redaktion
- Изнећу вам случај лоше пословне процене руководства нашег архива од пре више од две деценије, а који до данас није адекватно решен. Та прича ће бити само основ за једну много ширу причу у вези са валоризацијом медицинске документације уопште. Дакле, Историјски архив пожаревац 1985. године склапа са тада Радном јединицом Општом Болницом Пожаревац самоуправни споразум, у данашњем смислу уговор о заштити, којим је од опште болнице преузет целокупан документарни материјал настао радом ове установе од 1929-1993. године. Архив се обавезао да донесе Листу категорија, да изврши сређивање, одабирање и излучивање, да трајно чува и штити архивску грађу, док ће за узврат болница уплаћивати годишње суме новца за те услуге. Преузимања су вршена у неколико наврата у периоду од 1985-1995. а преузета је документација до 1993. године. Новац је притицао, трошио се. Ангажовањем нашег дугогодишњег архивског помоћника Драгослава Радосављевића преко 600 м/1 је разврстано по одељењима, сређено по годинама, разврстано на мушка и женска одељења, у оквиру година по месецима. Излучивања никад није било. Листа је донета тек 2004. године. Данас та документација чини око 15% укупне количине документације коју чувамо у архиву. Наш најобимнији фонд. Уговор је после извесног броја година престао да се обнавља, а документација је и даље код нас. Покушаји да вратимо оно што је млађе од 30 година завршили су се неуспешно јер рукводство болнице није могло да обезбеди смештај. Ви сте у дилеми, да ли све скупити и истоварити и сами кршити закон или оставити и трпети. Механизама против несавесног ствараоца нема.
- Највећи проблем вредновања медицинске документације јесте вредновање историја болести које чине највећи део документације коју производе медицинске установе, пре свега болнице. Архивисти су некомпетентни да оцењују вредност историја болести према важећим Листама категорија које нису довољно прецизне. Пример је да се трајно чува оно што је од значаја за научна и медицинска истраживања. Ко ће то оценити? То може само компетентан здравствени радник. То није толики проблем када се валоризација врши код ствараоца, па што одабере, то му је важно, проблем је када се валоризација врши у ахривксим установама. Из контаката са архвима и колегама констатовано је да проблема има, али их неки ахриви успешније или мање успешно решавају. То зависи од воље и сарадње ствараоца, његове свести о важности и потребама чувања архивске грађе...
- Решења проблема у ИАП нису недостижна. Израда Листе категорија која ће бити што прецизнија и детаљнија. Враћање документарног материјал млађег од 30 година, инсистирање на његовом сређивању, одабирању и излучивању код ствараоца, а у архиву ангажовање медицинских радника који би извшрили одабирање архивксе грађе за трајно чување.
- Међутим, ово питање је много сложеније од проблема ИАП. Из упитника који је за ове потребе израђен и послат архивима. На жалост податке је доставило само 7 архива уочљива је неусаглашеност око појединих кључних питања. А то су пре свега: дали чувати све историје болести. Аргументи за јесте свима познат случај несталих беба током 70-их година где је неадекватно вођена и недостатак документације створио сумњу да постоји оправдана сумња родитеља у званичну верзију догађаја. У самом ИАП после 2000. године имамо пример да је историја болести спасла судски случај и помогла у идентификовању жртве тешког убиства и осуди убица. Главни аргумент против чувања свих историја болести јесте њихова масовност. Са гледишта историчара матични лист болесника је довољан за прикупљање података, а да су историје и ток болести од значаја само медицинским стручњацима. Следећ питање је који су критеријуми одабира и ко врши одабир. Идеално би било када би сваки лекар имао обавезу да на историји болести стави ознако да ли је за трајно чување или ограниченог рока чувања, како је то нпр. било регулисано у бившем СССР-у. Такође, да ли после 30 година преузимати у архив историје болести, или их као масовну документацију за коју не постоји велико или никакво интересовање истраживача оставити код ствараоца (пример Француске која има медицинске архиве где се историје болести чувају 100 година, али не све) а потом врло мали део предаје државном архиву. Важно питање је и доступност медицинске докумнтације за истраживања која није регулисана нашим прописима. Нови закон о архивској грађи и ахивима садржи одредбу која то регулише. Важно питање због специфичности медицинске документаицје јесте и питање заштите података о личности. Конкретно историје болести које су у нашем архиву питање је како их издати на захтев странке, да ли то може бити само на лични захтев лица на које се историја болести односи, или то може бити родитељ за дете, или дете за родитеља, да ли архиви и како да утврђују???
- Поменули смо Француску која има медицинске архиве где се историје болести чувају, одабирају, а после 100 година предају државном архиву. У бившем СССР историје болести су се одабирале методом случајног узорка и не чувају се историје болести и документација свих медицинских установа. У Хрватској су израђене јединствене оригјентационе листе којима је предвиђено да се све историје болести чувају трајно. Наши архиви имају различит приступ. Различите су и Листе. Од оних код којих се све историје болести чувају до оних које су углавном утемељене на селективном приступу М. Петровића. Проблем тих листа је њихова непрецизност и остављање простора за индивидуално тумачење оног ко врши одабирање. Мали број архива је преузимао медицинску документацију, али је она мањег обима, пар метара или пар десетина метара. Један архив је преузео медицинску документацију, али не и историје болести, управо због њихове количине па су остале код ствараоца. Неки архивисти сматрају да је за историју довољно важни подаци и лако разумљиви они садржани у матичном листу болесника.
- Као и у свим другим питањима и овде су потребна систмска решења, јединствена за целу територију Србије. Пре свега доношење Закона о архивксој грађи и ахривима, оштрија казнена политика према немарним ствараоцима. Посебно важан део тих системских решења јесте израда јединствених оријентационих листа за целу Србију, како за медицинске устнаове, тако и за све друге области. У том смислу би требало формирати стручно тело које би се бавило израдом оријентационх листа као што је то нпр. Учињено у Хрватској. Такође, неопходна је сарадња тог тела, али и Архива Србије са министарством здравља у овом случају, на примени јеиднстених Листа и на адекватној заштити архиске грађе. Инсистирати од Архива Србије или Аривског већа у колико се формира по новом закону да се у све законе којима се регулишу одређене области живота и рада уврсте и одредбе које се односе на обавезу чувања и зашштите архивске грађе што до сада није био или је био врло редак случај. На крају најважније јесте доследност ахрива у примени својих прописа. Ако будемо имали селективан став према регистратурама, ако будемо флексибилни по питању њихових обавеза не можемо очекивати резултате. Само доследном применом прописа, инсистирањем на њиховом поштовњу, грађењу у том смислу доброг пословног имиџа архива можемо очекивати да нас регистратуре озбиљно схвате.
- На крају, сигурна сам да Вам нисам рекла ништа ново, али је мој циљ био да на конкретном примеру у нашем архиву скренем пажњу на важност постојања адекватног архивског законодавства, важност добро уређене и организоване заштите на терену, неопходност у том смислу честих контаката са регистратурама (не само на њихов позив кад се затрпају документацијом), сталнна едукација архивиста и архивара по регистратурама. Посебно скрећемо пажњу на недоследност архива у примени архивских прописа. У времену немаштине које траје неколико деценија архивске управе руководећи се краткотрајним финансијским ефектима стављају себи омчу око врата, затрпавају се непотребним материјалом и смањују простор за рационално коришћење и располагање сопственим потенцијалима. Паре се потроше, али остане велики терет који се преноси са генерације на генерацију.
- Хвала на пажњи.