5. Велики жупан Стефан Немања и
кнегиња Ана имали су већ два
сина (Вукана и Стефана) и неко-
лико кћери када се родио Растко.
Стефан Немања је добио сина у
42. години.
11. Растислав, Растко
Стари Словени и Срби
обожавали су дрво храст зато
што је велико, издржљиво и
дуговечно.
Срби верују да је храст шумски
двор или шумска црква.
Најмлађи син жупана и кнегиње
добио је име Растко да би био
снажан, чврст, леп и дуговечан
као раст (храст).
12. Детињство малог Растка
Био је добар и нежан дечак.
Растао је на владарском двору
својих родитеља, у граду Расу, са
својим сестрама и браћом.
На двору се играо са другом
децом – правио је лук и стрелу,
мачевао се дрвеним мачем и
играо се других ратничких игара.
13. Растко се разликовао од друге
деце по томе што је највише
волео да чита књиге и слуша
приче о манастирима и људима
који су живели у њима.
14. Привлачиле су га приче о
свецима. Читајући, поистове-
ћивао се с њима , а како је растао,
његова жеља да живи монашким
животом била је све већа.
За разлику од његове браће,
владавина Србијом га није
интересовала.
15. Одлазак у манастир
Када је Растко напунио 17 година,
родитељи су хтели да га ожене и
да му дају да управља одређеном
области. Он није делио њихове
амбиције, али није им ни
отворено говорио о својим
жељама и плановима.
16. Посета Светогораца
Једног дана у њихов двор
свратили су монаси са Свете горе
(Грчка, Атос). Растко је отишао у
лов, тј. искористио је прилику да
побегне са калућерима на Свету
гору.
19. Замонашење
Чим је Растко стигао на Свету гору,
отишао је у руски манастир
Пантелејмон.
Док су се војници из потере коју је
послао његов отац одмарали, он се
постригао (ритуално подрезивање
косе, четири прамена крстообразно) и
обукао монашко одело.
Принц Растко постао је монах Сава.
20. Живот младог монаха Саве
Из руског Пантелејмона прелази
у грчки манастри Ватопед.
Ревносно се моли, учи, служи.
Студира теолошке науке.
21. Верујући да се са физичким
патњама може стећи спас душе и
најбоље угодити богу, он разноси
хлеб, ради босоног у пољу и
виноградима, бере грожђе,
смокве и маслине, сече дрва,
лови рибу...чита на бого-
служењима и пева у хору.
22. Испоснички и пустињачки живот
светогорских калуђера оставља на
њега дубок утисак. Он их обилази у
њиховим скровиштима, подигнутим
на најнеприступачнијим висовима.
Једно време је живео потпуно
пустињачки.
23. Немањин долазак
У таквом положају затећи ће га отац
Немања који ће као калуђер Симеон
доћи 1197. године у Свету гору да са
сином проведе последње године
живота.
Кнегиња Ана повукла се у манастир
свете Богородице у Студеници,
поставши монахиња Анастасија.
Државом влада Владислав, Стефан
Првовенчани.
24. Отац и син на Светој гори
У ово доба пада један од најваж-
нијих догађаја у историји развоја
српског културног и просветног
живота.
25. Хиландар – српски
манастир
На рушевинама старог грчког
манастира Хиландара, отац и син
заједно подижу нови Хиландар.
Манастир је био готов у лето
1199. године.
33. Чим је манастир био сазидан,
Симеон и Сава почињу да живе у
њему.
Симеон ће се и упокојити у
Хиландару 13. фебруара 1200.
34. Савин повратак у Србију
У Србији су после Немањине
смрти настале свађе између
синова Вукана и Стефана. Најста-
рији Вукан био је незадовољан
зато што је отац оставио престо
млађем, тј. средњем сину.
Вуканова жеља је била да смени
брата са престола.
35. Свађа браће је и била повод да
Сава дође у Србију.
Дошао је са очевим телом над
којим их је и измирио.
Сва тројица су оца сахранили у
Студеници.
36. Главни правци Савиног рада
Ширење и утврђивање
хришћанства и православне вере;
Помагао је брату да води државу.
Сава је постао архимандрит
манастира Студеница (Студенички
типик- живот оца Немање);
Сава је постао црквени поглавар у
Србији.
37. Временом је увео нову
организацију цркве.
Земљу је поделио на девет
епископија са седиштем архиепи-
скопије у манастиру Жича.
Обилазио је земљу, држао је
проповеди, подизао је школе, цркве
и манастире.
39. Путовање у Свету земљу
Десет година после оснивања
само-сталне српске цркве Сава је
други пут кренуо у Палестину.
Посетио је Јерусалим и велики број
других места на истоку.
40. Посета Трнову
У повратку са другог путовања у
Јерусалим, просветитељ Сава
свратио је у Трново (Бугарска) код
бугарског цара Асена, таста Влади-
сава I, сина Стефана Немање.
41. Прерана смрт
У Трнову Сава се разболео од
запаљења плућа и умро је 14.
јануара 1235. године.
Тело је из Бугарске пренето у
Србију после две године.
Сава је сахрањен у манастиру
Милешева 1237. године.
42. Милешева
.
Ктитор манастира је
Владислав први,
син Стефана Првовенчаног.
45. Спаљивање мошти Светог
Саве
Савин гроб у Милешеви постао је место
ходочашћа на коме су се болесни
исцељивали, тужни налазили утеху,
слаби добијали снагу...
Године 1594. Синан-паша је кришом
пренео Савине мошти у Београд и
спалио их на Врачару. Мислио је да ће
тиме искоренити његове заслуге и учење
у српском народу.